Delovanje UJU v prošlem letu za učiteljstvo, šolstvo in narodno prosveto. (Glavno poročilo na skupščini UJU v Subotici, dne 27., 28. in 29. avgusta 1925.) Slovensko učiteljstvo prl ministru prosvete g. VukifevU.ii, Ob povratku z glavne skupščine UJU v Subotici je pohitelo mnogo slovenskega učiteljstva v Beograd, med njimi tudi člani vodstva UJU — Pov. Ljubljana. Č.ani vodstva so ob tei priliki posetili tudi ministra prosvete g. V u k i č e v i č a . ki jih je sprejel v ponedeljek 31. pr. m. dopoldne.. Deputacijo je vodil poverjenik g. tov. IL. Jelenc. zastooani Da so bili v njei še člani ožjega sosveta strokovni tajnik R. D o s t a 1, urednik »Učit. Tov. I v. D i m n i k . upravnik in glavni blagajnik M. F e g i c in član sosveta L. P o t o č n i k. Clani poverjeništva so v sporazumu z glavnim odborom UJU iznesli gosp. ministru samo zadeve. ki se tičejo specijalno slovenskega šo:stva in učiteljstva in se niso razpravljale na skupščini v Subotici. Informirali so g. ministra o stališču in željah. ki jih ima slovensko učite.jstvo v pogledu posameznih vprašanj prosvetne politike, ureditve šolstva iri učiteljskih zadev v mariborski in ljubljanski oblasti. Q. minister. simpatična in dostojanstvenai osebnost. je pazno poslušal izvajanja poverjenika, g. tov. L u k e J e 1 e n c a. Tov. poverjenik je med drugim tolmaeil s:. ministru željo slovenskega učiteljstva, da naj se varuje v vsakem pogledu učiteljsk,a> stalnost. ki io nai posebno zaščiti šolski zakon. pri katerega izdelavi nai bi se zaslišalo tudi mnenje učiteljstva potom njegove organizacije. Naimeščanja in premeščanja nai bi se vršila le na zakoniti Dodlagi in naj bi v tem pogledupri.vseh nameščanjih in premeščanjih sodelovala na podlagi tozadevnih uredb namestilna, stečajna komisija. Takozvano kazensko premeščanje ali kakor se ga sedai naziva in se mu daje značai službene Dotrebe. nai se vrši le na oodlagi predhodnih disciplinarnih postopanj in pravoreka disciplinske komisije. ki je sicer že po posebni uredbi Dredpisana. ,a pri nas ne še sestavljena. Na ta način se uvede objektivno postooanje in bo dana premeščanjem pravna pod.aea, ki ie dosedai v marsikaterem slučaiu ni bilo in se tako izognemo vsaki pristranosti. V nadaljnih izvajanjih ie tovariš poverjenik navaial možnosti in položaje. pri katerih bi popravke starih pogrešk napravljale nove zmede in morda celo nove pogreške Vendar je s-ovensko učiteljstvo proti krivicam in stoji odločno na stališču objektivnosti in pravičnega postopania z učiteljstvom ter v tem slučaju tudi odobrava. da se da zadoščenje v onih slučajih. kier ie b:la kri" vica očita. Popraviti jih bo ;ahko sedaj pri novih razpisih. V zadevi sre&kih šolskih referentov je povdar.ial g. poverjenik. da so izbrani pri nas strokovno najboljšj možje izmed učiteljstva ki postopaio oopolnoma objektivno. Oni niso partizani in poslujejo v svojih uradih nepristransko tier se v obče ne udeležujejo aktivnega političnega živ.jenja. Zadobiva Da nadzorniško vprašanje še drugo stran. ki jo bo nujno treba< urediti in v katerem oziru prosj učiteljstvo da bi tudi Ł. minister pripomogel k temu. Urediti bo treba gmotno stran nadzorniškega položaja Ako hočemo dobrih nadzornikov jim je treba urediti gmotni položai tako. da ne bcdo Kmotno celo oškodovani zaradi tega. ker prevzamejo nadzorniško mesto. Že danes se brani dobro učiteljstvo prevzeti nadzorniško mesto. ker iim ni zagarantirana nikaka stalnost na mestu in ker so gmotno prikrajšani na tem položaju. ker pavšai ne zadošča in ne krije potnih stroškov in izdatkov, ki jih imajo pri nadzorovanju šol. Posebno je opozoril %. po verjenik na nevzdržno gmotno stanje oblastnega šolskega nadzornika in oblastnega referenta za osnovne šole v mariborski oblasti, ki nimata niti oavšala. tako da na tem mestu ne bo mogel vztrajaiti nihče. če se pravočasno ne uredi in osigura tudi v gmotnem oziru to mesto. Ko je iznesel g poverjenik še nekatere podrobne utemeljitve lokaln'h zadev, ie povzel besedo g. minister. Dotaknil se je vprašanja šolskega zakonai in izjavil. da hoče zaslišati mnenje učiteljstva. iz prediogov in izprememb bo pa razvidel. ako bo treba izpremembe sedanjega projekta, ali pa, d,ai se izdela popolnoma nov projekt. Učiteljsko stalnost hoče K. minister varovati. posebno hoče paziti, da se ne bo vršiio nikako preganjanje in da se \zvrše najnujnejše popravke. ki jih Mhteva učiteljstvo in se da na kak način zadoščenje Drizadetim. Dotaknil se je g. minister tudi vprašanja ukinitve za&ebnih učiteljišč v celi državi in hiperprodukciie učiteliic. Popraviti hoče pogreško ki ie bila nehotoma napravljena, da bodo sedanje gojenke zasebnih učiteljišč še lahko izštudinale in dovršile tudi četrti letnik. Posebej ie omeril učiteliisče v Škofji Loki. ki bo deležno istega Dostopka ukinitve, kakor druga zasebna učiteljišča. Hiperpro- dukcijo u-čiteljic oa se bo omejilo na ta način, da zasebna učiteljišča ne dobe več pravice javnosti — torei po veljavnih odredbah tudi ne polaganja mature na državnih učiteljiščih. Sreski šolski n.adzorniki rnorajo biti le taki učitelji. pri katerih ie dana polna garanciia za ureditev pouka in šo.stva v duhu unitaristične države in teh državnih potreb. v katerem smislu imajo voditi pouk in vzgojo v šolah svoiega področ.ia Za deputacijo ljubljanskega poverjeništva UJU je bil sprejet od g. ministra škof ljubljanski dr. Anton Bonaventura Jeglič. Delo glavnega odbora UJU v letu 1924.—25. Izročitev resolucij IV. skupščine ministru prosvete. Prvi posao Olavnoga Odbora u toku prošle školske godine po skupštini bio je izvršenje odluka skupštinskih i predaja rezolucije G. Ministru Prosvete. Ministar Prosvete bio je tada g. dr. A. Korošec. 11. septembra pr. godine posetio je Glavni Odbor G. Ministra i predao mu je rezolucije uz objašnjenje svake tačke posebice, ističuči mu naročito da je neophodno nužno da se što pre ostvari jednodušan zahtev učiteljstva cele Kraljevine, ponavljan na svima dosadašnjim skupštinama: zavodenje jednostavnog programa za celu zemlju i donošenje jednoga zakona o osnov. nastavi, koji če važiti za celu državu. Izmena zakona o obči upravi. S tim u vezi traženo je da se što pre pristupi izmeni zakona o opštoi upravi, kojim je škola stavljena u zavisnost i neposredan uticaj policijskih vlasti. Učiteljska izobrazba. Traženo je: da se posveti naročita pažnja učiteljskom obrazovanju i mogučnosti za daljim usavršavanjem u našoj struci. Naglašeno je tom prilikom potreba za što skorijim rešeniem prosvetnog problema Južne Srbije povečanjem prosvetnog budžeta za te krajeve, podizanjem i otvaranjem večeg broja škola u tim krajevima kao i ostalima gde je pismenost naroda zastala, kao što je Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Dalmacija i. t. d. Izplačilo razlik. Traženo je da se zadovolje pravedne želje i zahtevi učiteljstva u pogledu isplate razlike plata, dodataka udatih učiteljica, popravci stanja penzionera, izjednačenja dodataka na skupoču u celoj zemlji i t. d. Teror nad učiteljstvom. Insistirano je na popravci nepravde učinjene) tadašnjim režimom našim drugcvima iz Slovenije, Hrvatske i dr. krajeva koji su gonjeni, kao članovi Udruženja, smenjivani sa položaja nadzorničkih ! upraviteljskih, premeštani iz partijskih razloga bez ikakve školske i državne potrebe i t. d. Verski pouk. Pored toga dostavljene su G. Ministru specijalno želje učiteljstva povodom tretiranih pitahja o predavanju veronauke u osnov. školama i jedinstvu nastavnog programa. Odgovor g. min. prosvete dr. Korošca. Gospodin Ministar je saslušao Izvršni Odbor pažljivo, primio rezolucije i obečao da če voditi računa o njima, a o pojedinim tačkama dao je odmah i odgovora, naročito o predstavci u pogledu zaštite učitelja od partijskog uticaja na postavljanje, premeštanje, otpuštanje učitelja, smenjivanje škol. nadzornika i upravitelja sa svojih položaja, slažuči se potpuno sa nama — ali samo idealno. On je nalazio da bi partijska intervencija bila svedena na minimum kad jje sami učitelji nebi tražili. Na to je primečeno G. Mini- R. D.: Na orožni vaji. (Dalje.) Dan se nagiba in gremo k večerji. Polk se zbere na znamenje trubiačev na dvorišču k molitvi. Vojaki si snamejo kape, prekrižiajo se in vsak opravi v svoji veroizpovedi veoerno molitev. Ob tej priliki se razglasi tudi dnevno poveIje. Potem pa ie »valjno«. Po večerji je »voljno« tudi za nas. Gremo v mesto na iziprehod. na čašo piva, ki ie tu zeio dobro. Zadnjič smo izvohali. dai toči čika Jovo tam daleč v kafani Carigrad čudovitega Prizrenca. Je res dober, a za tako vročino in celo za utrjeiio slovensko naravo malo pretežak. Ko se vračamo v kasairno, nas ustavi na 20 korakov straža z gromkim klicem: »Stoj!« Odgovor: »Oficir!« Straža: »Napred!« Ako nas spozna, vrže puško na rarno in smemo vstopiti. sicer <pa kliče stražnega povelj- nitea. Bolgarska meja ni tako daleč in že spodai na Moravi so mostovi zastraženi. Nato pa na slamnjačo v razburjenem pričakovanju, kdaj pride na obisk prva prijateljica — vsiljiva stenica. Za tako prekinjeno spanje se odškodujemo tiavadno po obedu. Takoj iprve dni sem stopil v stik s tukajšnjim učiteljstvora, kolikor ni odšlo na počitnice. Osnovna šola s 16 oddelki je §e precei urejena. Med vojno so v njej gospodarili Bolgari. razbili okna, vrata, iztrgali pod, pokurili klopi. mize in table in io tako popolnoma razdejaili. Sedaj ie pa že vse nadomeščeno in popravljeno. Zbirka učil je dobro založena. V učiteljski knjižnici sem videl »Uči-teljskega Tiovariša«, ki je nani naročena šola. Lepo urejen po številkah leži v omari. Obstoja tudi obrtno-nadaljevalna šola. ki šteje blizu 400 učencev. Tukaj je močno razvita čevljarska obrt. Vranje ima tudi popolno osemrazredno gimnazi.io. Omenil sem že prijazno ravnanje višjih častnikov. Pred par dnevi ie bil tu na inšpekciji komandant moraivske divizije v Nišu. general Kostič. V veliko veselje polka ie pripeljal seboi tudi godbo. Nikake parade, nobenega defiliranja. Na vežbališču je hodil od čete do čete. Ko je prišel do moje cete, sem se mu javil. Vprašal me Je po civilu. Ko mu rečem, da sem učitelj. ie pričel govoriti o velikem pomenu šole za držaivo. primerjal ie vzgojni pomen šolske in voiaške stroke ter je povdarjal iunaštvo in žrtve srbskega učiteljstva v svetovni vojni. Ob slovesu mi je prijazno stisnil roko in odšel k prihodnji četi. V diuhu sem delal iparalelo med danaišnjo in prejšnjo vojno upravo Po končani inšpekciii ie zaigrala godba na dvorišču vojašnice. Moštvo in oficirji pa baijd. v kolo! Živa slika demokratičnega duha današnjega voiaškega ustroja. V službi pa železna disciplina. A propos! Še imam nekaj pripomniti. Preteklo nedeljo sem naletel v  Vranjski Banji na našega ljubega znanca učitelja Svetolika Milosavljeviča, urednika mladinskegia lista »Zavičai«. Službuje v Skoplju in se sedai leči v topli- cah. Zelo ie bil vzradoščen in se je živo zanimal za svoje stare znanoe. Povpraševal je do Jelencu. Ganglu itd., predvsem pa po svoiem pobratimu Črnagoiu. Takole živimo in životarimo. Dobro razumemo, da delamo vojno vežbo zlasti za to, da v širokih potez,ah spoznavamo današnii ustroi vojske in druge razmere naroda in krajev. Vse. kar nas obdaja. nas zanima in v tem zmislu je naše tukajšnje bivanje giotovo velike vrednosti. Istotako tudi glede zdravja. Kljub vsem fizičnim naporom se počutim zdravega in čvrstega. Očrneli bomo 'kakor Ziaimorci, navzlic kollosalnemu apetitu izgubili na teži,- a vrnili se bomo zdravi in s popolnoma novim razširjenim obzorjem. Dore sicer zopat odkimava, pa najboljši dokaz je on .sarni, ker je od svojih 95 kg že precei popustil. Porucnik Stručni ie pa prepričan. da ie tako življen.ie zdravo, ker ga tukai nikoli ne boli želodec in so njegovi živci kakor iz jekla. (Konec.) stru: i kad je na merodavnom mestu ne bi primali. Odnosno podredenosti škole policijskim vlastima g. Ministar je delio mišljenje učiteljstva da veliki župani i sreski poglavari treba da reprezentuju državnu vlast ali da školski nadzornici i oblasni inspektori treba da opšte neposredno sa pretpostavljenim vlastima. Povodom želje o osnivanju pedagoškog fakulteta on je izrazio nadu da če se ona ostvariti kroz Višu Pedagošku Školu. O najvažnijem pitanju: donošenje jedinstvenog zakona o nar. školama za celu državu rekao je: da on ima svoje zasebno mišljenje, ali pošto on nije sam u Vladi, tamo ima ljudi koji če prihvatiti naše zahteve, on se nada da če se nači solucija koja če nas zadovoljiti. Takav je prvi korak bio Izvr. Odbora u pogledu izvršenja rezolucije IV. Gl. Učit. Skupštine kod Gosp. Ministra Prosvete. Intervencija pri ministrstvu financ. Drugi korak činjen je kod g. Ministra finansija u pogledu zadovoljenja ueiteljskih zahteva u materijalnom pogledu. Za ostvarenje finansijskih pitanja koja tangiraju učiteljstvo, predstavništvo našega Uruženja činilo je zajednički korak sa Upravom Saveza činovničkog udruženja, nalazeči, da če udruženi sa jednom brojno vrlo jakom organizacijom imati večeg autoriteta i boljeg uspeha. On je obečao da če se do 1. oktobra najdalje isplatiti razlika neprimljenih plata po činovničkom zakonu samo nije kazao koje godine, jer se primiče 1. oktobar i ove godine a te razlike nisu isplačene. Što se tiče popravke položaja penzionisanih činovnika i učitelja on .ie, i ako osečao i sam svu nepravednost i težinu njihovog položaja, nalazio da to nije pitanje programa jedne partije več u tome pitanju treba da su sve partije složne, ali on če pokušati da ga reši prethodno u sporazumu sa šefovima političkih grupa pa tek posle da ga iznese pred Finansijski Odbor Nar. Skupštine, koji je merodavan za rešenje njegovo. Nadaljni delovni program. Več na prvim sastancima svojim posle održane skupštine u Dubrovniku, Izvršni Odbor, pošto je utvrdio plan rada u toku ove škol. god. i izabrao redakcione odbore za družinske listove, koji če imati da izrade programe o uredivanju listova, vodio je razgovore o načinima kako bi se naše učiteljstvo lakše pokrenulo na življi intenzivniji rad na polju razvijanja osnovne nastave i veče akcije na kulturnom delanju u narodu. Izgleda, da je naše učiteljstvo, savladano teškom borbom za opstanak malo zaostalo u svojoj aktivnosti i revnosti za usavršavanjem i kretanjem osnovne nastave iza predašnjih generacija, koje su ostavile svetle tradiciie u tome pogledu i umele da podignu ugled staleža i uzdignu osnovnu nastavu na jedan viši nivo, koji nije zaostajao ni kvalitativno ni kvantitativno od napretka nastave drugih kulturnih naroda. Sem toga i u pogledu potpomaganja materijalnog unapredanja našeg Uruženja naše udruženo učiteljstvo oslabilo je svoju aktivnost te je Udruženje počelo u temeljima svojitn popuštati. Kao što se moglo videti iz izvestaja o stanju našega Udruženja iz prošlih godina i ako se stalno upis u članstvo udruženja povečavao materijalni prihodi su vrlo bili slabi. Članarina se nije redovno prikupljala, naši listovi su s mukom prolazili, pretplate je ostajalo mnogo na dugu, nije se staralo da se pridobiju za udruženje članovi dobrotvori i utemeljači, nisu priredivani koncerti ni zabave u korist Udruženja, ili ako su priredivani, to je bilo u vrlo retkim slučajevima, družinska izdanja slabo su se rasturala i t. d. Toga radi pozvata su sva učiteljska društva jednim naročitim cirkularom da budu agilnija sa skupljanjem članarine, pretplate i dr. prihoda Udruženja, rasturanju družinskih izdanja, pridobijanju članova dobrotvora i utemeljača, priredivanju koncerata i zabava i t. d. i da rade što više na pretresanju pedagoških pitanja, priredivanju praktičkih predavanja i razvijanju kulturnog rada u narodu u svima pravcima. Ovaj apel Izvršnoga Odbora imao je svoga dejstva i ove školske godine osetio se je intenzivniji rad u svima gore pobrojanim pravcima, kao što če se videti iz Izveštaja o radu povereništava a i materijalno stanje našeg Udruženja ove godine znatno je pojačano, a to sve neka služi vrednom učiteljstvu na čast i po hvalu. Pogled na prosvetno politiko. Život našega Udruženja u tesnoj je vezi sa vodenjem državne prosvetne politike. Predstavnici našega Udruženja moraju da prate razvoj dogadaja koji se u prosveti zbivaju a koji imaju odlučnog uticaja na pravilan razvitak školskog života i sudbinu našeg staleža. Posmatrajuči i prateči kako se razvija naš prosvetni život za ovo nekoliko poslednjih godina, oni su mogli uvideti, da nesredenost u državi i česte političke promene i trzavice unose rastrojstvo i haos u naš prosvetni život i da od toga pati mnogo i škola i učiteljstvo. U našem družinskom organu izneto je gledište na ceo sistem vodenja prosvetne politike, koji se od oslobodenja i ujedinjenja kreče neprestano u lavirintu lutanja. Cela prosvetna politika se svodi samo na ličnu i partijsku. Rezultati nesredenih pojmova o pojedinim prosvetnim i školskim pitanjima, eksperimentisanje i haos u administraciji, besprekidne trzavice u ličnim pitanjima i promemama, stvarale su trzavice u pravilnom školskom životu i onemogučavale stabiliziranje i saniranje prosvetnih prilika uopšte. To je sve odstranjivalo merodavne faktore, te nisu mogli izvesti korenitije reforme na polju organizacije osnovnog školstva i unapredenje osnovne nastave. Da bi se stabilizovale prosvetne prilike uopšte, i da bi prosvetni život pošao unaprfed, neophodno je nužno da se stabilizuju prilike u državi i da se u Ministarstvu Prosvete provede jedan organski kontinuitet, koji če omogučiti napredak školstva i izvodenje smišljenih reforama, i o tome treba da i učiteljska skupština podigne svoj glas. Delo in zaščita stanovskih interesov. Prilike u kojima se nalazi naš državni život, koje zakovitlavaju sve grane našeg narodnog života prirodno je, što su uticale i na sudbinu našega staleža, koji je živeči u neposrednoj sredini narodnoj izložen največim trzavicama i potresima. Neobično aktivan partijski život, partijska netrpljivost i žučno vodenje politike, dovodili ?u često puta mnoge članove našeg Udruženja a i ostale učitelje u takav položaj da su tražili, bilo pojedinično, bilo preko svojih Učiteljskih organizacija zaštite od Udruženja protivu gonjenja, koje je prelazilo i granice zakonitosti. GJavni Odbor je intervenisao u svhna slučajevima gdegod je bilo moguče i gde je nalazio da ie to umesno, i zalagao sav svoj upliv i autoritet te da se nepravedno gonjenim učiteljima pomogne i spasu nevolje. Ako negde nije mogao uspeti nije stajalo do njegove volje no do njegove nemoči, jer Glavni Odbor nije ničim drugim mogao raspolagati do protestom, molbom, ličnom predstavkom, i intervencijom i štampom svojora. Kao što se da videti iz »Narodne Prosvete« registrovani su i propračeni svi slučajevi, za koje je Udruženju dostavljeno. O učinjenim nepravdama članovima, pisato je Ministarstvima Prosvete i Unutrašnjih Dela, štampane su i rezolucije zborova, pisati članci u listu i t. d. Drugih sredstava s kojima bi raspolagao Glavni Odbor nije bilo. Ali bilo je slučajeva da su pojedini učitelji svojim netaktičnim postupanjem u političkoj borbi, a i inače u javnome živatu, davali povoda izsledenjima i optužbama, koje su bile potpuno osnovane, gde su dotični po sili zakonskoj morali biti kažnjeni. Glavni Odbor intervenišuči često u takvim slučajevima nije imao mogučnosti da proveri istinost predstavaka pa je trošio i slabio beskorisno svoj autoritet na štetu opšteg ugleda staleškog i pregleda Udruženja, i na štetu onih koji su neosnovano optuživani. Premeščanje učiteljstva. Najviše su posla zadavale Gl. Odboru predstavke o premeštajima učitelja. Ti su premeštaji vršeni pod svima režimima najviše za vreme promene političkih režima i za vreme izborne borbe. O njima je pisato u »Narod. Prosveti« i predočavano nadležnima kakve štete čine ti premeštaji u nevreme i školi i učitelju lično, aii največa je nezgoda što su ti premeštaji omogučeni naročito u krajevima gde postoji predratno zakonodavstvo — na osnovu postoječih zakona koji ne garantuju učiteljsku stalnost. Učiteljska stalnost. Stoga treba raditi da se donese što pre jedinstven zakon o nar. školama, koji bi zagarantovao učiteljsku stalnost onako kao što je to zagarantovano u zakonu od 1904. koji važi za Srbiju, Crau Goru i Vojvodinu. Največi teškoča imao je Gl. Odbor u pogledu intervencije za otpuštene i penzionisane učitelje po čl. 4. činovničkog zakona. Po tom zakonu »državni službenik ne može biti lice, koje ispoliava načela protiv postoječe državne forme ili načelo protiv pravne promene državnog poretka. Na osnovu te odredbe činovničkog zakona više lica iz učiteljskog reda je otpušteno ili penzionisano i ako je medu njima bilo odličnih školskih radnika i rodoljuba. Disciplinarni postopek. Glavni Odbor je ulagao protest i lično intervenisao kod G. Ministra po tim slučajevima, zahtevajuči da se u takvim slučajevima — ako se te mere upotrebljavaju kao kazne, da se takvi učitelji pret> hodno saslušaju, ali nije imao uspeha, jer je Ministar stao na gledište skrupuloznog tumačenja zakona. Želeti je da se ti slučajevi isprave a i da učitelji sa svoje strane učine sve da dovedu svoja intimna osečanja u sklad sa postoječim zakonima, koji se moraju poštovati i na koje se zakletva polaže. Izmenjavanje šolskih nadzornika. I u pogledu postavljanja i smenjivanja škol. nadzornika naš partijski život bio je od velikog uticaja pod svima režimima. To je takode jedno bolno mesto u prosveti i pričinjava veliku brigu svima koji žele dobra ovoj državi i napretku osnovne nastave. Partijski odbori i narodni poslanici mešaju se u stručne poslove Ministarstva Prosvete i zahtevaju da S9! postavi ili smeni sa položaja nadzornika ova ili ona ličnost, ne sa gledišta školskih interesa več sa gledišta ličnih i partijskih računa. Ta pojava je za žaljenje i osudu. Ministarstvo je nemočno da se odupire tome uticaju i od toga pati škola i prosveta. Školski nadzornici treba da budu stručni instruktori, dobri pedagozi, ljudi od iskustva i dobri poznavaoci škole i njenih potreba. Oni imaju da daju opšti ton nastavi i narodnom prosvečivanju u svojoj domeni, da utiču na popravku prosvetnih prilika i da štite učitelja od samovolja, dolazile one ma od koje bilo strane. Glavni Odbor je insistirao uvek na tome stanovištu da školske nadzornike, dok se njihov položaj, kvalifikacije i dužnosti ne regulišu zakonom, kandiduje Glavni Prosvetni Savet. Medu škol. nadzornicima bilo je lica, koji ne samo nisu lmaU potrebnog autoriteta, ni potrebne strucne i administrativne spreme za vrsenje nadzorničkoga posla, koji nisu ničim mogli imponovati svojoj okolini, i medu svojim drugovima, več su se isticali samo kao eksponenti političke partije. Takvi slucajevi so dosta kompromitovali i samu ustanovu škol. nadzora, na koju se danas gleda drukčije nego što se nekada gledalo. Upokojitev in reaktiviranie učiteljev. U pogledu penzionisanja i reaktivii anja učitelja u Ministarstvu Prosvete poslednjih godina vladala je potpuna bezprincipijelnost, radilo se po ličnoj volji i raspoloženju a često i po partijskom odabiranju. Penzionisani su često i ljudi još puni snage i volje za rad pa time materijalno nepravedno oštečeni a ostali su i takvi, koji imaju preko 48 godina pa i 50 godina učiteljske službe. Izvršni odbor je preko »Nar. Prosvete« tražio da se u tome pogledu stvori jedan red, da se stvari rešavaju principijelno i pravično, da se pri penzionisanju učitelja koji su islužili svoj rok traže mišljenja škol. nadzornika, koji če interese države i škole imati pred očima. Uporedo s tim pitanjem javljalo se i pitanje o reaktiviranju onih učitelja, koji su nemilosrdno oštečeni penzionisanjem pre novog činovničkog zakona i u toku samog donošenja zakona u Nar. Skupštini — koji ostaju na penziju od 5000 Din dok njihovi drugovi, koji su penzionisani odmah posle donetog činovničkog zakona, penzionisani su sa 18.000 dinara. Sa gledišta socijalne pravde, čovečnosti, i zasluga koje su stekli ovi naši veterani za narod i otadžbinu i vaspitali preko 30 generacija u patriotskom duhu, bili duhovni pokretači i vode narodne, borci za društveni preporodaj — a neki i odlični pedagoški i književni radnici, potrebno je, da se svi ovi radnici reaktiviraju i njihovo stanje popravi i oni izjednače potpuno sa drugovima koji su ostali u službi. U ovome pogledu Ministarstvo je izlazilo u više slučajeva na susret zahtevima i željama Izvr. Odbora i mnoge su nepravde popravljene ali je trebalo zakonodavnim putem — ako se iz momentalnih finansijskih ili inače iz nastavnih i dr. razloga nije moglo uspeti da se svi reaktiviraju to pitanje rešiti popravkom činovničkog zakona, po kojoj bi se svi oni mcgH razvrstati u odgovarajuče kategorije i grupe po svojim godinama službe i kvalifikacijama pa staviti ponovo u penztju. Deflo v pogledu materijalnih vprašanj. Sodelovanje na izmeni čin. zakona. Kao što je poznato novi zakon o činovnicima grad. reda donet je i bez do voljne studije i poznavanja prilika i saradnje činovnika svih struka državne administracije. S toga je u njemu dosta i nepotpunosti i anomalija, a mnogo koječega ima u njemu što ide na štetu stečenih prava i činovničkih interesa. Naročito je taj zakon pogodio u mnogim svojim odredbama i učiteljstvo naše. Na osnovu predstavke raznih profesionalnih udruženja Ministarstvo Pravde obrazovalo je jednu komisiju za izmenu zakona o činovnicima. Toj komisiji upučeni su predlozi pojedinih profesionalnih udruženja o tome šta bi trebalo u činovničkom zakonu izmeniti. Od strane našeg Udruženja, ponovljeni su sledeči zahtevi koji su ušli u rezoluciju glavne učiteljske skupštine u Uubrovniku. Za izplačilo razlike. Več je proteklo pune 2 godine od kako je donesen zakon o činovniciina i službenicinia gradanskog reda. Tim zakonom je regulisan pravni i materijalni položaj činovništva. Njime je činovništvo steklo izvesnih prava na poboljšanje svoga materijalnog položaja ali su mu natovarene i mnoge dužnosti, koje po zakonu inia striktno ispunjavati. Medutim država, koja je najpozvanija da štiti svoje zakone i da ili čuva od povreda, s koje mu drago strane dolazile, i da nagoni svakoga da striktno ispunjava sve zakonske odredbe, več dve godine obilaznim putem pokušava da izbegne izvodenje jasnih zakor> skih odredaba, a sve na štetu činovništva. Da bi izbegla plačanje novih činoviiičkib prinadležnosti regulisanih budžetom, na koje činovnici imaju pravo od 1. oktobra 1923. god. ona je počela isplačivati prinadležnosti od 1. aprila a za neisplačenu razliku izmedu starih i novih plata oglašeno je da je to dug države činovtiicima. Na taj način činovnici su stavljeni u položaj bezkamatnih poverilaca države ad calendas graecas! Naše Udruženje je solidarno protestovalo i preko svojih zborova i učiteljskih skupština i preko svoje štampe protiv ovoga postupka zajedno sa ostalim činovničkim organizacijama ali nije imalo do sada uspeha. 15% dodatek pri 32 služb. letih. Po čl. 31. zak. o činovnicima po završetku najvišeg stepena osnovne plate službeniku pripada za sve vreme daljeg službovanja njegova najviša godišnja osnovna plata uvečana sa 15%. Ova povišica računa se za penziju samo onima koji imaju 35 godina službe, ako specijalnim zakonom nije drukčije odredeno. Glavna Kontrola osporavala je penzionisanim učiteljima po navršetku 32 g. službe — kako je to predvideno specijalnim zakonom o nar. školama — uračunavanje 15% uvečane plate za penziju. Glavni Odbor je smatrao da je to nepravedno i protestovao je i>reko Min. Prosvete i lično intervenisao i preko Min. Prosvete i kod Drž. Saveta da se ispravi ta nepravda, te da se i taj višak 15% plate uračunava u penziju učiteljima koji su stekli po specijalnom zakonu pravo na punu penziju sa svima prinadležnostima. Najzad se je uspelo te je Državni Savet priznao, po izjavljenim žalbama mnogobrojnih penzionisanih učitelja, pravo na uračunavanje 15% u penziju i o tome do neo generalnu odluku. Na taj su način ispravljene sve penzije dotle pogrešno sračunavane. Medutim, u najnovije vreme Finansijski Odbor iznenada, u poslednjem času, predložio je Nar. Skupštini prilikom donošenja zakona o budžetskim dvanaestinama, i ova je usvojila, da ovo tumačenje Drž. Saveta treba da odpadne i učitelji moraju imati 35 god. efektivne službe ako žele da im se uračuna u penziju i povišica od 15% plate! »Narodna Prosveta«. »Narodnoj Prosveti« posvetili smo naročitu pažnju što je njeno uredivanje u toku ove školske godine bilo povod ličnim promenama u sastavu Glavnog Odbora i smeni njenoga glavnog urednika sa toga položaja i sa položaja predsedništva Udruženja. »Narodna Prosveta« obeležila je prvim brojem svojim kad se pojavila i program svoj i ona se toga programa mora držati dokle god bude nosila to ime. Program »Narodne Prosvete« proističe iz pravila našega Udruženja. Ona je zastava naša i na njoj su ispisane najglavnije reči iz našeg zadatka: prosvetom ka boljoj i srečnijoj budučnosti narodnoj. Prosveta je osnov narodnom i državnom životu. Ona je najglavniji činilac narodiiog zivota. Boriti se za dobro uredenje Malodne Prosvete i vojevati da se prosveti ua onaj značaj koji ona po svojoj velikoj va_nosti i ulozi u iiarudnom živoiu zaslu/uje, to je naša deviza; to ie nase geslu i ko je iueo Ua staue pod zastavu »iNarodnc Prosvete«, na kojuj je to geslo ispisaiu, tuj je stao u redove našeg Udnižeiija, taj sc obvezao da čuva zastavu i da je ne sme izneveriti kao što i vojnik ne sme iziieveriti državnu zastavu pod kojom se je zakleo. Našem Udruženju je svrha da ujedinjeiijein svih sila celokupnog jugosloven^Kog učiteljstva putem prosvete poradi na uuhovnom ujedinjenju celokupnoga naroda i učvrščenju državnog iedinstva i deuiokratizma, na popravci kulturnih prilika naših uopšte, a uz to i pogiavito: na zastiti školskih i staleških interesa i popravci materijalnog stanja učiteljskog. Da bi moglo Udruženje tu svrhu da lzvodi kao što treba, valja svi njegovi članovi da su svesni tih zadataka Udruženja; da su oduševljeni prosvetium idealima, da imaju razvijenu stalešku svest; da imaju ljubavi prema zemlji i staležu, bratstva i solidarnosti i da udruženom snagom i jedinstvom vode odlučnu borbu za ostvarenje svojili ciljeva lStaknutim u pravilima svoga Udruženja. Politiško mišljenje članstva LfJU. Clanovi Udruženja kao gradani mogu pripadati koioj hoče političkoj stranci i vršiti svoje partijske dužnosti u narodu. samo u Udruženju svome oui su jedno. U svome Udruženju elanovi njegovi iuiaju se uzdiei iznad svih separatuih, strančarskih računa i razmirica i ne snieiu dopuštati da Udruženje zahvate nikakvi talasi partijski iz društvene sredine. Jer. aku bi se jedna grupa partijska protežirala u Udruženju na stetu drugih grupa, to bi odstranjivalo Udruženje od njegovih zadataka i vodilo članove Udruženja razdruživanju i razdraživanju, i u Udruženju bi se stvarao kvasac za raspadanje. Stoga i »Nar. Prosveta«, kao organ celokupnog udruženog učiteljstva, ne sme biti poprište za političke račune i političke raspre i megdane, ne sme raspirivati partijsku mržnju medu članovima Udruženja i izazivati revolt. Ona mora biti izraz opštih težnja i raspoloženja onoga što je svima nama zajedničko. Na prvom onom veličanstvenom Kongresu učitelja iz cele naše države, kada je stvoreno današnje naše Jugoslovensko Učit. Udruženje, i kada je pobolo s*oju zastavu, ispod koje mi svi danas okupljeni stojimo, ispevana je najlepša himna narodnog jedinstva, korae je osnovica narodna prosveta i duhovno jedinstvo, bratstvo isolidarnost. Kako je u jedno vreme »Nar. Prosveta« počela skretati sa obeleženog pravca, što nije odobravala večina članova Izvršnog Odbora a povodom izvesnih članaka koji su proizveli uzbudenje mnogih članova i čitavih učiteljskih društava, Izvršni Odbor je prema zahtevu povereništava sazvao 29. decembra pr. godine sednicu Šireg Odbora, na kojoj je pretresao pitanje o uredivanju »Narodne Prosvete« i rešeno da se dotadanje uredništvo zbog toga promeni. »Nar. Prosveta« se prelaskom uredivanja u druge ruke, vratila ponova u svoj prvobitni kolosek. Manifestacije. U toku ove školske godine naše Udruženje je sudelovalo i u nekoliko kulturnih manifestacija tako: pozdravilo je dvadeset - petogodišnjicu od osnivanja Muške Jagodinske Učiteljske Škole, i dvadeset - petogodišnjicu od osnivanja Prve ženske učiteljske škole u Beogradu. Sudelovalo je pri prenosu kostiju velikog učiteljskog dobrotvora pok. Jovana Gavrilovica, koji je priredilo Beogradsko Povereništvo. Dočekalo je i ispratilo jednu grupu naših švajcarskih kolega, koji su u velikom broju prilikom prolaska kroz našu zemlju, posetili i našu prestolicu te sa njima učvrstilo prijateljske i kolegijalne veze i srdačnim prijemom odužili se koliko toliko plemenitoj Švajcarskoj, koja je zadužila za vreme izbeglistva vrlo mnogo Srpski narod. Zatim je pozdravilo naročitim izaslanstvom našeg čuvenog književnika i učiteljskog prijatelja g. Branislava Nu.šiča, prilikom proslave četrde- seto-godišnjice njegovog književnog rada, i našeg veterana g. Luku Jelenca, predsednika Povereništva u Ljubljani, prilikom spomena njegove trideseto-godišnjice vodstva Slovenačke učiteljske organizacije, i najzad priredilo jednu svečanu sednicu u domu našega druga i vrednog dugogodišnjeg člana uprave našeg Udruženja i urednika »Učitelja«, Mih. M. Stanojeviča, prilikom proslave njegove četrdeseto-godišnjice obilnog prosvetnog i književnog rada, pozdravivši ga srdačno i čestitajuči mu proslavu. Naš stanovski tisk. Naša staleška i stručna žurnalistika vršila je i ove godine svoju dužnost u sniislu zadataka našeg Udružeaja. Pokrujinski društveni listovi: »Pokret«. »Učiteljski Tovariš« i »Jedinstvo«. kao i glavni organ »Narodna Prosveta« zastupali su naše staleške i prosvetne interese, stvarajuči se da održe vazda na visini unaj ton koji upotrebljuju prosvečeni Ijudi u javnom radu, i koji dolikuje narodnim vaspitačima. Skretanja, koja su u »Narodnoj Prosveti« u tome pogledu za kratko vreme bila, proizvela su jednu nelagodnu disonancu; promenom uredništva u toku godine ona je ubrzo ustupila mesta član" cima sa odmerenijim taktom objektivnom kritikom i staloženijim tretiianjem pitanja koja tangiraju interese škole i učiteljstva bez unašanja ikakvih subjektivnih primesa. Ona se je trudila da čitaoce i u ovoj godini zadovolji što raznovrsnijom lektirom, kračim prilozima, bez nastavaka i sadržinom od dnevne i aktuelne vrednosti. Starala se da donosi dopise iz svili krajeva države i čirilicom i latinicom i da sva školska načelna pitanja kao i lokalne i lične i školske interese raspravlja i iznosi u pravoj svjetlosti pred čitalački svet. Glavni ton i pravac »Nar. Prosvete« bio je podešen prema onome čemu ona poglavito služi i bio je vazda odmeren i objektivan. Urednik i uredivački odbor starali su se, da u svemu zadovolii ukus čitalaca i dnevne potrebe školine i da ističu prosvetna pitanja i tretiraju ih u svima pravcima. Strokovni pgdagoški časopisi. Stručni pedagoški časopisi: »Učitelj«, »Napredek« i »Popotnik« pratili su razvoj pedagoške književnosti u nas i na strani i ^obaveštavali svoje čitaoce o novinama na polju pedagoškom i ostalih nauka i davali praktičnih uputa i korisnih pouka u nastavnom radu svojim čitaocima. Na »Učitelju« su saradivali mnogi naši vrlo videni pedagoški radnici i naučnici, a proširenjem redakcionog odbora sa nekoliko mladih snaga, koji su na studijama na Višoj Pedag. Školi, imalo se na umu da treba da se drži potreban kontinuitet sa tom našom višom pedagoškom ustanovom. Naši družinski organi »Nar. Prosveta« i »Učitelj« koraknuli su ove godine i u materialnom pogledu bolje unapred. Ove godine štampana je »Nar. Prosveta« u 4600 primeraka a »Učitelj« u 3550. Pored svih troškova oko štampanja i ostalog oba lista imali su i suficita i to »Narodna Prosveta« oko 16.000 a »Učrtelj« 22.000 Din. Mladinski listi. Dečji listi »Zorica«, »Srailje« i »Zvonček« pružali su odabranu i poučnu lektiru našoj omladini, a time potpomagali do stojno Udruženju u vršenju svojili zadataka. Druga knjižna izdanja. Povereništvo Ljubljansko izdavalo je za usavršavanje ucitelja »Stanovsko strokovnu knjižnicu« a za decu periodično dramatsku publikaciju »Šolski odar«. Izvršni Odbor izdao je i ove godine učiteljski kalendar »Svetlost«. koji je štampan u 6000 primeraka. Kalendar je uredio g. Mih. M. Stanojevič urednik »Učitelja« a svojom saradnjom su ga potpomogli mnogi naši priznati književnici, naučnici i pesnici, kojima i ovom prilikom Udruženje izjavljuje svoju zahvalnost. O kalendaru se književna kritika vrlo pohvalno izrazila ali na žalost kalendar nije prodat najbolje, jer još ima oko 1200 komada nerasprodato a od poslatih prirneraka na rasprodaju nije prikupljeno 13.279 Din, što je uzrok te smo s kalendarom u malom deficitu. Glavni Odbor se nada da če se članovi našeg Udruženja, upoznati s ovim okolnostima, zagrejati malo više za izdanja svoga Udruženja i poraditi, da se i ovaj ostatak rasproda, te time odgovore svojiin dužnostima i prema Udruženju i prema svrsi kaleudara. Učiteljsko LJdruženje je na molbu pri" redivačkog Odbora Skupštinskog u Dubrovniku primilo se rasturanja izvesnog broja primeraka Dubrovačkog »Lista«, štampanog u Dubrovniku prilikom održane skupštine, radi upoznavanja njenih sa Dubrovnikom i njegovim znamenitostima. To izdanje uputio je Izvršni Odbor preko hašili organizacija na rasprodaju članovima Udruženja ali još oko 400 primeraka nije rasprodato. To stanje treba likvidirati kako bi se ostatak neprodanih knjiga mogao vratiti. S toga molimo naše poverenike, da nam nerasprodate primerke vrate a za prodate što pre pošlju obračun i novac. Učiteljski domovi in zdravilišča Iz velike ljubavi i iskrene predanosti dobru učitelja udruženih u Jugoslovensko Učiteljsko Udruženje g. Voj. Kačavenda, škol. nadzornik i njegova gda, Katarina, nčiteljica u Beogradu, u toku prošle godine poklonili su jedan deo svoga imanja u Banji Koviljači. Zakonim putem taj je poklon danas vlastita svojina UJU. Banja Koviljača u Podrinju nalazi se na desnoj obali Drine u blizini varoši Loznice, vezana je sa železničkom prugom Šabac - Ruma, a glasovite je lekovitosti za bolesti od kojili pate učiteljske porodice i podmladak njihov. Primajuči prednji poklon Glavni Odbor UJU izvestio je prošlogodišnju skupštinu u Dubrovniku, koja je primajuči to k znanju, jednoglasnim svojim rešenjem usvojila predlog: da se na tom imanju podigne skromni dom, na iskoriščenje člaiiovhna našeg Udruženja, koji su prinudeni a i upučeni da potraže lekovitosti banje Koviljače ili odmora u njoj i njenoi lepoj i udobnoj okolini. S toga je Glavna Skupština u Dubrovniku, po saslušanju izveštaja Glavnog Odbora rešila: 1. da se poklon primi sa zahvalnošču; 2. da se usvoji predlog Glavnog Odbora i u Koviljači podigne naš I. Jugoslovenski Učiteljski Dom; 3. da je svaki član našeg Udruženja obavezan položiti kasi Glavnog Odbora svoga Udruženja za podignuče doma u banjt Koviljači po četrdeset (40) Din, i 4. da je Gl. Odboru stavljeno u dužnost, da pristupi svim nužnim pripremama i poslu koji če prednja rešenja u delo privesti. Ovo je rešenje u punoj snazi i obavezno za sve nas i kao takvo ostaje sve donde dokle se ne izvrši podizanje doma. Glavni odbor UJU za ostvarenje ove zamisli, preduzeo je u toku ove godine sledeče korake: a) kod nadležne vlasti, osigurao je pravo svoje imovine, po originalnoj tapiji, potvrdenoj kod prvostepenog suda u Loz" nici, i time je naše Udruženje danas postalo vlastiti gospodar od oko 1200 nr zemljišta u reonu banje Koviljače. Prava vrednost toga ne leži u stvarnoj materijalnoj sumi, koliku predstavlja dobijeno zemljište, koliko u tome što je to prva nepokretna imovina udruženog Jugoslovenskog Učiteljskog Udruženja, kojom čemo pored ostalog dokumentovati našu uzajamnu ljubav i gotovost da pregaoštvom dokažemo snagu naše zajednice. b) u Ministarstvu Gradevina, preko pomočnika ministarstva g. Mih. Kneževiča, osnivaoca u izvodenju moderne banje Koviljače, i priznatog stručnjaka, — osigurana je gotovost da se prema veličini dobijenog imanja i situaciji, besplatno izradi plan Doma. Prema osnovnoj zamisli koju Gl. Odbor ima, on želi da Dom sem prizemnih stanova, postavljenih granično placu, imadne na sredini veliki paviljon, koji če moči poslužiti za dečje zabavište, a uz isti da se podigne lokal za čitaonicu. Stan nadzornika da bude u vezi sa ostalim stanovima. c) U Ministarstvu Gradevina našla se puna predusretljivost i osigurano je da se Udruženju Jugoslov. Učiteljstva za prednju svrhu, po zakonim odredbama, stavi na raspoloženje besplatna seča sve potrebne grade u državnim šumama. (Dalje prihodTijič.)