KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 31 (2)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1933.
BR. 9801
„Le Joint Frangais“ Societe Anonyme, Paris, Francuska.
Postupak za proizvodnju livenih predmeta i predmeta proizvedeni tim postupkom. Prijava od 12 maja 1932.	Važi od 1 avgusta 1932.
Traženo pravo prvenstva od 13 maja 1931 (Nemačka).
Liveni predmeti koji se sastoje, na primer, od veštačkih smola, celulozne materije ili fibroznih mešavina na bazi kauču-ka, upotrebljavaju se za najraznovrsnije svrhe.
U nekim primenama, potrebno je da se različiti delovi jednog istog livenog predmeta podese tako, da mogu izdržavati raz-ličita naprezanja, koja se menjaju od mesta do mesta primene. Medutim, to je pri-lično teško izvodljivo. U nekim drugim primenama, na primer, kod zaptivača, po-željno je da izliveni predmet pruža koefi-cijenat trenja, koji se menja od tačke do tačke svoje površine.
Najzad neki od livenih predmeta treba da sadrže neke delove tvrde, a neke delove elastične.
Do sada je pokušavano da se izmene osobine nekih delova izlivenih predmeta time, sto bi se ti delovi podvrgavafli raz-ličitim postupcima posle izlivanja. Tako je bilo poznato da se predmeti, koji se liju na bazi kaucuka, jednim delom vulkanišu, dok drugi delovi ostaju sirovi, ili jedni delovi bivaju jače vulkanizirani nego drugi. Isto je tako bilo praktikovano da se nekoliko različitih delova, koji sadrže različite količine sumpora, vulkanišu jedni na druge, pri čemu je u svim tim delovima ipak največa proporcija bila u kaučuku.
U postupku prema ovom pronalasku, na protiv, upotrebljava se za izlivanje nekog predmeta, bar dva sloja materije, koje se sastoje največim delom od različitih substanca, alf koje ipak sadrže, još pre izli-
vanja, jedno ili više zajedničkih tela ili materija, pri čemu se spajanje izmedu ta dva sloja izvršuje prisnim sjedinjavanjem materija, koje su zajedničke za oba sloja, a ikoje se spajanje vrši pod dejstvom pritiska ili toplote, ili oba dejstva istovreme-no, koji se primenjuju prilikom izlivanja.
Kao primer za primenu ovog postupka, opisačemo zaptivače, a naročito onaj tip zaptivača, koji se upotrebljava za mazali-ce na vagonskim osovinama, kod kojih neki delovi, i to oni koji su u dodiru sa pio-kretnim delovima, najradije bivaju izrade-ni sa vrlo velikim sadržajem grafita. U nekim poznatim zaptivačima, grafitni slo-jevi utisnuti su mehaničkim putem u telo zaptivača, dok prema ovom pronalasku, grafitirani delovi su prisno slepljeni i iz-mešani sa materijom, od koje je izliven ostali deo zaptivača, koji ne sadrži ili vrlo malo sadrži' grafita.
Prema torne, ovaj se prondazak prime-njuje na zaptivače koji su izliveni od me-gavine kaučuka, metalnih i mineralnih vlakana, masti i drugih materija. Kod tih zaptivača predvida se jedan deo koji je manje ili više debeo i koji se u glavnom sastcji od grafita i koji isto tako sadrži i neke druge sastojke, koji se sadrže tako-de i u drugim delovima tog zaptivača, na primer, kaučuka, masti ili nešto malo azbesta.
Onaj deo zaptivača, koji sadrži mnogo grafita, može imati ravnomernu debljinu, ili može imati ma kakav bilo presek, na primer, trouglasti. Dve strane tog tro-
Din. 5.
uglastog preseka obuhvaćene su slojem bez grafita, ili slojevima koji sadrže vrlo malo grafita £ čiji sadržaj grafita se sma-njuje progresivno, u koliko je sloj dalji od pomenutog trouglastog preseka.
Kada je potrebno da se ovaj pronalazak primeni na razne sudove izradene od li-vene materije, onda se, na primer, može podesiti da se dobije sud, čije je dno pot-puno čvrsto, a bokovi elastični, pri čemu se udesi da se dno izrsdi od veštačkih smola, bc,čni zidovi od neke mešavine veštačkih smola, kaučuka i sumpora, dok su same ivice izradene od čistog kaučuka.
U svim tim primenama, promena oso-bina može da bude bilo progresivno, bilo naglo. Dovoljno je da dva susedna sloja sadrže jednu zaiedničku materiju, koja če osigurati potpun spoj izmedu njih. Ta za-jednička materija, ne mora biti ipak ista u svima slojevima jednog izlivenog predmeta. Tako se u poslednjem primeru dno suda može spojiti sa zidovima pomoču neke veštačke smole, dok se zidovi mogu spojiti sa ivicama pomoču kaučuka.
Prema prirodi upotrebljene materije, spajanje različitih slojeva može se vršiti pod dejstvom toplote ili pod dejstvom pritiska, ili pod kombinovanim dejstvom oba ova faktora, toplote i pritiska.
Prema gore izloženom, opisani postu-piak se jasno razlikuje od postupka kod kojih se dva različita sloja mehanički spa-jaju ili se leep jedan na drugi, kao što se to cesto iskorfiščuje pri izradi zaptivača. Kod tih poznatih postupaka, spoj između različitih slojeva je čisto površinski, dok kod predmeta izradenih prema ovom pro-nalasku, spoj između slojeva različitih o-sobina postighut je u dubinu, to jest, prodiranjem spojne materije kroz oba sloja koji se imaju spojiti. Ovo prodiranje materija kroz slojeve vrši se, kod ovog postupka, za vreme izlivanja ili formiranja u kalupima, pošto se za vreme ovog formiranja ili spajanja različitih slojeva, materije nalaze u mekanom stanju, i postaju tvrde tek posle izlivanja, odnosno, posle spajanja.
Ovaj se postupak takode razlikuje od raznih postupaka kod kojih su zaptivači bili prevlačeni ili posipani grafitom, ili kod kojih su neki predmeti bili prevlačeni
ili posipani metalnim vlaknima ili praši-nom, što je sve bilo izvedeno površinski, sa površinskem primenom metaliziranih predmeta, bez prisne mešavine metala ili grafita sa jedne Strane i izlivene materije, s druge strane.
Ovaj pronakzak obuhvata unošenje metalne prašine i drugih sastojaka u izlivene predmete, i to naročito u slojevima blizu speljne površine predmeta, što se može izvoditi naročito u dekorativnom cilju.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvodnju livenih predmeta, koji se sastoje bar od dva sloja materije, koji se spajaju medusobno za vreme formiranja ili izlivanja, naznačen time što se ta dva sloja u glavnom sastoje od različitih materija, ali koji sadrže, još pre formiranja ili livenja, jedno ili više zajed-ničkih tela, pri čemu se spoj između ta dva sloja postiže prisnim spajanjem po-menutih zajedničkih materija ili tela, a ko-je se spajanje postiže pod dejstvom pritiska i eventualno toplote, koji se primenju-ju za vreme formiranja ili livenja, ili pod dejstvom samo jednog od tih činilaca.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što dva susedna sloja sadrže jednu pridodatu materiju, ili materiju koja se, proporcionalno sadrži manje u susednim slojevima, nego glavna materija.
3.	Postupak prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što je promena osobina ih materije, nagla pri prelazu iz sloja u slo].
4.	Postupak prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što je promena materije, iz sloja u sloj, progresivna, pri čemu se priroda i sastav različitih slojeva, koji se imaju spojiti, menjaju, u koliko se povečava daljina od zone, gde se spoj vrši.
5.	Zaptivač izraden po postupku prema zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se sa-stoji od dva sloja koji su jedan na drugi zaliveni ili zavareni, od kojih se jedan sa-stoji od mešavine na bazi kaučuka, mineralnih vlakana i masti, dok drugi sloj sadrži u glavnom grafita i kaučuka.
6.	Zaptivač izrađen prema zahtevu 5, naznačen time, što je grafitni sloj trouglastog preseka, čije su dve strane zavarene ili zalivene na susedne slojeve.