Letnik: XXVIII
Št. 1
čevljar
glasilo delovne organizacije tovarne obutve
tržič
NAŠI CILJ EVI
U našim planskim doku-mentima za ovu godimi nema nista posebno novoga. Ciljevi, kao i potrebni zadaci čije izvršenje vodi ka posti-zanju ciljeva, sasvim su slični prošlogodišnjim. Razlika je j edino u torne što smo da-nas uvereniji, nego što smo bili pre godinu dana, da če postizanje planskih ciljeva biti teže, kako zbog uslova privredivanja kod kuče, tako i zbog delovanja ponude i po-tražnje u svetu.
Upravo sada razmatramo i prihvatamo naš planski do-kumenat za ovu godinu. Nije mi namera da ispričam sa-držaj plana, ali mi se čini naročite važnim da pomenem zavisnost postizanja postavljenih ciljeva od naše sprem-nosti, veče sposobnosti i, ne na kraju, motiviranosti za kvalitetno izvršavanje sva-kodnevnih zadataka i time zajedničkih godišnjih plano-va. Upravo zbog toga je u razvojnim, a takode i u go-
dili smo naš sistem deljenja ličnih dohodaka na principu veča realizacija pa zatim veča deoba. Sada moramo u svakidašnjoj praksi pobrinu-ti se za stalno dograđivanje i usklađivanje upotrebe defi-nisanih merila, naravno uzi-majuči u obzir razlike na po-jedinačnim područjima i na pojedinačnim zadacima.
Jubilarna godina — godi-na kvaliteta, to neka bude centralan cilj koji si postavljamo. Samo ostvarivanje
ovog cilja vodi ka ostvariva-nju potrebnih sredstava za lične dohotke i potreban dalji razvoj. Svi moramo svaki dan, svako za sebe uraditi bi-lans i pregled da li je izvršio svoj zadatak u opsegu i kva-litetu kao što je to bilo potrebno. Ako če ovi bilansi biti uspešni, biče uspešan i za-jednički bilans, a to bi bio najlepši doprinos jubileju 85-te godišnjice.
PREDSEDNIK KOP
Franc Grašič, dipl. oec.
ODBOR ZA PROSLAVU JUBILEJA 85-GODIŠNJICE PEKA
Predsednik:
FRANC GRAŠIČ, predsednik kolegij alnog poslo-vodnog organa.
Članovi:
EDVARD KOŠNJEK, član KPO za planiranje, eko-nomiku, organizaciju i finansije; JANKO MLADIČ, član KPO za razvojno, tehnološko i proizvodno područ-je; TOMISLAV ZUPAN, član KPO za kadrovske, pravne i opšte poslove; FRANCI JAZBEC, član KPO za marketing; MILAN JAZBEC, direktor OOUR-a Mreža; KAREL ZAJC, predsednik zajedničkog radničkog sa-veta; MATJAŽ HRGOVIČ, predsednik konferencije osnovnih organizacija sindikata; ŠTEFAN TRSTENJAK, predsednik koordinacionog saveta ZSMS.
Naša obaveza da izvršimo zadatke za koje smo se opredelili je u jubilarnoj godini Peka još veča, jer visoki jubilej želimo obeležiti pre sve-ga dobrim poslovnim rezul-tatima. Više i bolje možemo postiči samo sa večim kvalitetam našeg rada i to na svim područjima. Sasvim sigurno da sve mogučnosti ni-su iscrpene, a svakako je i is-tina da je stepenica ka bo-ljem visoka i teška. Poseban motiv za korake na ovom području nam je, i mora nam biti, dugogodišnja tradicija Peka. Motiv i u ovom smislu, da je na dosadašnjem razvoj nom putu kolektiv Peka savladavao i savladao bez-broj problema, dakle bio je uspešan u postizanju postavljenih ciljeva. Zato je i ove godine za Peko prihvatljiv samo jedan put. Sa boljim radorn do planskih ciljeva u jubilarnu godinu.
dišnjem planu, posebna paž-nja posvečena kadrovima. Želimo da bi Peko postao za-nimljiviji za sve mlade koji se odlučuju o svom usmere-nju, želimo da svi naši štipendisti dobro uče i da če tako, istina postupno, pa ipak stalno i u potencijalnom znanju jačati našu sposobnost. Paralelno sa ispunjavanjem tekučih zadataka moračemo se pobrinuti za naše dodatno usposobljavanje. Svuda tamo, gde konstatujemo da bi nam više znanja dalo bolje učinke, moračemo uvažavati i usvojiti nova znanja i sa-znanja, pa bilo to za izvršavanje radnih operacija u proizvodnji ili obrade poda-taka za potrebe najsloženi-jih poslovnih odluka.
Za rad moramo biti i motivisani. Ovi motivi su veoma različiti, u sadašnjim uslovi-ma je medu prvim sasvim sigurno lični dohodak. Dogra-
IZABRAN
JE
ZNAK
U JUBILARNU GODINU
Ove godine slavimo osamdesetpetu godišnjicu postajanja Peka. Običaj je da si za praznik čestitamo, os-vrnemo na predeni put, pravimo planove i poželimo sebi sve najbolje za ubuduče.
Predeni put je impozantan i častan. Rad u ovoj tvomici nije uvek bio lak. Sa samosvešću možemo biti ponosni na prošla vremena i rad. Svima koji su bilo kada stvarali naš Peko dugujemo zahvalnost i postavanje.
Centralna proslava praznovanja jubileja biče naj-verovatnije u subotu pred obučarsku nedelju udruže-na sa danom radnika Peka. Odbor za proslavu več se sastao dvaputa i prihvatio program akcija koje če se izvoditi za vreme do praznovanja.
Poslovne jedinice če saradivati u akciji NAJBOLJA POSLOVNA JEDINICA. Kriteriji če biti: preokret zali-ha, uredenost prodavača, prodavaonice i izloga, lju-baznost prodavača i slično. Treba obezbediti moguč-nost jednakih uslova i za prodavaonice koje zbog mesta i lokacije ne mogu postizati visokih rezultata.
Na svim večim sajmovima biče MODNE REVIJE u saradnji sa pojedinim konfekcionarima.
I za proizvodna odelenja biče raspisana takmičenja na kojim če se ocenjivati kvalitet i količina rada, kao i uredenost radne okoline.
U jubilarnoj godini imamo puno obaveza ako želimo u praksi ostvariti parolu da če jubilarna godina biti godina kvaliteta, razvoja i napretka.
KAKO NAPRED
U jubilarnoj osamdesetpe-toj godini ili ćemo drastično okrenuti naša jedra i zasukati rukave ili ćemo skliznu-ti u mnoštvo gubitaša, kuda nas guraju nepovoljni ekonomski uslovi. Pošto gubitak nije prava alternativa, potrebno je da potražimo uzro-ke za skromne rezultate u poslednjem periodu i potražimo one puteve koji mogu biti naše bolje sutra. Bez sumnje da postoji više pute-va, ali kada se odlučimo da idemo jednim putem, nemo-guče je bez posledica poku-šavati iči drugim ili trećim putem. Za pravilno biranje puta treba detaljno poznavati polazište i odabrati realne ciljeve.
Pogledajmo sasvim ukrat-ko našu trenutnu situaciju:
—	opšta ekonomska kriza i opadanje prodajne i kupov-ne moči u Jugoslaviji,
—	izvanredno velika i ostra konkurencija u svetu,
—	presporo okretanje po-slovnog procesa i, pre svega, kapitala u radnoj organizaciji i time uslovljena slaba likvidnost,
—	nedostatak prostora,
—	neuskladenost proizvodnih kapaciteta i razdrobljena organizovanost,
—	povoljan geografski položaj,
—	dugogodišnja proizvodna tradicija i
— poprilično velik kadrovski potencijal.
Ciljeve imamo. Proizvodih modemu obuču visokog kvaliteta za svetsko i domače tržište i time postiči dobre poslovne rezultate.
I ko j im putem?
Dalje ekstenzivno širenje naše radne organizacije zaustavila je investiciona nesposobnost. Ovo zato nadok-nadujemo sve večim uključi-vanjem kooperanata u našu proizvodnju, što nam istina očuvava opseg poslovanja, ali za cenu velikog angažo-vanja finansijskih sredsta-va, koja nam sada nedostaju kao još nikad dosad. Zato je apsolutno potrebno obezbe-diti da kooperanti sami fi-nansiraju posao u kojem učestvuju i to od kolekcije, pripreme i snabdevanje proizvodnje do krajnje prodaje.
Biranje boljih kooperanata, pa makar naizgled nešto boljih, pomoglo bi nam do zajedničkog boljeg kvaliteta, kako u samoj proizvodnji, tako i u rokovima isporuke.
Drugi put je biranje renta-bilnijih programa, što bi konkretno bilo ukidanje proizvodnje direktno brizgane obuče i uvodenje proizvodnje lepljene obuče visokog kvaliteta. Poboljšanju rezultata poslovanja bi sasvim si-
gurno pridonelo i uvodenje računarski poduprte pripreme proizvodnje i komplet-nog informacionog sistema.
To sve je ohrabruj uči po-četak novog vetra u jedra, ali pri torne smo toliko spori, da umesto dva koraka napravimo samo jedan. Slovenačka poslovica kaže »Vola treba uhvatiti za rogove« i tako moramo i mi odlučnije po-stupati i mobilizovati sve svoje sile na sledečim osnovnim tačkama:
—	racionalno planirati programe i svaku kolekciju posebno, jer upravo program u največoj meri odreduje uspeh u budučnosti. Pri torne če biti neophodno sanirati Afis, kome je potrebno odrediti dugoročniju strategiju. Bez sumnje da če nam najviše koristiti ako uravnotežimo oba izvozna puta, Rock-port i Afis, koji su po karak-teru različita ali se ipak do-punjuju. Biče potrebo poja-čati odelenje priprema kolekcija, jer naše odluke na torn področju moraju biti promišljenije i stručno racio-nalnije.
—	u najkračem vremenu moračemo naj odlučnije suži-ti opseg poslovanja u mogu-če finansijske okvire, jer če se inače naši napori srušiti kao domine. Tu valja najpre medusobno uskladiti proiz-
vodne kapacitete i prilagoditi ih mogučim narudbinama. Istovremeno treba smanjiti broj OOUR-ova, kako bismo jednostavno izbegli barem nešto nepotrebne administracije.
— bolje moramo iskoristi-ti svoje znanje i iskustva i postiči puno organizovaniji, discipliniraniji i kontinuira-niji rad. Iskorištenost našeg radnog vremena je mala. U proizvodnji ima puno zastoja zbog najrazličitijih objektivnih i subjektivnih razloga koji imaju jedan sam zajed-nički imenitelj — neuzima-nje u obzir realnih moguč-nosti pripreme i snabdeva-nja proizvodnje. Time ne želim da kažem da bi proizvod-no-prodajni program morao biti jednostavniji i tehnološki manje zahtevan, nego da bi morao biti osmišljeniji i bolje prostudiran sa svih as-pekata.
Dobri radnici koji se afir-mišu rezultatima moraju dobiti glavnu reč i odgovaraju-ču nagradu, a kod slabijih radnika moramo podstreči ono što če ih dovesti medu bolje radnike.
Stanje, puteve i ciljeve znamo, istina nešto različito iz raznih uglova gledanja, ali dileme nema: na rad, vlasti-tim primerom.
Božidar Meglič
SUSRET PENZIONERA
Krajem prošle godine dočekani su umirovljenici OOU-R-a »Budučnost« tradicionalnom dobrodošlicom u svojoj biv-šoj radnoj sredini. Srdačno primljeni od strane rukovodečih struktura i članova društveno-političkih organizacija OOU-R-a obišli su proizvodne pogone, gdje su se upoznali sa proiz-vodnjom i novom tehnologijom. Svaki se je najviše zadržao na svom bivšem radnom mjestu i u razgovoru sa svojim mladim kolegama obnavljao uspomene.
S rezultatima poslovanja, kao i planovima za naredno razdobij e upoznao je prisutne rukovodilac OOUR-a Franjo Repič, naglasivši da su svi ovi pozitivni rezultati i napredak velikim dijelom i njihova zasluga.
Uz svečani ručak ugodno se je časkalo »kak je to negda bilo«. Uz ovakvo druženje vrijeme brzo prolazi. Razišli smo se poželivši jedni drugima ostvarenje svih želja u nastupaju-čoj godini, te da se ponovno nademo za 365 dana.
Tekst i snimci:
Boris Bedenic
Umirovljen ici u Budučnosti
NAŠI PEDESETOGO-DIŠNJACI
Tkalčič Ivan 1. 12. 1987.
Kuserbanj Ivan 22. 11.1987
Čestitamo!
Tradicionalan susret penzionera, koji se održava svake godine, bio je poslednju subotu prošle godine u Peku. Sudeči po poseti, penzioneri se rado vračaju u radnu organizaciju. Kako i ne bi — duge godine rada ne mogu se jednostavno za-boraviti, a i to je nešto vredno kad čovek ima osečaj da mladi cene doprinos starijih, koji su svoje snage uložili u razvoj i napredak Peka.
Obično se takvi i slični susreti završe željom za dobro zdravlje. Poseban pozdrav sledi onima koji na susret nisu mogli doči, pa neka je uzrok bio bilo kakav.
IZBORNA SJEDNICA KOMUNISTA
Nakon opširnih predizbornih aktivnosti komunisti tvor-nice obuće »BUDUČNOST« održali su 11. prosinca Izbornu sjednicu OOSK. Otvarajuči skup, sekretar OOSK Kapusta Nada pozdravila je sve učesnike sjednice, a posebno goste iz »Peka« druga Mladič Janka, člana kolektivnog poslovodnog organa, te Hostnik Alojza člana stalne akcione konferencije SK radne organizacije »Peko«. Iz opširnog dnevnog reda posebno je bilo zanimljiv izvještaj o radu u preteklom razdob-lju, te diskusije koje su imale dosta kritičkih i samokritičkih tonova.
Analizirajuči ukupnu aktivnost u dvogodišnjem razdob-Iju vidljivo je da su komunisti »Budučnosti« proradivali razli-čite sadržaje, od tekučeg poslovanja, periodičnih obračuna, plana mjera i aktivnosti za efikasnije privredivanje, otkla-njanju uzroka svih negativnosti, moralno-političkoj i sigur-nosnoj situaciji, idejno-političkom osposobljavanju članova SK i dr.
Gosti i delegati prate rad konferencije
»Napravili smo mnogo dobrih prijedloga, mjera i analiza, ali sa realizacijom ne možemo biti zadovoljni«, rekao je izmedu ostalog u svoj oj diskusiji drug Repič Franjo — pred-sjednik OK SKH Ludbreg i rukovodilac OOUR-a »Buduč-nost«, te nastavio da su naše šanse znatno povoljnije od čita-ve grupacije, zbog samog imena »Peko«, zbog modne i kvalitetne proizvodnje i zbog renomea koji smo stekli u svijetu kao aktivni izvoznici. Na nama je naglasio je drug Repič, da svestranim zalaganjem i zajedničkim radom zadržimo steče-ne pozicije i ugled koji imamo.
Pozdravivši sve sudionike sjednice u ime R. O. »Peko« drug Mladič J. je između ostalog naglasio da uz sve poteško-če u privređivanju prvenstveno komunisti moraju ostati do-sljedni na zacrtanom putu i dodao da prije svega kvalitetom, dizajnom i rokovima isporuke, možemo zadržati stečene pozicije, a time i osigurati bolje sutra. Nakon opsežnih i konkretnih diskusija skup je jednoglasno prihvatio predloženi
program rada i idejno-političkog osposobljavanja za naredno razdoblje.
Tajnim glasanjem izabrano je novo rukovodstvo SK. Za sekretar a OOSK u iduče dvije godine izabran je drug Valek Dragutin, za njegovog zamjenika izabrana je drugarica Biserka Mihalič, a u sekretarijat su izabrani: Povij ač Damir, Trnjak Ana, Kanešič Nada, Novak Božica i Ernoič Darko.
Tekst i snimci B. Bedenic
ANDREJ MARINC
U BUDUČNOSTI
Početkom prosinca tvornicu obuče »Budučnost« iz Lud-brega posj etili su visoki rukovodioci socijalističke republike Slovenije i Hrvatske. Delegaciju Slovenije predvodio je Andrej Marinc, član Predsjedništva socijalističke republike Slovenije. U njegovoj pratnji bili su predstavnici Tržiča, grada pobratima Ludbrega, Kapel Ivan predsjednik skupštine opčine i Teran Slavko, predsjednik izvršeno viječa. U delegaciji iz SR Hrvatske bili su Vladimir Dobec, član predsjedništva Hrvatske, te Zvonimir Novak, predsjednik društvenopo-litičkog viječa Sabora SR Hrvatske.
Visoke goste republika dočekali su predstavnici opčine Ludbreg, Stanko Bajsič predsjednik skupštine, Uglješa Spik-lič predsjednik izvršnog viječa, te Franjo Vrtulek sekretar OK SKH Ludbreg.
Nakon obilaska i razgledavanja proizvodnih hala, sa re-zultatima poslovanja radne organizacije »Peko« i osnovne organizacije udruženog rada »Budučnost« upoznao je Franjo Repič rukovodilac OOUR-a i Franc Grašič, predsjednik kolektivnog poslovodnog organa »Peka«.
U razgovoru je istaknuto da unatoč brojnim poteškoča-ma u privredivanju »Peko« sa svojim osnovnim organizacijama još uvijek dobro posluje i da če kao aktivan izvoznik realizirati začrtane planske zadatke za ovu godinu.
B. Bedenic
NAŠE PRODAVAONE
RUŽA ZA
PRODAVAONICU PTUJ
Kolektiv prodavaonice Ptuj
U Ptuju je sindikat radni-ka zaposlenih u trgovini pro-šle godine već treći put orga-nizovao akciju Crvena ruža. O tome ko če dobiti priznanje odlučuju potrošači gla-sačkim listićima objavljenim u novinama Tednik. Glasač-ke lističe je poslalo 800 gra-đana Ptuja i za najljubazni-ju su odabrali takode i našu poslovnu jedinicu Ptuj. Crvena ruža je potvrdila da se naši saradnici iz Ptuja u trgovini ponašaju tako kao što treba, da im nije suvišno poslu-
žiti kupca i dati im savet sa ljubaznim izrazom lica.
Ovakvim priznanj ima se radujemo, posebno još u uvodu u jubilarnu godinu. Kolektivu naše poslovne je-dinice u Ptuju čestitamo sa željom da Crvena ruža i ove godine dođe u njihove ruke. Znamo naime, da je to pre-galački i kvalitetan kolektiv. To znamo u tvornici, a Crvena ruža je dokaz da je njihov kvalitetan rad poznat i gra-đanima Ptuja.
poslovoda Friderik Pesi

Poslovna jedinica Titov Veles
PRIZNANJE ZA TITOV VELES
I u Titovom Velesu raspi-suju takmičenje za najure-deniju prodavaonicu, najlepši izlog i najljubaznijeg pro-davača. Akcija traja mesec dana, a zove se MESEC ZA TRGOVINU.
Nakon završenog takmiče-nja trima najbolj ima podele diplome, a prodavaču novča-nu nagradu.
Poslovna jedinica Titov Veles je dobila:
1.	Diplomu za prvo mesto u akciji najlepša uredena trgovina
2.	Časnu zastavicu za prvo mesto — najlepši izlog
3.	Diplomu i 5.000 dinara za najljubaznijeg prodavača u gradu dobila je SULTANA CVETKOVA, pomočnica u poslovnoj jedinici Peko Titov Veles.
Nagrade su bile podeljene na svečanosti 17. decembra.
Ponovimo ono što smo rekli za Ptuj:
To je naj lepši doprinos ka praznovanju 85-te godišnjice Peka. Saradnicima iz poslovne jedinice Titov Veles čestitamo, posebno još drugarici Sultani i želimo da sa tak-vim radom, koji je u ponos njima i nama, nastave.
LUDBREG I.
U strogom centru Ludbrega »Peko« ima svoju prodavaonicu. Ukusno uredeni izlozi privlače poglede i gotovo svaki prolaznik zastane pred njima. To nas je ponukalo da zamoli-mo poslovodu trgovine Miru Kosec za krači razgovor.
»Unatoć sve tanjim novčanicima zadovoljna sam prometom koji smo ostvarili u prošloj godini. Posebno smo dobro poslovali u studenom mjesecu i ako nam vremenske prilike nisu baš bile naklonjene. U našoj bližini imamo dvije konku-rentske prodavaonice obuče i to »Viko« i »Borovo«, medutim oni nam mogu konkurirati u cijeni, ali ne i u kvaliteti. Naša obuća je nešto skuplja, ali probirljivi kupci cijene kvalitetu i modu, pa im nije teško piatiti i veću cijenu«.
Gledajući cijene pokušali smo na brzinu izračunati koliko bi trebalo izdvojiti iz kučnog budeta da se obuje jedna čet-veročlana obitelj sa dvoje djece. Otprilike dvadesetak starih miliona bilo bi dovolj no da svi budu kvalitetno i modno obu-veni.
Uz Miru u prodavaonici radi i Štefanec Blaženka, koja je u razgovoru dodala da je lokacija trgovine izvanredna, ali postoji problem sa skladišnim prostorom. Skladište je prilič-no malo tako da ne mogu imati veče zalihe robe, ali postoje nagovještaji da če »Peko« izgraditi u Ludbregu jednu moder-nu i savremenu prodavaonicu, pa bi se i taj problem riješio.
Na rastanku smo upitali naše simpatične sagovornice či-ju obuču one nose. Gotovo jednoglasno su odgovorile: »Peko« i samo »Peko«.
Tekst i snimci:
Boris Bedenic
Radionica za popravku cipela
TAKO KAO NEKADA
Osoblje uslužne radionice
U sklopu tvornice obuče »Budučnost« iz Ludbrega radi i uslužna radionica, koja je locirana u samom gradu. To je za-pravo servis za popravak obuče, i izradu zaštitne obuče. Interesantno je da u doba automatike i robotizacije koja sve više ulazi u obučarsku industriju — u ovoj radionici sve se još radi isključivo ručno, zapravo onako »kak su negda naši stari delali«. O poslovanju ove radionice nešto više rekao nam je Tomo Matijašec, koji več više od četvrt vijeka njome rukovo-di.
»Uz popravke raznih vrsta obuče nas petero izradujemo zaštitne cipele i čizme i to najviše za profesionalne vatrogas-ne jedinice, miliciju i šumare. Potrošači su veoma zadovoljni našim proizvodima, tako da jedva stižemo zadovoljiti sve na-rudbe. Osim toga imamo veliku navalu za razne popravke. Osječa se pad kupovne moči naših sugradana tako da sve više dobivamo na popravak obuču koja je davno odbačena u šupe i na tavane. Cijene naših usluga su dostupne potrošači-ma. Evo primjera — jedno tumplanje cipela naplačujemo 3.150 dinara. Tako obnovljena obuča može se nositi još koju godinu, jer je danas teško izdvojiti iz kučnog buđeta i po deset starih miliona za novi par čizama«.
Tonček iz »uslužne«
Za vrijeme ovog kratkog razgovora u radionicu je navra-tilo desetak stranaka. »To je tako svaki dan«, rekao nam je Tomo, »mjesečno prode kroz našu radionicu i preko sedam-sto stranaka, a čini mi se da če ove godine biti još i više«.
Nakon ovog razgovora ne preostaje drugo nego zaviriti malo na naše tavane, možda če se nači nešto za Tomeka i njegovu ekipu.
Tekst i snimci Boris Bedenic
INFORMATIVNI DAN
VI PITATE - Ml ODGOVARAMO
Za januarski INFORMA-TIVAN DAN bio je skroman broj pitanja.
Najviše vas je zanimalo izračunavanje nadoknade za godišnji odmor koja je bila obračunata decembra meseca.
U računovodstvu smo dobili ovakav odgovor:
Nadoknada ličnog dohotka za vreme godišnjeg odmora korištenog u decembru bila je izračunata saglasno sa odredbama pravilnika o osnovama i merilima o rasporedi-vanju čistog dohotka i deobi sredstava za LD i zajedničku potrošnju koji je bio na važnosti decembra 1987.
A u pravilniku je zapisano sledeče: član 68
(1) Za vreme redovnog godišnjeg odmora, izuzev ne-radnih dana u sedmici, rad-nik ima pravo na nadoknadu LD u višini obračunatog LD, obračunatog po svim osnova-
ma po kojim se utvrduje njegov LD, izuzev uvečanog dohotka za rad u produženom radnom vremenu, koji mu je bio obračunat u protekloj ka-lendarskoj godini, uvečan za postotak povečanja ličnih dohodaka radnika radne organizacije u tekučoj godini do meseca pre korištenja odmora.
(2) Dnevni iznos proseč-nog LD izračuna se tako što se prosečna satnica pomnoži brojem sati redovnog radnog dana.
Zanimalo vas je i kada če važiti novi iznosi za nadoknade (dnevnice i putni troškovi).
Novi iznosi važe od 1. feb-ruara 1988.
Na nekoliko pitanja smo odgovorili pojedincima, jer su pitali u svoje ime i za sebe.
Sledeči INFORMATIVAN DAN biče u petak, 11. marta u 13 sati, na telefonski broj 259.
OSNIVAMO NOVO ODELENJE
U OOUR-u Obutev počeli su sa aktivnostima za osni-vanje novog odelenja. Proizvodnja u odelenju 524 se smanjuje, pošto ta vrsta obu-če ima sve manju mogučnost za prodaju na tržištu. Stroj za direktno brizganje DES-MA čemo prodati, čime čemo dobiti deo sredstava potrebnih za kupovinu nove opreme.
Novo odelenje bi mogli na-zvati PROTOTIPNO ODELENJE, a sa proizvodnjom bi otpočelo u jubilarnoj godini.
To če biti obuča čija če osobi-na biti i udobnost, izdržlji-vost i trajnost. Osim najmo-dernije opreme za tu proiz-vodnju če biti upotrebljeni najkvalitetniji materijah i izabran najbolji kadar. U novom odelenju če biti zaposleni radnici (proizvodni i režijski) koji imaju pravilan odnos do rada i stručno su osposobljeni za izvršavanje odredenih operacija.
Tržište prihvata obuču takve vrste, pa neka je to domače, istočno ili zapadno tržište. Naime, večina tvorni-
Poslednji dan u odelenju 512/5 ili bivšem 511. Sledeči dan su traku preselili u šivaonicu 512, tamo gde je nekada bilo odelenje za presvlačenje peta.
Oprema i organizacija rada morale bi obezbediti opti-malnu iskorištenost Strojeva i uredaja, pri čemu če glavna pažnja biti posvečena kvaliteta proizvoda i to ne samo u smislu planirane moderne izrade, odnosno pojma kvaliteta u uskom smislu te reči.
ca nije osposobljena da se upušta u konkurencij sku borbu za ovaj cenovni razred.
Programom je planirano
da bi u martu otpočeli demontirati postoječu opremu i obnavljati instalaciju, u aprilu bi montirali novu opre-
Odelenje za presvlačenje peta sada se nalazi u odelenju za isecanje. Več na početku se pokazalo da če trebati sa organizacij om rada obezbediti radne uslove koji če odgovarati propisima, pošto prostorna stešnjenost ometa rad.
Prenatrpanost je posledica nešto slabije organizacije, što če trebati urediti tako da radni uslovi budu normalni.
mu, a u maju bi otpočeli sa pokusnom proizvodnjom. Kada proizvodnja otpočne raditi, dnevni plan če biti 1200 pari obuče.
Kazali smo več da če to biti neka vrsta prototipnog odelenja. Traka nije vezana na lanac, nego se automatski otvara i zatvara, sama se po-mera i slično. Suštinski bolje je odsisavanje tako da su
koncentracije isparenja minimalne, u traci je montiran uredaj za hladenje, a u kabini je kvalitetna termoizolaci-ja. Ukratko, ocenjujemo da če to biti početni korak iz si-vila kako na području organizacije rada, tako i na području tehnoloških osnova, opreme i kvaliteta. Stupamo dakle u budučnost veče sigurnosti.
Više razloga je bilo za odluku o organizacionim premenama i pomeranju pojedinih aktivnosti.
1.	Uvođenje CAD sistema za modeliranje pomoču raču-nara u RPS
2.	Radionica za izradu uzoraka bila je preskromno di-menzionisana za potrebe izrade uzoraka
3.	Več duže vremena smo primečivali da presvlačenje peta ne spada u šivaonicu, pošto tamo nije uredeno odsisavanje isparenja, a i po sadržaju rada spada u odelenje za isecanje.
U sledečem broju čemo nešto više napisati o uvodenju CAD sistema, novini u modeliranju obuče.
NA TALASU SURADNJE
Tvornica obuče »Budučnost« več niz godina veoma us-pješno suraduje sa Narodnim sveučilištem iz Ludbrega. Sad-ržaji su brojni i različiti, a jedan od njih jesu i radio emisije koje se emitiraju jednom mjesečno tokom čitave godine. Emisije su informativnog sadržaja, sa obaveznom nagrad-nom igrom i obilje muzike koju biraju radnici »Budučnosti«. Posljednja emisija u godini tradicionalno se organizira kao javna muzičko-zabavna priredba. Tako je bilo i krajem prešle godine. Pod nazivom »PEKO — BUDUČNOST i radio Ludbreg na valu suradnje« muzičko zabavni program pratila je dupkom puna dvorana Narodnog sveučilišta u Ludbregu. Uz pjevače amatere, te popularnog jugoslavenskog pjevača Jasmina Stavrosa publiku je oduševio nastup manekenki iz »Peka« i grupa »Čigra«, koje su na originalan način prikazale najnovije modele obuče »Peka«. Živi interes publike izazvala je i nagradna igra u kojoj su podjeljene vrijedne nagrade, a koje su osigurali »Peko« i »Budučnost«.
Ovakav način suradnje planiran je i u ovoj godini, jer se pokazalo da su radio emisije kao i završna priredba veoma popularni u ludbreškom kraju.
Tekst i snimci:
Boris Bedenic
»Čigre« su oduševile Ludbrežane
GODISNJA SKUPŠTINA VATROGASACA
Vatrogasci industrij skog vatrogasnog društva Peko sastali su se u petak 15. januar a na redovnoj godišnjoj skupštini. Iz referata se moglo razumeti da su dobro radili, da su bili izvršeni svi zadaci, ali da se premalo brine za podmladak. U prošloj godini su vatrogasci vatrogasnog društva Peko učes-tvovali u gašenju nekoliko požara izvan radne organizacije.
I za vatrogasce je ova go-dina jubilarna. Tridesetpetu godišnjicu rada proslaviče pre svega organizovanjem akcija i dobrim preventivnim radom.
Za komandanta Industrij-skog vatrogasnog društva izabrali su Iztoka Ahačiča, a predsednik če i dalje biti Tomislav Zupan.
Naši vatrogasci vrše servisiranje vatrogasnih aparata. Ovakav je pogled na stroj za punjenje vatrogasnih aparata prahom.
ZIMSKE SPORTSKE IGRE
Ovogodišnji zimsko-sportski susret obućara »ŠUS-TERIJADA« če biti 19. marta 1988 na Črnem vrhu nad Cerknim. Organizaciju susreta preuzela je Alpina Žiri. Naši skijaši če učestvovati u takmičenju u veleslalomu i u trčanju na skijama. Pre toga če biti sindikalna prvenstva koja če ujedno biti izborna takmičenja.
/------------------------------------------------«v
U našoj proizvodnji je zbog upotrebe lepaka velika opasnost izbijanja požara. Iskustva nas uče da je potrebno svu pažnju posvetiti protivpožarnoj sigurnosti. Svaki radnik mora voditi računa o protivpožarnim uputstvima i propisima.
Propisi zahtevaj u da svakog radnika pre raspoređi-vanja na radno mesto upozorimo na opasnost izbijanja požara i obučimo ga kako se postupa u slučaju požara.
Ipak, mora važiti pravilo: »Bolje preprečavati nego gasiti.«
V________________________________________________/
NOVI OBUĆARSKI STRUČNJACI
Krajem mjeseca studenog održana je u OOUR-a »Bu-dučnost« skromna svečanost. Uz prisustvo predstavnika Centra usmjerenog obrazovanja »XXXII Divizija« iz Varaždina, te predstavnika OOUR-a uručene su diplome maturan-tima koji su završili treči, odnosno četvrti stupanj obrazovanja uz rad. Završetkom školovanja ove dvije grupe »Buduč-nost« je dobila dvadeset novih stručnjaka sa zvanjem obu-čarsko-galanterijski tehničar i osamnaest obučarskih struč-nih radnika.
Suradnja izmedu srednjoškolskog centra iz Varaždina i tvornice obuče »Budučnost« traje od 1984. godine. U tom raz-doblju najbrojniji ludbreški kolektiv dobio je preko stotinu dvadeset mladih stručnjaka, koji su znatno poboljšali kvali-fikacionu strukturu, koja još uvijek ne zadovoljava, jer od 1857 zaposlenih 1314 je nekvalificiranih radnika, 84 polukva-lificiranih, 211 kvalificiranih, 218 sa srednjom stručnom spremom, 8 visokokvalificiranih, 19 sa višom i 3 sa visokom stručnom spremom.
Ovakav način obrazovanja uz rad pokazao se je veoma uspješnim, te ludbreški obučari planiraju i u narednom raz-doblju školovati svoje radnike. Upravo se pripremaju nove dvije grupe sa pedesetak polaznika, koji če uz svoje redovne radne obaveze ponovno sjesti u školske klupe.
Ovih dana upučeno je sedam kandidata na školovanje uz rad na V stupnju, koji če po završetku školovanja steči zvanje obučari specialisti, jer takav profil kadrova nedosta-je u proizvodnom procesu.
Uz redovno školovanje na srednjim, višim i visokim ško-lama, te školovanjem uz rad, u narednom razdoblju kvalifi-kaciona struktura če se znatno poboljšati, jer su u »Buduč-nosti« svjesni da bez stručnog i školovanog kadra nema prodora u svijet kompjutera i elektronike, koji sve više ulaze i u ovu granu industrije.
B. Bedenic
Petar Kozina je sa svojim ortakom Štefanom Hitzlom 28. marta 1903. godine na trgovačkom sudu protokoli-sao javnu trgovačku firmu Hitzel et Kozina.
Kao predmet poslovanja firma je bila registrovana za izvoz kranjske kućne industrije. Kozina je zajedno sa Hitzlom prodavao četke iz ribničke doline, čačkalice iz Lašč, češljeve iz Škofja Loke, slamnate šešire iz Do-mžala i cipele iz Tržiča. Medu robom su sve više prevla-davale cipele, koje su se pokazale kao najbolji artikal. Kozina je uskoro sam počeo kupovati kožu i ostali material, te ga je davao obučari-ma da mu iz njega prave cipele. Kože i materij al je ku-povao u večim količinama u kožarama i time je postigao pojeftinjenje proizvodnje.
Kozina je tražio mogučnosti da bi počeo raditi na sličan način kao nemačke tvorniee u Tržiču. Prilika mu se pru-žila u radionici maj štora Janeza Papova, koji je upao u finansijske neprilike. Kozina je počeo raditi u radionici sa deset radnika. Več prvi pokusi su pokazali da je za-jednički rad uspešniji i eko-nomičniji. Kozina je zato na-stojao da osnuje tvornicu sa modernim Strojevima, kao što je to video u inostran-stvu. Počeo je prikupljati sredstva i 1908. godine kupio je zemljište nasuprot želez-ničke stanice u Tržiču. Godine 1910 počeo je gradnju tvorniee i istovremeno je sklopio dogovor o zajmu i kupovini Strojeva koji su bili vrhunac tadašnje strojne tehnike.
Dogradnja posle prvog rata
Prodavaona Sušak (1936. godine)
Vest da u Tržiču Slovenac radi konkurentsku tvornicu jako je uznemirila oba ne-mačka vlasnika obučarskih tvornica, Mallyja i Goekena, koji su na svaki način hteli sprečiti gradnju. Postigli su da je gradnja za neko vreme bila zaustavljena, ali zabra-nu gradnje nisu mogli ispos-lovati.
Tvornica je bila izgradena i počela raditi več 1911. godine.
Kozina je 1913. godine tvornicu protokolisao kao firma Peter Kozina et Comp. Kozina nije imao problema sa likvidnošču, pošto se 1914. godine preorjentisao u proiz-vodnju cipela za vojsku. Materij alno stanje Kozinove tvorniee se za vreme rata poboljšalo, tako da je 1917. godine počeo isključivati orta-ke, a 1919. godine otkupio je Goeknovu tvornicu sa svom tvorničkom opremom. Dve godini kasnije uortačio se Mallyjem, što mu je donelo više poteškoča nego koristi. Za vreme rata je istina ste-kao novae za daljnu gradnju, ali on je brzo kopnio. Dogra-divanje tvorniee koštalo je mnogo više nego što je bilo predvideno, tako da je upao u ozbiljne novčane neprilike. Uprkos svemu, četverosprat-na zgrada sa 5.866 m2 površine bila je dogradena i opremljena za izradu moderne i kvalitetne obuče.
Ekonomska kriza u godi-nama od 1928 do 1933 prouz-rokovala je likvidacij u broj-nih obučarskih pogona. Kriza je jako pogodila i Peko, ali do najgoreg nije došlo, ia-ko je 1933. godine Kozina iznenada umro. Vodstvo pre-duzeča preuzele su banke,
koje su težile pre svega da dodu do pokriča za svoja po-traživanja. Glavni vlastnik i finansijer preduzeča postala je Kmetijska posojilnica (Seljačka kreditna zadruga). Nakon desetogodišnjeg nji-hanja izmedu opstanka i stečaja, preduzeće je 1936. godine pokazalo aktivan finan-sijski zaključak — proizvodnja je opet dostigla pretkriz-ni nivo, to je 178.886 pari obuče.
Preduzeče je bilo sanirano 1939. godine, proizvodnja i prodaja tekle su normalno.
Prvih godina postojanja tvornica je prodavaia svoje proizvode stalnim kupcima. Nakon prvog svetskog rata počela je razvijati vlastitu mrežu prodavaonica. Prva vlastita trgovina bila je osnovana u Ljubljani 1921. godine. Sledile su podružnice u Zagrebu i Beogradu, godine 1927. u Skoplju i u Ljubljani, pa na Sušaku 1929, u Ljubljani na Miklošičevoj cesti, u Karlovcu i u Sarajevu. Na taj način je matično preduzeče bilo povezano sa glavnim trgovačkim centrima države. Preduzeče je došlo do uverenja da su vlastite trgovine najpouzdaniji posrednici i platiše za tvornič-ke proizvode. Zbog toga su uprkos teškom finansijskom položaju širili prodajnu organizacij u i u godinama od 1930 do 1932 otvorili trgovine u Novom Vrbasu, Somboru, Subotici, Mariboru, Murskoj Soboti, Celju, Splitu, Zrenj a-ninu, Crikvenici, Banja Luki i Novom Sadu. Do 1941. godine, kad su Nemci napali Ju-goslaviju, Peko je več imao 51 prodavaonicu širom Jugoslavije.
PREGLED ISTORIJSKIH DOGAĐANJA
I RAZVOJA PEKA
PRIMJERAN VOJNIK
»Budite ponosni uzornim članom vašeg kolektiva, sposobnim i odlučnim braniocem socijalističke samoupravne za-jednice.« Pismo navedenog sadržaja stiglo je ovih dana na adresu OOUR-a »Budučnost« Ludbreg iz vojne pošte 8136 Maribor, a odnosi se na druga Filipašič Franju radnika ove tvornice. Naime taj vrijedan omladinac dobio je visoko voj-ničko priznanje značku »Primeran vojnik« za odličan uspjeh u vojnostručnoj obuci, idejno-političkom obrazovanju i sav-jesnom izvršavanju vojničkih dužnosti. Naš kolektiv je pono-san na svog primjernog vojnika, a vjerujemo da če po za-vršetku voj nog roka biti i primjeran radnik. Naša je želja da češče dobivamo pisma ovakvog sadržaja, a našem Franji čestitamo na visokom vojnom odličju.
B. Bedenic
NEZGODE NA RADU
Broj nezgoda na radu u 1987 godini je za sedam veči od prethodne godine. Na radu, službenom putu, na putu na po-sao ili sa posla povredilo se 74 radnika, nijedan teže. Ako podatke uporedujemo sa prethodnim godinama, stanje nije zabrinjavajuče. Ovi podaci važe za OOUR-ove u Tržiču i pogone u Benediktu i Ormožu.
Na radu se povredilo 2,22 % od ukupnog broj a radnika (republički prosek je 5,2 %). Prosečan broj izgubljenih dana po nezgodi je 12, republički prosek je 21,8 dana. Smatram da možemo biti zadovoljni stanjem i rezultatima, a ne možemo biti zadovoljni zdravstvenim stanjem radnika na području profesionalnih obolenja. Na preventivnim zdravstvenim pre-gledima otkriva se sve više ozleda zbog prinudnog položaja tela pri radu, ozleda sluha zbog prekomerne buke u montaži i alatnici, ozlede na respiratornom i nervnom sistemu zbog prevelike koncentracije organskih rastvarača na nekim rad-nim mestima lepljenja i bojenja. Na žalost, otkriva se i sve veči broj alkoholičara. Sve više ih šeta medu nama, večina je nesposobna za rad, a protiv toga ne poduzimamo gotovo ni-kakve mere. Maj stori i disciplinska komisija bi morali biti ri-gorozniji.
Mnoge tegobe bi mogli izbeči, jer su svim radnicima na raspoloženje lična zaštitna sredstva (protiv buke na primer), organizovana je rekreacija tokom radnog vremena za one radnike koji na radnom mestu sede. Šteta je da rekreaciju otklanjaju baš one radnice kojima bi rekreacija najviše koristila. Nadajmo se i boljem vazduhu, jer u investicionom odelenju več prikupljaju ponude za rešenje ovog problema.
Referent zaštite na radu Slavko Meglič
Čevljar se takode pridružuje praznovanju osamde-setpete godišnjice naše tvornice. Sa novim zaglavljem i znakom. U ovogodišnjim brojevima čemo opisivati is-toriju Peka od osnivanja do
danas. Možda je jubilarna godina takođe posebna prilika za nove dopisnike. Javite vaše predloge i želje kako bi novine postale raznovrsnije, da bi bile zanimljive i ugodne za čitanje.
Delavski svet SOZD Alpetour Škofja Loka podeljuje
PRIZNANJE
DO PEKO Tržič
Univerzitetni klinični center
UNIVERZITETNA PEDIATRIČNA KLINIKA
LJUBLJANA
Za pomoč pri nakupu ultrazvočne aparature se vam zahvaljujemo predvsem v imenu težko bolnih otrok
Delavski svet
Univerzitetne pediatrične klinike
prim. as. dr. Luka Pintar predsednik
Miru,
ZNANJE ZA RAZVOJ
Nedavnom adaptacij om potkrovnog prostora zgrade u kojoj su Gumoplast i Raziskovalna enota Pekova knjižnica, koja deluje u okviru indok službe, je dobila »pravi izgled« stručne knjižnice, to je da su na brojnim knjižnim policama sortirane knjige koje korisnik može sam da pregleda i oda-bere. Sve godine unatrag u Peku su se gomilale knjige u raz-ličitim prostorij ama, podrumskim i tavanskim, puno ih se izgubilo ili uništilo. O osnivanju knjižnice govorilo se več pre petnaest godina, ali do danas od toga nije bilo ništa. Knjižničarka Bedina Dragica prikuplja preostale knjige po radnoj organizaciji, pa ih zajedno sa novim knjigama sortira po područjima na police, čime ih učini dostupnim i drugima.
I kakve knjige možemo u Peku uzeti na čitanje?
U opštoj knjižnici, npr. u tržičkoj, uglavnom uzimamo na čitanje beletristiku ili popularno-naučne knjige, a u Peku imamo knjige koje su u vezi naše struke, našeg rada.
Tako su za nas važne pre svega knjige sa područja proizvodnje obuče i prerade kože. Na žalost, u svetu ne postoji dosta takvih knjiga. U Peku imamo skoro sve značajne knjige sa ovih područja. One su namenjene kao tehnologu i konstruktom, tako i komercialistu ili radniku u proizvodnji; uk-ratko svakom ko želi ispopuniti znanje o struci u kojoj radi. Da napomenemo da ovu vrstu knjige nije moguče dobiti u drugim knjižnicama, niti u knjižarama ili školama kod nas. Stvaramo knjižni fond koji je odraz kao ekonomsko-tehnič-ke, tako i društvene i kulturne razvijenosti naše struke.
Na policama su i knjige koje su u vezi sa proizvodnjom obuče. Tu spadaju razni hemijski priručnici, tehnološki pri-ručnici za gumu, plastiku, lepila itd. Nekoliko knjiga pokriva područje kontrole kvaliteta, standardizacije, inovacijske aktivnosti, obrazovanja, sigurnosti na radu i čuvanja čovekove okoline.
Kao pomoč dodatnom obrazovanju služe knjige sa područja računara, mašinstva, elektrotehnike, fizike, matemati-ke.
Nekoliko stotina knjiga je sa područja ekonomske politike, društveno-političkog uređenja kod nas i u svetu, meduna-rodnog poslovanja. Brojne knjige nas upoznaju sa radnič-kim pokretom i aktivnostima društveno-političkih organizacija, kao i sa narodno oslobodilačkom borbom.
U knjižnici imamo i nešto knjiga sa područja beletristike. To su pre svega knjižni pokloni raznih izdavačkih predu-zeča. Ovde bi vredelo pomenuti veoma kvalitetnu zbirku knjiga »Nobelovci«.
Zelja knjižničarke, kao i članova knjižnice je, da sami stvaramo fond knjiga koje če obogačivati naše znanje, naš rad.
»Znanje za razvoj« je apel kojeg sve češče čujemo u društvu.
DA Ll SINDIKAT DOBIJA NA UGLEDU?
U vodstvima sindikata i ujedno u samo j konferenciji je za vreme izbora došlo do promena. Do nekih promena je došlo zbog isticanja mandata, a odredene kadrovske promene bile su potrebne zbog neaktivnosti, ili lepše rečeno, zbog nedovoljne za-interesovanosti članova izvršnih odbora. Pošto je rad sindikata sve cenjeniji i tako de sve potrebniji, odlučili smo se več prilikom kadrovanja birati i izabrati radni-ke koji misli i zahteve grupe znaju i hoče prenositi izvršnim odborima, konferenciji ...
Opštih aktivnosti sindikata ne bih pominjao, jer sredstva javnog informisanja intenzivno poručuju o pojedi-načnim akcijama. Važnije je da se zaustavimo na nekim akcijama pri kojim če nužno saradivati sindikat naše rad-ne organizacije.
Osnovni zadatak koji smo si postavili je uveriti radnike da ste sindikat sami, da bez ves neče biti sindikata, iz če-ga proizilazi da svi morate biti predlagači i u odredenim slučajevima i nosioci akcija. A to znači: akcije neka otpo-činju iz sindikata, a ne iz vodstva sindikata. Samo u
tom slučaju biče jasno da su one uopšte potrebne, da ih treba izvoditi i da je sindikat uopšte potreban. Teško je pisati o stvarima koje su bile več toliko puta zapisane, na-žalost kao fraza, pa ipak ne nalazim drugih reči osim onih koje kažu da moramo odistinski svi sindikatu posvetiti barem deset minuta sedmično.
Nadam se da čemo zajed-nički nači metode pomoču kojih čemo doči do pomenu-tog saznanja.
Akcije ne bih suviše na-brajao. Podimo samo po redu i umereno. Ako čemo os-tvariti navedenu želju biče puno uradeno.
PREDSEDNIK KONFERENCIJE Matjaž Hrgovič
Dakle, koliko i šta če biti aktivnost sindikata zavisi od predloga i mišljenja večine članstva.
Članovi izvršnog odbora osnovne organizacije su is-tovremeno i sindikalni po-verjenici. Možemo ih nači svugde.
Običaj je da predsednika konferencije osnovnih organizacija sindikata predstavimo i sa slikom. Medutim, on više voli da ga upoznamo kroz akcije i rad. I to je do-bar potez, zar ne?
PRELAZAK VREME NA LETNJE
Savezno izvršno veče več je izdalo Odluku o danu i trenutku prelaska na letnje računanje vremena te o danu i trenutku pomicanja na srednjeevropsko vreme u 1988 godini.
Letnje vreme če se početi računati 27. marta u 2 sata ujutro (tada čemo satove pomeriti za jedan sat na-pred). Letnje vreme če se računati do 25. septembra u 3 sata ujutro, kada čemo satove pomeriti za jedan sat unazad.
V__________________________________/
30 godišnjica Peka
čevljar
Glasilo delovne organizacije tovarne obutve PEKO Tržič n. sol. o. — Ureja uredniški odbor: Ivanka Horžen, Lojze Hostnik, Boris Janc, Matevž Jenkole, Edo Košnjek, Brane Plajbes, Marko Ručigaj, Marija Slapar, Tomislav Zupan — Glavna in odgovorna urednica: Marija Slapar — Naslov uredništva: PEKO Tržič, telefon 50-260 int. 230 - Tisk TK Gorenjski tisk Kranj — Izhaja enkrat mesečno v nakladi 4200 izvodov v slovenskem in 2100 izvodov v srbohrvaškem jeziku — Glasilo dobijo člani delovne organizacije, upokojenci in štipendisti brezplačno.