KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPT5AVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (3)
INDU5TRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14758
Metalli“es,ellschaft Aktienj«e.se11schaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za spravljanje benzinskih uigljovodoinika.
Prijava od 22 novembra 1937.	Važi od 1 oktoibra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 2 decembra 1936 (Nemačka).
Več je poiznato, (n. pr. nemački patent br. 484.337 i dirugi) da se iz gasova, koji sadrže lugljenoksid i vodomik pri pritisku, koji samo malo odstupa od atmosferskog pritiska i pri temperaturama, koje se nalaze ispod temperatura potrebnih za isključivo obrazovanje metana, mogu u prisustvu katalizatora spravljati viši parafinski odnosno olefinslki ugljovodonici.
Ovaj način rada ima nezgodu, da dimenzije tehničkih uređaja postaju i suviše velike, jer je brzina reakcija, koje dolaze u obzir veoma mala. Stoga je na različite načine pokušano, da se reakcija izvodi pod povećanim pritiskom, n. pr. 6—<10 atm,. pri čemu je nastajalo tako jako obrazovanje produkata sa visokom tačkom ključanja, koji su zapušavali pore katalizatora, •tako, da je aktivnost kontaktnih masa u veoma kratkom vremenu bila poništavana. Takvi su ogledi opisani u časopisu „Bre.no-sloff-Chemie” za godinu 1930. Ako se poveća reafcciona temperatura, tada istina katalizator ostaje duže vremena aktivan, ali se (obrazuju neželjeni u vodi rastvorljivi produkti, naročito alkoholi i kiseline, koji razaraju aparaturu i dovode u pitanje upotrebljivost celog postupka.
Sad je nađeno, da se benzinska sinteza može veoma dobro izvoditi pod povećanim (preko 2 atm.) pritiskom, alko se gas za sintezu upotrebi u dalekosežno raz-ređenom stanju. Kao sredstva za razredi-vanje mogu doći u obzir vreli tehnički gorljivi ili inertni gasovi i pare. Naročite se koristi dobijaju kod upotrebe takvih gasova ili .para za dodavanje, koji se pomoću
poznatih tehničkih sredstava mogu lako u-kloniti, koji dakle dodata postrojenja za izdvajanje realkcionih produkata ne opterećuju nepotrebno. Takve su materije n. pr. CO2, H2O, alkoholi, viši ugljovodonici i t. d. Dalje je korisno, da se kao sredstva za razređivanje upotrebe takve materije, koje se javljaju pri reakciji ikao manje željeni sporedni produkti sinteze (<n. pr. CRt, CO2 i dr.). Na ovaj se način može uvek prema mešavinskom odnosu ne samo da omogući izvodljivost sinteze pod pritiskom, već se takođe može preduzimati do izvesnog stepena i upravljanje reakcijom. Ako se gasu za sintezu dodaju benzinske pare, to se može postići izvesno pomeranje reakcije u simeru povećanog obrazovanja ulja. Osim toga se dodavanjem benzinskih para ka gasu za sintezu povećava trajašnost katalizatora, jer se do izvesne mere vrši automatsko ekstrahova-nje materija sa visokom tačkom ključanja* koje štete aktivnost katalizatora.
Postupak po pronalasku se može naročito korisno upotrebiti za slučaj, da se misli na dalju upotrebu gasa za sintezu o-slobođenog od reakcionih produkata, eventualno kao gasa za osvetlenje ili kao početnog gasa za ponovno spravljanje gasa za sintezu. Tada se u konačnom gasu još nedostajući ili u nedovoljnoj meri nalazeći se sastojci već pre ulaska gasa za sintezu u kontaktnu peć ovome dodaju kao sredstvo za razređivanje. Dakle se ovom merom postižu dva efekta i to poboljšanje reakcionog položaja peći i spravljanje konačnog gasa koji se može upotrebiti za
Din. 10.—
drmge korisne ciljeve.
Sasvim opšte se (pokazalo, da, u interesu nesmetane reakcije željena sadiržina gasova odnosno para za dodavanje srne biti u toliko viša, u koliko je viši pritisak, koji se upotrebljuje u reakciji. Iznenađujući povoljan efekat razređenih gasova odnosno para (pri izvođenju sinteze pod pritiskom mije nikako mogao da se predvidi; jer se kod izvođenja sinteze pod morimai-nim pritiskom težilo za tim, da se kom-centrisanost samog gasa z,a sintezu održi što je [moguće višom. Ako se radi pri normalnom pritisku sa razređenim gasovima, to se, kao što je na raznim mestima u literaturi opisano, dodija znatno smanjena dobit tečnih produkata.
Postupak po pronalasku se može ta-kođe upotirelbiti i u priključku na postojeća postrojenja, koja rade sa normalnim pritiskom, na taj način, što se konačni gasovi normalnog stupnja sinteze, koji su u odnosu na sadržiinu netiretiranih gasova za sintezu osiromašeni, koimpriimuju i izlažu sintezi poid pritiskom. Ovim se postiže mnogo bolja ukupna dobit no alko' se po dosadašnjem načinu razređeni konačni gasovi po izdvajanju reakcionih produkata upute kroz kakvu drugu kontaktnu peć.
Osim pomoću upotrebe napred navedenih sredstava može misao pronalaska biti ostvarena i na taj način, što se reaikciomi konačni gas pre ili posle izdvajanja reakcionih produkata vraća u kružni tok, pri čemu se razređivanje gasa za sintezu postiže u samom procesu obogaćenjem inertnih gasova odn. redukcionih produkata i dopunjavanje reakcionog gasa može se zatim izvesti pomoću relativno visokoipro-centnog gasa za sintezu. Dodavanje svežeg gasa, gasu iz kružnog toka ne mora neminovno da se izvodi pre ulaska u. kontaktnu peć, već štaviše sa naročitom korišću moguće, da se dodavanje ovih gasova predu-zima eventualno u .sredini reakcione zone ili stupahjski raspodeljeno preko više re-akcionih zona. Time se postiže ravnomer-nija raspcđela reakcije na ćelu kontaktnu peć, dok se inače glavna reakcija (koncen-triše na ulaznoj strani gasa, pri čemu se opet javlja opasnost pregrevanja sa pojačanim obrazovanjem [neželjenih sporednih produkata.
Što se tiče izbora reakcione temperature, preporučljivo je, da se temperatura prilagođava svagdašnjem parcijalnom pritisku teoriski čistog gasa za sintezu (CO + + H2=1 : 2) praktičnog u okolini kontakta viadajućeg sastava gasa na taj način, što se temperatura održava niskom na mestima, na kojima reaguje relativno visoko-procentni gas za sintezu, dok se tempera-
tura održava visokom na mestima, na kojima dospeva do pretvaranja razblaženi gas za sintezu.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za spravljanje viših parafinskih i Oilafimskih ugljovodonika tretiranjem gasova, koji sadrže ugljen oksid i vo-donik pomoću katalizatora pod povećanim pritiskom (preko 2 atm.) pri temperaturama, koje su niže no temperature, Ikoje su potrebne za isključivo obrazovanje metana, naznačen time, što se upotrebljuje gas za sintezu, koji sadrži znatne količine gasova ili para, koji poglavito deluju kao sredstvo za razređivanje, pri čemu se podesno sađržima ovih materija bira u toliko većom, u koliko je veći pritisak, koji dospeva do upotrebe.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se kao dodatak ka gasu za sintezu upoitreibljuju takvi gasovi odnosno pare, koji se obično javljaju kao manje željeni reakcioni (produkti sinteze (n. pr. CO2, CH4 d dir.).
3.	) Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se (kao dodatak ka gasu za sintezu upotrebi ju ju takvi gasovi odnosno pare, koji se mogu pomoću poznatih teh-ničkiih sredstava ukloniti iiz konačnih gasova (n. pr. CO2, H2O, alkoholi, viši ug-ijovodonici).
4.	) Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se kao dodatak ka gasu za sintezu upotrebljuju takvi gasovi odnosno pate, koji dalju upotrebljivost konačnog gasa oslobođenog od reakcionog [produkta, olakšavaju odnosno njegovu vrednost povećavaju.
5.	) Postupak po zahtevu 1 do 4. naznačen time, što se kao dodatak ka gasu za sintezu upo trebi ju ju takvi gasovi odnosno pare, koji kao konačni gas po izdvajanju reakcionih produkata daju upotrebljivi gas za osvetlenje, odnosno početni gas za spravljanje gasa za sintezu.
6.	) Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se konačni gasovi od sinteze izvođene pri normalnom pritisku — podesno po izdvajanju svih ili jednog dela reakcionih produkata — komprimuju i u daljoj peći za sintezu pod pritiskom se pretvaraju.
7.	) Postupak po zahtevu 1 do 6, naznačen time, što se gas za sintezu 00 potpunom ili delimičnom izdvajanju reakcionih produkata vodi u kružnom toku kroz kontaktnu peć, pri čemu se po zahtevu 1 do 6 nameravani efekat postiže obogaćenjem inertnih gasova odnosno reakcionih produkata u samom procesu i dopunjava-
nje reakcionog gasa se može izvesti pomoću relativno vi s oikopr o c entn og gasa za sintezu.
8.	) Postupak po zahtevo 1 do 7, naznačen time, što se dopunjavanje gasa iz kružnog toka svežim, visokoiprocentnim gasom za sintezu ne vrši pr e ulaska u kontaktnu peć, već tek u kontaktnoj peći i to ili na jednom mestu i,li na različitim mesti-ma u jednakim ili i različitim đelimičnim količinama.
9.	) Postupak po zahtevu 1 do 8, na-
značen tme, što se reakciona temperatura prilagođava svagdašnjem panoji jlailhom pritisku teoriski čistog gasa za sintezu (CO prema H2=l:2) praktičnoga: u o-kotlini kontakta vladajućeg sastava gasa na taj način, što se temperatura održava niskom na mestima, na kojima reaguje relativno visokoprocentni gas za sintezu, dok se temperatura održava visokom na mestima, na kojima dospeva do pretvaranja razblaženiji (razređeniji) gas za sintezu.
■ £

'
.	..	...	Vi m

■
'
r •	,
: ; r : v. ■
■
























■


.