KRALJEVINA SRBA, HRVATA I S LOVEN AC A

UPRAVA ZA ZAŠTITU

Klasa 59 (1)

INDUSTRISKE SVOJINE

Izdan 15.Juna 1929.

PATENTNI SPIS BR. 6040

„Patiag“ Patentvervvertungs und Industrie A. G. Vaduz, Lichtenstein,
Nemačka. Pronaiazač: Rudolf Schmidt, inžinjer, Trst.

" Klipna zatvorena crpka.

Prijava od 20. januara 1928. Važi od 1. septembra 1928.

Traženo pravo prvenstva 3. juna 1927. (Austrija).

Predmet pronalaska je crpka sa istisku-
jučim organima, koji se okreču u jednom
cilindričnom omotu. Bitna odlika nove crpke
sastoji se u torne, što su istiskujuči orga¬
ni načinjeni kao parni jedan preko drugog
kotrljujuči se neokrugli klipovi, koji imaju
konturnu liniju, koja je slobodna od znatno
upadajučih delova, pri čem se oba neokru-
gla klipa dodiruju (največe približenje) za
vreme celog obrta i to u jednoj zoni, koja
je u glavnom odredena položajem ravni, u
kojoj leže obe obrtne ose klipa.

Načrt pokazuje u sl. 1 šemu jedna ra-
sporeda po pronalasku. Sl. 2 pokazuje ak-
sialni presek, sl. 3 poprečni presek kroz
proštu crpku po pronalasku. U sl. 4 šema-
tički je pokazana crpka sa dvojnim klipom.

U sl. 1 G,a  je cilindrično izbušeni dvoj¬
ni omot crpke, K  je jedan neokrugli klip
večeg poprečnog preseka, koji se obrče
oko ose c  u pravcu strelice, k  je neo¬
krugli klip znatno manjeg poprečnog pre¬
seka, koji se oko osovine c/ obrče u su-
protnom pravcu. Svaki neokrugli kotur obra-
zuje sa pripadajučim delom omota jednu
crpku sa periodično promenljivim, crpa-
stim prostorom za rad. Oba dela crpke
imaju zajednički usisni deo S i istiskujuči
deo D.

Ako ne treba da se remeti ravnomeran
rad crpke onda moraju oba klipu rotirati
sa istom ugaonom brzinom i pritom stal¬

nim dodirom ili stalnim približavanjem sve
do jednog zaptivajučeg sloja tečnosti od¬
vajati usisni i istiskujuči vod crpke. Osim
toga mora svaki klip u svom položaju
„0“, koji odgovara istiskivanju ili sisanju,
zatvarati i svoj sopstveni radni prostor od
usisnog i istiskujučeg voda.

Ovi su uslovi onda zadovoljeni ako je :

R - r =-1 = const.

c c

gde R  odn. r  označuju promenljive prečni¬
ke oba neokrugla klipa i c  c 1 nepromen-
ljivo odstojanje obeju obrtnih klipnih oso-
vina.

Ako se za jedan od klipova izabere iz-
vesna odredena konlurna linija, onda se
konturna linija drugog klipa dobija iz gore
pomenute jednačine za istiskivanje odn.
sisanje oba klipa; za vreme jednog obrta
daje gornja jednačina isti zakon i prema
torne za oba klipa istu konturnu liniju, što
je jasno iz sledečeg:

Ako se klip K  okrene u smislu strelice
iz sl. 1 za ugao cp,  onda se dodirni polu-
prečnik poveča za veličinu a,  i prema to¬
rne opada momentano sisenje ili istiskiva¬
nje. Za isiu veličinu a  mora se smanjiti
dodirni poluprečnik klipa k  i prema torne
i istiskivanje odn. sisanje tog klipa porasti,
ako treba da se jednačina R -j- r = c c 1
zadovolji u novom relalivnom položaju oba

Din. 15.

klipa. Odatle sleduje: ako je klip K  nači-
njen tako, da on u svom položaju koji
odgovara istiskivanju pokriva usisni i isti-
skujuči kanal, onda to čini i klip k  u svom
analogom položaju.

Po sl. 2, 3 oba klipa imaju iste dimen¬
zije. Sa 1 je obeležen zajednički omot oba
klipa; 2, 3, 4 je usisni naglavak, 5 je isti-
skujuči naglavak, Klip 2 je na kretnom vra-
tilu 6, koje se kod 7, 8 okreče na kugli-
cama. 9 je sa vratilom 6 klipovima utvrde-
ni zupčanik, koji se hvata sa zupčanikom

10 istog prečnika i istog broja zubaca i
koji je utvrden na vratilu 11 klipa 3, 12,
13 su kuglična ležišta za vratilo 11.

Radi boljeg bočnog zaptivanja predvide¬
ni su u omotu izmedu klipa 2, 3 i bokova
omola medupoklopci 14,15, koji sa prste¬
nima za zaptivanje 16 naležu na unutarnju
površinu omota. Prostori 20, koje se zatva-
raju sa obe strane bokova omota i pre¬
grade 14,15, vezuju se kanalima 21 (sl. 2)
sa potiskujučom stranom crpke, tako da
su pregrade stalno pripivene uz prednje
strane klipa i automatski se nameštaju pod
pritiskom tečnosti, ako se same ili klipovi
pohabaju.

Ako se po sl. 1 izabere za klip K  kon-
turna linija, koja za po dva proizvoljna za
180° razmaknuta klipna položaja (I odn. II
u sl. 1) daje stalno istiskivanje Q_ I -j- Q_

11 = const.) onda isti zakon važi i za isti¬
skivanje klipa k.

Dvojni klip (sl. 4) koji se sastoji iz dva
za 180° razmaknuta neokrugla klipa 2 a , 2 b ,
sa zajedničkom obrtnom osom 6, daje za-
jedno sa dvojnim klipom na vratilu 11, koji
se suprotno okreče i koji se kao i gore
sastoji iz dva za 180° razmaknuta neokru¬
gla klipa 3 a ,3 b , potpuno ravnomerno isti¬
skivanje i sisanje.

Kod crpke po sl. 2, 3 daje več i jedno-

stavni klip, sa svojim protiv klipom istih
dimenzija stvarno konstantno istiskivanje, a
da pri tom oblik klipa za dva diamentralno
suprotna položaja ne može zadovoljiti je-
dnačinu QJ Q_II = const. Ovo sleduje iz
sledečeg razlaganja :

Za klip 2 je klip 3 organ, koji odvaja
usisni deo od istiskujučeg dela i obratno.
Pri istom poluprečniku je efekat svakog
klipa proporcionalan radialnom odstojanju
tačke dodira od odgovarajučeg kruga omota.

Pošto se oba klipa dodiruju za vreme
jednog obrta u jednoj zoni, koja je u
glavnom odredena ravni, koja zahvata obe
klipne obrtne osovine, to se stvarno uzev,
tačka dodira klipnih obima u toku jednog
obrta pomera duž centralne linije cel go¬
re i dole te je zbir odstojanja dodirne
tačke od oba kruga omota, stvarno uzev,
stalan i jednak veličini s (Sl. 3.)

Patentni zahtevi:

1. Klipna, zatvorena crpka sa istiskuju-
čim organima, koji se okreču u jednom
cilindričnom omotu, naznačena time, što
su ti organi načinjeni kao parni neokrugli
klipovi, koji se kotrljaju jedan preko dru-
gog i čija konturna linija nema jako upa-
dajuče delove, pri čem se oba neokrugla
klipa dodiruju (največe približavanje) za
vreme celog obrta i to u jednoj zoni, koja
je u glavnom odredena položajem ravni,
koja zahvata obe strane ose klipova.

2. Klipna, zatvorena crpka po zahtevu 1,
naznačena lime, što su neokrugli klipovi
načinjeni kao višestruki klipovi čiji su po-
jedinačni klipovi razmaknuti za iste uglove
(na pr. 180° kod dvojnih klipova, za 120°
kod trostrukog klipa i t. d.) i čije kon-
turne linije za odgovarajuču ugaonu raz-
maknutost klipnih položaja (180° kod dvoj¬
nih klipova, 120° kod trostrukih klipova
i t. d.) daju isle količine istiskivanja.

Adpa fenf" broj6040.

J?.  4