SII0I5RI
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI)!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
N o g ra d. 31 maj 1940 God. XI • Broj 22
SOLIDARNOST
<ao osnovica nacije i c'e mokratije
Odluka engleskog parlamenta, da še „ličnost, imovina i rad svakog pripadnika Velike Britanije stavi ja na raspo-I oženje N j. V. Kralju i njegovo j vladi", označuje se kao najrevoludonarniji akt u novi jo j engleskoj istoriji i kao ukinuče osnovnih principa, na ko jima je do sada počivala britanska demokratija. Nemačka štampa ide čak tako da-leko, da ta j akt označava kao napuštan je demokrati je i prelaženje u totalitarni sistem.
M a da ne delimo to mišljenje, — jer to ne znači na-puštanje slobodarstva, ako se neko sam, po slobodnoj volji, za ljubav, nekih viših ciljeva, privremeno odrekne iz-vesnih sloboda, — sigurno je, da odluka britanskog parlamenta pretstavlja zaista revolucionarni akt prvoga reda, ko ji NI K AKO NI J E POSLEDNJI, u toku ratnog sukoba, koji se odigrava u svetu. Naprotiv! Za sve one, koji umeju pravo davide, postaje iz dana u dan sve jasni je, da če či-tav svet iz današnjeg ratnog požara i njegovih, još nepredvidenih peripetija, izači iz osnova izmenjen, — dao Bog bez krvavih revolucija i gradanskih ratova; — s a potpuno novim shvatanjima o svim pojavama javnog života i sa potpuno novim metodama, koje treba da ga povedu ka večitim ciljevima napretka, pravde i slobode.
U totalitarnim zemljama izvedene s u več goleme revolucije, ko jima se njihovi upravijači ponose. Da li današnje stanje u tim zemljama pretstavlja i poslednju reč tog revolucionar nog toka, teško je kazati, jer to zavisi i od dogadaja u ratu, i od toga, kako če široki slojevi, kad jedanput prestane dejstvo psihoze, reagirati na stanja, koja su stvorena autoritativnim putem i koja s u prihva-čena bez diskusije. Ali jed no je više nego sigurno, pa s time mora da budu na čisto i najokoreliji konzervativci, da je povratak nekadašnje Vilimove Nemačke, ili Doliti-jeve Italije, ili Pobjedonoscevske Rusije, — zauvek iški jučen.
Danas je, medutim, več isto tako sigurno, da je i do-jučerašnja, Baldvinova i Čemberlenova Engleska, takode osudena na likvidaciju; kao što če se / u sv ima ostalim, zaračenim zemljama, a naročito u Francuskoj, Poljsko j, Belgiji itd. postaviti sudbinsko pitanje: Ko je kriv da se nisu predvidele stvari, koje su i lajicima bile jasrie: — / ko nosi odgovornost da se, kroz minulih 20 godina, sva pažnja državnika posvečivala isključivo diplomatskem izigravanju jed ne zemlje protiv druge, egoističkim i rušil ačkim instinktima, te interesima velikog kapitala, dok se naprotiv zanemarivao svaki osečaj dužnosti, požrtvovanja, morala, čovekoljubivosti i viših ideala?...
I prijatelji i neprijatelji upučuju danas oštre kritike na račun onih, koji su vodili politiku močnih imperija za prošlili 20 godina, dok ni jedan od lidera te politike niti ne pokušava da je brani. Pa ipak, promene koje se zbi-vaju u Velikoj Britaniji, mogu da budu od golemog zna-čenja, ne samo zavodenje rala, nego i za izgradnju budu-čeg mira. Jer jedino na taj način, ako se več za trajanja rata, radikalno izmene metode, koje su krive dosadašnjim neuspesima> pa ako mir zatekne posve izmenjeno stanje, moči če se likvidacija starih propusta izvesti bez jačih potresa.
Nismo pristalice totalitarnih doktrina, ali je nesumnji-vo da su shvatanja izvesnih krugova u velikim imperijama, pretstavljala priličan anahronizam, pa gotovo i izazov za široke narodne slojeve, koji su spremni da žrtvujU i ima-nja i živote za nacionalnii stvar, dok se n.pr. ratna industrija, dakle rad, koji je posvečen odbrani zemlje, još uvek zasnivala na kalkulacijama kapitalističkog profita. Kada se radi o spasu otadžhine, s vi treba da riskiraju sve, a imučniji slojevi pogotovo, jer je život najobičnijeg redova za njega ipak vredni ji od svih milijardi. Pa kad re-dovu ni je d ozv oljeno da u borbi izvuče i naj man ju privilegiju, i najmanji profil, ili i najmanju zaštitu za sebe, ond a ne sme da 'hude d ozv oljeno ni i mučnima, da i jedrn paru više zarade na opšloj nevolji, nego što je to u naj-normalnijim vremenima moguče.
Zato i kažemo: Korak Velike Britanije ne znači prelaz iz demokrati je u totalitarizam, več on znači PUT K A
. JUGOSlfOVENST V O Strosmajera i Račkogr
Jugoslovenska misao, ta naj-svetija istina naše narodne hi-storije, prikupila je u svoj krug največi i najvredniji broj naših narodnih velikana. Njeni su nosioci i apostoli najbolji umovi u narodu Srba, Hrvata i Slovenaca i Bugara. Sve što je bilo najbolje, naj-junačnije i najmudrije, u celom našem narodu, i kod pesnika i filosofa, i kod naučni-ka i publicista, i kod vojsko-voda, državnika, prvosvešte-nika i krunisanih glava, — sve je služilo ovoj velikoj misli.
Izmedu njih, po neumor-nom radu, apostolskom žaru, velikoj inteligenci ji, sjajnom evropskom ugledu i vremenu u kom su živeli, ističu se svetli likovi: dakovačkog vladike Josipa Jurja Strosmajera i Franje Račkoga. Njihova pojava i rad, u šezdesetim godi-nama prošloga veka, stvori-la je nov pogled na jugoslo-vensko narodno jedinstvo, u kome jugoslovanstvo postaje definitivna zamena za ilir-stvo. „To je u stvari jedan veliki korak napred, — kao što kaže Ferdo Sišič, — jer, dok su pretstavnici ilirizma dali hrvatskom narodu novu na-cionalnu refigiju, pretstavnici jugoslovenstva su postali prvi evandeliste i kodifikato-ri te nacionalne religije".
Štrosmajer je malo pisao. Ali je davao ideje, agitovao na najdOstojniji način svojim govorima, materijalno je po magao i omogučavao svaki napredak i najposle, svojim velikim ugledom u Evropi i golemom inteligencijom us peo je da čitavu kulturnu Ev ropu zainteresuje za jugoslo venski problem. Dotle je Rač ki precizirao idejnu stranu ju goslovenstva, tako da je ona bila najjači oslonac Hrvata u najtežim vremenima. Ukloniti je nisu mogle ni ideje Ante Starčeviča i njegovih broj-nih privrženika.
Zašto je to tako bilo? Os
novne političke ideje Štros-majera i Račkog gledale su daleko u budučnost, pa su za to i dočekale konačnu pobe-du. Nasuprot. istorijskog prava, kao elementa moderne države, oni su isticali narod i narodnu svest. „Ko ni j e slrjep kaže Rački, — mora uvi-djeti, da je u današnje vrije-me pitanje narodnosti naju-tjecajnije u svim političkim vombinacijama i da ga nije-dan državnik ne smije prezre-, ti. Zato neki narod postaje u aravom smislu narodom tek onda, kad dodje do svoje nacionalne svijesti". No ovaj proces ne ide lako i zavisi od širenja prosvete, pa su zato Štrosmajer i Rački uzeli u svoj program načelo: „Pro-svjetom k slobodi!" Jer, „kad se jednom, — kaže Rački, — narodna individualnost bude ogledala u narodnoj svijesti, onda če i ova svijest sasvim prirodno nači svoj krajnji izraz u narodnoj državi."
Po njima, konačni cilj celo-kupnog razvitka Južnih Slo-vent treba da bude potpuna uzajamnost i državna zajedni-ca. Ali, da se to postigne, treba pre svega izraditi nacionalno jedinstvo Hrvata i Srba". To je osnovica svega, to je ono zdravo zrno, iz kojega ima da se razvije Jugoslavija". — „Ako je Južnim Sla-venima sudena Ijepša budučnost, — nastavlja dalje Rački, — onda im ona može da nikne samo iz jedinstva Hrvata i Srba, koji su jedan narod sa dva imena".
„Štrosmajeru i Račkome je jugoslavenstvo bilo pravi „Vjeruju". Oni su u jugosla-venstvu gledali cilj svega poli-tičkog i kulturnog narodnog života Hrvata i Srba i Slovenaca; pa čak i Bugara, veru-juči tvrdo da su Hrvati i Srbi dve grančice jedne iste jugo-slavenske grane, odnosno jedan narod sa dva imena; da ih samo potpuno jedinstvo može da spase od propasti, iz
ralja nezasitljivih, Pored toga, štrosmajer i Rački nepo-kolebljivo su verovali da se i zasebno hrvatsko i zasebno srpsko pitanje može ispravno i trajno rešiti jedino potpu-nim jedinstvom u smislu ju-goslovenskom", — kaže poznati historičar, Ferdo Sišič, u svojoj „Historiji jugslovenske misli".
Kad se to zna, — onda je neshvatljivo, kako se danas* pokušava da se iskrivi osnovna ideja Štrosrnajerove nacionalne jugoslavenske politike, za koju se on, sa svojim drugom Račkim, tako gorljivo zauzimao do poslednjega daha. On ju je, u jedi. o m aktu iz g. 1874, i pism no for-mulirao ovini rečinv
»Najkrajniji cilj z: jeduičkih težnja i zajedničkoga rada narod noga kod Hrvata, Srba, Slovenaca i Bugara treba da bude njihovo ujedinjenje u ne-zavisnu, slobodnu, narodnu i državnu jugoslovensku zajed-nicu«.
Biograd na moru.
Ivica Milačič.
SOLIDARNOSTI NACIJE I DEMOKRAT1JE; dakle ka ono-me, što je več od početka trebalo da bude bitno u nacionalizmu, a bez čega demokratija ni je ni mogla da uspe! 1 u torne treba da bude preporod novog sveta, pa i našeg naroda: PUNA ODGOVORNOST, PUNA SOLIDARNOST I PUNA SPREMNOST SVIH ČLANOVA NACIJE, od naj-viših i najbogatijih, pa do najneznatnijih i najsiromašnijih. Jer tek solidarnost čini naciju; i jedino ona izdiže demokrati ju iz mehaničke formule ,,polovina plus jedan", na moralni princip i idejnu sadržinu. Naš narod, koji je uvek pokazivao smisla za tu solidarnost, a naročito u prošlom ratu, treba več sada da se sav orijeptiše u smeru te jedine spasonosne misli, pa da več sada, pomoču nje, otkloni sve opasnosti. A ako zatreba, da im junački odoli.
Odložena skupstina Saveza sokola Sednica Saveznog plenuma drži se 8 i 9 juna
S obzirom na zabranu zbo-rova i skupova odlaže se na neodredeno vreme skupstina Saveza Sokola K. J. odrede-na za 8 i 9 juni o. g.
Mesto toga sazivlje se za iste dane 8 i 9 juna, plenarna sednica Saveza, sa sledečim dnevnim redom:
U subotu, 8 juna, u 9 sati pre podne, poverljivi sasta« nak starešina župa. Potrebno je bezuslovno da sastanku prisustvuju sve starešine župa.
8 juna, u 4 sata posle podne, plenarna sednica Savezne uprave, sa sledečim dnevnim redom:
1) Reč starešine Saveza SKJ;
2) Izveštaj sekretarijata o radu Saveza, od 2 marta do S juna 1940;
3) Kratki referati pročel-nika otseka;
4) Pitanje „Sokolske, pripravnosti";
5) Plan za pojačanje sokolske organizacije (povere-ništva i bratstva);
6) Zaključna godina SPP;
/) Pohod na Kajviakčalan;
8) Pitanje sokolske štam-pe;
9) Organizacija rada na selu;
10) Sokolski domovi.
Radi važnosti ovog plenar-
nog sastanka uprave, očeku-je se da če se na njemu nači sv i članovi i članice plenuma uprave.
Kako se »izgraduje« Banovina Hrvatska!
Koliko ima ljudi u našem narodu, koji su ikada £uli za imena sela, kani što. su: Srin.jine, Pasi-čina, Veljake, Susče, Dusine, Mo-ruiči, Vrsi, Kaprije, Ugljane, Prisoje, Udovičič, Koteze, Vir, Jasenice, Grlo, Krupa itd.?!
A ipak su dalekovidni i velikopotezni političari i državnici Banovine Hrvatske^ od prvog dana sto je. ta banovina osnovana, pa do pred par nedelja, dakle punih osam meseci, iz dana u dan, na najdetaljnijim generaljtapskim mapama pronalazili imena tih za-bačenih planinskih sela i komši-luka, — da onda, i izmedu njih, pronađu ona koja su najviše uda-l.iena od saobračajnih veza, čije su staže i bogazi najnepristu-pačniji, i u koja je, sem župnika i učitelj-a početnika, retko koja varoška noga ikada zalazila.
Hvala Bogu, pomisličete vi, — znači da se u Banovini Hrvatskoj ispravno radi, kada se takvom pedanterijom pronalaze i sastav-ljaju spiskovi baš tih najzabače-nijih sela, za koje se obično kaže, da leže „iza božjih leda1'; jer to znači da se tamošnja vlast sprema da ih, na bilo koji način pomogne... Vi, medutim, ni pojma nemate, da opasnost za Ba-novinu Hrvatsku ne pretstavlja ni zanemarenost sela, ni pomanjkanje puteva, ni destruktivni elementi, ni strana progapanda, več jedina opasnost, jedmi neprijatelj i jedini smak sveta, da su to — sposobni i čestiti nastavnici Hrvati, koji su ujedno i Sokoli!
Sve drugo je mačiji kašalj prema tome, pa čak i svetski rat, koji je u stvari samo „providna mistifikacija“ jugoslovenskih ele-menata, da bi hrvatskoj javnosti odvratili pogled od jedinog pra-vog neprijatelja, od jugosloven-skog sokolstva! Ali Bogu hvala, Banovina Hrvatska ima daleko-vidne pcditičare, koji ne nasedaju rarrikama, da se bave tričarijama, kao što je Odbrana od napada iz vazduha, da kopaju rovove po parkovima, ili da spremaju na* rod za odbranu od spoljne propagande, več čitav svoj rad posvetiše isključivo genijalnoj „izgradnji Banovine Hrvatske", a to znači planskom i dale-kovidnom šikaniranju Hrvata Sokola, — da bi i najpakosnija usedelica mogla da im zavidi na tolikoj virtuoznosti.
Naivčine su očekivali, da če,
več prvog dana iza stvarafija Banovine Hrvatske, jednim samim potezom pera biti rasterani svi Jugosloveni. Ali političari u Ba-novini Hrvatskoj nisu toliki diletanti. Da se je stvar provela tako, bez pretiiodnih študija i sistema, moglo se dogoditi da neki prvoklasan školski nadzornik, član Sokola, dode kao podučitelj u neko primorsko seoce, gde može ipak da peca ribu; — i zar bi to značilo „izgradivanje Banovine Hrvatske u duhu brače Radi-ča“?!... Zato se radije ostavilo sve po starom, dok se kros sedam meseci mukotrpnog i siste-matškog rada nije sastavio spisak svih najzabačenijih kutova u Banovini Hrvatskoj, pa se tek onda pristupilo velikom državničkom poslu:
Preko trideset najprobrani-jih učitelja i učiteljica, iz; bivše Primorske Banovine, sve odličnih pedagoga i pisaca, sa
10	do 30 godina službe, koji se nikada nikojom politikom nisu bavili, i koji su imali je-dinu strast, da svoju prosvet-nu delatnost, 1 izvan škole Sire, putem sokolstva, — poraz-bacano je jednim jedinim po-lezom pera, u što zabačenije i suprotnije krajeve od onih, u kojima su do sada radili. Pri toni se vrlo diplomatski pazilo, da medu progonjenima ne bude niti jedan prvoslavni Srbin, da ne bi digla viku neka srpska stranka, ili neki srpski list, več se veštom stra-tegijom UDARILO ISKLJUCI-VO NA HRVATE SOKOLE, koji su — prema moralu koji danas vlada, — prepušteni potpuno na milost i nemilost frankovačke ulice, i zbog ko-jih nema bojazni, da če doči do sporova izmedp saveznika ria Vlasti, kao ni onih u opoziciji ...
Kada buduči kulturni istoričari budu proučavali smišljenost toga plana i njegovu profinjenu perverznost, tek onda če moči da u-tvrde, koliko su čuvena telegrafska smenjivanja i premeštanja diktatorskih režima predstavljala šegrtsku rabotu, prema ovom majstorskom sistemu, koji učitelje VI položajne grupe, koji ima-ju dece u srednjoj školi, iz varoši kao što su . Šibenik, i Split, pre-meštaju u posve- suprotne krajeve, u seoca, koja su na stotine
kilometara udaljena od svake srednje škole; i koji nastavnike, sa 20 godina službe, i bivše u-pravitelje, postavljaju kao po-močne sile, pod upraviteljima, koji su tek juče svršlli učiteljsku stolu...
I što je glavno, čitav taj plan, koji se sprema toliko meseci, ima samo jedan grandiozni dr-žavnički cilj, — da sokolskim četama i društvima u Primorskoj Banovini oduzme najagilnije članove uprave, pa da ih tako, jednim neronskim gestom, dotuče i uništi. Jer — to treba več jedilom čitav svet da razume, — ni-kakva druga opasnost ne postoji za Hrvate, — ni spoljni neprija-telji, ni frankovački sluznici, ni rat, več jedino jugoslovenski Sokoli! A pogotovo sada, kada ti Sokoli skovaše novi „pakleni plati protiv Hrvata", bacivši se svim snagama na narodno-odbrambeni rad i kad organizuju unutarn ju odbranu Jugoslavije i Banovine Hrvatske. Pred takvim činjenicama treba več jednom i slepcima da bude jasno, da nema drugog puta za „izgradivanje Banovine Hrvat-ske“, nego li je ovo sadističko ponižavanje najistaknutijih pedagoga, i ovo plansko premeštanje marljivih Sokola u najzabačenije zakutke Banovine Hrvatske. Sve drugo može da se nesmetano širi, jedino treba u korenu ugu-šiti svaki pokušaj privatne i,nici-jative narodno-odbrambenog rada u bivšoj Primorskoj banovini, čije jezgro čini t.amošnje sokolstvo ...
Sokoli, čije su glave, kao u ne-koj vrsti intelektualne Čele-kule, uzidane u ovom velikom držav-ničkorn delu, zovu se: Josip Bo-ko, i njegova žena Jožica Boko, koji iz Sinja odlaze u Pasičinu;
—	Pelicarič Katica, koja iz Bio-grada odlazi u Budimir; — Fre-dotovič Katica, koja sa Hvara odlaži u Srinjine; — Tokič Marko, iz Dikla u Jasenice; — Ma-tušič Duro iz Starigrada u Debeljak; — Trek Petar iz Sinja u Sokošan; — Strukan Šimun iz Šibenika u Brela Gornja; — Moravec Stanka iz Makarske u Nova Sela; — Grgič Dinka i Grgič Josip iz Solina u Vir; — Arsič Antun iz Biograda u Veljake; — Krvavica Josip iz Kaštela u Erve-nik; — Vukov Nevenka i Vukov Ivan iz Šibenika u Sužče; — Marčič Miroslav iz Konavala u Dusi-
ne; <— Franič Filipina iz Vrgov-ca u Studence; — Mazija Bori-slav iz okoline Splita u Ravnja-ne; — Nagler Ljubo iz okoline Šibenika u Krupu; — Vigna Vanda iz Korčule u Puljane; — Peko-Kačić Anka iz sreza Met-kovič u Momiče; — Simoneli Mira iz Solina u Grlo; — ^Hribai Lovro iz Splita u selo Luku; — Simoneli Dinko iz Solina u Grlo;
— Maršan Anto, iz Preka blizu Zadra u Udovičič; — šestanovič Stjepan, iz Blata u Karije; — Marki Lucija iz Hvara u Koteze;
— Vodanovič Petar iz Makarske u Prisoje; — Vigna DavOr iz Korčule u Puljane, itd.
*
Pošto se i za ovo, kao i za sva epohalna dela, otimlju razni au-tori, ima ih koji tvrde, da vode to nisu učinili po svojoj inicijati-vi, več na pritisak lokalnih sov-jetča, u kojima glavnu reč vodi ulica i bivši italijanaški i austrijski služnici, koji se time osvečuju dobrim Hrvatima- To? medutim, ne menja ništa na stvari. Jer, čija god bila inicijativa ovog gla-voseka, — njegovom provedenju u delo, U DANAŠNJIM VREME-NIMA, nikakva sila ne može da ospori jedino dostojni naziv, a taj je — rekord u sitničavosti, besavesnosti i mizeriji!...
Veliki sokolski sletovi u Celju i Mariboru odloženi
Usled opštih prilika u svetu, doznajemo da su odnosne župe odlučile da se odgadaju zakaza-ni sokolski sletovi, i to pokrajinski slet u Celju i veliki sokolski slet u Mariboru.
Sokolsko društvo Celje Matica če izvršiti proslavu svoje pedeset-godišnjice, na taj način, da če 29 juria na veče prirediti svečanu a-kademiju, a 30 juna pre podne svečanu sednicu. Tom prilikom če župa prirediti, na dan 30 juna pre podne, opšta župska takmi-čenja, a posle podne narodno-odbrambena župska takmičenja.
S tim u vezi se otkazuju i op-šte utakmice članica i ženskog naraštaja Saveza Sokola SJ, koje su se trebale održati 27 juna o. g. u Celju, prilikom Jubilarnog-pokrajinskog sleta o. g.
Просветно-хигијенски течај за mm соколе
У суботу je, у Централном хи~ гијенском заводу, у Београду, завршен просветно-хигијенски.
течај за сеоске младиће, члано-ве соколских чета. Течај је .по-хађало 25 сокола из различитих-крајева наше земље, из Србије, Црне Горе, Далмације, Босне и Војводине. Трајао је месец да~_ на, и стручњаци Централног-Хигнјенског завода предавалн су на њему: хигијену, физиоло-гију, анатомију, прву помоћ, за-другарство, социјалне болести, науку о исхрани, пољопривреду, правопис итд. Осим тога одр-жаии су часови и о СОколству.
Приликом завршетка течаја, сакупили су се течајевци и н>и-хови наставници, са директором Завода, др. В. Констаитинови-ћем на челу, док је у име Саве-за Сокола присуствовао брат Радмило Грђић, главни секре^ тар Савеза. Брат’ Грђић се sa-' хвалио Централном Хигијенском Заводу, а r. др. Константиновић је подвукао значење течаја, У име течајеваца говорио је 'Пе-тар Совнљ из Босанске Краји-не, захваливши се срдачно ' на поукама, које су течајци доби-ли за подизање својих села. Сви течајии су добили на дар no
Rodoljubi v apel naših učitelja
Jugoslovensko učiteljsko udru- ■ ženje je nedavno objavilo uzbud-Ijiv patriotski apel na sve narodne učitelje u. zemlji, poziva.iuči ih, da u sadašnjim odlučnim tre-nutcima porade što jače, na u-' čvrščivanju narodne solidarnosti i na podizanju vere i optimizma. U apelu se kaže, da u sadašnjim trenutcima treba ostaviti po strani sve što razdvaja, i da učiteljstvo treba da se pokaže dostojno svetlih tradicija svojih prešasnika, koji su čitave genera-' cije odgajali, da služe nacionalnoj slobodi.
Važnost lekovitog bilja u slučaju rata
Save* Sokola K. J. uputio Џ nedavno svima svojim jedi-nicama Itampana „UPUTSTVA ZA SAKUPLJANJE LEKOVITOG BILJA", želeči time što više pro&iriti medu svojim (.lanovima ovu neobično kori-snu akciju. U vezi s time, oft-isvljujemo I ovai zanimljivi članak S. Živke Melentijevli,
o	važnosti lekovitog bilja u slučaju rata.
Profesor Čirh, čuveni struf-rijak za farmakologiju, održao je 29 septembra 1909 god. u Londonu predavanje, sa temom: „Bu-dučnost nauke o lekovitoni bilju", i završio je to predavanje poklikom „Natrag ka blljkama"!
Odziv na ovaj poklič bio je jak, naročito za vreme rata, kad se osetila nestašica mineralnih i sintetičnih lekova. Nemci i Francuzi počeli su odmah spravljati lekove od lekovitih trava. Tako je rat doveo do toga, da se obnovi praktična primena lekovitog bilja, koje jc pojavom industrijskih apotekarskih preparata bilo potisnuto i zanemareno.
Postignuti rezultati upotrebom lekovitog bilja za vreme rata bi-
li su dovoljni da se uvidi njegov praktični značaj, pa su posle rata mnoge države posvetile veliku pažnju tome. U Francuskoj je osnovan Komitct za lekovito medicinsko bilje. Komitetu je duž-nost da se stara o organizovanju i unapredenju proizvodnje i prodaje lekovitog bilja u zemlji i za inostranstvo. Ovaj komitet pro-učava bil.iobera o branju biljaka, stvara zadružne sušnice, pomaže kulturu retkih lekovitih biljaka, odredu,ie količine koje treba da se izvezu ili uvezu.
Za pet godina rada Ovih ustanova, Francuska je uspela da postane u tome pogledu nezavis-na od inostranstva. Od kolike ie to važnosti za slučaj rata, lako je razumeti.
Pozivajuči se na primer bran-cuske, g. Dr. Gostuški u svojoj knjižici „Lečenje bolesti lekovi tim biljem" predtaže, da se u cilju odvajanja od inostranstva osnuje i kod nas Komitet, koji bi se starao o organizovanju pro izvodn.ie i prodaje lekovitog bi lja. Naša zemlja je u tome po glddu veoma bogata i mogli bi se postiči zavidni rezultati.
I Skoro sve poznatije biljke koje
se več vekovima upotrebljavaju u narodnoj medicini, moderna nauka je priznala i potvrdiia njiho-vu lekovitu vrednost.
Mnoge od tih biljaka rastu po našim baštama kao ukrasi, a mnoge1 druge kao korovi, po pu-tevima i poljanama.
Preimučstvo lekovitog bilja nad fabričnim preparatima je u tome, što biljni lek deluje mekše nežnije na čovečije telo nego više puta kuvan i pečen fabri-kat, koji može da nadraži i o-šteti sluzokožu usta, stomaka i čreva.
S obzirom na mogučnost rata, nameče nam se misao da i mi sami možemo koristiti sebi i državi, ako još sada počnemo sa skupljanjem lekovitog bilja pravilnim čuvanjem i sušenjem.
Od svih lekovitih biljki, ako ih samo dobro poznajemo, možemo praviti:
alkoholoture, tinkture, čajeve-tejove, praškove, zejtine (ulja), sokove ili ekstrakte.
Alkoholoture — prave se od svežeg bilja pomoču čistog alko hola, a ako ga nemarno pri ruci može se upotrebiti čista komova rakija, ili čisto vino ili vinsko sirče. Biljka se potopi u alkohol i ostavi da stoji 6—10 dana na suncu ili toplom mestu, ne cedi se pod pritiskom, nego se pusti kroz vatu ili neku tanku kr
pu, sipa u flaše i zapečati do upotrebe.
Tinkture — se prave na isti način samo št6 se upotrebljava suva biljka.
čajevl-tejovi — se p^ve od: lišča, cveča, korenja, kore mladih stabljika i plodova. —■ Čaj od lišča i cveta obično se popari ključalom vodom i ostavi da stoji 10—15 min., onda se procedi, zašečeri po volji i pije. Može se upotrebiti šečer ili med, a može se i ne osladiti.
Čajeve od kora mladih stabljika, korenja i plodova treba prvo dobro iseči i ostaviti prelivene hladnom vodom da stoji nekoliko časova, zatim staviti na vatru i kuvati otprilike jedan sat, precediti i piti.
Praškovi od biljaka prave se kad se cvetovi, lišče ili ostali de-lovi biljke (plod, koren kora) dobro osuše, istucaju u avanu, pro-seju na sito i posle se uzimaju. Pojedini praškovi mogu se i za-šečeriti.
Zejtini — ulja prave se na taj način kad se biljka sitno iseče i stavi u zejtin, najbolje maslino vo ulje, ostavi da stoji 15—20 da na na suncu ili toploti, onda se može upotrebljavati za odredene svrhe.
Ekstrakti — prave se na taj način kad se biljka iseče. na t sitne komade i kuva sa alkoho
I	lom jedan sat dotle, dok ne do
de do polovine tečnosti, ond.a se ostavi da stoji na suvom mestu deset dana i zatim se procedi. Mesto alkohola može se upotrebiti i voda sa šečerom. Pri ku-vanju treba paziti da se alkohol ne zapali.
čajevi — ekstrakti ne. sme tu se kuvati u gvozdenom i bakar-nOm posudu koje nije gledosano ili kalajisano, več u posudu • od emajla kao i u novim zemljanim gledaisanim loncima a koji . su najbolji za ovaj posao, .ier ih biljke kiseline ne izgritaju i nema opasnosti po zdravlje.
Plodovi za sušenje beru s? kad su dozreli i dok se ne rastresu.
Zrna i semenje bere se potpuno zrelo.
Cvetovi i grane sa cvečem. beru se samo u sunčane i lepe dane i to posle rose pa ih .treba brzo sušiti ali ne na šuncy. . .
Pupoljci se beru pre. njihova potpuna razvitka.
Lišče i cela biljka bere se u sunčane i suve dane pre rose samo pred cvetanje.
Korenje se vadi od jednogodiš-njih biljki pre cvetanja, a može se i od dvogodišnjih u jesen kad stabljika uvene.
Pri branju biljaka treba odvajati otrovne od neotrovnih.
Čim se biljke beru treba ib odmah sušiti u hladovini na.svežem vazduhu, samo rast rešene,;, da bi se što pre osušile jer inače
Za koncentraciju svih omladinskih snaga
K 50-letnici Sok. društva v Zagorju ob Savt
Odkritje spomenika Kralju Aleksandru I
Omladina može, ako ie ^nacionalna, reakcionarna 1 destruktivna, mnogo da šteli narodnom životu i da u znat-noj meri ometa njegov napredek. Medutim omladina nacionalna, konstruktivna i borbena može mnogo dopri-fietj podizanju nacionalne snage i pomoči narodu da sopstvenom snagom obezbedi svoj medunarodni položaj.
U normalno doba mogu se još dopustiti ,ili harem trpeti, politički i ideološki eksperimenti Ali kad se narod na-lazi u današnjoj zaračenoj Evropi, onda svaki, i najobič-niji eksperimenat, može postati sudbonosan. Zato ga moramo apriori otklanjati i onemogučiti svim sredstvima. U ratno doba potrebna je svakom narodu, bio on za-račen ili ne, a pogotov malim narodima, jednodušnost, složnost, podudarnost u osnovnim pitanjima, i odlučnost,
A pošto je omladina onaj činilac, koji je najviše u stanju da utice svojim stavom, borbenošču i poletom na držanje i homogenost narod-nog raspoložčnja, potrebno .(e da bude u prvom redu ona konsolidovana.
U neizvesnosti, šta če doneti skora budučnost, mi moramo biti svakog momenta spremni na sve. Spremni moramo biti, kako sa tehničkog, tako.i sa psihičkog gledišta. Jer danas, u doba „rata ne-rava“, duhovno naoružan ie- i sprernnost igraju golemu ulo-gu. Duhovno jedinstvo je naj jače oružje u rukama svakog naroda, koji se nalazi u borbi za svoju nezavisnost. I po-stiči to unutarnje jedinstvo, Prva je dužnost svakog naroda.
- Jugoslovenska se omladina do poslednjeg časa gubila u Partizanstvu, vodenju bezna-čajnih polemika, i sitnom teoretiziranju, koje je imalo
S* upare i pokvare.
Kora se odvaja od grana koje
niiu mnogo ni stare ni mlade. Ovo se čini samo и proleće kad drvo počin.ie listali i to samo za smolasta drvela.
Korenje se uopšte lesko suši. stoga ga treha iseči u sitnije komade i sušiti u plehanoi peči, .1 nikako na suncu.
Biljke osušene treba uvek dobro zaviti u kese ili stavili u ku-ti.ie i držati na suvom mestu.
Biljke se mogu za upotrebu držati samo jed 11 u godinti. a posle sakupljati nove.
Lekovito bilje ne šahirati na livadama nadubrenim veštačkim dubretom.
Korenje se sete na tanke kolu tiče tako, da pojedini' delovi ne budu veči od I cm, a tako isto treba rezati i čuvati bil.iku.
Biljke koje miriSu. nana. pelen
i dr. treba držati 11 dobro za-tvorenim limenim kuti.iama ili staklenim flašama gde no dola-vazduh do njih i držali ih na tamnom mestu, a ostalo bilje u kutijama tli kesama od hartije. naravno isto dobro zatvorene.
Lekovito bilje upotrebljava se »veže, zeleno i osušeno. Iz svakog bilja cede se sokovi koji snažno deluju na organizam jer imaju mnogo vitamina ko.iima moderna medicina daje veliku važnost.
Mr. Živka Melontijevič
jedinu, dosta nesretnu, posledico, a to je potpuno raznii-moilaženje i razbijanje omladinskih redova- Pri tom je znatan dco omladine, —- tu se u prvom redu misli na stu-dentsku omladinu, — pao u reakcionarne, mračnjačke i destruktivne pokrete, od ko-jih, protivno svim pravilirna logike, očekuje spašenja i poboljšan ja teškog privred-nog i socijalnog stanja. Čak i omladina nacionalna razišla se i uništavala svoje snage u m e dušo bn o m s u k obl j avanju manjih grupa,
Ozbiljno vreme izgleda da je i omladinu povratilo u stvarnost. Pogazivši sve sitne predrasude i nesaglasno-sti, isaša nacionalna omladina okuplja se i koncentriše svoje snage u jednom jedin-stvenoni frontu. Ideja je ponikla spontano iz redova same omladine, pa se nadaino da če se cilj ostvariti. U pre-sudnim momentima omladina nikad nije izneverila svoj narod.
Na prvim uspešnim kora-cirna ka ujedinjavanju i stva-ranju .jedinstvcnog nacional-nog omladinskog fronta, koji se u konturama pojavljuje u svim delovima naše. države, treba želeti:
da se privuku k sarad-nji sve narodne omladin-ske organizacije, koje stoje na načelu državnog je-dinstva i iskreno žele braniti naše nacionalne vrednosti;
da se eliminišu u zajed-ničkom radu sve nekada-šnje nesaglasnosti i stave na stranu sve ideološke razlike, kako bi mogli što jače doči do izraza opšte narodni interesi; — i da se odmah pristupi konkretnom radu, kome neka bude težište u narodno odbranbenom delu, bez nepotrebnih diskusija i sit-nog teoretiziranja. Dagadaji se strašnem hrzi-110111 redaju na setskoj pozor-nici. Narodi treba da budu spremni. Danas se Iraže dela, a ne reči! Zato, omladtno, na posao!
K. Rozenstajn
RPAT 4. МИ.ЛИЋ И IIO ДРУГИ Г1УТ ОСЛОБОЂЕИ!
V прошлом броју „Соколског гласника" смо јавили, да ie оио одрећен понова«, npouec .против брата Чеде Muniha, старешине Соколске жупе Мостар, vioor де-лења неких летака, 'л због чега ,ie на првом претресу био осло-бођен. Нресуду је био понишгио Стол седморние v Загребу, али ic сада, на понбвном суђењу, брат Милић поиово осаобоћен.
11	сада ее питамо — xohe ли извесна господа, у дацашњим судбоносним вреиенима, успетн да наћу ипак неко занимљивије запцмање, него што је. бесконзч-но суђење брату Чедн Милићу...
Hitno se približuje slavnostni dan našega Sok. društva. Priprave za ta dan so v teku. Uprava društva se zaveda pomembnosti tega jubileja. Njega želja je pokazali v čim popolnejši meri obilne sadove trdega dela in vzvišenih žrtev naših prvih bratov, ki so začeli sejati seme sokolstva \ Zagorju.
Na prvem občnem zboru, ki je bil sklican v mesecu marcu 1890, so bili vpisani že 103 člani. Med prvimi, ki so dali največ pobude za ustanovitev Sokola v Zagorju, omenjamo župnika iz Št. Lam-berta, br. Antona Berceta. A^ed najvidnejšimi Sokoli ustanovitelji so sledeči \bratje: Matija Medved kol starešina, Ivan Mrak, kot tajnik, dalje .loško Modic., Josip Zimmermann, Franc Mandelj, Ivan Taufer. Lavoslav Jerin, Pavel Weiiiberger, Jože Narad, Franc, Golob, (sedaj na Vranskem), in Franc Feštajn (sedaj v Trbovljah). Od teh živeči še samo poslednji trije.
Spočetka jim je služil kot telovadnica NVeinbergerjev kozolec, toda poglejmo starosto br. Medveda, ki da na lastne stroške zgraditi majhno telovadnico, enega prvih sokolskih domov na Slovenskem! Brat France Škrlov-nik je prvi poveljeval telovadcem kot načelnik, a sestra Marica Jesihova vodi prvi, tedaj na novo ustanovljeni ženski oddelek. Če vsa ta dejanja gledamo skozi očala tedanjih razmer, moramo s ponosom ugovoriti, da so bili to
v	resnici drzni in veliki koraki k napredku.
2e naslednje leto v maju vidimo 20 bratov Sokolov v svečanih sok. krojih, zbranih okoli dragocenega prapora, na katerem blesti lik slovenskih blagovestnikov, sv. Cirila in Metoda. Vse sovraštvo in ponižanja nasprotnikov so izgubila svojo moč ob tej jekleni
Ovogodišnja glavna skupština se ie vršila prvi put u lepo ure-deno.i ritaonici sazidanog Sokol-skog doma. 'Društvo letos stupa u 10 god. života pa je iz tog uzroka skupština bila nadasve dobro posečeria, naročito sa Strane vežbača, koji čine veliku ve-činu članstva. Skupštinu ie vodio dugogodišnji starosta, br. Ivan
Kovič. Rad društva u prošloj godim, uza sve r)a smo imali razne poteskoče, bio ic na vrhuncu uspeha, u ovom pograničnom u-groženom kraju. Vidan dokaz tog rada .ie naš sagradeni Sokolski dom, za što ima naročitih zasluga pretsednik i blaga inik grad. odbora, požrtvovani br. France Heric, koji .ie ostao na tom položaju i dalje. Broj našega članstva se je povečao, o čemu je izvestila ses. Pavla Perdi-ja, a načelnik, br. Mesarič je iz-vestio o vrlo uspelom javnom času. Dom smo podigli bez ičije novčane pomot i, do sada. Društvo se je zaduzilo za 25.000 Din. a
vrsti naših Sokolov, prvobori-teljev. Poklicani činiielji so odrekli blagoslovitev prapora, in šele na ponovno intervencijo .ie 'prapor prejel cerveni blagoslov, toda zunaj cerkve; dočim .ie franfurtovska zastava bila istočasno v cerkvi blagosloveljena. Sovraštvo vseh tedanjih nasprotnikov sokolstva ni poznalo meje. Toda vse to ni oviralo poleta zagorskega Sokola.
Bratje in sestre, prijatelji sokolstva! Pridite dne 16. junija t. 1. v. Zagorje. Pokažimo skupno, da visoko cenimo delo teh bratov prvoboriteljev. Naj se tudi v tem dejanju izkaže naša trdna medsebojna povezanost in jeklena disciplina, ki je ne morejo omajati nobene ovire, ker bo dne 16. junija naše društvo odkrilo spomenik blagopokojnomu kralju Aleksandru, želimo še posebno, naj bi se tega pietetnega dejanja udeležilo čim večje število naših pripadnikov od blizu in daleč. Naša uprava se marljivo trudi, da bo vsakomur ta izlet ostal v najlepšem spominu. — Zdravo!
ČLANOVIMA I PRIJATELJ1MA SOKOLSKOG DRUŠTVA ZAGORJE
Širom naše. ožje in širše domovine je toliko bivših članov in prijateljev Sokolskega društva
v	Zagorju, da ne moremo vseh poimensko vabiti na proslavo društvene 50-letnice in odkritje spomenika blagopokojnega viteškega kralja Aleksandra 1. Zedini-tel.ja. Opustili bomo zato osebna vabila, ker ne. bi želeli koga nehote prezreti. Stem pa vabimo Vas vse, ki Vas vežejo spomini na lepo zagorsko dolino, da se 16. junija udeležite našega skupnega praznika.
Iskoristite polovično vožnjo, ki velja od 13 do 18. junija 1940.
Dom i let. vežbalište pretstavljaju vrednost od preko 120.000 Din. Sokolski dom je bio jedan od glavnih zadataka SPP. Sada oče-kujemo pozajmicu, pa čemo ra-dove podvostručiti, ,ier dom želimo otvoriti sa svečanom prosla-vom 10-godišnjice društvenoga rada. Birana je sa malom prome-nom stara uprava, za prosvetara
smo izabrali Br. Duru Perdija i za tajnicu ses. Citu Mesarič.
SOKOLSTVO ZA DOMAĆU RADINOST
Proširujuči akci.iu svoga rada na selu, Savez Sokola je došao u vezu i sa organizscijom „Domača radinost", sa kojom če voditi zajednički posao oko pro-svečivanja seoske žene i unapre-divanja domače, radinosti. U vezi sa toni akcijom, Savez je več u-putio nekoliko modernih razboja za tkanje, i nastojače da tu akci-ju proširiti.
Јаван час друштва Б|0град=натица
У суботу вече Соколско лру-штво Београд-Матица прирећу-је на свом летњем вежбалишту у Делиградској улици 27, јаван час под рефлекторима.
Сав приход ове приредбе 6и-he предат као поклон нашој вој-сци за иотребе наоружања. И само овај моменат поред вежби које су одлично припремљене заслужује свеукупну пажњу « само сокола већ и иесокола.
LUto се тиче самог програиа јавног часа он је врло обилан, и што је најинлересантније, Бео-ирађани ke овога путз прису-ствоватн неким вежбама Ko.ie cs сада први пут нзводе у Београ-лу и то на јавном часу. У про-граму ће узети учешћа све rpy> пе чланства.
После вежби бнће соколскв веселзе с.а игранком. Почетак je у 20.30 часова.
У случају рђавог времена при* редба ke се одржати у дому Матице.
Rad sokolskog društva Ogulin
Rad našega društva napreduje u svim pravcima. Naš vredni na-raštaj održao je 14 aprila prvo ovogodišnje sijelo, koje je uspe-lo iznad svakog očekivanja, a u kome su i deca u nekim tačkama nastupila. Organizacija bila je po-verena isključivo narašta.iu, pod nadzorom njihovih vodnika, koji su je najsaves-nije izvršili.
Poseta sela bila .je također odlična, tako da pored moralnog nije izostao ni materijalni uspeh.
Načelništvo društva sprema se da održi tokom meseca još jedno dečje i naraštajsko selo, » sve kategorije marljivo se spremaju za javni nastup (« junu), takmi-. čenje i župeki slet. Nedeljne teča-jeve u Karlovcu pohadala, s« i člana, 3 članke i 4 naraštajke.1
Prosvetni rad društva takoder napreduje. Pozorišni otsek .te d»-vao dva puta tgrokaz „Graniča-ri“ koji je uspeo u svakom pogledu. Sve uloge, a naročito glavne, odigrane su na opšte zadovoljstvo. Posle programe razvilo se pravo Sokolsko veselje, koje ie pratio odlični jazz br. Odhaze-ia. iz Karlovca, Pročelniko pozo* rišnog otseka, br. Stanislavu Kop* ljevskom od srca čestitamo, i pre* poručamo mu da ustraje 11 tore radu.
Isti dan izvršena je i sirtotra članstva i naraštaja. Značajan govor o sokolskoj smotri i narod* no-odbrambenom radu sokolstva, održao je prosvetar br. čurčič Stevo, nakon čega je peš, potpor. br. Vizner Zvonko održao predavanja: „Bojni otrovi" i „Zaštita civilnog stanovništva od bojnih otrova". —
ČLANOVIMA SOKOLSKOG STU-DENTSKOG SREDIŠTA
Obaveštavaju se članovi Sredi-sta da se odlažu sva predavanja propagandrtog kursa za neizves-no vreme. U meduvremenu odr-žače se niz predavanja s obukom iz oblasti' vojnoodbranbenosti. Skreče se pažn.ia svima članovima. i članicama da što češče svračaju u Savez S. K. J., i inte-resuju se za sve novine. što ce saznati od tajnika Sokolskog studentskog središta.
*
Pozivaju se članovi Sokolskog studentskog središta,	da	u Što
večem broju prisustvuju sastan-ku, sa bratom prof. R. Pavičem, koji če se održati u ponedeljak,
3	iuna u 18 časova, и prostori-jama Saveza S. K. J. Na sestanku brat Pavič če upoznati članove	Središta	sa radom м	narodu i	ciljevima	radnih	četa	1 ekipa.	Sl.	NW,
Nov dom sokolskog društva Poljčane
Sprana 4
SOKOLSKI GLASNIK
GoeJ- XIr— Bro\-iZ
Iz slovenskog sveta
BUGARSKA I CUVANJF. f KALNOSTI
Bugarska štampa se i dalje za-laže za očuvanje neutralnosti na Balkanu, pa je u tdm pogledu naročite značajan člaHak polu-zvaničnog lista „Unes". Pitanjem Btigarskt zanima se i „Frank-furten Zeitung", koji piše da ni-ko ne zna, da li če Bugarska i dalje voditi politiku čekanja i posmatranja, ..ili če ie tednoga dana prekinuti metndom jake ruke". Čini se da su več preuze-ti, u skladu sa potrebama drža \e, svi potrebni korači za takvu mogučnost. ,.i\ao god Sto se Bit--garska sada sasvim posvetila tutrnom razvoju,, tako se neče bn-.i at i ni najgarih posledica, ako to bude trazila odbrana njene neza vidnosti. Čovek, ko i i ie pokazan da, za vreme spremanja, ume tako tjeupadno i spretno da bira sredstva i ličnosti za vpčstvo svo-,ie politike, nesumn.iivo če znati i d 'trenutku odluke da učini )>ra-
vi	izbor".
VEST! IZ SLOVArKE
Pvodom krize sloj ačke v lade, javljaju iz Bratislave, da je dosa-dašnji zapovednik Hlinkme garde, Sanjo Mach, predan ostavku zato, sto se nije slagaa sa nekim članovima vlade. Peštanski liste-
vi	tvrde, da je Mach imao dikta-terske" namere i da je zate mo-ran da otstupi, što je izazvale demlsiju čitave vlade.
Franeuski listov i javl jaju, da nedavna izjava g Sanja Maeha, protiv „ostataka ceheslevastva u Stovačkoi", kejti je dao Slevaekej telegrafskoj agenciji, dokazuje najbolje, kolike je nezadovoljstvo sa današnjim režimom u Slovačkni. G. Sanje Mach je u švojoj izjavi priznan, da „i darias ima ib' vrlo mnogo pretstavnika čehoslovašfva na najvišim mesti-ma u državi, u gospodarskem životu, u erkvama, i u ostalim institucijama"’, te da svi ti l.iudi „rade u čehoslovačkom duhu i e metaju razvoj nezavisne slovačke države", „čehoslovackv boj' (Pariz) tv rdi, da laj govor nije u-pravljen preliv Čeha, .ier su grv tovo svi eni več -olerani iz službe u Stevackoj, več piotjv neza. visnih Slovaka, koji čine ogrorn* riu večinu stanevništva a knje se g, Mach sprema da pregoni, zato što su pretivnj njegovem režimu. — Zanimljivo te, da ie i sam poznati slovački pisac, Milo Urban, napisan u bratislavskem „Slovaku", u breju ed prvoga mata članak, u kome tvrdi da se u Slevačkoj prvi put pecele se-djatno osečati za vreme čchesle-vačke republike. Navesta barhu preliv svih onih, kaji bi hteli slo-vačknm narodu da oduzmu oseeai socijalne pravde,, koga je primin od Čeha, a na koga ranije, pod madžarskim gospoUtvum, nije smeo ni da misli,	.
IZ rTsKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
češki i nemački listovi u Protektoratu javljaju, da je državni tajnik K. H. Frank, poznati veda Sudetskih Nemara, pozvan na vojnu vežbu i da če če tiri nedelje biti otsutan. „Prager Zei-tungsdienst" piše, da se u Protektoratu slebedno razvija književnost i umetnost, dok se u o-stalim zemljama vedi krvavi rat Kao vrhunac toga rada navodi se „mesec nem ačke kulture", ko-,ii je organiziran u nteseru matu u čitavom Protektoratu, i koga če jZavršiti Alfred Rosenberg, sa predavanjem „Kultuia i rat" — Listovi u protektoratu obiavljuju masnim slovima, da je Narodni sud u Berlinu osudio, zbog spre-manla na veleizdajstvo, Čenka Spalenv, iz Bistrice blizu Brna, na pOla godine zalvora. Sem la-
ga osudeni su na pet godma tamnice, zbog spenja letak* ve-leizdainicke sadržine, Rostislav Pavlik, Eduard Silk. Aduard Ma-nek, Albin Čermak i Helena Zelena. bana 7 maja je. prema ve-stima nemahuh listova, bio pogubljen Jožef Ceh, koi je osuden na smrt zbog toga, što ie ubio iedneg Nemca, keu le pokušao da ga spreci u cepaniu nemačkih plakata, a keu ie zatim pucao i na ledneg nemačkog vernika.
„Prager Zeitungsdtenst" javlja, da je pre 5 dana, od Narodnog suda u Berlinu osuden Karel Bat taeek, na pet godina tamnice, za to što se spremao da prebegne u Francusku i da stupi u čeho-slovačku legiju.
CESI I SLOVACI U INO-bTPANSTVLI
Franeuski listovi donose op-šrne vesti o uspehu jednog češ kog pilota, čije se ime ne navodi, a koji je kroz dva dana obo-rio sedam protivničkih aviona Odeljente u kome se nalaze če-hoslovački avi.iafjčari, oborilo je, prema informacijama franeuskih listova, kroz 3 dana, 38 protivničkih bombardera i lovaca
„Československv boj" (Pariz) l avli a, da su, priltkom poslednjih ratnih operaetja u Belgiji, nastradali i neki Česi, koji su se tamo nalazili. Iznosi zatim slučaj Čeha Tvrznika, starešine češkog Sokola u belgi.iskom mestu, Fin-terslag, koji ie, u trenutku kad je sve bežalo pred navalom avi-nna. uz opasnost života, uspeo da spase sokolsku zastavu i do-neo ie sobam u Pariz.
Američki listovi javljaju, da ie koncem aprila održana u Čikagu velika skupština svih čeških i slovačkih organizacija u Amen-ci, koja se pretvorila u veliku manifestaciju čehoslovačkog m-dinstva i odlučnosti. Na skupštini su stvoreni zaključni; prema ko jima se izražava puno poverenie čehoslovačkom odboru u Parizu i njegovo m pretsfdpiku, Dr E. Benešu. Zatim se kaže. da če slpvačkp pitanj« u slpbodnoj n-tadžbin! biti rešeno slobodimm voljom naroda; izražava se sim-patiia prema bratskom ро|.ј|Цот narodu; kaže se, da Čehoslovaci ne zele imati nikakuh veza sa Habsburgovega, i Upueu.je se pozdravni telegram američkom prezidentu, Ruzveltu.
Из H.O.C.
Hofie збора жупскик н-1чеч-HiiKd, o коме смо јлвти v Rp*v ш TOM ороју „CoKoichor гласнн-ка“, пдржале еу збпр и Hd'i^	Чешке	06ue	Coko	i-
ске, кониеи anpuia, У Uparv Цз ЦЗ!РШТ*Ј* с**езн* иаче jniuie, cecrpe ripogatilMboie, ииди cf, ла ie. npnpebeno npojjiie галине Jb те1о|е*бачки\ reuaiega *a а<ене, a жупе ла еу нриредипе 34 рредн.ачка reuaia Активиосг •нена у еоколстау нсиресгаио расте-
Према из»ешг»ју ептцетичког одОора ЧОС, пријзшло f« У f**' ne јелинии« чешког еоколетаз, од 1 јапуара 1^4°, ло lfi иарга 1940, дакле кроз 78 даиа, — «о*мјј чланваа, од квјих је 347? муиЈкарзи* а ' же' нс. Највпше се чганова упнсало у жупи Bprio.
,1ав wjy из Прага, 4» i« не-давио отаорена теаовежоачка шнола жена за водииие, v Тир-tuegoM дому, koio.i |е прнсгуни-ло 36 жена. Нстовремено се о-дрЖаРа У Тирше»о>1 до»|у једно-ивдел>ма школа жена за опрну н прпсту теловђжбу, која ke 6и-тм заври)«на судмјуким нспцтц-ма ЧОС. Истих даца на веце
ПР0С1ЕТНИ РДД С0К0ЛСКЕ ЖУПЕС КОПЛЕ У1939 ГОД,
Извршено је духовно припре-мање Косовског ходочашћа по-водем Збб-годиштиие Косовске бмтке, затим npunpeMai*.e про-c.jaee 30-годишњнце евколства у Јужној Србији n учешКа на IX слету оутарскнх јунака.
Органнзованих нрасветних ih.i-бора бнло ie 21 еа 147 сарадни-ка.
■V јединицама одржано je 692 предавања и 1038 говора, укупно 1630, на ко.шма ie пресуствова-jo 61 233 лица, сокола u rpaba-на
Жупски просветар је, уз еа-радњу ж>п предњ.зка, прпредио еа соколскии предавањпма у je-динкцама 2а филмских npercra-ва, еа lšl фнлмом и пред S532 гдедаоца У јединицама je одржано 016 разнцх соколских нриредаба, по r laBUTo ca иаццрналнр-сдкод-екнм cMepost-Позорншних отсека у једини иама било je 31, певачких 12, музичкпх 24, луткарска 2, ндлет-нички 1 У челцри чете нарочи то су rajene народне рнтмнчке ltrpe (Сиоквмиа, Степаново, Кра--пево Cera, Heropun н Раштак) Одржана су 2 жупека просвет-на течаја; за сеоске чете н за Biiuie paapejf учцте иске школе Посгелњи је завршило 87 теча-jaua и течаЈкн
Пекгањага се нуиа пажи»а ео кодском женском ваепитату, као и васпнтан.у соколског на-раштаја и деце.
Саведнн просветин т'еча.1 свр-шила су четири брагл нз ове ЖУПе, 3 тројица су упућена на једцонесечни те.чај при Ценграг-ном Хигцјеиском заводу у Бео-граду-
У поггеду еокогске штампе вршн се пропаганда no јсдинн-цама да се она у што већем 6pojy раетура и чита. Жупски просветнп одбор ,ie обЈавио m пера одличних писаца и јавних радннца чланке. поводом Косов-ског ходочашћа, затим ie штзм пво рал Владе Покорног- Сад-бова о просветно-привредном ; раду у Јединицама. Известиоци за нодиие из jeДЈГнииа и Жуп. просветног одбора ooiaeinu cv у еоколекнм n другим гнстовима 108 чганка n веетн о еоколском животу и раду на нашем Југу У кшижницама .јединица иата-зн ее 10S44 кљиге У току про-шле године нздано je 4044 Mbit-re за 2346 чнталаца Када се уз-ue у обзнр да је жунекм npo-светар послао једннииама, npe кратког времеиа, 2345 вњига до-бивених од Наролне баике, онда ie од 1 јаиуара 1939 до 10 au рнга о. r. нослато |едннииам* 7149 књига и брошура. Љ\6*з ношћу По fconpn«ipeanf иоморе Вардаребе оановипе ре.довио ,|с uina>au Једииииама (соколскнм четдча) „Глас мо вогфивреде '. Сем Tf>r*. ргдовно су чете доби јале „Ројннчки гласцик" н „Се vaukH буквар". По^опрнвредно оде.Ђеше бановине иаЈдзило је v еуерет како у погледу шум-скнч н вокиих садиииа, гако и у погледу штнва за пошуид.ава-ibe n прнвредни рад t>* селу.
Јединние су нмаге 30 читао-ilHUa Жупска hifcii/kiiima 6po.m 1104 Ktbitre.
Жупски музе.| има 267 пред-мет«.
Protivnici sokolstva
PREMEŠTAJl SOKOLA
Pišu nam iz Sini a Roko Josip, učitelj u Brnazima kod Sin.ia, dugogodisnii prosvetar Sokolskng društva Sini, kulturni radenik na kniiževnom, pedagoškom i na-cijonalnom polju, čovek sa 29 godina služhe, koji je ovu službu proveo samo na selu, preniešten je u selo Pasičine, srez Metko-vič, i to sad pri koncu školske godine, — što ie unikum u pedagoškim principima. Oceniivan uvek naibol.iim ocenama, nikad nije trazio mkakove privilegije ni protekeije Nije pripadao ni-kojoj političkoj partiji, ali je io; rd 1905 godine član Sokolvkog društva Sini i nijp se pokolebao nikada. Roden ie Sinjanin, pozna-vao je narod i radio za n.j, a za vreme svetskog rata, kao učitelj na Trii tu, srez Sin i, mnogu je rijzu otro. ostavljajuči pt-i rekvi-ziejjama narodu — uz, vlastitu pogibelj — žito u kutama. Sta-povao je u Sinju, gde je imao svoje nešto kuče i imama, što če mu sada propadati. Ali se ti me ugodilo partiskim razbijači ma!... A mi se pitamo za koji je narod radio taj učitelj 29 godina, kad ga banovina Hrvatska tako-vam kaznom kazni?
Trek Petar, učitelj u Glavicama, srez, Sinj, načelnik Sokolskog društva Sinj i Okružja Sin.i, agil ni sokolski radenik kroz duge godine, i kao predniak i kao prosvetni radnik, nakon 25 godina službe na selu, premešten ie u Sukošane. 1 on veran svojci sokolsko! ideologiji nije se nikad pokolebao! Da ie bio neki he?-ktemenjak, oni hi mu se „srnilo-vali“...
Ovim dvama premeštajima ‘sokolsko društvo Sini gubi -voja dva istaknuta radenika. Ali ako se je ovjm imalo na timu, da se Sokolskem društvu Sini onemo-
guci rad, onda neka znadu da se varaju. Ono če i dalje ostati na višini, a naša premeščena bra-ča siiace jugoslovensku idejir u svojim novim mestima.
ŠIKANIRANJA SOKOLA
Pisu nam iz Korčule: Član sokolske f-ete u Smokvici, na Korčuli, Peselj Ante Ivanov, mornar
po zanimanju, bio ie pozvau na u kr c a j od brodarskog društva, „Jugoslovenski Loyd“. Da može da se ukrca, pošao ie do Struč-nog saveza u Splitu, gde se nala-zila njegova moreplevniea Medu tim Savez niie hteo da mu izda potvrdti za ukreavanje, javivšj mu, da tu potvrdu . ne može dobiti, dok se ne legitjmi-se kao elan „Hrvatske sel.jažke sloge". Ovde je to izazvalo ra-zuzumljivo ogorčenje, .ier se na t a j način sprecavaju cesti ti l.iudi i rodoljubi, da zaraduiU hleb, dok se pjoteziraju partijske pri*-stalice i bulici.
*
Pišu nam iz Preka, blizu Zadra: Protivnici sokolstva optužih rij našu Sokolsku cetu u Kukljt-
ci, da kod svojih članova ima skrivene neke prevratmčke predmete, pa je, na tu skandaloznu denunciiu, izvedena, 6 maja, pre-metačina kod svih članova čete. Pretres .ie izvršen najsavesnije, ali se nije, naravno, našlo nista nezakonito, tako da su naši pro-tivnici ostali osramočeni pred čitavim selom. Naročite je dugo trajao pretres kod starešine Čete, brata Krste J. Miliča, kod koga je dugo pohraniena čitava sokolska imovina, sa nasom lepem zastavam, ali se i tu našlo samo ono. što je za korist Kralja i Jugoslavije. Denuneijanli, koji su pokušali da napakoste Sokolima, mi poznali kao doiu-.čprašnji sluznici tudinskih vlastj.
ГЛДС08И ШТДМПЕ
држн ce и uiKoia вежбачииа прашког соколства, a у почет-Ш4МКе те 1е)ВРЖоимкр IIIKOIC ra
тзфрре&ем npii.i.iB TjCho jc вгК |20 C4yiuaie4>uua.
Твублранска „С.оволска вол.а“ објав>ује v послелњем opojv чланак брага Е- *^1. i англа, о ус-пеху смотре соколске приправ-ноети. Брат I англ подвлачи \ i воме чланку комионгнте ко,|е су довеле до тога успеха, u ко-ie творе предуслов за m, да со-колство у данашњим одлучним тренутцииа постане иентлр свмх' лдравнх наинона ihiix настојан>а, за одбрану отаџбнне и за њенх j KosinatvTHocT. Брат Гангл исти-ј че, да с.е данас најбо.ве види, колика је снага v основној со-колској науци, да само иа etosu u једннетву може да се из-грзди снажна држава,
Загребачка „Мова Европа", у ј
броју од 26 маја, пише:
„Нико ieW ниј« успвп дохааа-fa jа су Срби и Хрвати две по-себке цепцце \ иационалнсм по 1ЛС.ЈУ, нити he itkaja нко успе-ти у томе."
•V uctom iitt-Tv иададичо u o ву значашу заоелсшКУi ,.Када су неког сељана »з Кри-всшија заннтали. чм,/е je море, да лч cpncko или храатсио, nu /е гдговорио „Море /е српсхп r*e од Ко/апе до Сушака, а \рват-
сно од Сушака до Bojane ".
*
„Београдскн .1oia“ пмше о др-жан>у наше Јавноеги према а-пелима и позивима меродлвиих фактора, у погледу наше од-бранс и чуван>а наше nevrpai-ности. Лист, npu том, каже: „Наш rpahaacKii свет, особмо v 6еограду, ннкако неножс, од-iiocho Hehe H.tBHKHvTit се на чи~ н еницу, ja око иас у £врочи бес-
ни и пустошч P<tr, наЈкрвавчјн и
најсудбвиоешци од свих до jahač. Haui rpabaHCkii свег још У' Bch оклева, ла се »одгмр/г са оз-ћчљношћу часова које прожав-љујемо. Ма.то je уппште ceera i хватнло позив нашнх • шојни* f lačni, ja се чува ШПИЈУНа она-кч, хако f»< требало. у oboj не-■.ćpHOCTii предњаче ицу книји вругови. KfiHatpeafHBHH ш P33‘ наженч у својии навнвана. онјг ■Јнс ic ла еу Бог--зна kaico. оштс hCHH. акч се часпвито лчше неке ол ceojns навчка
На концу лист позива имук-Hnie круговс, да се држе аа‘ редаба, а cneuttja mo да родв рачуиа о својој посдуци. .
БРАТ (,R ПАШЋАН IIPEME' LIITEH У БЕОГРАД.
Брат Светолии Иашћан, рефе-
рент ia музику Просветног од-бора Савеза Сокодз K. Ј. и вр* ло аги Јни соко ichii радник, npe-мештен je недлвно из Иовог Сада у Београд, за наставниК3* у IX мушку гимнлзију Ново-садека штампа жалн дубоко од-лазак opara Haiuhapa, KO.iit Је arh дуго година бнр професер музике на мушкој гимназИЈи Kpata Александра 1, и диригент миегих новпсадсвих певачкиЧ друштава; тако да ke me.roe o.lj лазак значиги осетан губитак а* музичкИ жирот V I Iobom СадУ-Брату Пзшкаиу жетмо сретаи боравак у нашој мрестонмии, где ke .inui Biuiie. uokii да порад'* за rajeme музике у сободскич редовнма, tjao anilini члан Cd* везиог Просветног одбора.
CITAJUĆI NOVINE...
Još i danas, kad čitav narod o-sec'a, čm/je nego ikada, šta znači prijatelj ј neprijatelj, i kcja je razlika izmedu svoga i tudjeg, — hvesna naša štampa, kao splitski •■Hrvatski glasnik", „Hrvatska straža" itd., neprestano govore o Hrvatima i brbima jugoslovenske orijentacije, kao o ,,domačim ne-PUjateljima” i „jedinim protivnici-rria hrvatstva”.
Medutim, o onima, čija udruže-r ia je i sam ban Banovine Hrvat--ke prisiljen da raspušta, zbog rada ko ji vodi više računa o stranim interesima, nego h o interesima Hrvata, — nema n svima tim li-stoviiila ni jedne reči prekora. znači, dakle, da njih ne smatraju m protivnicima, ni domačim nepri-iMeljima. Ali, u tom slučaju, bi domači neprijatelj trebao da bude vnaj, koji ih goni i raspušta...
H-
„SELJAČKI. DOM", a za njime „HRVATSKI DNEVNIK", HRVAT-jiKA STRAŽA" itd. objavili su pre Par dana ogorčene tužaljke zbog „begemonističkog i imperijalistič-kbg" proganjanja Hrvata sa strane Slovenaca, u opštinama Štrigovi i Raskrižju, koje su, nakon šestog lanuara (mislimo da ni danas niko živ ne zna, raita?!) bile otrgnute od Savske banovine i priključene Dravskoj banovini. Pomenuti li-stovi iznose, da su pojedini seljaci 'z tih sela, bili kažnjeni za 1000 dmara globe, zato što su sakupija-
4	pristalice HSS, što su rasturali plakate u počast dr. Mačeka itd., te da su slovenski svečenici zatiranih svečenicama Hrvatima, da pou-favaju veronauku na hrvatskom jeziku.
Nismo u stanju da pr overimo tečnost Ovih optužbi. Ali ako je
i polovina Od toga istinita, stvar Mje daleko od „najzloglasnijih metoda protuhrvatskih i protuslove-načkih režima", — da upotrebimo izraz, kojim se tako obilato s luže,
’ krugovi koji su danas na vlasti n Slovenačkoj, i oni koji su na slasti u Hrvatskoj. I što je još značajnije, čini se, da se ni slovenski klerikalci ne pokazuju ni najmapje sentimentalni prema svojim sumišljenicima u Hrvatskoj. A $to je najvažnlje, taj primer, po-red stotinu ostalih, pokazuje još iedanput, da sve te separacije na individualne šovinizme, samo u-množavaju sporove, umesto da ih re&avaju...
*
Erancuski srednjoškolci su o držali nedavno zborOve, na kojima je donesen zključak, da francuska srtdnjoškolska omladina treba da se stavi u službu proizvodnje o-fn.žja za francusku narodnu odbra-nu. U rezoluciji se kaže:
„Mi, francuski dači • rešili Smo da svojom akcijOm ubr-lamo proizvodnju oružja za našu slavnu vojsku. Nas 3,800.000 učenika pomagačemo svakodnevno svojim prilozima naše naoružanje za pobedu".
Da je francuska omladina ved ranije bila odgajana u tom duhu, danas bi francuska stvar daleko bolje stajala. Ali nikada nije kasno za omladinu; pa o torne treba dobro da promisle i naši omladin-ci i njihovi vaspitačl.
*
Ljubljanski „SLOVENEC“ je nedavno objav 10 napis, u kome. kaže :
„Sva beogradska javnost o-čekuje da če zaključeni sporazum između Jugoslavije i Sovjetske Unije biti uskoro rati-fikovan i da če iz toga slediti pregovori o obnovi diplomatskih odnosa. To očekivanje nije bez osnova, jer ,ie sadaš-nji politički položaj takav, da obe države ima.iu interesa da medusobna politička i diplomatska pomoč što pre dobije konkretni formalni oblik u obnovi diplomatskih odnosa, koji če se, ipak, morati da za-
snivaju na načelu' strogog neuplivanja u domače druš--tvene, privredne, političke i socijalne odnose svake od tih država; pri čemu če ipak o-stati dovoljno prostora za na-glašavanje zajedničkih nacionalnih ciljeva".
Kad se setimo, da se taj isti „Slovenec" več godinama specija-lizirao u torne, da ceo svet denun-cira zbog komunizma, čak i za naj-nedužnije literarne pohvale o neko j rusko j knjiži, a kamo li ne za traženje, da se obnove odnosi sa Sovjetskom Rusijom, — onda nemarno drugih reči da propratimo ovaj zanosni hvalospev o „zajed-ničkim nacionalnim ciljevima”, nego što bi kazao narod: Postavi se čovek na glavu, i nit$ ne pocrve-ni!...
i	*
Mnoge su naše novine donele vest da je na svadbi nekog Đ. Frtlisa, u Vojvodini potrošeno: „300 kg. polubjelog i 100 kg. bije-log hljeba, 120 kg. masla, 125 kg. Šcčera, 3000 jaja, 200 kokošaka, 5 teladi teških po 70 kg., 2 vola po
500 kg., 5 svinja po SO kg., 100 kg. jezgrc oraha, 30 kg. pekmeza, 20 kg. čokolade, 25 kg. suhog grozda, 10 litara rakije i 1.200 litara vina. Na pitnje jednog prOlaznika kroz navedeno selo, koji se čudio kako je to moguče, naročito s obzirom na današnju situacija, domačin je odgovorio da je to obična stvar".
U normalnim vremenima bi se takva bezdušna rasipnost i mogla da oceni kao „obična stvar". AH danas, kad ceo narod treba da stegne kajiš zbog opšteg dobra, ova-kvo rasi panje' pretstavlja javnu sa-blazan i izazivanje, koje treba i
zvanicno sprečiti.
*
U broju od 15 maja, dakle pre no što je objavljena naredba■ o obdzbedenju neutralnosti putem štampe, pokušao je zagrebački „Obzor“ da dOnese čisto informa-livnu vest o smotri jugOsloven-skog sokolstva, održanoj 12 maja. Medutim je ta vest u tolikoj meri iskasapljena od cenzure, da je ostalo svega pet redi.
Kao što se vidi, mrŽMa izves-nih krugova u Banovini Hrvatskoj, protiv sokolstva ne prestaje ni onda, kad se to sokolstvo spremi da Banovimi Hrvatsku, kao i svaki kraj naše zemlje, brani od spoljnih opasnosti.-j
50-годишњица БорЂа Драшки^а, стареише Соколсне жупс Ушце
Знамо, да he нам се љутити брат Ђорке, што му овако .jasno честитамо његову педесет-годишњицу, пошто ои међу нама млађима никако не признаје, да^ му је више од двадесетпет. А у истини он има право. Његова радиност, покретљивост. увек весело расположење као и спрем-ност за шалу у свакој ситуаци-ји, одушевљава сваког ко са
ИЗ СЛОВЕНСКОГ СОКОЛСТВА
Брат Д. А. Адамовић, у по-следњем ороју „Ока соколова“, саопштава ове занимлзиве подат-ке из жиВота соколства код о-сталих словенских народа.
Да је прво соколско дру-штво у Пољској основано 21 марта 1S67 године.
Да је 4 маја 188*2 г. у МоскЗи основано „Руско гимнастичко друштво", које је 1907 r. про-менило своје име у „Соко -Да су славни књижевници( Лав Толстој и А. П. Чехов, 6и-ли чланови првог руског сокол-ског друштва.
Да је прво Лужичко-српско Соколско друштво основано 19*20 г. и да су тамошње власти још 1933 растуриле сва сокол ска друштва у Лужиии, iep су видела огромну важност сокол ства у чувању националности.
Kratke vesti iz našeg sokolstva
PRIJAVE ZA JEDR1L1CARSKI TEČAJ
Načelništvo Saveza SKJ raspi-salo je okružnicom, broj IX, od 23 aprila 1940 godine, jedriličar-ski tečaj za župske pročelnike jedriličarstva. — U raspisu navedeni su svi uslovi prijema, a rok prijave je 1 juni 1940 godine; na što se upozoravaju bratska | župska načelstva.
temu дође у дОдир и намеће ве-ровање, да брат Ђорђе неће ни-кад остарити.
У свОм Ужицу брат Тзорђе је покретач свега што је добро; било као соколски старешина, биЛО као Организатор других друштава; као: Удружења ре-зервних офииира и ратиика. Пе-вачког друштва, Кола јахача, итд. И ако је један од најбо-ђих говорника овбга краја, он више ради него што говори, штб је свакако Једна рд најбо-љих врлина.
Такав је од своје младости. Још као Нак гимиазије, високо музички обдарен и одличаи ne-вач, он је организовао ђачке Ор-кестре и хорове. Песмом и лич-ним Примером одушев-Ђавао је своје другове, и у вихору рата за ослобоћење. K'ao један нзме-hy 1300 каплара, одмах при до-ласку на бојно поље добива ратно крштење шрапнелом у главу, а при свршбтку рата на Кајмакчалану већ као искусан резервни официр бива поново тешко рањен кроз обе ноге. Те су ране HajBehe његово одтико-вање за његов дбпринос осло-бокењу Отаџбнне.
Пошто је завршио права, бн-ва постав.д,ен за судског писара, али одмах је отпуштен из службе због свог слободоумног држања. Постаје адвокат, ва-трен бранилаи правде и добра, заштитник сирбмашних и потлз-чених, Koi а сви суграђани ува-жавају, воле и цене.
Таквом човеку није могло со-колство остати туће. Он при-хваћа његове идеје, јер су бли-ске његовој поштеној души н отада eeh двадест година ње-гов je живот испуњен соклл-ским радом у друштву и жупи.
Нека нам још дуго живи лаш мили брат Ђорке а нека му ro-дине теку према његовом доо-дашњем рачунању.
Sokolsko društvo u Knjaževcu,
u poslednje vreme vrlo agilno radi, pod vočstvom starešine, Mi-lisava Boškoviča. Društveni članovi su, zajedno sa srednjoškol-skorn omladinom, izvršili pošum-ljivanje dobrog dela okoline Knjaževca, a naročito predela „Asanovica". Društvo mnogo radi medu svojim sokolskim četama, kojih ima oko 20, a od kojih su neke vrlo aktivne. Tako knjaže-vačko sokolstvo širi prosvetu i na-predak medu seljaštvom sreza zaglavskog, a ima i u Knjaževcu svoju čitaonicu i svoj pozorišni otsek, pa se sprerna da podigne iepu vežbaonieu, zbog usavrženja tehničkog rada, Kao što je poz-nato, društvo Knjaževac se ponosi zastavom, koju mu je riarovao sam Blaženopočivši Kralj Aleksan-dar.
*
Sokolsko društvo Novi Sad
sprema se za osvečenje dečije zastave, za koju je materija! daro-vao starešina društva, Jovan To-tovič, a koju če besplatno izradi-ti načelnica, Vasiljka Rakičeva. U akciji za sabiranje priloga za poplavljene, naročito su se istak-!i brača Kolarov, Stambolija i Zapolenko.
*
Ker letošnje leto Sokolsko društvo Vojnik radi bližajočega se pokrajinskega zleta v Celju ne bo imelo svojega letnega javnega nastopa, je priredilo v nedeljo 19. t. m. nad vse uspelo telovadno akademijo, ki je obsegala 14 točk. Nastopili so vsi oddelki, katere sta vodila neumorni br. načelnik Rebernik Drago in s. načelnica Jošt Nada. Akademija je - dosegla v vsakem oziru popoln uspeh. Vse točke so bile izvajane lepo in skladno na spremljavo glasovirja. Krono vse akademije so nosila moška deca, ki so izvajali proste vaje „Naprej zastava slave", katere je sastavil društveni načelnik br. Rebernik Drago, in pa slovanski ples „Češka beseda*', plesan v narodnih nošah. Obe točki sta se morali ponavljati. Na orodju so nastopili trije oddelki in sicer članice na bradlji, moški naraščaj s preskoki čez kozo in člani na bradlji, kjer smo imeli priliko videti eksaktna izvajanja našega bodočega olimpijca, br. Štavbeja. Tu lahko beležimo tudi velik na-predak ostalih telovadcev. Akademija, 'kateri je prisostvovalo innOgo občinstva, je bila zaključena s petjem sokolske himne „Hej Sloveni".
*
Sokolska župa Tuzla je rašpu-
stila dosadašhju upravu Sokolsko društva u Olovu, zato što
nje izvršila smotru članova, na dan sokolske pripravnosti, pa je, do održanja vanredne skupštine, odredila četiri poverenika: Ahmeda Fočiča, T. Pjevka, Š. Rudeliča i Ibrahima Jamatoviča.
*
Sokolsko društvo Crvenka nam
javlja, da je, iz tehničkih razloga i zbog rada na narodno - od-brambenom polju, otkazala pro-slavu svoje desetgodišnjice i o« kružni slet. Umesto toga če društvo Crvenka uzeti aktivnog uče-šča u proslavi osvečenja zastave svoje sokolske tete, u Novoj Cr-venki, 16 juna.
*
Sokolsko društvo Dock Sud Boka, u Buenos Airesu, u Argentini, uputilo je nedavno 1000 di-nara, kao svoj prilog za postra-dale od poplave u Jugoslaviji.
*
Pišu nam iz Doboja:	Poreci
večih i‘t.ežih zadataka u programu S. P. P., koji su več izvršeni
i	koji se izvršavaju, društvo se je našlo pobudenim da u nekoliko slučajeva ovaj svoj sokolski zavjet i nadopuni. Nadopuna je učinjena obrezovanjem sokolskih ekipa za odbanu neprijateljskog napada iz vazduha, a te ekipe pokazale su svoj rad prilikoni sokolske smotre, 12 maja, na opšte zadovoljstvo gledalaca.
Daljnja nadopuna sokolskog zavjeta jeste plemenita akcija br. Ivanoviča, da bi sc slabim daci-ma Gradanske škole, a sokolskim naraštajcima, održavala po-podnevna instrukcija kako bi im se kroz ovu školu pružila moguč-nost osposobljavanja za popravak slabih ocena. Ovu školu drže, pored br. Ivanoviča, još i sestra Ivanovič te br. Elezar u sokol-skom domu.
Ostali društveni rad teče po-voljno. Čete Osječani i Sjenina, zbog nerada i neodržavanja .-o-kolskc smotre, likvidirane su. Br. Novakovič, upravitelj Gradanske škole poklonio j» sokolskOm društvu za njegovu knjižnicu U komada knjiga „Cjelokupna djela Vuka Stevanoviča Karadžiča."
*
Prošlog petka je umro u Žirovnici brat Miha Artelj, u 82 go-dini života, koji je, i u tim starim godinama, još uvek bio bar-jaktar Sokolskog društva Žirovnica — Breznica, pa je prema torne bio najstariji sokolski bar-jaktar u Jugoslaviji. Brat Artelj je stupio u sokolstvo još pre ra-ta, pa je zbog politikih progon-stava u Austriji, niorao da beži u Ameriku. Pomogao je osnovati više sokolskih društava i u njima je vršio dužnosti različitih funk-cionera.
Zanimljivosti iz doma i sveta
Zanimljivo je da je jedini sud, u kome se slaže štampa obih zarečenih strana, kao i svih neu-'tralaca, taj, da je politički položaj na Balkanu u poslednje vreme sve stabilniji i da, bar za sada, ne preti nikakva opasnost od nekih zapletaja na jugotstoku. Berlinski listovi uveravaju neprestano, da Nemačka nema drugog interesa nego što je „status kvo‘* na Balkanu; a italijanski list.Ovi pišu da je interes Italije, da Balkan ostane pošteden od rata. To rsto tvrde i merodavni krugovi u Londonu i Parizu. Medutim, neutralna štampa tvrdi, da popu-št.an.ie zategnutosti na Balkanu dolazi u prvom redu zbog diplomatske aktivnosti Sovjetske Rusije, koja je dala na znanje svima velikim silama, da ne bi tr-pila nikakvo kršenje ravnoteže na Balkanu. Vesti o sve jačoj , akciji sovjetske diplomacije na
Balkanu potvrduju se, ne samo u krugovima zapadne štampe, nego ih naročito podvlače i madžarski listovi. „Neue Zuricher Zei-tung“ piše, da če se obnčvom odnosa izmedu Jugoslavije i Rusije, još više utvrditi položaj Rusije na Balkanu; a vesti iz Bu-kurešta tvrde, da je došlo do potpunog preokreta u odnosima izmedu Rumunije i Rusije, te da se u Bukureštu sve radi, da odnosi zmedu te dve države postanu što srdačniji.
Poluzvanični list. sovjetske, vlade, „Izvjestija", piše, da je. Rusija doduše neutralna u ratnom sukobu, ali čim bi se taj sukob približio rusko.i interesnoj sferi, da če. Sovjeti morati podiči svoj glas i ustati u odbranu svojih interesa. Sovjetska štampa priz-naje, da je bilo diplomatskih do-dira izmedu Moskve i Rima, ali su ti pregovori zastali; i da je,
Плави намен 99/100%
nakon prekinuča tih pregovora, Italija preko svoje zvariične štampe pokrenuia pitanje Darda-nela.
*
Mnogo se piše o držanju Rusije prema obim zaračenini strana-nia, naročito u vezi sa polaskoni engleskog političara Kripsa u
Moskvu. Zvanično se javlja, da to to potovanje ima za cilj skla-pan.ie trgovačkih ugovora, ali švajcarska štampa misli da se radi i političkim pregovorima, uto-liko pre, što je današnji predsednik engleske vlade. Cerčil, hio uvek protivan Čemberlcnovoj taktiei odugovlačenja u pregovorima sa Rusijo iti, pa je tražio direktni kontakt. Ističe se takode, da je sovjetska štampa prilično toplo pozdravila promenu vlade U Engleskoj, a engleski listovi pišu da postoji mnogo dodirnih tačaka izmedu engleskih i ruskih interesa. Čini se, da Engleska sa simpatijom prati diplomatsku aktivnost Rusije na Balkanu i da' nema nameru da joj odriče pozicije, koje je stekla na Balkanu, švajcarski listovi ističu, da ekonomska pomoč Rusije Nemačko.i, danas ne ide preko običnih trgo-va.čkih nabavaka.
JV\edutini se, u poslednjem času javlja, da je moskovska vlada odbila da primi g. Kripsa, moti-viSači to pisanjem engleske štampe; koja je putovanje g. Kripsa upotrebljavala u propagandne svrhe, nagoveštavajuči več una-pred promene U sovjetskoj poli-tici prema zaračenim stranama. Tzgleda da je Rusija u tome videla izvesnu neiskrenost sa engleske strane, pa je preko agencije „Tass“ saopštila, da je ona spremna pregovarati samo onda, ako se iskreno misli na bliže tr-govačke odnose izmedu Velike Britanije i Rusije Kao što se tvr-di, u Rusiji još uvek vlada pot
puno nepoverenje prema taktiei, koju je u pregovorima zaveo g. Čemberlen.
•
U Americi se, prema vestima nemačke štampe, vodi sve življa propaganda za ulazak Amerike u
rat na strani saveznika, ili bar za što jače podupiran.ie saveznika ratnirn i ostalim .materijalom. Prezident Ruzvelt je dobio ovlaš-tenje da gradi 10.000 novih avio-na, a fabrikant Ford je izjavio da če same njegove tvornice moči uskoro proizvoditi 1000 aviona dnevno. Ipak još uvek postoji priličan broj izolgcionista, koji stoje na gledištu, da se evropski rat ne tiče Amerike.
*
Pišuči o oružanoj sili Italije
Virdinio Gajda u jednorn članku kaže, da ona ima ukupno 18 ar-niijskih korpusa sa 54 pješadi.iske divizije, 1 armijski korpus sa 2 motorizovane divizije, 1 armijski korpus brzih odreda, sa 3 divizije i vrhovnom koiTjandom alpinskih odreda, sa 5 divizija. Ta sna-
ga znači, od 1935 godine, poja-Čanje za 3 nova armijska korpusa, 20 novih divizija i 20 novih artiljerijskih pukova. Radi poja-čanja oficirskog kadra pozvano je 1500 rezervnih oficira, koji su se istakli u Abisiniji i Španiji, da predu u aktivnu službu. Iz škola je dalje izašlo 2200 novih oficira i 6500 podoficira, čemu treba još dodati 18.000 specijaiista u aktivnoj službi. U divizije su uvrštena i 132 bataljona milicije, koji su specijalizirani padobran-ski odredi.
Pošto su več prošle jeseni preseljeni svi Nemci iz Estonije i Letonije, preseljenje Nemaca iz Litve je bilo odloženo, pa su neki listovi pisali, da do tog preseljenja neče ni doči. Medutim se javlja, da su svi Nemci u Litvi dobili nalog, da se spreme, da se najkasnije do prvog juna, prese-le u Ne mačku. Podvlači se, da se time do tančina ispunja sporazum izmedu Nemačke i Rusije
C болом извештавамо, да je наш дугогодишњи и заслужни старешина
Бр. САВИЧИЋ М. РАДОЈЕ
рачунски инспектор Државног добра Беље у Кнежеву
преминуо ноћу између 23 и 24 маја 1940 године, у санаториуму Голник, после дуге и тешке болести.
Наш драги брате Старешнно, нека Ти је лака југословенска -.земља, коју си толико волео и
задужио!
Управа Соколског друштва Кнежево
o	preseljenju Nemaca iz „sovjetske interesne sfere“.
Sadržina sokolskih listova
„SOKOLSKA VOLJA'
Primili smo broj 174 glasila Ljubljanskih sokola, koji donosi zanimljiv sadržaj: Sokolska pripravljenost, — Pomožna vojska,
— Iz dravskega sokolskega zbora, — Vesti iz Saveza S. K. J., — Tratarjev Mirko, — Kronika sokolske čete, — Pismo iz Praga,
— Iz naše domovine, — Iz. telo-vedbenog sveta, — Objave.
„VESTNIK LJUBLJANSKEGA SOKOLA''
Ljubljanski Sokol je objavio vanredan br^j svog vesnika, u kome se nalaze apel starešine Jaz-
Konst rukcija Usavršenost
i	uajbolji kvalitet s u jamstva za Vaše uspehe uvežbanja.
Zato nabavljajte ti specijalnoj
sMl* tvornic*
pnaetičkih sPrava увшшп lUJknica
beca, brači i sestrama; zalim iz-veštaji o administrativnem, tele-vežbenorn, prosvetnem i ostalom radu Ljubljanskog Sokola.
Šaijiie pretplatu za „SOKOLSKI GLASNIK"
Tvornica TANINA Si sak D. D.
Proizvodi slijedeče ekstrakte:
Kestenov ekstrakt Smrekov	„
Hrastov	„
Kveljaco	„
Valonca	„
Mimoza	„
i razni miješani ekstrakti. Sirovina se nabavlja iz naše države, Afrike, Azije i Južne Amerike.
MAPHE „30PHA”
Испоручује као вагонске no- -<>v-шиљке no максимираној цени
ЗОРКА
Адреса за поруџбине:	БЕ^^ОЈМРјАјЦ
Француска улица 9
Поштансни фах 669
Телефои: 25-887 и 30-402
Уплате на Пошт. чековни рачун у Београду 55-695
Izdaje Save/ Sokola Kr tu^lav i je (arh M Smiljanič. Alekse Nenadovima 6) - Uređuje rcdakcloni odbor (Pretsednik Dr Vlad BclajCIĆJ - ^fmTil “м?« Dr. Tihomir Protic, Beograd, ,piestoluna.>lednikov Ti« 34 — Stamparija „Luc", Mitrovič i Lazarevič — beogiad Kraljice Na talije ulica bioj 100. 1c. -