KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠT1TU
Klasa 23 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9879
Vidal Raymond, inženjer-hemičar, Asničres, Francuska.
Obrada masnih materija u pogledu njihove rastvorljivosti.
Prijnva cd 22 jula 1931.	___________ Važi od 1 juna 1932.
Ako se bilo na ulja bilo na masti bilo na masne kiseline hladeči ih dejstvuje, ot-prilike sa 30% od njihove težine, koncen-trovanom sumpornom kiselinom (od 63 do 65° Bč) za vreme od 10 minuta do 2 časa i više, pa se zatim toj smeši doda o-noliko vode koliko je bilo teško upotreb-Ijeno masno telo, dobijaju se, posle mešanja i stajanja, hidrolizovane masne kiseline koje plivaju po površini vodenog ras-stvora sumporne kiseline.
Pod tim uslovima stvara se najpre je-dan estar potpunim vezivanjem sumporne kiseline sa aldehidnim, delom kompleksne funkcije zvane kiselom. Zatim dejstvo vode ima taj rezultat, da razloži ester, da-juči Sa jedne strane regenerisanu sumpor-nu kiselinu, a sa druge strane hidrolizova-nu masnu kiselinu i vodu ilii vodu i glicerin, prema torne da li se radilo sa masmom kiselinom ili estrom masne kiseline (ulje ili mast).
li slučaju oleinske kiseline, pored jed-nog tečnog dela, primečuje se kadkad je-dan čvrst i kristalizovan deo, koji se može odvojiti filtriranjem i koji se povečava u koliko je duže u dodiru sa sumpornom kiselinom. Taj deo može predstavljati kon-denzovanje intermolekularnim anhidrova-njem hidrolizovane masne kiseline.
Hidrolizovane masne kiseline naznačene su time, što se rastvaraju u vodi i što se njihova konzistencija jasno razlikuje od konzistencija odgovarajučih anhidrovanilh masnih kiselina.
t Prema ovome što prethodi, jedan isti reaktiv može sa istom masnom kiselinom dati razne proizvode, prema torne da li
je ta masna kiselina hidrollizovana, t. j. predstavlja jedan etilenski glicerol ili je anhidrovana i onda predstavlja jedan al-dehid alkohol.
Ovo se jasno pokazuje, kada se hidro-lizovana masna kiselina anhidruje greja-njem do 100°, da bi se zatim izvršila kontrola razlika u reakciji, izmedu anhidrova-ne i hidrolizovane masne kiseline istog porekla, o čemu če docnije biti govora.
Anhidrovane ili hidrolizovane masne kiseline mogu dati komplikovana molekulska jedinjenja kao što su jedinjenja poznata pod netačnim imenom kiseli acetat, pal-mitat ili stearat sirčetne, palmitinske ill stearinske kiseline, a u stvari to su oksidi ovili kiselina, hiidrolizovanih u obliku alkalnih jedinjenja, ili kao što su jedinjenja, koja postaju laktonskim intermolekulskim ili intramolekulskim anhidrovanjima, kad masna kiselina u svom ugljovodoničnom nizu ima jednu alkoholnu grupu.
Poznata1 jedinjenja masnih kiselina gra-niče se još sa alkaličnim jedinjenjima u anhidrovanom obliku, koja se nazivaju sapunima.
Karakteristična sulfitska kondenzacija aldehidne grupe u anhidrovanim slučajevi-ma može se smatrati nepoznatom. Isto je tako i sa molekularnim jedinjenjima, koja su rastvorna i mogu da se saponifikuju, a dolaze od dejstva alkaličnih hijpohlorita na obične masne kiseline.
Iz svega ovog može se zaključiti da ni u kom slučaju ni je uzimata u obzir obrada masnih kiselina u hidrolizovanom stanju ni sa alkalijama, ni sa alkalnim ili amoni-
jačnim karbonatima, ni sa alkalnim sulfi-tima, ni sa alkalnim hipohloritima.
Primer 1. 12.5 kg hidrolizovane olein-ske kiseline tretira se sa 4 kg rastvora natri jum hidroksida od 36° Bd ili sa 1.8 kg anhidrovanog natrijum karbonata. Posle reakcije dobija se u mesto čvrstog sapuna, jedna gusta tečnost, koja se u vodi rastva-ra i ne hidroilizuje se oslobadajuči svoj alkalni hidroksid.
Primer 2. 5 kg anhidrovanog natrium sulfita rastvorimo u 25 litra tople vode, i u taj rastvor, zagrejan na 90°, unesemo 12.5 kg hidrolizovane oleinske kiseline. Posle reakcije ostavimo da se ohladi, a smeša se podeli u dva sloja. Jedan je sul-fitno jedinjenje hidrolizovane masne kiseline, a drugi je voda. Tako dobiveni proizvod razlikuje se od proizvoda, koji bi se dobio pod istim uslovima sa anhidrovanom masnom kiselinom, po torne što je tečan, u mesto da bude čvrst i što se rastvara u vodi, u mesto da bude u vodi nerastvoran.
Primer 3. 12.5 kg hidrolizovane oleinske kiseline dodaju se 12.5 kg rastvora natrium hipohlorita sa 15% aktivnog hlora. Mešanjem dobijamo burim reakciju. Kada se reakcija stiša, mešavina se odvoji u dva sloja: donji je slana voda, gornji je jedna tečnost rastvorna u vodi i ima izvanredne osobine u odnosu na organska jedinjenja, rastvara ih i čini ih rastvornim u vodi. O-vaj se proizvod razlikuje od proizvoda, koji bi se dobio kada bi se radilo sa anhidrovanom masnom kiselinom, najpre po svojoj komzistenciji jer je tečan u mesto da je kašast, a zatim svojom rastvornom moči, koja jie mnogo veča.
U ova tri primera hidrolizovana oleinska kiselina, prosta ili kondenzovana, može bi-
ti zamenjena hidrolizovanim masnim kise-linama izvučenim iz ulja kikiriki-a, kokosovih oraha, maslina, palme, ricinusa ili svima drugim hidrolizovanim masnim ki-selinama, prostim ili kondenzovanim.
Organski produkti rastvoreni i učanjent rastvornim proizvodom iz iprimera 3 jesu najpre razni ugljovodonici; a naročito teška i laka mineralna ulja, fenoli, viši alkoholi, cikloheksanoli, etarska ulja itd.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje rastvornih proizvoda masnih supstanci naznačen time, što se bilo na ulja, bilo na masti, bilo na masne kiseline dejstvuje koncentrova-nom sumpornom kiselinom, pa se zatim smeša razblaži dodajuči vode.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se na hidrolizovane masne kiseline, dobivene prema zahtevu 1, dejstvuje alkalnim hidrcksidima, alkalnim karbonatima ili amonijakom.
3.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se na hidrolizovane masne kiseline, dobivene postulpkom prema zahtevu 1, dejstvuje na hladnoči ili na toploti alkalnim sulfitima.
4.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se na hidrolizovane masne kiseline, dobivene prema zahtevu 1, dejstvuje rastvorom alkalnih hipohlorita.
5.	Postupak (prema zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljava sumporna kiselina od 63 do 65° Bč u razmeri od prilike 30% od težine tretiranih masnih supstanci i što se zatim dodaje onoliko vode koliko su bile teške upotrebljene masne supstance.
»i*.»Rf afce'ainix-i... ,.	'
o'n.M’l i