»St**'
.V'v ; - i
шш
мт
® ЊФомаг i им m
■ f #.*».-.*••£) » * M
7oBwSmolju*ji v ^inv Рђ1гг,г.г,ј'с fr. . Ш Oputro&mtaCiHe g§ * >IOVCnSH€Ofi >&0 U
■ HH SKC/Л luersn« Џ ♦ /0i>moc7Oiff!* 6
IhoCtjf l> H VI t<>33 M
Srvrs Smoto Httu 'g tji'TtJt Losu wjt
1
PoSlarfna plaćena ti golo-vu	Ж1Ж	T'	■	•r.fC5»Bfc*
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „So^olslsci prosveta**
Ivful>lf€8LSl«i	Izlazi	svakog p*tka « Godišnja pretplata 50 Din & Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska	|р[ЕЈР§д	God. IV
Г4 fllla 1033	u!ica	6> te,efo!' broi 2177 ® Račun poštanske štedionice broj 12.943 a Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju	B Г O f 28
0 slelu a o njegovem uspehu
Izjava načelsiika Saveza SKJ tor. Miroslava Ambrožiča
Po završenom sletu urednik našega lista obratio se je načelniku Saveza br. Miroslavu Ambrožiču, da bi ukratko izložio svoje mišljenje gledom na sam uspeh sleta i na činjCniee, kuje su isti omogučile. Na nekoliko postavljenih pitanja, saveztii načelnik br. Ambrožič najspremni-je odgovorio je sledeče:
Brat Miroslav Ambrožič, načelnik Saveza SKJ
—	Trenutno sam zadovoljan; sletje pokazao mnogo dobra. Članstvo je na sletu — i naravno pred sletom, jer je slet sarno posledica priprava — dokazalo mnogošta, česa do sada nije moglo da pokaže. U tom vidim snažan napre-dak i čvrsto osnovu za daljni razvoj.
U tom pogledu moramo utvrditi to, sto mi je na sletu dalo iiajveeu zadovol jštinu: sokolski uzgoj, ko ji se odnosi na mcralnu jakost pojedinaca, kod nas je toliko uznapredovao, da nam je več dao ono mnoštvo dobrog sokolskog radinog članstva,
koje u svakom sličnom razvoju znači temelj za još mnogo pospešeniji i silni ji razvoj i napredak. Glede toga nalezimo se na pokretnici novog doba u našem Sokolstvu.
Prvi znak za to je silan odaziv i učešče na sletu. Mislim na vežbače i vežbačice i utvrdujem, da tako jako učešče nije prouzročila besplatna vožnja, jer je tada, kada se je o tom saz-nalo, sve naše članstvo več znalo raz-merno teške obvezatne vežbe; inače ne bi moglo da nastupi na sletu. Isto važi i za takmičare. Odaziv je bio nadalje opči, iz cele države, iako slet nije bio za sve obavezan. U torne leži znak pokreta, koji obečava samo dobro.
Drugo je disciplina na sletu. Članstvo je nastupalo delomice pod vrlo nepovoljnim okolnostima, bilo je do-voljno zaposleno, a samo vodstvo pak bilo je strogo. I ipak, dobro raspolože-nje ostalo je do konca napora; sluča-jeva nediscipline nije bilo. TakmiČari su bili u tom pogledu odlični, seoske čete krasne, župski načelnici i načelnice u trajnoj dobroj vezi sa svojim članstvom i posvuda dorasli svojim duž-nostima. Što to znači za našu buduč-nost, o tome nije potrebno posebno razlagati.
Slet je bio dobro pripravljen i dobro izveden. S tim su dokazali moji vrli saradnici u saveznom načelništvu i sa-veznom tehničkom odboru te župski načelnici i načelnice, da nam se tako-der i u pogledu vodstva za budučnost nije treba bojati.
U detaljima videli smo mnogo toga što moramo u buduče poboljšati i usavršiti. Silno nas je smetao prema-leni prostor, ali s materi jalom koji imamo, obezbeden nam je jak napredak.
Osobiti s ja j daii su našemu sletu nastupi bratskog ruskog, a pogotovo češkoslovačkog Sokolstva, češkoslovač-ko Sokolstvo je sa svojim u svakom pogledu jakim, dostojnim učeščem tako snažno poduprlo naša nastojanja, da mu moramo biti osobito blagodarni.
Šteta je pak za naš naraštajski dan, koji nam je vreme tako kruto omelo. Ipak, takoder i naraštaj i deca pokazali su tog nesrečnog dana toliko junačke volje, da i u ovom pogledu vidimo širom otvorena vrata u jasnu budučnost.
Sjajan uspeh drugog dana I pokrajinskog sleta Saveza SKJ u Ljubljani
Druga javna vežba 29 juna
Na sletištu i oko njega
Kao i prvoga dana, tako je i drugo-ga sletište pružalo retko kada takokras-nu sliku, kome su brojne zastave svojim živim bojama podavale još živopisniji izgled. Publika je ulazila u masama.
Več davno pre 16 sati, kada je počela vežba, sletište je bilo sasvim pretrpa-no, Čini se mnogo pretrpanije nego prvoga dana. Oko samog sletišta i nada-leko od njega natiskivale su se ogrom-
ne mase gledalaca, te Sokola i Sokolica da što pre ugrabe bilo kakovo mesto na sletištu. Pas prostora za stajanje unaokolo sletišta od gustog mnoštva naroda, Sokola i Sokolica lelijao se po-put išaranog valovlja. A tek sedišta na tribunama, pa i same lože! I tu je bilo sve prepuno, kudikamo više no što je bio predvideni maksimum. Toga dana zaista na sletištu je bilo više od 30.000 glcdalaca. Nebrojeni automobili, par-
kirani po svim susednim ulicama, koje su vodile k sletištu zauzeli su toliko prostora, da se je silni narod jedva jedvice probijao prema sletištu. A i automobili, koji su svakog časa sve više nadolazili, morali su se, jedva se pomičuči kroz to silno mnoštvo, zaustavljati daleko od samoga sletišta. Je-dino dovitljiviji šoferi uspevali su da jednim odužim zaobilaznim putem stigmi do iza glavne tribune. Pojačana policijska straža i ovoga dana imala je pune ruke posla da u interesu reda i sigurnosti zadržava bujicu naroda, propuštajuči ju na sletište u manjim partijama. Blagajne sletišta i drugoga dana bile su upravo zaposednute. Mesta za stajanje, dakako, več nekoliko dana pre bila su sva rasprodana.
Iako je sletište bilo pretrpano ogromnom masom gledalaca, te iako je i daleko unaokolo od samog sletišta vrvilo još toliko mnoštvo građan-stva i Sokolstva, ipak u samom gradu, po svim ulicama, trgovima i lokalima kipio je za Ljubljanu dosad još neviden život. Sve je bilo prepuno naroda, Sokola i Sokolica, koji nisu mogli prosto doči od bližine sletišta, a još ma-nje da bi dobili na sletištu kakvo tak-vo mesto.
Odlični gosti
Več mnogo pre početka rasporeda i drugoga dana lože su bile prepune odličnih gostiju. Medu ovima bili su pretstavnici Kraljevske vlade, nacio-nalnog i kulturnog života te pretstavnici brojnih korporacija. Medu mini-strima bili su zapaženi brača: dr. Kramer, dr. Hanžek, Pucelj, dr. Šumenko-vič, dr. Andelinovič, pretsednik Nar. skupštine dr. Kumanudi, potpretsed-nik Senata dr. Novak, veliki broj se-natora, tajnik Narodne skupštine brat Miloševič te brojni narodni poslanici, veliki broj svih ovih odličnika u sokol-skom kroju. Od strane pak samoga Sokolstva, bili su prisutni svi pretstavnici pojedinih sokolskih saveza, a ne-što iza 17 sati stigao je i starosta Polj-skog sokolskog saveza i potstarosta Saveza slovenskog Sokolstva br. Adam Zamojski s tajnikom poljskog Sokolstva br. Antonom Bogoslavskim, koji su morali da tako kasno stignu na slet-ske priredbe radi nepredvidenih zapreka. Na stanici dočekao ih je i po-zdravio u ime Saveza i sletskog odbora urednik »Sokolskog glasnika« brat Čelar. Kada su pretstavnici bratskog poljskog Sokolstva stigli automobilom da stražnjeg dela glavne tribune, Sokolstvo, koje je tu bilo sabrano i koje je čekalo na nastupi, priredilo je bratu starosti Zamojskom i br. Boguslav-skom burne ovacije. Na samoj glavnoj tribuni starosta br. Zamojski i br. Bo-guslavski najsrdačnije su se pozdravili s vodima našega Saveza i pretstavnici-ma češkoslovačkog i ruskog Sokolstva. Starosta br. Zamojski je ujedno uei-nio poset mnogim sabranim odličnici-ma u ložama, kojom se je prigodom lično zahvalio u ime Saveza SS ministru fizičkog vaspitanja naroda br. dr. Hanžeku za podareni pokal za smučarska takmičenja Saveza SS, održana ove godine u Boh. Bistrici.
Početak javne vežbe
Javna vežba počela je u 16 sati i ovoga dana pod vodstvom načelnika Saveza SKJ br. Miroslava Ambrožiča i savezne načelnice s. Elze Skalarjeve.
Adresa, koju je Savez SKJ poklonio starosti poljskog Sokolstva br. Adamu Zamojskom povodom njegove 60-godišnjice. Adresa pretstavlja krasno umet-ničko delo u finom povezu; tekst adrese je ispisan na pergameni
Kada je bio dan znak za početak vežbe, pod zvucima marša umarširalo je na sletište 3300 članova iz onih žu-pa za koje je bio slet obavezan. Ovde se ne sme mimoiči činjenica, da je članstvo od same povorke, priredene ujutro istoga dana, bilo prilično izmo-reno. Ipak, unatoč toga izvedba njihove vežbe bila je više nego vrlo dobra. Vežbe su na gledaoce, i svojim sasta-vom i svojim brojem, učinile najlepši dojam. Več sama krasna slika nastupa ovog našeg članstva gledaoce je posve oduševila, a isto tako i njihove prilično teške vežbe. Zato su i pobrali ona-ko oduševljeno, uistinu zasluženo odobravanje.
Za članovima, odmah i neposredno, bez čekanja — kako se je i inače oba dana razvijao vrlo dobro i struč-no sastavljeni program javnih nastupa
—	nastupilo je 2479 naših članica. Njihove vežbe bile su izvedene savršeno skladno, s največom gracijom, uzorno. Gledaoci bili su silno oduševljeni, i to več pri samom početku njihovog la-kog, elegantnog nastupa. Mišljenje,
koje je bilo istaknuto od nekih, da su vežbe članica »bilo izvedene bolje od članova« nije nikako tačno, jer je upo-redba same izvedbe vežaba sasvim po-grešna. Sastav vežaba članova u mno-gočem se, prirodno, bitno razlikuje od sastava vežaba za članice. Suvišno je to opširnije obrazlagati i dovoljno je is-taknuti, da su vežbe uvek sestavljene za odgovarajuči fiziološki način, zahtev i učinak, koji odgovara i fiziolo-škoj strukturi jednih ili drugih posebno. Pored toga, ovde se gubi iz vida i još jedna važna činjenica, a ta je, što vežbe našeg muškog članstva nisu mogle da dodu u izvesnoj meri do svog pravog efekta radi premalog prostora vežbališta i što je za članovo usled tc ograničenosti prostora bio uzet minimalni moguči razmak od 130 umesto 170 cm. Da je bio razmak za članove normalan, njihove vežbe baš i u ona-kovoj izvedbi, kakova je bila, bile bi još više došle do izražaja. Pa unatoč ovih krupnih tehničkih nedostataka z* efekat vežaba muškog članstva, njihove vežbe bile su, i po sastavu i po sa-
Adresa Saveza SKJ br. Zamojskom
Sa prošlog sleta u Ljubljeni: Veličanstven nastup 3300 jugoslovenskih Sokola pred 30.000 gledalaca
God. IV - br. 28
—n — — .	M	■	—---L
/LoVEK/Ko
/oKoL/TKO
Ceškosfovačka javnost i pokrajinski slei u Ljubljani
Iz pisanja češkoslovačkih listova, koji su naklonjeni Sokolstvu, vidi se, da je bio pokrajinski slet u Ljubljani velik i znaeajan dugodaj u sokolskem životu i jedna od največih priredaba na polju uzajamnih slovenskih veza. Osobito moramo da naglasimo pisanje brnskih »Lidovih novina«, koje su pisale u svojoj stalnoj sokolskoj rubri-ci još prc sleta o važnosti sokolskog sleta u Ljubljani. Po sletu priopčile su potanko i opširno o toku svečanosti, kao i o raznim utiscima ilustrovano sa sletskim slikama te o boravku u Ljubljani. Potanko su objavile veličanstve-nu povorku po ljubljanskim ulicama, o hrpama c več a s kojima je bila oba-sipana povorka, glazbama, o pevanji-ma i t. d. Osobito je dopisnik (pro-svetar ČOS br. Krejči) podvukao uzo-ran nastup mornara, sokolskih četa, peSadije, i razume se, stare sokolske garde. Liz »Lidove novine« doneli su i »Narodni listi« vrlo lep i točan pregled s vi ju ljubljanskih svečanosti, i to u nekoliko članaka; za njima nije zaostajala ni ostala napredna štampa. Iz-veštavanje o pokrajinskom sletu u Ljubljani novim je dokazom, da spaja oba naroda ne samo formalan, več ta-koder i bratska stvarni vez, koji dolazi svakom prilikom do svog punog izražaj a.
Sokolska takmičenja za prvenstvo Praga
I ako sa zakašnjenjem, ipak smatramo važnim da izvestimo o takmiče-njima, koja su se vršila još u aprilu izmedu najboljih sokolskih takmičara u Pragu. Najpre, več 1931 g., je priredila slično takmičenje Srednjočeška sokolska sokolska župa dr. Podlipnoga medutim ove godine priredile su takva takmičenja svih pet župa u Pragu pod vodstvom pomenute župe. Broj takmičara, doduše, nije bio velik, samo 12, ali su zaista pokazali sve što mogu i znaju. Takmičenja su uspela iznad sva-kog očekivanja. Na njima su nastupili takoder i svetski prvaci br. Hudec i br. Lefler, koji su dali črtavom takmi-čenju poseban život. Kao sudije bili su večinom medunarodni takmičari s načelnikom ČOS br. dr. Miroslavom Klin-gerom. Kao što se je moglo i očekivati pobedio je svetski prvak iz Vinograd-skog Sokola br. Hudec, koji je posti-gao od 800 točaka 783, ili 97'87 %. Iza njega dolazi br. Lefler, takoder iz Sokola Vinohradi, koji je postigao samo deset točaka manje, dakle, 773 točke, ili 96‘62%. Treče mesto osvojio je br. Baroh iz Sokolskog društva Bubenči sa 749 toča'ka, ili 93'62%.
Sokolska briga za uzgoj vojnih obveznika
Češkoslovačko Sokolstvo donelo je zaključak da se uvede u sokolske redove predvojničke pripreme, koje bi trebale da se vrše u prvom redu u sokolskim društvima, razume se, s po-moču svojih župa. U tem pogledu izdan je pravilnik, kojim se nalaže svim jedinicama da najkasnije do 15 maja svake godine jave župi, odnosno Sa-vezu, imena svih onih vojnih obveza-nika, koji su u toj godini bili oglašeni kao sposobni za vojnu službu u kadru. Iza tog termina počinje ono vreme, koje je odredeno za voj nič k u pretpri-premu.
Te pretpripremc obasizale bi sledeče: tooretskof-praktična predavanja po društvima, koja traju za čitavog predeča. Predavači iz sokolskih vrsta treba da prikazu unovaeenim mladiči* ma kakvo treba da je vojmčko ponašanje i govor, kako treba da se odgo-vara na postavl jena pitanja o podacima pojedinog regruta, o njegovim rodite-ijima, braei i sestrama, zdravstvenem stanju i t. d. Nadalje treba da se predava o organizaciji češkoslovačke vojske, o njenom naoružanju, o rodovima onižja, o državnem obranbenom zakonu, o raznim drugim manjirn, ali za pojedmea važnim pitanjima, glede službe i t. d.
U proletno vreme vršiče se u prvimi redu praktične vežbe. Započeče su s raznim javljanjem, s raportima, pozdravljanjem, o pravima i dužnosti-ma vojnika, o moralnom vojničkom životu, o vojničkoj prehrani, plati i drugim prinadležnostima. Naravno, da če se u tim točajevima predavati i druga pitanja, koja mogu budučim vojnici-ma korisno da posluže. Vodama je рдк zudnea da poučavaju regrute u vojnič-kim redovnim vežbama, u marširanju, borbi s puškoin i t. d.
Pokrajinski slet češkoslovačkog Sokolstva u Opavi
U č eš k os 1 o v a e k o m Sokolstvu nije bilo ove godine ni jednog sleta jačeg karaktera. Ono je ove godine odaslalo svoje vežbače izvan granica svoje dr-
žave, kao u Jugoslaviju, Poljsku i Amerik u.
Naredne godine održavače se pokrajinski slet u centru Šleske u Opavi. Za taj se slet več sada brižljivo spre-maju moravsko-šleske župe. Ovaj če slet biti obavezan samo za devet župa, ali več danas možemo da ustvrdimo, da če i ostale župe, naročito iz nacio-nalnog gledišta, potpuno izvršiti svoju dužnost. Za slet su več sastavljene proste vežbe za sve kategorije. Za članove sastavio je vežbe br. Peniger, za stariju braču br. Dušek, dok su za ostale kategorije sastavili vežbe pojedini sokolski tehnički stručnjaci i stručnjačice. Takoder i glazbene pratnje več su sastavljene i razaslate. Zanimivo je, da starija brača u Opavi neče više nastupati u svečanim odorama, več u vežbačkom odelu, kao i mlade članstvo. Vodstvo sleta povereno je prokušanim sokolskim radnicima iz Moravske Ostrave i
0 pave.
Novi sokolski dom u bližini Hladna
Češkoslovačko Sokolsko društvo Hnidosi-Motičina podiglo je svoj novi sokolski dom i to na zemljištu. koje je svojevremeno bilo vlasništvo brata Františka Kouckova, bivšeg mornara-revolucionera austrougarske mornarice, koji je bio zbog svojih revolucionarnih dela 1918 godine u Puli osuđen na smrt
1 streljan. Prilikom otvorenja sokolskog doma bila mu je otkrivena spo-men ploča. Sokolana je podignuta na granici dviju opčina, i to Hnidosi i Motičina. Vežbaonica je vrlo lepa i moderno uredena.
Krojna takmičenja naraštaja
Ove godine, kada češkoslovačko Sokolstvo nije priredilo nijednog ve-deg nastupa saveznog značaja, iskori-stile su župe priliku i priredile u svojim naraštajskim vrstama velik broj
raznih takmičenja. Druga župa u Brnu održala je prošle nedelje svoja nara-štajska takmičenja u šesteroboju u Hrsovicama, koja su obuhvatala oba-vezne vežbe na vratilu, razboju, skok u visinu, bacanje kugle, trčanje na 60 metara i proste vežbe. Pobedilo 'je Sokolsko društvo Brno IV; medu poje-dincima bio je prvi naraštajac Stole. Nadalje priredila je ista župa takoder i izbirna takmičenja naraštaja za sa-stav vrste za takmičenja moravsko -šleskih sokolskih župa. Austrijska župa ČOS održala je takoder svoja na-raštajska takmičenja u Beču na vežba-lištu »Češkoga srca«, i to sa četiri vi-šeg i pet vrsta nižeg odeljenja, sa ukupno 57 takmičara. Ova su takmičenja vrlo lepo uspela i pokazala sa-vestan rad svih takmičara.
Takmičenja moravskih župa u Brnu
U četvrtalk 29 juna održavala su se takmičenja za prvenstvo moravskih župa u Brnu. U takmičenjima je nastu-pilo 87 takmičara, koji če iza prvoga jula imati pravo, na osnovi pogodbe izmedu ČOS i češkoslovačkog amater-skog atletskog saveza, da se medusob-no takmiče s članovima pomenutog saveza. Pored takmičara iz obiju brnskih župa poslale su svoje takmičare i župe Pernštejnska, Miličova, Hanacka, Šve-cova i Austrijska, koja takoder potpa-da pod spomenuto okružje. Takmičenje je započelo s trčanjem na 100 metara, pri čemu je postignut rezultat 11.2 sek. Pri skalkanju u visinu s palicom postiglo se je visinu od 340 cm, pri ba-canju kugle postignuo je najbolji rezultat brat Čaloud, koji je bacio kuglu 13.45 cm. Trčanje na 800 metara pokazalo je lepe uspehe, a najbolji u tome izmedu 14 takmičara bio je brat Mol-cer s vremenom od 2 min. 08 sek. */s-U šprinterskoj štafeti pokazala se ikao najbolja župa II iz Brna s vremenom od 44 sek. 9/i»- Brat Čaloud bacio je disk 39.70 m, u skoku u višini iznosio je skok 182 cm. Isto tako postignut je lep rezultat u skoku u daljinu, pri čemu je brat Valoušefk skočio 645 cm. Brat Slezaček bacio je koplje daleko 52 m. U švedskoj štafeti pobedila je župa II iz Brna s vremenom od 2.9 min. Kao najbolja u svim disciplinama takmičenja pokazala se je župa Mahalova, koja je postigla ukupno 92.5 tačaka.
(Nastavak sa 1 strane)
moj izvedbi, prema objektivnom, struč-nom sudu, na dostojnoj višini, i to naše članstvo može da bude time zadovoljno. Stoga je i zasluženo bilo od gledalaca tako oduševljeno pozdravljeno, pri nastupu, za vreme samog ve-žbanja i pri otstupu.
Za našim ženskim članstvom nastupili su ruski Sokoli i Sokolice, njih 136. Burno pozdravljeni, oni su nakon odličnog nastupa i rastupa po melodijama ruskih narodnih pesama izva-dali ruske narodne plesove, protkane s krasnim i uzorno izvedenim prostim vežbama. Gledaoci nagradili su ih pri koncu zasluženim burnim ovacijama.
Za ruskim Sokolima i Sokolicama nastupile su češkoslovačke članice pod vodstvom bivše načelnice ČOS s. Mila-de Male. Nastupilo ih je 960. Kada su se pojavile na ulazima vežbališta. celim sletištem zaorile su neopisivo odu-ševljene ovacije, burne i dugotrajne. Nakon krasno izvedenog rajalnog rastupa, češkoslovačke sestre izvadale su svoje divne proste vežbe s nezaborav-nog prošlog praškog sleta. Vežbe su u istinu i ovde, u ovom razmeroma malorn nastupu, postigle svoj najpot-puniji uspeh i došle do najsnažnijijg izražaja. Savršeni pokreti s krasnim prelazima i povezivanjima, dalo je to jednu vežbu saArršene harmonije i lepote, da je, naravno, medu tim pravim morem gledalaca izazvalo silno odušev-Ijenje i ovacije češkoslovačkim sestrama i češkoslovačkom Sokolstvu. Nastup češkoslovačkih Sokolica bio je po svemu upravo uzoran.
Zatim je nastupila naša vojska. U paradnom maršu umarširalo je na sle-tište, uz neopisivo oduševljenje gledalaca, 800 pešaka, pračeni burnim pokli-čima našoj viteškoj vojsci i njenom Vrhovnom komandantu, koji su izveli vežbu na skladbu »Ja sam Sloven«, ko-ju je sastavio naš znani majstor kapetan br. Ivan Kovač. Nakon odlično izvedenog rastupa, izvadali su savršeno svoje vežbe s puškama, često prekida-ni burnim ovacijama gledalaca. Njihov nastup kao i njihove vežbe izazvale su medu samim stručnjacima največe pu-no priznanje, koje je uopče išlo svoj našoj vojsci. Pri odlasku s vežbališta otpratilo ih je urnebesno pozdravljanje.
Za njima nastupila je »stara garda«, starija brača, njih 460, s prostim vežbama za I! slovenski svesokolski slet u Ljubljani iz god. 1904, sastavljene od br. dr. Murnika. Njihovo izva-danje vežbi bilo je odlično. Medu ve-žbačima ove starije brače bilo ih je mnogo koji su več prekoračili 60 pa čak i 70 godinu. Razumljivo je, da je njihov nastup, kao i izvedba samih ve-žaba izazvalo medu gledaocima največe oduševljenje. Pobrali su časno i zasluženo pri reden c im ovacije.
Za njima sledila je tačka vežaba članstva na spravama i nastupi po jedi-n ih župa. U vežbama na spravama na stupile su tri vrste na krugovima, tri
na preči, dve na ručama, jedna u prc-skocima preko konja i dve vrste članica na ručama. Ova je tačka programa bila osobito zanimljiva. Gledaoeu se je pružalo dovol j no prilike da vidi i ovu grsinu sokolske telovežbe, toliko zahvalnu za pojedine vežbače i vrste. Bilo je tu mnogo odličnih sastava i iz-vedaba vežbi, koje su pobudile istin-sko udivljenje, te najoduševljeni je odobravanje. Naročito su se bili ista-kli nekoji vežbači sa svojim upravo majstorski izvedenim otskocima s kru-gova. Odobravanja, dakako, bilo je obilno na svim stranama. Izvesni ne-dostatci pri tolikom broju vežbača na brojnim spravama najednom nisu se toliko primečivali, a i u koliko jesu, bilo je to od samih stručnjačkih očiju, koje uvek ponešto iznalaze.
Istovremeno dok su se izvadale vežbe na spravama na sredini vežbališta izvadale su svoje proste vežbe na brojanje seoske sokolske čete Sokolske župe Mostar. Vežbe su po svome sastavu bile vrlo dobre i odgovarale su po svemu značaju naših sokolskih četa. Izvedba bila je odlična. Zatim su izvele svoje takoder vrlo lepe vežbe seoske sokolske čete Sokolske župe Zagreb pod vodstvom župskog načelnika br. dr. Pihlera. Izvedba takoder odlična, a vežbe same od snažnog učinka. Disciplina uzorna. Osobito je ovde bilo od efekta igranje živih boja narodne nošnje ovih četa. Za ovima nastupilo je 170 članova seoskih sokolskih četa Sokolske župe Beograd pod vodstvom br. Spernjaka uz pratnju klavira. Ove vrlo lepe proste vežbe, koje simbolički prikazuju seoske rado-* ve kod kuče i na polju, bile su izvedene s dubokim sokolskim shvačanjem i ljubavlju — uzorno.
Posebni nastupi naših sokolskih četa drugoga dana, kao i oni prvoga, pobudili su kod svih gledalaca največe oduševljenje, te su svakoj pojedinoj grupi seoskih Sokola odnosnih župa bile priredene najtoplije ovacije. Svi nastupi naših sokolskih četa na sletu, izvedeni onako lepo, uzorno i discipli-novano, izazvali su najdublji dojam osobito na strane goste, koji su se izrazili o našem Sokolstvu na selu s naj-večim priznanjem. To isto podvukla je naročito i češkoslovačka dnevna štampa u svojim posebnim izveštajima s našeg sleta.
Za ovom tačkom rasporeda nastupila je naša dična mornarica, njih 200. Stasiti, suncem opaljeni, do pojasa goli, kao iz bronza saliveni, obučeni u belo, stupili su na sletište lakim, elegantnim korakom, nošeni kao na krilima. Jedva što su se bili pojavili, dočekaše ih ur-nebesne, dugotrajne ovacije. Izveli su svoju krasnu telovežbačku skladbu, sastav svog odličnog vode br. kapetana Ivana Kovača, »Buči, buči, morje Adrijansko ...« 1 danas kao i prvoga dana ova toliko teška i komplikovana vežba, puna neodoljive lepote i naj-snažnije simbolike, po svojoj do mi-nucioznosti savršenoj izvedbi, bila je kruna rasporeda i drugoga dana, po-
smatrana ponovno i za celo vreme s naj%yečim užitkom. I ovog dana četa naših dičnih mornara ispračena je sa sletišta u pravom triumfu.
Kao poslednja tačka rasporeda ovog drugog dana bio je nastup konjiče. Vreme se je međutim bilo več znatno pogoršalo i počela je da udara i jaka kiša, tako da je velik deo gledalaca počeo da napušta sletište. I po tako slabom vremenu nastupilo je vrlo požrtvovno odeljenje naše konjiče. Najprvo je nastupalo odeljenje članova iz Varaždina i muški naraštaj iz Čakovca na voltežir-konju. Ovaj nastup našega naraštaja iz Čakovca, po jakoj kiši, bio je nada sve zanimljiv i pokazao je njihovu zavidnu izvežba-nost u raznim vežbovnim produkcijama na konju. Odeo pak konjiče članova, njih 67, izveo je sjajno svoj bogati ka-rusel. Gledaoci nagradili su i jedne i druge zasluženim jednodušnim toplim priznanjem i odobravanjem.
. Nastup konjiče završila je skupina I ljubljanskih konjanič^ih odeljenja pod vodstvom br. Vladimira Frank e ta, koja je izvela nada sVe lepe vežbe, savršeno i elegantno. Вигад aplauz i oduševljeno odobravanje bilo im je za uz-darje od strane zahvalnih gledalaca. Šteta je bila zaista, da je kiša morala da dobrim delom oslabi dojam ove poslednje tačke, nastupa svih konjanič-kih odeljenja, koja je i ovako odlične pokazala, da se i ova grana vežbanja u našem Sokolstvu razvija s najlepšim uspehom.
Time je program javne vežbe drugoga dana bio završen, ostavljajuei svakome gledaocu trajan i neizbrisiv dojam lepote i bogatstva rada. koji razvija naše Sokolstvo, a koji je ono sjajno pokazalo na ovom I pokrajinskom sletu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Ljubljani povodom 70-godišnjeg jubileja ustanovljenja prvog sokolskog društva u našoj zemlji.
Venac češkosl. Sokolslva sa spomeniku Kralja Peira i pesnika Prešerna
Češkoslovačko Sokolstvo za vreme pokrajinskog sleta u Ljubljani položilo je 28 juna pod vodstvom potstaroste ČOS br. Truhlarža i prosvetara ČOS br. Krejčija venac s češkoslovačkom trobojkom na spromenik Kralja Petra te na spomenik pesnika Prešerna.
Venci poljskog Sokolstva
Za svog boravka u Ljubljani starešina poljskog Sokolskog saveza brat Adam Zamojski položio je u ime polj-
skog Sokolstva venac s poljskom trobojkom na grob Poljaka Koritka, ve-likog poljskog domoljuba, koji je bio u Ljubljani konfinovan od austrijskih vlasti, te koji je u konfinaciji sklopio čvrste veze sa slovenskim literatima, te time postao jedan od pionira uza-jamnosti izmedu poljskog i jugoslo-venskog naroda. Umro je u Ljubljani, gde je i pokopan. Na njegov grob starosta br. Zamojski položio je i vrečicu zemlje iz rodnog kraja Koritka.
U ime poljskog Sokolstva starosta br. Zamojski položio je venac s poij-skom trobojkom na grob prvort staroste jugoslovenskg Sokolstva br. dra Ivana Oražna, te na spomenik pesnika Prešerna.
Naše napredno novinsivo 1 siel n Ljubljani
I pokrajinskom sletu Saveza SKJ u Ljubljani kao i svim njegovim pri-premama sve naše napredno novinstvo u zemlji posvečivalo je največu pažnju. Veliki dnevnici ljubljanski, zagrebački i beogradski kao i ostali listovi stalno su donašali opširne članke i vesti o sletu, vršeči time i jaku propagandu i za sam slet i za naše Sokolstvo uopče. U sletskim danima, a naročito u glavnim, dnevnici »Jutro«, »Slovenski narod«, »Novosti«, »Vreme«, »Pravda« i drugi donašali su vrlo iserpne izveštaje o svim sletskim priredbama. Osobitu su pažnju posvečivali sletu i donašali
brojne članke, obaveštenja i najiserp-nije izveštaje s velikim brojem slet-skih slika ljubljanski dnevnici »Jutro« i »Slovenski narod«, koji su i kao informativni organi za najšire slojeve odlično izvršili svoju zadaču, a time ujedno znatno pripomogli i uspehu sa-moga sleta. Glasovi naše napredne štampe o ljubljanskom sletu, njegovoj organizaciji i izvedbi ponovnim su dokazom velike vrednosti i značaja, koji naše Sokolstvo pretstavlja posebice u nacionalnom i kulturnem životu u samo j zemlji, a i u ostalem slovenskom svetu.
Lrrešiaf
o I meduslelsk^m JakmščeEijima Saveza SKJ a Ljubljani 3933 g.
Prva medusletska takmičenja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije o-držala su se u danima 25, 26 i 27 juna o. g. u Ljubljani, kao sastavni deo rasporeda 1 pokrajinskog sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Ljubljani povodom 70 godišnjice ustanovljenja prvog sokolskog društva u našoj zemlji »Južnog«, odnosno »Ljubljan-skog Sokola«.
Takmičenja obuhvatala su:
a) takmičenja članova i članica za prvenstvo Saveza SKJ;
b) takmičenja vrsta članova i članica višeg, srednjeg i nižeg stepena iz-vežbanosti;
takmičenja članova vrsta nižeg odeljenja bila su razdeljena u dve skupine: u I sa spravama, i u II bez sprava;
c) takmičenja župskih vrsta u pojedi-nim granama takmičenja, skokove, bacanja i plivanje;
č) takmičenja članova pojedinaca u šesteroboju i deseteroboju;
d) takmičenja pojedinaca u Skokovima, trčanju, bacanju, plivanju i Skokovima u vodu.
Takmičilo je:
a) u takmičenju za prvenstvo Saveza
SKJ članova 4; u takmičenju za prvenstvo Saveza SKJ članica 5;
b) u takmičenju vrsta višeg odeljenja
članova 10 vrsta; u takmičenju vrsta višeg odeljenja članica 4 vrste i 5 pojedinka; u takmičenju vrsta srednjeg odelje-nja članova 24 vrste:
u takmičenju vrsta srednjeg odeljenja članica 14 vrsta i 20 pojedinka; u takmičenju vrsta nižega odeljenja članova 72 vrste I skupine; u takmičenju vrsta nižega odeljenja članova 4 vrste II skupine; u takmičenju vrsta nižega odeljenja članica 27 vrsta i 9 pojedinka;
c) u takmičenju vrsta u pojedinim gra-jiama:
u izmeničnom trčanju 4 X 100 6 župskih vrsta članova (2 vrste diskva-lifikovane); u izmeničnom trčanju 800X400X200 XI00 4 vrste članova (jedna dis-kvalifikovana); u izmeničnom trčanju 4X75 3 vrste članica (jedna diskvalifikovana); u izmeničnom plivanju 4X50 6 mom-čadi članova (1 izvan konkurence);
u skokovima u vodu 3 vrste članova;
č) u šesteroboju članova 9 pojedinaca, 6 otstupilo, 3 završila; u deseteroboju članova 5 pojedinaca, 2 otstupila, 3 završila;
d) u takmičenju pojedinaca u Skoko-
vima, bacanju i trčanju članova 128;
u takmičenju pojedinka u skokovima, bacanju i trčanju članica 10; u takmičenju u plivanju članova 20; u takmičenju u plivanju članica 7; u takmičenju u skokovima u vodu članova 6; u takmičenju u skokovima u vodu članica 1 (izvan).
USPESI TAKMIČENJA ZA PRVENSTVO SAVEZA SKJ A. Članovi.
Rimske brojke znače postignuta mesta.
Ime I Jelič Drago II Arnuš Otmar III Košnik Milan
Ime
I Podpac Marta II Kovač Vera III Sket Milena
Župa Zagreb Maribor Kranj
Društvo Zagreb I Maribor-matica Kranj
B. Članice
Župa	Društvo
Ljubljana	L'ubljana I Tabor
Maribor	Maribor-matica
Ljubljana	Ljubljana I Tabor
VIŠE ODELJENJE A. Članovi Takmičenje vrsta
točaka
1436
1386
1301
točaka
1110
1094
1027
%
7557
7294
68'47
%
7928
7814
7335
Župa	Društvo	točaka	%
I Ljubljana	Ljubljanski Sokol	6198	8409
II Ljubljana	Ljubljanski Sokol	5919	80'31
III Ljubljana	Ljubljana II	5717	77'57
IV Novi Sad	Novi Sad	5630	76M9
V Zagreb	Zagreb II	5525	74'9(
«■'	..	•	‘v	v	.	4	"'7	r-:	•	■	-'Ш
W	Č-pf	-f	f	-*f.	*
»*лш
M
[Ш
1ФММИ
ШШр A ~\ ■' I
wx-x^<->»wSa
.;-.. ' ■лч^;''х;х;
.*■
o> v'* Л ? *•*?’
Sa veličansivenog I pokrajinskog slefa Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Ljubljani
Nezalsoravni prizori sleia - lepote, snage i veličine sokolske misli — u slici
1 Lice i naličje nove zastave Ljubljanskog Sokola, dara Nj. Vel. Kralja — 2 Pogled Iz pličjeg lefa na sletišle u času izvadanja posebne lačke Ljubljanskog Sokola od br. dr. V. Murnika dne 28 juna — 3 Vežbe 2760 jugoslovenskih Sokolica — 4 Dok 3300 jugoslovenskih Sokola napušla vežbališle u isto vreme nasiupa 2760 jugoslovenskih Sokolica — 5 Vežbe 480 češkoslovaških Sokola 6 »Buči, buči, morje Adrijansko...« — divna vežba odeljenja od 200 mornara naše ralne mornarice — V Češkoslovačke Sokolice u povorci — S Pogled na deo Kongresnog lrga za vreme veličansivenog sokolskog zbora 29 juna
Na sir. 5
9 i lO 3300 jugoslovenskih Sokola vežba... — 11 Vežbe 960 češkoslovačkih Sokolica — 12 Vežbe 2760 jugoslovenskih Sokolica — 13 Odeljenje mornara naše raine mornarice čeka spremno pred ulazom slelišla da nastupi — 14 Seosk! Sokoli i Sokolice iz srpskih krajeva u povorci — 15 Seoski Sokoli Iz hrvalskih krajeva u povorci — IG Naslup seoskih Sokola iz hrvalskih krajeva na slelišlu
ROSI JA - FONSIER # DMUŠTVO ZA OSIOIJRAN JB I REOSIGUKAMJE Ш BCOOIŠAD
Takmičenje pojedinaca
Ime
I Zupančič Neli
II Stepišnik Milan
III Vilič Marko
IV Forte M iro
V Sršen Srečko
Župa	Društvo	točaka	%
Ljubljana	Ljubljanski Sokol	1084	9071
Ljubljana	Ljubljana II	1082	90'54
Novi Sad	Novi Sad	1067	89'28
Ljubljana	Ljubljanski Sokol	1055	88'28
Novi Sad	Novi Sad	1043	87'28
B. Članice Takmičenje vrsta
Župa	Društvo	točaka	' %
I Ljubljana	Ljubljanski Sokol	2653	6981
II Zagreb	Zagreb 11	2623	69'02
III Maribor	Maribor-matica	2467	64'92
line
I Štefanini Zulejka
II	Vanjeva Joža IIIa) Kozjak Zora
b) Vazaz Jelica
IV Smerdu Ljubica
V Delakorda Nada
Takmičenje pojedinka
Župa la) Novi Sad b) Ljubljana
II
III
IV
•v
Ljubljana
Celje
Sušak-Riji
Niš
1
Ime
Kantardžič Sava II Pukclj Mirko
III Kolšak Ludvik
IV Kerec Julije
V Czurda Hugon
Župa I Karlovac TI Split
III Ljubljana
IV Beograd V Tuzla
Ime
I Hofman Flora IIa) Mrkušič Maja b) Maderuh Dana
III Komac Dušica
IV Vičič Tončka
V Kedanko Olga
Župa Društvo		točaka	%
Zagreb Zagreb 11		542	90'33
Sarajevo Sarajevo		505	84'16
Zagreb Zagreb II		504	84'—
Ljubljana Ljubljanski Sokol		504	84'—
Maribor Maribor-matica		496	82'66
Celje Celje		483	80'50
J D NJE ODELJENJE			
A. Članovi			
Takmičenje vrsta			
Društvo	točaka	%	
Novi Sad	6086	89'50	
Ljubljana-Šiška	6086	89'50	
Ljubljana 1 Tabor	6052	89'—	
Celje	5970	88'18	
ika župska vrsta	5864	86'62	
župska vrsta	5793	85'95	
Pojedinci srednjeg odeljenja			
Župa Društvo		točaka	%
Novi Sad Novi Sad		1069	97'18
Ljubljana Ljubljana II		1057	96'09
Split Split		1050	95'45
Varaždin Varaždin		1045	95'43
Ljubljana Ljubljana I Tabor		1048	95'27
B. Članice			
Takmičenje vrsta			
Društvo	točaka	%	
župska vrsta	2611	81'59	
Split	2523	78*84	
Ljubljana I Tabor	2443	76’34	
Beograd-matica	2404	75'13	
župska vrsta	2337	73'03	
Takmičenje	pojedinka		
Župa	Društvo	točaka	%
Beograd	Beograd-matica	496	99'20
Split	Split	488	97'60
Karlovac	Karlovac	488	97'60
Ljubljana	Ljubljana I Tabor	487	97’40
Maribor	Maribor-matica	467	93'40
Beograd	Beograd-matica	465	93'—
NIŽE O D E L J E N J E A. Članovi Takmičenje vrsta
Župa	Društvo	točaka	%
I Zagreb	Zagreb 11	4826	96'52
II Sarajevo	Novo Sarajevo	4804	96'08
III Kragujevac	Čačak	4792	95'84
IV Osijek	Osijek Gornji grad	4785	9570
V Ljubljana	Ljubljana I Tabor	4774	95'48
Takmičenje pojedinaca
Ime
I Sučetinac Stcvan II Zej Herman III Maričič Branko IVa)Karlovič Josip b) Bičerahov Dorde V Šovjanski Čira
Župa Vel. Bečkerek Kragujevac Osijek Tuzla S. R. S.
Novi Sad
Društvo Vel. Bečkerek Čačak
Slav. Požega Tuzla Zemun Novi Sad V
Župa I Varaždin
II S. R. S.
III Celje
IV Ljubljana
V Beograd
Ime
I Rajs Elza
II a) Babin Bjanka b) Tomšič Mira
lila) Laškova Olga b) Lešnik Marjeta IV Bohaček Jorka V Batič Ivanka
B. Članice Takmičenje vrsta nižeg odel jen ja
Društvo Varaždin Beograd Celje Domžale Beograd I
točaka	%
791	98'88
790	9875
787	98'38
786	98'25
786	98'25
785	98'13
točaka
2685
2627
2542
2536
2535
%
83’90
82'09
7943
79'25
7921
Pojedinke
Župa Beograd Novi Sad Ljubljana P. S. R. S. Maribor Sarajevo Ljubljana
nižeg odeljenja
Izmenično trčanje 4 X 100 — Članovi |
I Župa Ljubljana 463До	i
U Župa Maribor 488Д«
111 Župa Novi Sad 49:i/io
Izmenično trčanje 800, 400 < 200 .100
I Župa Beograd 3.35*/»»
II Župa Maribor 3.528До lil Župa Zagreb 4,03
Izmenično trčanje 4 X 75 — Članice
1 Župa Maribor 43*7io II Župa Zagreb 44* До
Izmenično plivanje 4 X 50 — Članovi
I Župa Mostar 2.079/to 11 Župa Sušak 2,G87io Ul Župa Karlovac 2,18
Skokovi u vodu — Župske vrste l Župa Ljubljana 100‘60 točaka
II Župa Maribor 8972 točaka
III Župa Karlovac 75’16 točaka
Društvo	točaka	%
Požarevac	499	99'80
Senta	494	98'80
Borovnica	494	98‘80
Beograd	493	98'60
Maribor-matica	493	98'60
Sarajevo	490	98'—
Kočevje	489	97’80
Šesteroboj članova		
I Mikic Jovan, Subotica 297Г21 toč. U Požar Danilo, Maribor-matica
2585'17 točaka III Rak Evald, Maribor-matica 1857‘05 točaka
Deseteroboj članova
l Bakov Jaša, Beograd II 466Г50 toč.
II Rak Franjo, Maribor-matica 3965'65 točaka
III Majnik Ferdo, Preddvor (Kranj) 3129'62 točaka	t
Skok s palicom — Članovi (4 takmičara)
I Bauščak Avgust, Pančevo 340 cm
II Gašperšič Stane, Ljubljana I Tabor 310 cm
III Vogrinec Stanko, Zidani most 270 cm
Troskok — Članovi (7 takmičara)
I Nikič Jovan, Subotica 13'56 m II Kahtardžič Sava, Novi Sad 13’09 m III Burja Davo, Ljubljana-Šiška 12'—m
Skok u daljinu sa zaletom — Članovi (18 takmičara)
I Bučič Marinko, Zagreb II 6'04 m
II Stepišnik Milan, Ljubljana II 6'—m III Pukelj Mirko, Ljubljana II 5’9l m
Skok u visinu sa zaletom — Članovi (14 takmičara)
I a) Pavščak Avgust, Pančevo 1’65 m b) Mikic Jovan, Subotica Г65 m II Zupančič Neli, Ljubljanski Sokol Г60 m
Bacanje kladiva — Članovi (6 takmičara)
I Gijič Petar, Zagreb II 44‘24 m
II Stepišnik Milan, Ljubljana II 3771 m
Bacanje diska — Članovi (15 takmičara)
1 Gojič Petar, Zagreb II 34'49 m II Stepišnik Milan, Ljubljana II 33’15 m
Bacanje kopija — Članovi (13 takmičara)
I Kovačevič Aleksa, Zagreb II 50 m II Švigelj Milan, Borovnica 43T3 m
Bacanje kugle — Članovi (7 takmičara)
I Kovačevič Aleksa, Zagreb II 1372 m
II Zupančič Neli, Ljubljanski Sokol 12 03 m
Bacanje kugle — Članice (3 takmičarke)
I Štefanini Zulejka, Zagreb II ll’06m II Brujič Olga, Beograd I 8’26 m
Trčanje na 1500 m — Članovi (9 takmičara)
I Kopriva Avgust, Maribor I 4 min. 54 sek.
II Crkvenič Doro, Maribor I 4 min. 57 sek.
Trčanje na 800 m — Članovi (3 takmičara)
I Czurda Hugon, Ljubljana I Tabor 2 min. 12 sek. “До sek.
II Muhič Sebastjan, Radvanje 2 min. 30 sek. Vio sek.
Trčanje na 400 m — Članovi (5 takmičara)
1 Prusch Ivan, Slovenjgradec 59 sek.
8/io sek.
II Mihelič Jože, Maribor II 60 sek. -8/io sek.
Trčanje na 200 m — Članovi (6 takmičara)
I Stepanovič Drago, Beograd II 25 sek. 4/io sek.
II Pfaff Zvonimir, Zagreb II 26 sek.
V to ček.
Trčanje na 100 m — Članovi (20 takmičara)
I Stevanovič Drago, Beograd II
11 sek. ®/io sek.
II Vizer Ivan, Prelog (Varaždin)
12 sek V io sek.
Trčanje na 100 m — Članice
I Krajnovič Zrnka, Pančevo 14 sek. 3/io sek.
II Štefanini Zulejka, Zagreb II 14 sek.
4/io sek.
Članovi
Plivanje slobodno na 100 m (4 takmičara)
I Ciganovič Luka, Dubrovnik 1 min. 07 sek.
II Crnkovič Jugoslav, Zagreb II 1 min. 08 sek. 4Д» sek.
Plivanje slobodno na 50 m — Članovi (16 takmičara)
I Ciganovič Luka, Dubrovnik 29 sek. 5/io sek.
II Crnkovič Jugoslav, Zagreb II 30 sek. -7i„ sek.
Plivanje slobodno na 50 m — Članice (3 takmičarke)
I Lenart Jelena, Sombor 42 sek.
II Kopriva Jelka, Karlovac 45 sek.
Skokovi pojedinaca u vodu Članovi (6 takmičara)
I Gala Gojmir, Maribor-matica 39'50 točaka.
11 Strnad Egon, Domžale 39’08 točaka
Takmičenja, osim takmičenja pojedinaca u trčanju, izvršena su u uzor-noj disciplini te u največem redu, una-toč vremenskih smetnja, naročilo dru-goga dana, u ponedeljak 26 juna, kada je jaka kiša ometala gladak tok takmičenja, ali ipak nije mogla da pokvari dobru volju i borbeni duh naših po-žrtvovnih takmičara zajedno sa suda-čkim zborom. Popodnc toga dana kiša je jenjala te su se takmičenja mogla da izvrše prema utanačenom rasporedu.
Ovogodišnja takmičenja bila su dosada naša največa takmičenja ne samo po broju takmičara — svega je tak-mičilo 1021 član i 395 članica — več i po kakvoči, redu i stezi, kao takoder i u pogledu same izvežbanosti takmičara.
Več smo izvestili u prošlom broju, da je vrsta Ljubljanskog Sokola, kao pobednička, i na ovim takmičenjima, osvojila mač Nj. Vel. Kralja Aleksandra, a ujedno i dar prezidenta Češko-
slovačke Republike brata dra T. G. Masarika. Tako je i u ovom pogledu 70-godišnji jubilej Ljubljanskog Sokola uveličan ovom značajnom pobedom.
II leča} za pozorlšle lulaka Prosvetnog odbora Saveza SEJ u Ljubljani
Dne 6 o. m. započeo je u Ljubljani pod vodstvom referenta Prosvetnog odbora Saveza SKJ za lutkarstvo, br. Jose Zidariča, II savezni lutkarski tečaj, koji če trajati do 16 o. m. Na te-
tlič, Slavko Delkin, Matija Švigelj i Jožo Zidarič. Predavanja, koja se vrše svakog dana od 8—12 i od 15—18, drže se u Sokolskom domu na Taboru. Učesnici doma smešteni su u Invalid-
9Ш
V:# S!
»Site;
Predavači i učesnici II lutkarskog tečaja Prosvetnog odbora Saveza SKJ u Ljubljani
čaj je došlo 20 tečajaca, i to iz sledečih župa: Beograd 1, Bjelovar 1, Celje 1, Kragujevac 1, Karlovac 1, Kranj 1, Novi Sad 3, Osijek 1, Sarajevo 1, Ši-benik-Zadar 1, Split 1, Sušak-Rijeka j, Varaždin 2, Vel. Bečkerek 3 i Zagreb L Vanrednih učesnika na tečaju je 5 i 7 iz Ljubljane.
Na tečaju predavaju brača: prof. Osip Šest, Ivo Erbežnik, Dušan Sve-
skom domu a na hrani su u Činovni-čkoj menzi.
U nedelju dne 9 o. m. bio je s tečajcima prireden zajednički izlet u okolicu Ljubljane, pa su tom zgodom učesnici tečaja prisustvovali i razviču zastave Sokol, društva Ljubljana IV.
Tečaj je vrlo dobro organizovan i pokazao je več do sada odličan usneh.
Zdravo, Sokoli nad Vardarom!
Došao sam u Skoplje kao izaslanik g. Ministra prosvete na maturi na gimnaziji. Drago mi je bilo što se baš u to vreme održao slet Sokolske župe Skoplje. Razume se, da sam s velikim interesom pratio sve priredbe ovog sleta. Što sam tu video nadmašilo je moja očekivanja.
Jače nego igde vuklo me je nešto ovde u Skoplje k Sokolima. Čitava duša mi je govorila, da je baš Sokol u južnim krajevima naše otadžbine oso-bito potreban. Nekadašnja Južna Srbija dala je silu Kraljeviča Marka i lepo-tu zadužbina, svako za sebe, današnja pak hoče oboje to da spoji, i to u Sokolstvu, koje je sila i lepota zajedno. Harmonija sile i lepote neče nikada prestati da bude vrednost. Zato se va-raju oni koji misle, da je Sokolstvo več odigralo svoju ulogu te da nema što da kaže budučnosti.
Čini mi se, da je na sletu učestvo-valo mnogo školske mladeži. Ja sam se tome radovao, a na žalost, bilo je u
mojem društvu pojedinaca, koji su učestvovanje mladeži na ovome sletu videli da Sokol »u narodu nema oslon-ca pa se drži samo po školi« — govo-
rahu. Nemudro je takvo govorenje. Pa baš škola je pozvana da gaji i širi ideje, koje su potrebne za napredak naroda, a i dužnost je njezina da nastoji, kako bi zdravi pokreti preko nje zahvalili sve to šire krugove.
Video sam Sokoliče iz Velesa i Štipa, kad su se u pratnji starijih Sokola sa sleta vračali kuči. Lepo je bilo videti i čuti, kako su sokolska brača decu upučivali u način pristojnog vladanja, a Sokoliči kod toga ipak nisu izgubili životne radosti, koja je priro-dan znak njihove dobi. Ko bi mogao reči, da to nije korisno za razvoj na-roda?
Zato samo napred, Sokoli nad Vardarom!	-v
Skoplje, juna 1933.
Dr. Fran Ilešič.
Na vesla — Sokoli!
Sokolsko društvo u Rabu obrazo-valo je još lanjske godine svoju ves-lačku sekciju. Medutim do nabavke eamaca za veslanje nije došlo radi opec novčane krize. Ali veslači nisu mirovali. Kad več ne mogu nabaviti naročite čamco za veslanje, za nate-
Raba, Sokolsko društvo sa svojom društvenom glazbom, te veliki broj stranih kupališnih gostiju. U to je udarila jača bura, te su meštani ostali za-brinuti za svoje Sokole-veslače, ali veslači neustrašivo, sokolski, sedaju u čamce i na danu zapoved otisnuše so
...............................................
■ .• ■
Na slet --na vesla
canja, ostali su veslači kod običnih čamaea, kakovih je u Rabu vrlo lep broj.
Prvi svoj nastup imali su veslači Sokola Rab prilikom uspelog sokol-skog sleta na Jadranu u Sušaku na Duhovo o. g. Veslači su več nekoliko te-dana pred slet započeli svojim redo-vitim vežbama na veslima. Nakon ope-tovanih vežba svanuo je i jedva oče-kivani dan da se ikrene na Sušak. U petak 2 juna točno u zakazano vreme u 10 'A sati na večer skupili su se veslači na obali gde su čekali uredeni čamci »Sokol-Jadran« i »Sokol-Istra«. Na obalu sleglo se sve. gradanstvo
od obale. Glazba svira sokolsku ko-račnicu, nastade neopisivo pozdravljanje i klicanje, a sokolski čamci skli-žu po Jadranu, izlazc iz rapske luke da odmah zaokrenu oko rta Frkanja, dolk se još uvek čuju zvuci sokolske glazbe i sokolski pozdravi. Burica i mesečina prate Sokole veslače! Zaori se i pesma sokolska u čamcima. Prelazi sc zalev Sv. Krištofora i svetionik, pa dalje svetionik kod Sv. Mare spram rta otoka Raba, Kalifront. Na Kali-fmntu imade pasti konačna odluka, obzirom na buru, da li če se moči zaključeni p ut izvesti ili ne. Na samom rtu nije bila jalka bura, ali za zapa-
God. IV - br. 28	»SOKOLSKI	GLASNI	K«	str.	5
»lom mesečine bura naglo pojača. — Vetar udari, podigoše se visoki valovi, a Sokoli veslaju ravno put svetionika na rtu Sorinju. Pola je noči od petka na subotu. Valovi su svc jači i bura sve jača. Borba s valovima, a u praven spram Sorinja, potraja desetak minuta. Pa kako je počelo sve više po-levati u čamac, pustiše se Sokoli veslači u zaklon u Kamporski zalev na otoku Rabu. Kod poluotočiča ispod Gonara privezaše čamee. — Tu su če-kali zoru, da vide hoče li popustiti senjslka bura i omogučiti put, ili če se veslači morati vratiti natrag u Rab. U 3.50 sati u jutro nastavili su veslači svoj put, mimo krasnog kraja Gonara s tri otočiča Maman, Srednjak i Šailo-vae, dalje put rta Sorinja. Na tom mestu pruža se pregled stanja u senjskim vratima. Kako je bura popustila na-staviše put spram rta otoka Sv. Grgu-ra dalje Lopara. Grane i sunce, s ko-jim redovno pojača i bura. Međutim to jutro skrene bura dalje put juga, a rapski Sokoli-veslači otisnuše se na otvoreno, pravae Stara Baška na otoku Kriku. Nakon dobrog sata veslanja dočepaše se kopna na otoku Krku. Prešli su senjska vrata! Nakon odmora dalje sve do u grad Krk. Iz Krka hitno je poslana telefonska obavest celom Rabu: »Veslači Sokola Rab srečno stigoše u Krk i nastavljaju put.« Isto je tako pozdravljena br. Sokolska župa u Sušaku. Nakon odmora i obeda u Krku nastaviše put oko otoka Krka
kod Glavotoka, pa za Malinsku. Od Glavotoka do Malinske imali su veslači buru bakarslku u pramac, ali svla-daše i to i srečno stigoše u Malinsku u 6.50 sati na večer. Nakon spavanja u iMalinskoj u ranu zoru nastavljen je put pored rta Omišlja pravcem na Zurkovo. Izmedu Žurkova i Martinšči-ce stigoše čamee rapski Sokoli sa sokolskim parobrodom »Bosna«, koji je prošao u neposrednoj bližini čamaca. Nastade neopisivo oduševljenje i pozdravljanje. Sokolska glazba svira na brodu sokolsku koračnieu, a veslači otpozdravljaju i veslaju živo dalje. Jednakim tempom od Žurkova sve do Sušaka stigoše veslači na Brajdiču do-čekani od rapske sokolske glazbe i ostale brače.
Veslači Sokola Rab prevalili su ukupno 54’5 morskih milja ili 100 kilometra puta na veslima. Dana 2 juna veslali su 1.25 sati, dana 3 juna svega 11.5 sati, a dana 4 juna svega 4.15 sati.
—	Ukupno veslali su efektivno 16.45 sati. Poprečno prevaljivali su na sat veslanja 3'5 morskih milja.
Veslačima Sokola Rab uspelo je na vesla stiči iz Raba u Sušak u sokol-skom nastojanju da bi se u našim na-ročito primorskim sokolskim društvi-ma počelo sa sistematskim negovanjem te zdrave grane telovežbe, s veslanjem. Propagandistički sokolski jadranski put veslača Sokola Rab na jadranski sokolski slet u Sušak uspeo je!
Prosvelom u selo
Sokolsko delovanje odvija se u dva glavna pravca: prosvetni i tehnioki. Oba ova dva pravca rada apsorbuju kao posledicu svog života razne oblike prosvetnog i tehničkog rada, tako, da opšti sokolski rad poprima svoju sop-stvenu sliku delovanja, koja se u mno-gome razlikuje od rada čisto kulturnih i čisto gimnastičlkih organizacija, jer je svojim odredenim načinom delovanja postala najpristupačnija širokim sloje-vima našeg naroda, koji u njoj, sem ja-čanja tela nalaze sredstva i zgode za kulturni — prosvetni razvoj. Sokolstvo ie čvrsto vezano s nacionalnim razvit-kom našega življa i stoga je baš ono podesilo svoje delovanje da bude pri-stupačno najširim slojevima našeg naroda po selima i po varošima.
Rad u selima nije lagan. To najbolje znadu oni društveni radnici, od kojih u večini slučajeva ovisi opstanak sokolskih društava u selu. U razvitku seoskih društava naiči čemo dosta če-sto na osetljive greške, kojima se koren ima tražiti bezuvetno u kolektivnoj prosvetnoj nezrelosti članstva. Zašto?
Selo ne obiluje s mnogo obrazova-nih ljudi, pa je stoga seosko društvo svedeno na prosvetni minimum, te može uživati u večem delu ili isključivo samo plodove prosvetnog rada pojedi-naca. U ovakovom položaju dolazi seosko društvo do štetnog razdvajanja dvaju najznačajnijih delovanja — prosvetnog i tehničkog. Ne kažem da se to razdvajanje neminovno mora poroditi u svakom seoskom društvu, no iz opažanja mogao sam zaključiti, da se ono ipak pojavljuje u velikom broju. Razume se po sebi, da u tim društvima večina sokolskih radnika prctpostavlja tehnički rad prosvetnem, te na uštrb prosvetnog rada zadobija maha telo-vežba, a prosveta se uopšte zanemaruje več od počettka, naime od osnutka društva.
Imao sam prilike da vidim jednu ovakovu žalosnu pojavu, gde se starešina društva okomio na prosvetara da sprečava rad na vežbama. Isti se pače izrazio, po prilici, ovim rečima: »neso-kolskim radom smetaš izvršavanje naše sokolske dužnosti, pa nastaviš li tako, možemo slobodno zatvoriti sokolanu«. Prosvetar je, naime, toga dana uvežba-vao pozorišne diletante tog Sok. društva za priredbu, koja se imala prika-zivati u jednom susednom društvu od-rnah sledečeg dana. Ovime hoču poti tati činjenicu, da je i sam starešina
toga društva nekud pogrešno shvatio Sokolstvo kad mu negira prosvetni rad, koji tome društvu može služiti kao sunce zemlji. Ali po njegovom shvatanju, diletantski rad njegovog članstva nije sokolski, za njega postoji samo vežba-nje, a sve ostalo je, da tako kažem, privatna stvar pojedinaca.
Ovaikovih i sličnih pabirčenja mogao bi nabrojiti mnogo, jer interesira-juči se za rad seoskih društava, nalazio sam tu i tamo velike greške u shvatanju odgovornih vodioca društava.
Odgovorni radnici društava, pa bilo to u varoši ili u selu, morali bi voditi najsavesnije račune o sposobnosti-ma svih svojih članova i dati svakom članu priliku da svoje sposobnosti is-kaže, te da tim putem obogati rad društva a i njegovu historiju. Ničiji rad nije na odmet, pa zasecao on u bilo koju granu ljudskih ambicija i želja, pa bio taj rad zreo ili ne bio, valja ga od-gajati i zalevati u korenu da ne po vene pre vremena. Svakom solkolskom rad-niku, koji pokazujo smisao za neki po-sao a ima i volje, treba olakšati njegovo delovanje, treba ga obodriti več u samom zametku da se iz toga podigne kao Sokol. Naročito, podvlačim, treba odgajati u društvima prosvetni rad, davši mu sve uslove razvijanja, jer je baš taj rad u mnogočemu zaostao od svega drugog rada naših sokolskih društava.
Ako prosvetom ne prodremo u duše naših članova, onda nam je posao uzaludan, jer čemo umesto dobrih Sokolova odgojiti dobre vežbače. Ovo poslednje nije naš cilj, jer se za to brinu sasvim druga društva, čija svrha nije drugo no odgojiti majstore u vež-bi. Mi takoder odgajamo u vežbi ali majstori moraju istodobno biti i maj-stori u duši, oni moraju prosvetno biti barem na toj višini, da uzmognu pravilno i tačno razumeti sokolsku ideju i sokolske puteve i cilj e ve; ko toga ne pozna, ne može se nazvati Sokolom, nego tek pokusnim članom, novodošli-com. Takovih novodošlica imadu naša seoska društva mnogo, i to baš zbog toga što se prosvetni rad mnogo za-pušta.
Apeliram, dakle, na sve društvene radnike, pogotovo one najodgovornije, da u svakom slučaju i u svakoj prilici podupru sokolsku proisvetu, jer se u njoj sakrivaju svi uslovi dobrog Sokola.
Alfons Margitič (Krasica).
f;z telovežbačkog sveta
vmmm
TROJICA BOKSAČKIH PRVAKA
Velike boksačke utakmice za svet-sko prvenstvo prireduju se svake go-dine u Americi po nekoliko puta. Izmedu svetskih prvaka u toj grani moramo u prvom redu da spomenemo bivšeg svetskog šampiona Žeka Dem-pseja, koji je svojevremeno postigao zbog svoje izvanredne žilavosti i borbenosti ogromnu popularnost medu Amtričanima i uopšte u svetu. Njega je pobedio postavši svetski boksački majstor Džen Tanej, koji je osvojio ne samo naslov svetskog prvaka, več kroz to također i ogromnu množinu
novaca. On sada pokušava da prikrati vreme upotrebom svojih sredstava u političke svrhe, jer je morao nakon kratkog vremena da prepusti svoj naslov svetskog prvaka svojemu drugu u boksanju Žeku Šarkeju. Takoder i sadanjem prvaku odbrojeni su časovi, jer če ukratko trebati da brani svoje prvenstvo protiv italijanskog kolosa Prima Karnere. Pitanje je, kome če iza ovog takmičenja pripasti naslov svetskog prvaka u boksu.
G1MNASTIČKA TAKMIČENJA U ITALIJI 1933
Savez italijanskih gimn. društava »Unione gimnastica reale italiana« pri-reduje ove godine od 8 do 10 septembra svoja savezna takmičenja, koja če
Fotografije
sa I pokrajlnskog sleta Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije us Ljubljani:
takmičenja, javni nastupi, povorka; ko-mad po Din 2'— ima u najvećem izboru
KNJIŽARA UČITELJSKE TISKARNE U LJUBLJANI
biti ujedno i medunarodna takmičenja za one strane gimnaste, koji se prijave za ove utakmice. Službena takmičenja Medunarodnog telovežbačkog saveza ovo, razume se, neče biti, jer su ta takmičenja več odredena na zadnjoj glavnoj stupštini za godinu 1934 a koja če se održavati u Budimpešti. Italijanska takmičenja biče sastavljena iz takmičenja pojedinih društava kao jedinica, pojedinih vrsta iz društava i pojedinaca, nadalje biče takoder i posebna takmičenja za omladinska odeljenja, što če svakako dati naročiti život čitavom takmičarskom raspo-redu. Naraštaj n. pr. takmičiče na vra-tilu, razboju i konju u šir s hvatalj-kama, te u skoku u vis, trčanju na 50 metara i prostim vežbama; za sve ostale učesnike takmičenja točno je propisan takmičarski red, koji im omogučava da učestvuju u ovoj ili onoj vrsti takmičenja. Čitava priredba održavače se u mestu Varese, blizu švicarske granice, poznatom letovali-štu. Razumljivo je, da če pomenuta italijanska takmičenja okupiti u Va-resu veliki broj telovežbačkog sveta, jer je telovežba u Italiji na vrlo vi-sokom stepenu.
' SVETURNERSKI SLET U ŠTUTGARTU
Veliki kongres nemačkoga turner-stva — o čijim smo pripremama več izvestili — sada je konačno priprem-ljen, te če se vršiti sredinom meseca jula. Vežbalište je več potpuno dovršeno. Naročito glavna tribina maj-storsko je delo. Nad glavnom tribunom diže se visoki stup, na kom če biti smešteni operateri za kinemato-grafiju i fotografiju; na samoj tribini pak pripravljen je za novinare čitav reporterski stan, koji je ujedno i se-dište stalnog novinarskog otseka slet-skog odbora. Svi sletski otseci, prema izveštajima nemačkih listova, potpuno su izvršili svoju zadaču, a naročito je pošlo za rukom stanbenom otseku da priskrbi u bližini mesta veliki broj stanova za ogromno učešče, koje se oče-kuje na sletu.
KONGRES MEĐUNARODNE SKLIZALAČKE UNIJE
Krajem maja održan je u Pragu medunarodni kongres sklizalačke unije, kojemu su učestvovali delegati iz
14	država, i to iz Norveške, Finske, Holandije, Nemačke, Poljske, Švaj-cars*ket Madžarske, Austrije, Francu-ske i Švedske, čija je delegacija ujedno zastupala i Dansku, dok su delegati Engleske zastupali Ameriku i Ka-nadu. Pretkonferencije pojedinih komisija održane su bile 23 i 24 maja, a kongres sam 27 maja.
NOVI STADION U TULONU
U lepom franeuskom primorskom gradu Tulonu izgradiče se velik mo-deran stadion za sve sportske i telo-vežbačke priredbe. U tu svrhu osnovano je posebno društvo, koje je uz garanciju i pripomoč grada preuzelo finansiranje ovog velikog projekta. Stadion biče izgraden na 16 hektara veliikom zemljištu, udaljenom od grada nešto manje od 4 km. Za autopark predviden je poseban prostor, na ko-jem če biti mesta za 2000 automobila. Na samom stadionu biče pored pruge za biciklističke utakmice još i igraiište za rugbi, hazenu, pruga za trčanje, dok če tribine imati mesta za preko 25.000 gledalaca. Pod tribinama nalaziče se garderobe, kupatila, a na ulazu u stadion biče izgradena i velilka palata, u kojoj če imati razna sportska društva svoje kancclarije. Trošak stadiona iz-nosiče oko 8,000.000 franaka, što je za grad, koji broji oko 140.000 Stanovnika, zbilja dosta.
GODIŠNJE SKUPŠTINE PROSVETE U SARAJEVU
Glavna redovna godišnja skupšti-na prosvete u Sarajevu održače se u nedelju 20 avgusta 1933 u 10 sati u prostorijama Prosvetina doma — Sime Milutinoviča ul. br. 1.
Oblasna redovna godišnja skup-ština prosvete u Sarajevu održače se na istomc mestu u nedelju 30 jula 1933, te u tri sata po podne.
Mjesna redovna godišnja skupšti-na prosvete u Sarajevu održače se u nedelju 30 jula u 9 sati pre podne u prostorijama Srpskog pevačkog društva »Sloge«,
Osnovan je sveslovenski pevački savez. Na dan 1 jula održana je u veli-koj sali starog praškog magistrata prva skupština slovenskog pevačkog saveza, kojoj su učestvovali delegati Južnoslo-venskog pevačkog saveza, Zjednočenja polskih zvionzkov spjevačih, Pjeveeke obce ecskoslovenske i delegati emigrantskih ruskih i ukrajinskih pevačkih zborova. Potstrek za osnivanje saveza
dali su uspeli slovenski pevački festivali u Poznanju, Pragu i Ljubljani. Sa skupštine bili su poslati brzojavni pozdravi poglavarima slovenskih zema-lja. Pretsednik novoosnovanog saveza je g. dr. Luboš Jeržabek, potpretsed-nici dr. Lubomir Surzinjski iz Poznanja, dr. Vladimir Ravnihar iz Ljubljane, prof. dr. Antonovič iz Praga i dr. Brašovanov iz Sofije. Članovi uprave su: dr. Rudolf Matouš iz Moravske Ostrave, ing. Grodjeckij iz Praga, dr. Jan Njezgoda iz Varšave i prof. Ma-nojlovič iz Beograda.
Dar jugoslo/venskog umetnika praškom muzeju legionara. U jednom od predašnjih brojeva izvestili smo naše čitače o umetničlkoj izložbi našeg brata akademskog slikara Svetislava Vukoviča, koji stalno živi i radi u Pragu. Na Vidovdan o. g. primilo je češkoslovač-ko ministarstvo vojske od imenovanog našeg brata kao dar za muzej legionara jedno od njegovih največih dela, veliku sliku »Ranjeni unuk«. Istog dana daro-vao je 48 pešadijskom puku »Jugoslo-venskom« veliku i poznatu svoju sliku »juriš srpske vojske«.
Umro graditelj praške katedrale Sv. Vida. Kako je poznato počeo je gradnjom velilke praške katedrale več Karlo IV krajem srednjeg veka, ali sve do poslednjih godina ova veličanstvena zg rada nije još bila dovršena. Krajem prošlog stoleča osnovano je društvo, kojemu je bila zadača da definitivno dovrši ovaj hram. Godino 1899 preuzeo je vodstvo oko dovršenja ove crkve je-dan od najboljih čeških arhitekta, po-bornik modernizma arh. Kamil Hilbert. Pokojnik je izradio planove za mnoge moderne palate, a pored toga izvršio je osobito mnogo restauracija starih erkava, gradova i palata.
Kongres češkoslovačko - jugoslo-venskih liga u Ljubljani. Za vreme sokolskih svečanosti u Ljubljani održan je istovremeno i kongres češkoslova-čko - jugoslovenskih liga, na kojem su donesene mnoge rezolucije i to: pozdrav paktu Male antante, rezolucija, kojom se traži pojačan rad na ostva-renju i ojačanju slovenske solidarnosti. rezolucija, kojom se precizira potreba i mogučnost pojačanja jugoslovenskih i češkoslovaških privrednih i kulturnih veza i konačno rezolucija, koja traži izjednačenje zakonodavstva slovenskih zemalja.
Stogodišnjica oslobodenja Krušev-ca. Kad je več bila čitava Šumadija oslobođena ostalo je još pod turskim jarmom 6 nahija (srezova), meuu njima i Kruševae s clkolinom. I ako su Turci več osečali opadanje svoje moči, oni su još uvek bili nasilni i einili su narodu velike nevolje, te zločine nad mladim devojkama i ženama. Otmica dviju lepih seljanka podigao je narod na o-ružje, koji je pošao na Kruševae da kazni samovolju begova. Knez Miloš poslao je tada, krajem juna 1833, po-bunjenieima potajno pomoč i tako je narod pobedio i oslobodio Kruševae, koji je bio nakon dugih pregovaranja s portom prisajedinjen ‘kneževini^ Srbiji. Ovih dana bio je ovaj 100 godišnji, značajni jubilej u Kruševcu proslavljen velikim nacionalnim svečanostima.
Jubilej Emila Zegadlovića. Ovih
dana poljski i češki listo vi setili su se toplim člancima 25 godišnjice umetnič-kog rada Emila Zegadloviča, značajnog poljskog pesnika, poznatog pod imenom »pesnik Beskida«. Beskidi su pogorje na češkopoljs&oj granici, pa je naravno, da su pesme ovog pesnika, koji peva o lepoti ovih pograničnih planina, jednako mile Poljaeima kao i Ce-hoslovacima. Prva pesnička zbirka na-zvana »Tententi« izašla je 1908. U njoj se još opaža jak uticaj velikog pesnika Kasproviča, dok se več u »beskidskim« pesmama potpuno osamostaljuje.
Ajnštajn i Erio počasni doktori univerziteta u Glezgovu. Škotski uni-verzitet u Glezgovu podelio je počasni doktorat filozofije poznatom nemač-kom naučenjaku Albertu Ajnštajnu, koji je poreklom Židov i sada živi u emigraciji u Parizu, te franeuskom po-litičaru, pesniku, kritičaru i istoričaru umetnosti Eduardu Erio-u, našem velikom prijatelju. Na svečanu promociji! stigla su obojica lično i bih su predmet osobite pažnje i srdacnih o-vacija.
Otvorenje narodne galerije u Ljubljani. U četvrtak 22 juna bila je u Ljubljani na svečan način otvorena Narodna galerija, koja je bila nanovo preuredena. Galerija, koja ima krasnu zbirku slika i kipova naših najboljih umetnika smeštena je u prvom spratu Narodnog doma. Počeci ove galerije datiraju u doba ilirskog pokreta, dok je do njene realizacije došlo tek nakon oslobodenja. Pošto je bila za vreme sletskih dana otvorena, to je mnogo sokolskih gostiju razgledalo odličnu zbirku najboljih radova slovenačkih, a i ostalih naših jugoslovenskih umetnika.
Umro najpopularniji turski pesnik.
Ovih dana umro je u Carigradu, tek u 45 godini života Ahmed Hašim, najpopularniji turski pesnik, pobornik modernizma. Bio je prvi turski literat, čije su pesme bile prevedene i na strane jezike. Bio je francuski dak a prve pesme pisao je na franeuskom jeziku. Imao jc velikih zasluga na eiscenju tursicog jezika od arapskih reči. .	—
70 godišnjica Narodne čitaonice u
Kranju. U doba osnivanja prvog so-kolskog društva na teritoriju naše države, pada i osnivanje Narodne čitaonice u Kranju. U doba narodnog preporoda osnovano je po slovenačkoj teritoriji mnogo čitaonica, koje su radile na nacionalnom, kulturnom, a i go-soodarskom podizaaju našeg naroda i u kojima sc je okupljala nacionalno svesna inteligencija. Mnoge ove čitaonice dale su i temelj za osnivanje sokolskih društava. U nedelju 2 jula proslavila je pod protektoratom Nj. Vel. Kralja naša najstarija još posto-ječa Narodna čitaonica u Kranju svoj 70 godišnji jubilej. Nj. Vel. Kralja za-stupao je pukovnik g. Ahačič, a kra-ljevsku vladu ministar g. dr. Kramer. Čitav grad bio je iskičen državnim trobojkama, a na samoj proslavi i u povorci saradivala su sva narodna društva pored Sokolstva i vatrogasaca. Ovom zgodom razvijen je i novi bar-jak čitaonice.
Velike pevačke svečanosti u Talinu. Od oslobodenja skoro svake godine prireduju estonska pevačka društva svedržavne pevačke svečanosti. Ove godine održan je krajem prošlog meseca u Talinu, glavnom mestu republike Estonije, deseti jubilarni pevački festival, koji je trajao puna 3 dana i koji nije bio samo pevačka svečanost, nego i velika nacionalna manifestacija. Na svečanostima su saradivala 653 pevačka hora i orkestra sa 20.500 pevača i muzičara. Udruženi pevački borovi i muzike priredile su na glavnom trgu i monstre-koneert, koji je otvoren pevanjem narodne himne. Na ove svečanosti stiglo je pored mnoštva naroda iz čitave Estonije i mnogo stranaca.
PRVI SLOVENAČKI LEKSIKON
Ovo za naše prilike opširno i po svom opsegu temeljito sastavljeno delo znači posebno za slovenački deo našeg naroda veliki dobitak, koji mu ne može da nadomesti ni jedan drugi strani konverzacijski rečnik. Ovaj leksikon naime sadrži sve potrebne podatke o domačim krajevima i ljudima te podatke koji do sada nisu bili još nigde sabrani niti pregledno razvrsta-ni. Pored toga ovaj leksikon bavi se i svim drugim granama čovečjeg znanja u nekoliko desetaka tisuea poučnih članafca te tvori neiserpivo vrelo za svakoga, koji je željan znanja i nauke. Verovatno je da u dogledno vreme ne-čemo moči dobiti ništa večega što bi odgovaralo stranim konverzacijskim leksikonima. Tako če ovaj prvi slovenački leksikon služiti mnogo godina kao jedini i največi naš priručnik, koji ne samo nadomeštava več i natkri-ljuje razne nemačke Majere i Brok-hauze, koji su inače kod nas toliko ra-šircni.
Našem današnjem broju priložen je i prospekt ovog potrebnog dela, koje čitateljima najtoplije preporuča-mo. Iz ovog prospekta pak nije razvidno, da nakladništvo daje poverljivim osobama i korporacijama taj leksikon takoder i na otplatu u 36 redovnih mesečnih obroka, i to bez povišenja cene. Prospektu priložena je i narud-žbenica.
»PRIVREDNA KRIZA I REFORMA KAPITALISTIČKOG SISTEMA«
Napisao i u vlastitoj nakladi izdao Hinko Sirovatka, večnik Trg. ind. komore.
Ova se knjižica bavi najaktuelni-jim problemom sadašnjice, te se informativno osvrče na smerove raznih pokreta kao onaj američkih tehnokrata i ruskih komunista, te na mišljenja mnogih domačih i stranih priznatih pisaea sa statistiekim podacima i isporedbama
o	refleksu tehničke racionalizacije na neuposlenost i na opče umanjenje ku-povne sposobnosti potrošača. Pisac traži i nalazi izlaz u novom privre-dnom i socijalnom sistemu, koji počiva na znanstveno provedenoj socializaciji produkcije i rada, pridržavajuči princip lične nezavisnosti i privatnog vlasništva.
Naručuje se kod pisca: Osijek, Županijska ulica 15 uz cenu od 10 Din.
FILIP P. TOŠOVIČ: FIZIČKO VASPI-TANJE KROZ NOVI VEK
Nedavno izišla je iz štampe u iz-danju knjižarniee Tome Jovanoviča i Vujiča u Beogradu ova mala i vrlo ko-risna priručna knjižica pod gornjim naslovom. Pisac u jedno trideset stranica, ukratko i u zbijenoj formi, ali ipak dovoljno jasno, iznaša kako su na fizičko vaspitanje gledali najpozna-tiji filozofi i pedagozi novoga veka, i kako je naposletku došlo do Tirševog sokolskog sistema, danas nesumnjivo najsavršenijeg u pogledu fizičkog vas-pitanja. Ovu knjižicu stoga najtoplije preporučamo svima, koji se bave fi-zičkim vaspitanjem, a naročito u redo-vima našega Sokolstva. Cena brošuricc je 5 Din.
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO LAJKOVAC
Sokolsko društvo Lajkovač održa-lo je 28 juna na Vido vdan svoj I javni čas. Pre podne prošia je impozantna povorka na čelu s muzikom kroz va-rošicu i objavila održavanje javnog časa.
Program javnog časa počeo se iz-voditi oko 17 sati na sokolskom let-njem vežbalištu. Nastupile su sve kategorije vežbača po sledečem redu: 1) Deca muška i ženska. 2) ženski pod-mladaik proste vežbc s trakama. 3) Muški podmladak proste vežbc sa zastavicama. 4) Ženski mladi naraštaj, proste vežbe. 5) Muški naraštaj proste vežbe. 6) Ženski naraštaj vežbe s eunjevima. 7) Proste vežbe članova i 8) Razne igre i takmičenja svih kategorija na spravama i u atletici.
Naročitu pažnju gledalaca pobu-dila je 6 tačka ženskog naraštaja, vežbe s čunjevima. Ostali deo izveden je dosta dobro jer društvo nema svoju muziku. Ipak je završetak programa bio pozdravljen pljeskanjem publike.
Poželeti je da ovaj I javni nastup urodi plodom i da se otpočne s intenzivnim radom.
U veče održana je akademija, ko-ja je uspela iznad svakog očekivanja.
Župa Bjelovar
SLET VIROVITIČKOG OKRU2JA
Na dan 6 avgusta 1933 održava se u Virovitici slet okružja virovitičkog. U predvečerje toga dana održače se svečana sokolsika akademija, na kojoj če nastupiti članovi i članice okolnih društava, naročito iz Zagreba i Bje-lovara. Na sam dan sleta u jutro biče natecanje sokolskih četa društva virovitičkog, njih 15 na broju. Najbolji vežbači biče nagradenii diplomom, a najbolja četa, koja bude imala najviše bodova, biče nagradena lepom, ukus-no izradenom svilenom sokolskom za-stavom, koju če joj se pokloniti toga dana na svečan način.
Posle podne je javna vežba s pu-čkom svečanošču. Slet se održava kod Hrvatskog doma.
Zajednička besplatna nastanba je osigurana. Zajednička, a i pojedimač-na opskrba je osigurana uz povoljne uvete.
Pošto je Virovitica u Soikolstvu vrlo jaka, te broji lep broj sokolskih četa, a posetila je u lepom broju okol-na društva i čete, očekuje se lep broj posetilaca na taj slet.
Na željeznicama za posetioce toga sleta je popust od 50%.
SOKOLSKA ČETA LOŽAN
Dana 25 juna o. g. otlržala je Sokolska četa svoju javnu vežbu. koju je posetilo bratsko matično društvo Virovitica i bratske Sokolske čete Šp. Bukovica i Terezino Polje uz priličan broj meštana.
Povorka je prošia kroz selo burno pozdravljena od sviju gledalaca.
Članovil bratskog matičnog društva Virovitica izveli su vrlo skladno vežbe na spravama, koje su ostavile lep utisak na prisutne.
Na koncu vežbe održao je starešina čete brat Martin Šušnič lep govor
0 sokolskoj misli i njenoj važnosti za naš narod. Iza toga je govorio starešina bratslkog matičnog društva Viro-vitice brat Pušič, koji je zanosnim re-čim ti istakao li is tori j ski razvoj Sokol-stva u našim krajevima.
Posle javne vežbe razvilo se pučko veselje.
Župa Cetinje
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVI PAZAR
Na dan 11 juna o. g. održan je javan čas u ovd. gradu, koji je bio ujedno i velika manifestacija sokolske misli i snage.
U 4 časa posle podne krenula je povorka iz crkvene porte, gde je bio skup sveg članstva, s limenom muzikom na čelu. L! povorci je uzelo uče-šoa blizu 400 članova.
Nikad ni jedna svečanost nije ostavila snažni ji utisak na gradane nego ova solkolska, u kojoj je učcstvova-lo celokupno članstvo u odorama i vež-bačkom odelu. Sva deca, sav naraštaj
1 sve članstvo bilo je u sokolskom odelu. Kao more talasale su se crvene ko-šulje i bele bluzice kroz ulice Novog
Kupujte 3&stave kod
L NEŠKUDLA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
830-11
Pazara uz sokolski i druge marševe muzike. Stiglo se najzad u grad, gde se imao održati javan čas, koji je bio zakazan u 5 časova. Gradanstvo je na-grnulo na ulaze kao nikad i ni u jednoj priliei dotle. Počelo se točno na vreme, jer je publika bila ispunila sva se-dišta i mnogi stajah su nemajuči mesta. Početna tačka bio je monogram »A. M«, koji je izveo naraštaj muški i ženski.
Vežbe su tekle jedna za drugom bez prckida. Bilo je divno videti neke maliišane od 4—5 godina, tkoji su s največom ozbiljnošču vežbali sa svo-jom odraslijom bračom. Vežbe su iz-vodene uz zvuke muzike s največom preciznošču.
Osobito su nagradcni pljeskom mali vojnici s drvenim puškama. S takvom virtuoznošču, s toliko preciznosti izveli su svoje vežbe, da su za-divili i velike vojnike, koji su gledali pa i starešine da su naročito od njih najbučnije pozdravljeni. Ovo je došlo posle taeike velikih vojnika, koji su takoder izveli jednu svoju tačku s) puškama.
Mnogo'je bilo smeha raznim igrama kao imitovanjc žabe (zakačena po dvojica skakaču), trka s jajima u žlici i dr.
Završna tačka je bila četvoro-spratna skupina. S višine od 7—8 metanj jedan je naraštajac, mali Rama-danovič, bez straha gordo kao orao razvio ogromnu zastavu na kojoj je bilo ispiisana: »Zdravo, otadžbino«. Ovo je izazvalo buru oduševljenja i gradanstvo je klicalo otadžbini i sokolskoj organizaciji, dok je muzika into-nirala himnu.
SOKOLSKA ČETA ŠTOJ
Sokolska četa u Stoju 18-VI je priredila prvi javni sokolski čas u Stoju.
Ovu javnu vežbu posetilo je sokolsko društvo Ulcinj, sa svojim članstvom, naraštajem i podmlatkom u svečanim sokolskim odorama. S njima je došao i lep broj gradanstva i tamb. zbor. Starešina bratskog društva Ulcinj pozdravio je četu i meštanc Stoja i okolnih sela, koje je u rekord-nom broju prisustvovalo času. Dočelk je bio vrlo srdačan, a također i ispra-eaj.
I ovom prilikom pokazalo se je preduzeče Tuner i Bagner a. d. vrlo ljubazno i predusretljivo prema Sokolstvu, te je dalo svoj automobil za prevoz Sokola i posetilaca iz Ulcinja.
Vežbe čete i društva ubrale su mnogobrojne aplauze posmatrača.
V. D.
Župa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO CETIN-GRAD
Ovo društvo održalo je svoju II javnu vežbu u nedelju dne 18 juna o. g. —■ Iz susednih sokolskih društava po-hrlili su izaslanici, a osobito brojno su bila zastupana društva Slunj i Velika Kladuša, koja su na vežbi nastupila i u svojim posebnim točkama. To je bila lepa manifestacija sokolske misli, koja sve to više utire put i dobiva sve to čvršči zamah na našem Kordunu.
Pre podne je bilo priredeno lako-atletsko natecanje, koje je donelo lepu pobedu domačima.
Na samoj vežbi po podne, koja je unatoč nevremena nastavljena, redale su se tačke, sve jedna lepša i uspelija od druge. Teško je reči Ikoja je tačka bila najbolja, jer su se sve kategorije vežbača trsile da izvedu svoje vežbe što savršenije.
Sokolska deca prcdvela su uzorne vežbe s puškama, na čemu im mogu za-videti i stariji vežbači, a pogotovo što sc tiče discipline. Zenska deca izvela su lepe i nežne igre s ukrašenim obruči-čima. Skupinska devetorica domačih iz-ncnadila je sve sa svojom tešlkom vež-bom i retkom elega.ncijom. Zatim su također lepo izvedene proste vežbe inuškog članstva za I pokrajinski slet u Ljubljani. Na koncu je odeo brače iz Slunja izveo svoje vratolomne vežbe na preči, koje su zadivile meštana.
—	Porei svega izvela su lepo deca i naraštaj muški svaki po jednu vežbu.
Posle javne vežbe razvila se animirana zabava s bogatim rasporcdom.
SOKOLSKO DRUŠTVO PLAŠKI
Na dan 25 juna o. g. ovo Sokolsko društvo održalo je III javnu vežbu uz sudelovanje bratskih Sokolskih društava iz Ogulina, Josipdola i Oštarija s fanfarom bratskog Sokolskog društva iz Karlovca.
U 12 časova krenula je povorka sa žcljezničke stanice na čelu sa sokolskom fanfarom iz Karlovca do vežba-lišta. Zatim se je išlo na željezničku stanicu u 13.30 časova pred posebni vlak da se dočeka goste. Posle dolaska bio je krači odmor, a zatim je izvršena proba svih kategorija. U 17.30 časova
počelo se s izvadanjem programa javne vežbe. Sve su tačke bile izvedene dobro i na opče zadovoljstvo. Lep govor održao je starešina brat Grba, na-glasivši važnost javnih vežbi i pozdra-vivši izaslanike bratske Sokolske župe iz Karlovca kao i ostale sestre i braču iz okolnih bratskih društava, te mnogobrojne goste. Prikazao je u kratkim črtama značaj pdkrajinskog sleta SKJ u Ljubljani. Nakon govora otsvirana je uz klicanje prisutnih, državna himna. Posle je govorio brat M. Malovič, starešina bratske župe iz Karlovca. Oba govora bila su srdačno pozdravljena.
Iza programa prešlo se u novo-uredene prostorije br. Bunjevca, gde se uz pesmu i svirku razvila animirana zabava s igrankom.
Materijalni i moralni uspeh zado-voljava.	V.	K.
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO SODRAŽICA
Naše Sokolsko društvo priredi v nedeljo 16. t. m. svoj javni telovadni nastop, ki se vrši na letnem telovadišču. Na to našo prireditev opozarjamo in vabimo vsa društva in čete v ribniškem sokolskem okrožju ter enako celokupno Sokolstvu naklonjeno občinstvo. Sodeluje godbeni odsek Sokolskega društva Ribnica. Na sporedu je ob %3 pop. povorka po trgu, nato javna telovadba, po isti pa velika narodna zabava. Na svidenje! Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO GROSUPLJE
Dne 15. junija se je uprizorila na tukajšnjem sokolskem odru mladinska igra: »V kraljestvu palčkov,« združena z že tradicijonalno vidovdansko proslavo — predčasno radi pokrajinskih zletnih dni.
Lepo zasnovanemu govoru br. pro-svetarja je sledila igra, v kateri je nastopila odlično sokolska in šolska deca pod marljivim režiserjem br. Čukom. Posebna hvala gre vsem malčkom, ki so kljub močni nevihti, ki je razsajala zunaj in odvzela električno luč neustrašeno kot že vajeni sokolski delavci zabavali občinstvo.
Dasi je bilo pri proslavi lepo število navzočih, smo vendar pogrešali mnogo članov. Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO GEROVO
Sokolsko društvo Gerovo povelo je akciju za gradnju svoga doma i tom prilikom obratilo se svima prijateljima bratskim jedinicama diljem naše lepe otadžbine, da nas pomognu malkar i s najskromnijim iznosom.
Pojedinci, a i bratske sokolske je-dinicc, pritekle su bratski u pomoč ovome mladome društvu, na čemu im članovi Sokola u Gcrovu, na toj plemenito) i velikoj bratskoj pažnji, od sveg srca zahvaljuju, uverevajuči ih,
. da mi nilkada nečemo zaboraviti te bratske pažnje, koju čemo vazda najbolje ©pravdati valjanim sokolskim radom na ponos i diku Sokolstva i otadžbine, majke Jugoslavije.
Svojim prilozima, pritekoše nam u pomoč sledeči: ban Savske banovine, Zagreb, br. dr. Ivo Perovič 30.000 Din, Sokolski savez SKJ 15.000 Din, Ministarstvo fizičfcog vaspitanja naroda 1800 Din, Tvornica Hinka Franka sinovi, Zagreb 50 Din, Stipan Duro, knjižar, Ogulin 50 Din, Jelačin Ivan, velctrgovac, Ljubljana 30 Din, Kunc Josip, veletrgovec, Ljubljana, 20 Din, D. D. Alcz, Zagreb, 50 Din, J. C. Majer, veletrgovina, Ljubljana 50 Din, Tvornica Kolinske cikorije, Ljubljana 50 Din, Volf Frane, gostioničar, Ku-stošija-Zagreb 500 Din, Turk Ivan, tr-govac, Oborovo kod Dugog Sela 100 Din, Brača Hiršler, veletrgovina, Zagreb 20 Din, Hrehorič F., veletrgovina, Ljubljana 50 Din, Oražem J., Ribnica 100 Din, A. Šarabon, veletrgovina, Ljubljana 100 Din, Žagar Vladimir, bankovni direktor, Delnice 200 Din, Wolner Hugo, veletrgovac, Zagreb 100 Din, Kern Filip, Sušak 25 Din, Hahn Ignac, trgovina šešira, Zagreb 50 Din, Gabrijel Ožbolt, trgovac, Ježevo 100 Din, Radoševič dr. Miško, advokat,' Zagreb 100 Din, Turk Leopold, trgovac, Zagreb 50 Din, Čop Stjepan, trgovac, Buiinac kod Bjelovara 50 Din, Klepač Viktor, polic, narednik, Sušak 445 Din, Barac Ivan, nadcestar, Čabar 10 Din, Koritnik dr. Bogdan, advokat, Čabar 100 Din, Mrkobrad Boža, grad. blagajnik, Predor 40 Din.
Od strane župa, društva i četa:
Sokolska župa Celje 100 Din, Sokolska župa Banjaluka 100 Din, Sokolska župa Niš 20 Din, Sokolsko društvo Veliki Grdevac 445 Din, Kamnik 20 Din, Celje 10 Din, Šabac 10 Din, Drvar 30 Din, Beograd IV 150 Din, Beograd II 100 Din, Banjaluka 20 Din, Gornji Pod-gradci 180 Din, Vinica 20 Din, Karlo-vac 104 Din, Ogulin 95 Din, Svilajnac 65’50 Din, Laktaši 30 Din, Jošica-Du-riči 28 Din, Deliblato 48’50 Din, Jasenovac 11 Din, Beograd 20 Din, Vrgin-most 78 Din, Horgoš 107 Din, Trogir 87 Din, Sjetlina 30 Din, Samobor 30 Din, Cetingrad 186 Din, Stenjevec 100 Din, Sokolovac 20 Din, Otočac 35 Din, Plaški 10 Din, Bjelovar 100 Din, Vin-kovci 100 Din, Cabuna 30 Din, Maribor 10 Din, Ceriklje 10 Din, Stara Pa-zova 32 Din, Jaša Tomič 33 Din, Srned. Palanka 30 Din, Ban. Grabovac 30 Din,
Sotin 20 Din, Čaeinci 10 Din, Sinj 21 Din, Podsused 50 Din, Spišič-Bukovica 10 Din, Pragersko 30 Din, Kog. Mitroviča 100 Din, Batajnica 40 Din, Šid-Banovci 20 Din, Garešnica 52 Din, Ma-karska 20 Din, Lovinac 20 Din, Sušak 92 Din, Bos. Gradiška 30 Din, Stolac 22 Din, Terezinopolje 33 Din, Vel. Bečkerek 10 Din, Kutina 18 Din, Čajnice 55 Din, Pluda Jama 21 Din, Ston 10 Din, Šibenik 20 Din, Kastav 20 Din, Lekcnik 25 Din, Pale 57 Din, Žiri 19 25 Din, Gacko 40 Din, Štrigovo 28 Din, Trcbinje 50 Din, Bač. Palanka 20 Din, Ada 60 Din, Prčanj 13 Din, Derventa 10 Din, Novasela 10 Din, Prevalje 14 Din, Gola 25 Din, Ulcinj 50 Din, Kovin 20 Din, Petrovče 10 Din, Beograd VII 84 Din, Bos. Novi 35 Din. Srbobran 151 Din, Litija 26 Din, Skoplje mat. 59 Din, Čapljina 76 Din, Vel. Bečkerek II 20 Din, Konjice 105 Din, Vočin 50 Din, Sarajevo 100 Din, Ban. Kara-dordevo 200 Din, Lajkovac 110‘50 Din, Mandalina 134 Din, Rudnik Rtanj 110 Din, Osijek I 50 Din (Sokol, župa), Valpovo 30 Din, Busovača 10 Din, Prozor 30 Din, Podgorica 50 Din, To-inaševac 33’50 Din, Bajmok 123 Din, Konak 75 Din, Teslič 63'50 Din, Solin 95 Din, Jelša 10 Din, Sv. Jurij 24'50Din, Sesvete 50 Din, Konjice 80 Din, Vel. Lašče 10 Din, Podr. Podgajci 33 Din, Dubrovnik 67'50 Din, Bajina Bašta 150 Din, Ludbreg 20 Din, Vrhovine 132 Din, Glina 10 Din, Starigrad 81 Din, Cetinje 190 Din, Priboj 10 Din, Prizren 43 Din, Podr. Slatina 42 Din, Dalj 10 Din, Crvenka 20 Din, Beočin 30 Din, Donji Lapac 10 Din, Gnjilane 30 Din, Blato 10 Din, Valjevo 100 Din, Ora-hovica 10 Din, Kloštar-Ivanič 20 Din, Pitomača 42 Din, Zagreb I 30 Din, Beograd V 50 Din, Slunj 52 Din, Ma-slovare 96 Din, Hotedršca 41 Din, Županja 23 Din, Lnkavac 150 Din, Slav. Brod 50 Din, St. Gradiška 20 Din, Kuzmin 10 Din, Žrnovo 23 Din, Crkvc-nibok 22 Din, Rogaševci 10 Din, Gra-čac 38'75 Din, Ohrid 60 Din, Petrovci 46’50 Din, Bela Crkva 12 Din, Sv. Lavre nc Poh. 20 Din, Stara Ceilkev 16'50 Din, Gradec v Beli Kr. 20 Din, Ozalj 10 Din, Boljevac 103 Din, Svinjarevci 10 Din, Šupljaja 25 Din, Erdevik 10 Din, Silbaš 10 Din, Velika 35 Din, Varaždin 30 Din, Oštrclj 100 Din, Daruv. Brestovac 22 Din, Dcbeljača 50 Din, Ljubljana Šiška 32'25 Din, Komiža 250 Din, Plešce 42 Din, Supetar 20 Din, Vršac 45 Din, Belo Blato 20 Din, Kragujevac 90 Din, Slav. Požega 25 Din, Ivanec 71 Din, Osilnica 62 Din, Beltinci 18'50 Din, Martonoš 105 Din Din, Belišče 237 Din, Draga-Sušak 100 Din, Hvar 50 Din, Turbe 50 Din, Kovačiča 10 Din, Stari Futog 21 Din, Velaluka 20 Din, Užička Rogačica 43 Din, Zgošča Kakanj 21 Din, Hercegnovi 185 Din, Potomje 2675 Din, Zg. Šiška 46 Din, Petlovac 22 Din, Osijek d. g. 20 Din, Foča 10 Din, Podujevo 200 Din, Novi Slankamen 10 Din, Dcsinič 18 Din, Perlez 50 Din, Ponikve 30 Din, Kula 40 Din, Zagreb III 150 Din, Sv. Lenart 10 Din, Krapina 13 Din, General. Stol 12 Din, Šišiči 10 Din, Sodražica 90 Din, Vojnič 20 Din, Skoplje I 20 Din, Oskorušno 10 Din, Štefanje 20 Din, Veprovae 100 Din, Žalec 67 Din, Glogovica 20 Din, Majdež-Ratiše-vina 30 Din, Staža 20 Din, Dvor 45 Din, Čazina 118 Din, Subotica 50 Din, Gla-vati 20 Din, Bosiljgrad 65 Din, Vrbovško 15 Din, Maribor II 10 Din, Posavski Bregi 10 Din, Gradec 10 Din, Da-ruvar 70 Din, Radovište 116 Din, Ivan-jica 57 Din, Ljubljanski Soko 232 Din, Klanjec 40 Din.
Župa Mostar
SOKOLSKA ČETA ČARA
Dana 21 maja t. g. osnovana je nova sokolska četa u selu Čara.
Spomenutog dana delegati društva Blato na čelu s bratom društvenim starešinom dr. Frankom Citinič, prisust-vovali su konstituirajučoj skupštini, koja se je ©držala istog dana u dup-kom punoj sali osnovne škole. Posle pozdravne reči brata društvenog starešine i nalkon odaslanih brzojava Nj. Vel. Kralju, Prestolonasledniku Petru i saveznom starešinstvu, te starešinstvu Sokolske župe Mostar, a po is-crpnom izvešču društvenog referenta za čete brata Stevana Vidovič u stvari osnivanja sokolske čete u Čari, prešlo se je na biranje četne uprave. U up-ravu su birana sledeča brača: Laus Luka Vickov za starešinu, Tomič Fiu-ko Kuzma Mačkov za zamenilka starešine, Morelič Prcalo Špiro Andrijin za tajnika, Arminijo Laus Ivanov za blagajnika, Stojan Marelic Prcalo Ivanov za načelnika, Anton Baničevič Jakov-Ijev za poljoprivrednog referenta, te za revizore brača Juraj Baničevič Gera i Marin Tomič Mafrin.
Skupština je protclkla u najboljem raspoloženju.
Nakon toga formirala sc je povorka, koja je sa zastavoni krenula oko mesta pevajuči i klicajuči Kralju, uje-dinjenoj Jugoslaviji i Sokolstvu, otpra-tivši braču i sestre iz Blata i Smokvice.
SOKOLSKA ČETA STRUJIĆI
Solkolska četa Strujiči proslavila je Vidovdan na najsvečaniji način. Ovo mesto retko je kad imalo takvu svečanost u kojoj je učestvovalo i staro i mlado. U čitavoj okolini još rano iz-jutra na Vidovdan osečala se užurba-nost Sokola i naroda. Sve je hitalo u
školu, gde se imala održati do podne sokolska akademija, a posle podne javni čas čete. Za čas je bila puna školska sala i dvoriš te okolnog sveta. Proslava je izvedena u najboljem redu. Ceo program proslave održan je na opšte dopadanje prisutnih, a naročito divlje-nje izazvali su Sokoli pri polaganju sokolskog zaveta i pri jezgrovitom govoru brata Dorda Tilimbata. učitelja, čija je reč o značenju Vidovdana talko impresionirala prisutne, dg su se kod mnogih videle suze, a u isto vreme nastala su gromka klicanja Kralju i Otadžbini.
Posle akademije održan je javni čas, koji jc vrlo uspešno izveden. Naročito su odvežbali svoje vežbe muška i ženska sokolska deca. Ovo je prvi javni čas čete Strujiči, koji je prireden trudom brata Tilimbata, neumornog radnika na sokolskom poslu.
Župa Novo mesto
MIRENSKO SOKOLSKO OKROŽJE
Nepozabni dnevi pokrajinskega zleta so za nami in že smo na pragu svojega okrožnega praznika, ko bodo vsa društva okrožja javno pokazala plod zimskega dela v telovadnici. Po nastopih na Rakovniku, v Trebnjem, v Novem mestu in Ljubljani— naj tudi naš okrožni zlet, ki se bo vršil tokrat
v	prijazni Mirni 16. julija, pokaže moč našega okrožja, vztrajnost in zavednost članstva v sokolski in jugoslovenski miselnosti. Program tega dne je zelo obširen in pester. Takoj ob 10. uri zjutraj sc vrši v Sokolskem domu zbor vseh društvenih načelnikov hi načelnic z obširnim dnevnim redom. Ob 13. uri bo glavna skušnja za popoldanski nastop, nakar se vrši ob 13.15 sprejem na kolodvoru, a ob 14.30 krene povorka na telovadišče, kjer bo zbor vsega Sokolstva. Slede petje himne, govori in nato ob 15. uri javna telovadba vseh oddelkov z obveznimi ljubljanskimi vajami. Pri vsej prireditvi sodeluje godba Sokola I iz Ljubljane.
Udeležba je za vsa društva okrožja obvezna, ostala bratska društva pa so bratsko vabljena! Vse podrobnosti glede zleta dobe bratska društva v posebni okrožnici, ki se je točno držati!
Do svidenja 16. julija 1.1. na Mirni!
Zdravo!
Župa Novi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA
Sokolsko društvo u Subotici priredilo je 18 juna, uz sudelovanje Sokolskih -četa Tavankut I, II, III, Lju-tovo i Sokola iz Bajmoka, javan čas, na kojernu je sudelovalo 118 vežbača -ica u pet raznih tačaka.
Sokole iz Subotice i Bajmoka do-čekale su na željezničkoj stanici po-strojene sokolske čete sa svojim upravama, koje su ©duševljeno pozdravljale svoje goste, kao i mnogobrojni okupljent narod. Uz pratnju subotičke sokolske muzike pošlo se u selo, Tavankut I, gde je na lepo uredenom vežbalištu održana javna vežba.
Pre početka javno vežbe pozdravio je prisutne Sokole brat dr. Ivo Crnkovič, potstarešina Sokolske čete Tavankut I, a na čemu je otzdravio brat prof. Ante Tadič. Oba govornika isti* cala su važnost Sokolstva za kulturni preporod sela.
Subotički Sokoli i Sokolice, seoski i bojmočki Sokoli izveli su pet gimna-stičkih vežbi prostih, na razboju i vra-tjlu na sveopšte zadovoljstvo seoskog stanovništva, koje je s največim uživanjem promatralo Sokole i srdačno im aplaudiralo.
Seoske čete pokazale su lep najedale i u vežbanju i u shvatanju društvene disciplina
Javna vežba učinila je na seosko stanovništvo dobar moralan utisak, i nadamo se, da če otsada omladrna u još večem broju pristupiti u Soko.
Posle održane javne vežbe razvilo se narodno veselje uz sviranje subotičke muzike. Uveče je sokolska četa Tavankut I priredila zabavu, na kojoj su diletanti izveli nekoliko manjih po-zorišnih komada. I ova je priredba imala dobar moralan uspeh na korist napretka našeg seoskog Sokolstva.
SOKOLSKO DRUŠTVO BACKO PETROVO SELO
Dana 25 juna o. g. održana ie u našem mestu sokolska javna vežba. Na ovu javnu vežbu bila su pozvata sokolska društva iz: Starog Bečeja, Cu-ruga, Mola, Ade. Nažalost, pomenuta društva nisu se odazvala kako bi tre-balo. Tako na primer iz Starog Bečeja niko nije došao, i ako je to naš srez i susodno mesto. Iz Mola su došB dve dve članice i četiri —- pet članova. Iz Ade je došlo skoro kap i iz Mola. I? Curuga je došlo najviše, te rpu naše društvo izražava toplu zahvalnost.
U podne je bio doček gostiju na železničkoj stanici i povorka. U pet časova po podne počela je javna vežba na zemljištu, koji je bio specijalno u-dešen u šumi pored Tise. Treba da spomenemo, da je to mesto za vežbanje vrlo pogodno.
Prva tačka bio je nastup ženskog podmlatka (deca osnovne škole). Ovo je bila jedna od najbolj ih tačaka. Pri-
God. IV — br. 28
jatno je bilo gledati kaiko su naša deca zauzimanjem svojih učitelja-ca tako lepo i složno izvela svoje vežbe. Druga točka je bila muški podmladatk. Pr-
vi	utisak nije bio dobar, jer nisu složno vežbali. Treba priznali da je vežba bila i dosta teška. Treća točka — ženski naraštaj. Izvedeno je dosta dobro. Četvrta točka mušiki naraštaj s palicama. Izvedeno je odlično. Posle toga su nastupili članovi na razboju. Izvedeno je odlično. Šesta točka — članice, koje su pokazale odličnu uvežbanost. Nakon toga nastupili su članovi. Ova je točka bila najslabija. Uzrok je valjda bio to, da su retko vežbali s muzikom. Poslednja točka je bila članovi na vra-tilu, koja je izvedena odlično. Uveče je bila igranka, koja je bila dosta posedena.
SOKOLSKO DRUŠTVO SIRIG
Sokolsko društvo Sirig i škola dva su pulsa njegovog društvenog života i oni nerazdvojeno rade u najboljoj harmoniji; oni' su zajedničlki i proslavili proslavu Vidovdana.
U školi je podnešen izveštaj o ra-;lu u prošloj godini, govoreno je o Vi-dovdanu kao danu narodnog prosveči-vanja. Školska deca otpevala su u horu nekoliko lepih pesama, učenici i uče-nice deklamovalo su patriotske pesme na veliku radost i zadovoljstvo svih prisutnih, a naročito njihovih roditelja.
—	Zatim su mušlka i ženska deca izvodila sokolske vežbe s velikim uspehom. Najboljim dacima podeljene su nagrade (knjige), pa se prešlo na raz-gledanje izložbe ručnih radova školske dece.
Ovi radovi mališana, a naročito ženskih mora svakoga da zadive i iz-gleda neverovatno da tako nešto može izraditi slaba dečija rulka.
Opšti uspeh u školi je zadovolja-vajuči.
Svečanosti u školi trajale su sve do podne. Posle podne priređena je sokolska svečanost s nekoliko uspelih tačaka.
U četiri sata pred postrojenim So-kolima i narodom, svečanost je otvorio
prigodnim govorom starešina Sokol-, sikog društva hr, Đorđe Šparavalo, koji je nato dao reč jednom Sokolu, koji je ocrtao značenje Vidovdana za naš narod.
Prisutni pazljivo su pratili izvada-nja govornika i nagradili ga burnim odobravanjem.
Zatim su Sokoli uz pratnju muzike izveli nekoliko uspelih tačaka, pa se onda prešlo na narodno veselje.
Ž.upa OsigeR
SOKOLSKO DRUŠTVO ERDEVIK
Sokolsko društvo Erdevik priredilo je svoj javan čas 25 juna umesto 28 juna, kako je to ranije bilo uobičajeno, i to /bog sleta u Ljubljani. Na javnom času sudelovalo je pored društvene čete Kukujevci i četa Kuzmin i nekoliko članova društva Šid. Javan čas priredio se je pred pravoslavnem cilkvom. Na-stupile su sve kategorije Sok. društva Erdevik, kao i četa Kukujevci i Kuzmin i jedno odeljenje članova Erdevik i Šid na spravama. Vežbe su bile uglav-nom dobro i skladno izvedene, a naročito je bila uočljiva tačka ženske dece čete Kuzmin, Ikoje su uz pevanje izva-dale sikladno i lepo ritmičke vežbe, što-je prisutna publika nagradila aplau-zom. Sestra načelnica je kao apsolvent Savezne škole, sastavivši sama vežbe, pokazala, kako kod dece treba negovati vežbe života i igre, što je u slkla-du s dečjom psihom. Lepo su vežbala
i	ženska deca društva Erdevik.
Uveče priredena je akademija, na kojoj su osobito lepo i skladno odvež-bala ženska deca, zatim naučnički naraštaj i članstvo društva Erdevik. Upo-ređajući ove vežbe lepo se je uočila razlika medu vežbi dece i odraslih.
Kao javnom času, talko i akademiji prisustvovalo je napredno gradanstvo Erdevika i ponovno pokazalo, koliko mu je Sokolstvo priraslo uz srce. Iako bi poset mogao biti bolji, naročito od Strane naprednijih Jugoslovena iz Erdevika, društvo je postiglo lep moralni
i	materij alni uspeh.
Akademiji su dali svečaniji ton pevači Sok. društva Erdevilk otpevavšl nekoliko sok. pesama i prigodno predavanje o širenju sok. ideje. A. M.
SOKOLSKO DRUŠTVO TENJA
Ovdašnje Sokolsko društvo odr-žalo je na vrlo svečan način 25 o. m. proslavu Vidovdana. Proslava se odr-žala po podne i na večer u školskom dvorištu, Jkoje je bilo napunjeno pri-padnicima Sokola i meštanima. Ceo program je vrlo uspešno izveden, a trajao je preko 5 sati i sastojao se i to: Posle podne: Proste vežbe muške dece, vežbe na brvnu ženskog naraštaja, proste vežbe muškog članstva, vežbe na brvnu muške dece, vežbe na kru-govima muškog članstva, proste vežbe ženskog naraštaja, sikokovi u visinu i skokovi u daljinu muškog članstva, proste vežbe muškog članstva, proste vežbe muške dece i vežbe članstva na vratilu i razboju. Na večer: Pozdrav staršine br. Gavriloviča, Pevanje himne po mešovitom zboru, Deklamacija »Soko,« »Molitva« od br. Mamuziča dr. Ilije, čitao br. prosvetar Miterko, Deklamacija »Sokolstvo«, Pesma me-šovitog zbora »Oj letni sivi sokole« i Pozorišni komad »Mamica« u 3 čina.
Priredbe ovoga društva uvek su vrlo dobro uspevale, ali ova je nad-mašila sve dosadanje. Društvo namerava da ove jeseni održi još jedan javan čas, kako bi namaknulo potre-bita novčana sredstva za nabavku i razviće svoje zastave.	Z.	D.
tupa Sušak - Ri jelka
SOKOLSKO DRUŠTVO BAŠKA
Sokolsko društvo Baška u zajed-nici s bračom Čehoslovacima priredilo je dne 5 VII akademiju u hotelu »Baška«. Akademiju je s lepim prigodnim govorom otvorio br. Havlik, a naraštaj ka Juga Barbalič deklamovala je prigodnu pesmu. Raznoliki program izveden je lepo i veselo uz potpuno odobravanje češikoslovačko-jugoslovenske
publike. Brača gostii i domači plemeni-to su se natecali, da što bolje izvodu pojedine tačke- Vežbe dvanaestorice češkosl. sestara s preciznom i lakom izvedbom bile su pravi dogodaj za našu publiku, koja retko ima prilike, da što takova vidi. Naše sestre mogle su tom zgodom mnogo toga da nauče. Vežbe pak trojice češk. članova neka budu uzor našoj brači — osobito što se tiče discipline. Domači su se istakli u vež-bama na spravama. Priredba je zavr-šena »Bodulkom,« koju izvedoše sestre dvaput na sveopte oduševljenje i deč-jim igrama, koje prouzrokovaše veselost kod prisutnih. Posle svršenog programa razvila se vrlo animirana zabava uz pevanje, smeh i šalu, a sve u brat-skoj slozi i ljubavi. Mali improvizirani pevački zbor pod vodstvom br. Mlej-neka, te solo-pevanje gde Mlejneik, bile su ugodno iznenadenje te večeri. Kad se daleko iza i>onoči razidosmo, svaki je u duši poneo osečaj da su ovakve zajedničke manifestacije ne samo izraz slovenskog bratstva, več da nas one stapaju u jednu tvrdu i nepobedivu sokolsku celinu, koja je kadra da sve-mu i svačemu odoli.	P.
Ž.upa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO BIOGRAD N/M
Vidovdan je ovo društvo svečano komemoriralo. U 9 sati ujutro održan je u mesnoj crkvi pomen palim juna-cima. Iza toga otslužen je na letnjem vežbalištu ovoga društva parastos, ko-jemu su prisustvovali i vojnici 11 pe-šadijskog puka »Karadorda«. Na kraju istog održao je sveštenilk, brat Božidar Magud, paroh kulski, prigodno slovo
o	značenju Vidovdana i njegovom duhovnom utecanju na narod. Iza poklika Jugoslaviji, Kralju i njegovom domu, odan je izraz blagodarnosti palim na oftaru Otadžbine uz trokratni »Slava im«.
Posle toga, nakon što se povorkom došlo u sokolanu, izvela u deca histo-rijski prikaz »Boj na Kosovu«, koji su
veoma lepo izvela, a koji je na prisutne ostavio lepi utisak. Recitovane su dve deklamacije: »O Vidovdanu« i »Jugo-viji«, pa je uz poklike Kralju, Vlada-lačkom domu i Jugoslaviji, zavržena ova komemoracija.
Prisutno je bilo oko 100 pripadnika društva, školska dcca, pretstavnici mesnih v las ti i društava, te veliki broj osta-loga pučanstva.
Župa Varaždin
SOKOLSKA ČETA JALŽABET
Svoj^ treći javni nastup održala je četa Jalžabet dne 25 juna o. g. u selu Imbriovec. Ogroman broj seljaka, koji je došao na lepo uredeno vežbalište dokazom je kako je dobra zamisao da pojedine čete prireduju javne vežbe u susednim mestima. Sve ‘kategorije vež-bača (210) sakupile su se pod četnim barjakom dočekavši izaslanike župe (brata Pongračiča) i rnatičnog društva. Ispred domače čete pozdravio je goste starešina čete, brat Stjepan Pepelko, a . odgovorio mu je starešina varaždin-skog društva, brat Stepan Novakovič. Nakon što je glazba otsvirala himnu izveden je nastup u 8 raznih tačaka, koje je sve izvela sama četa Jalžabet, tek u prostim vežbama nastupili su i članovi čete Martijanec. Sve vežbe izvedene su pod vodstvom načelnika, br. Mihaljeviča, precizno, a naročito su se svidela kola, koja su izvele naraštajke
i	deca.	M.
SOKOLSKA ČETA MARTIJANEC
15	juna o. g. priredila je četa Mar • tijanec svoju prvu javnu vežbu od svog opstanka i ta je vrlo dobro uspela. Uz domače nastupilo je i vežbače članstvo iz Ludbrega, Preloga i Jalžabeta. Župu je zastupao zamenik starešine, brat dr. Milenko Svoboda. Vežbale su sve kategorije: članovi proste vežbe za ljubljanski slet (34), muški naraštaj (14), članice (6), muška deca (40) i ženska deca (40). Veliki broj seljaštva pratilo je sve vežbe povladivanjem i s mnogo zanimanja.
ИНДУСТРИЈА СОКОЛСКИХ ПОТРЕПШТИНА
БРАНКО ПАЛЧИЋ • ЗАГРЕБ
ЕМНШШННВВНШНН Краљице Марије 6 Добављач Савеза Сокола краљевине Југославије
Брзојавни наслов: »Трикотажа" Загреб • Телефон интер. 26-77
Израђујем све врсти соколских потрепштина за јавни и излетни наступ евих категорија нашега чланства и то тачно према пропису Саиеза СКЈ. Слике у оригиналним бојама прописних одела налазе сс у књизи „Организација Саиеза СКЈ“. — Захтевајте цснике и проспекте. — Цсне врло умерене, а за точну и солидну израдбу јамчим.
Филијала: Београд Балканска ул. бр. 24 Палата Хотел Праг Телефон 2-61-01
So kolski
glasnik"
KUiARNAVT'DEU
Soko
ЦШ11АМАРА»ШШ0У*11
Sokolić“
32о—2/
radost"
I RAVNO-REČKOM Sokolskem društvo (kot Čuprije) potreban je prednjak sa ispitem, plata prema sposobnosti, pismene us-love podneti društvu. Prednost imaju zanatlije.	—	o—
LIIIBLJANA
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSK1H POTREPŠTINA
MJDRUCKER Zagreb, iliea 39
. ^	;	•	•	•	Beograd,Pasaž
Akademije Nauka
Vlasti!? proizvod la^o-i iietskih sprava. lopta za edbe jku, medicinka, košaric?, Sopte za bscanj® itd.
ZAHTJEVAJTE BESPLATNE CJEN1KE!
324-26
Malinovec
pristen, naraven, s čistim sladkorjem vkuhan, se dobi na malo in veliko v
Lekarn! dr.G.Piccoli Ljubljana, Tyrševa 6
nasproti »Nebotičnika«
331-3
Sokolska literatura, športne, leposlovne, mladinske, znanstvene, šolske knjige. Velika zaloga slovenskih, srbskih, hrvatskih in drugih slovanskih, angleških, francoskih, nemških in drugih knjig.
Knjigarna Učiteljske tiskarne
Maribor
Tyrševa cesta 44
Ljubljana
Frančiškanska ulica 6
327-27
n
ikdilp:
|11!'И||№\(и|!Н111111>>М|И|1Ж)||||11||{!11111|!|||111!1|ј|11||||11111!|
»Spornem - Tklince«
 —- - jtksere	—,-^r
s a csvečenje sokolske zastave najbolje i jeviino izradjuje MIRKO ŠMAT, graver Beograd, Terazi j e J
326-27
ii]]:llll!tlillll!iiill!!!:H!l!illl{||lilliiilllllnil!!l!iii!!l!lin!i!!!i!l!l
Islranin bez roditelja 19 god. star sa nižom srednjom školom i dobrom kancelarijskom praksom traži skromno namještenje Može stupiti i u opčinu.
Ponude molimo slati na Sok. društvo Stara Gradiška, Savska banovina, (za tajnika).	—	o—
iv. Brunlš? i
pleskar in ličar S
se toplo priporoča vsem S cenj. naročnikom. — Delo [i solidno! — Cene zmerneI S TELEFON št. 3476 ‘j S
Ljubljana
Kolodvorska ulica 23 S
BRATSKA SCKOl-SKA DRUŠTVA m EDINICE
ki imajo novo SokoisUo domove prosimo, da ob potrebi vzidanih orodij pošljejo brezobvezno doii podpisani tvornici načrte svojih domov, da Vam zomoremo brezplačno postreči z noč rtom za najboljšo opremo telovadnic
Zdravo!
TVORNICA TELOVADNEGA ORODJA
1 ORAŽEM
RIBNICA NA DOLENJSKEM
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
(NARODNI DOM) dobavila:	po	cen!:
Odela za žensku	decu	........ od Din 40— do	Din	45 —
Gacice ,,	,,	„	30	,,	,,	3j "
Hlačice za mušku decu	^	„	»	30'—	„	„	35'—
Košulje ervenie za mušku decu . . . . „	„	35‘—	„	„	40‘—
Hlače za muški naraštaj..............„	„	35'—	„	„	40’—
Košulje ervene za muški naraštaj	.	.	.	„	„	45'—	„	n	50 —
Marame bele za ženski naraštaj sa
ervenim trakom........................a „	8'—
Marame cavene za članice............................ „	8'—
Košuljice bele za ženski naraštaj, platnene......... „	25'—
»	и »	ji	,i	panama...........„	35'
„	„	„ članice, panama...........„	„	50'— /
«	»	>»	» trikotne..............„	„	35*
Trikotne hlače za članove, pamučne	.	.	od	Din 70'—	do	„	75’—
Majice za članove...................,,	„	20—	„	„	25'—
Cipele za vežbu...............„	„	30'—	„	,,	40*—
Pojas lakovani za	svečanu odoru	la........a	„	30'—
>1	»i d	»	,,	H®........... n	»
Kape za svečanu odoru..................... „	48'—
Znaki za kape............................. „	4'—
„ „	„ pojas............................i, „	8'—
Stof za svečanu odoru la.................. „	155'—
»	*»	»	ii	....••............,,	„ 125*
»»	» ti	»i	................'ii n 105
Pribor za svečana odela po na j n i ž im cenama
323-27
дзжгssBEtsaom
Izdaje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Cangl) g Gžavni i odgovorni urednik Stjepan Celar 9 Uređuje Redakcijski otsek • TLska Učiteljska tiskarna (pretstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljan: