KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 72 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 31. Decembra 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6614
Ing. Bohdan Pantofliček, Plzen—Lochotin, Ć. S. R.
Osefljivi trenutni upaljač sa osiguračem.
Dopunski patent uz osnovni patent br. 4193.
Prijava od 22. septembra 1928.	Važi od 1. maja 1929.
Traženo pravo prvenstva od 12. oktobra 1927. C. S. R.
Najduže vreme trajanja do 30. juna 1940.
Predmet ovag pronalaska odnosi se na daljnje obrazovanje i usavršavanje trenutnog upaljača prema patentu br. 4193.
Princip upaljača osni va se nateoriji ras-paljivanja upaljačke odn. eksplozivne me-šavine prodiranjem igle pri udaru u meša-vinu. Upaljač radi na dva takta. Prvo se ubode upaljačka kapisla, pa se zatim odvodi toplota, koja nastaje zbog deformacije ili nastaje paljenje mešavine u upaljač-koj kapisli.
Prema teoriji ovog pronalaska nastaje pre prodiranju igle u mešavinu upaljačke kapisle izvesan deformacioni rad, zbog, koga se delovi upaljačke mešavine, koji leže najbliže igli, zagreju do tačke paljenja, radi čega se isti zapale odn. dovedu do eksplozije. Toplotu, koja nastaje prodiranjem igle u mešavinu, istovremeno sprovode delovi, koji leže blizu igle, delovima, koji leže dalje od igle itd. tako da palenje od igle može nastati samo onda, kad se toplota, koja nastaje zbog deformacionog rada razdeli, i kad taj deformacioni rad nastane u tako kratko vreme, da su se dovoljno zagrejali delovi mešavine, koji dolaze u obzir. Dakle može se kratko reći, da mogućnost zapaljenja mešavine stoji u neposrednom odnosu sa veličinom deformacionog rada pri prodiranju igle u mešavinu, i u posrednom odnosu prema vremenu, u kome je nastao deformacioni rad, i prema
mešavin inom koeficijentu sprovođenja toplote odn. prema podesnom obrazovanju upaljačke kapisle.
Sto se tiče samog deformacionog rada, i njegova veličina zavisi od faktora i to: prvo od statičnog otpora mešavine t. j. od čvrstoće mešavine zatim od dinamičnog otpora mešavine, koji nastaje time, što se pojedini delovi mešavine moraju istovremeno pomerati.
Dakle može se reći, da je za raspalje-nje mešavine nekakva vrednots A kritična, čija veličina mora, za svaku mešavinu i svaku fazu izrade mešavine, da postigne jednu određenu vrednost, da bi se meša-vina mogla da zapali. Dakle
A=k°-s+fv!
t.«
gde su k, k^ k2, ... konstantni koeficijenti, o otpor, koji pravi mešavina pri prodiranju igle u istu,
s veličina putanje za koju igla prodire u mešavinu,
m masa pomaknutih delova mešavine. v brzina kojom se delovi pomeraju, t vreme u kom se odigralo probadanje mešavina,
« koeficient sprovođenja toplote,
Y specifična težina mešavine u upaljač-koj kapisli.
Din. 15.
f prosečni prečnik prohoda u mešavini, g ubrzanje.
Kad se umetne za putanju s = v.t može se pisati:
(o.v.i+fv*)
A=k---------7-----
«. t
deljenjem dobija se:
Jo. v
m. v2]
2 .t J
Kad se umetne za--------->■ m
Jo. v
f .S J . V21
2 . t. g J
k
a
f.v . t. Y • v2 2. t.g.
f. s .V
g
pa redukcijom
a k\ A=-| o
a l
L!-
2.
]
Pošto će za određenu mešavinu otpor o biti u toliko veći u koliko se mešavina jače sabija, dakle u koliko je veće Y > tako se za otpor O može napisati:
0 = k,.f.Y
onda je
A=" k,.f.Y
«
k.f.
f.Y . v3l 2• g J:
I—-„I
Ako se pak zahteva, da se obzirom na sigurnost upaljača, postigne vrednost A tek pri većim brzinama v nego li što one- mogu nastati pri manipulaciji, potrebno je da
, k. f. Y
vrednost
ne prekorači određenu veli-
činu, odn. da bude po mogućstvu mala. Kad vrednost k.f. predstavlja karakter igle to će za upaljačku kapislu biti odiučan fa-
V
ktor iz kog se vidi, da će najbolje oso-
bine imati jedna mešavina, koja je po mogućstvu malo sabivena i ima najbolji (t. j. najveći) koeficient sprovođenja toplote, odn. da je tako smeštena, da se iz mešavine na najbolji način odvodi toplota.
Sto se pak tiče sabivanja mešavine, ono je skopčano uz dva uslova: prvo se mešavina mora sabiti na minimalnu vrednost, da bi se ona uopšte mogla zapaliti, a drugo mora se mešavini sabljanjem dati veća čvrstoća, nego li što je opterećenje, kom je mešavina izložena pri ubrzanju u cevi, pri opaljenju. To će opterećenje biti u toliko veće u koliko je veća visina mešavine u upaljačkoj kapisli. Dakle već je obzirom na tu okolnost najpovoljnije da se visina mešavine uzme što manja.
Ali već obzirom na tu okolnost najpovoljnije je, da se mešavina sabije u takav nosač, koji dobro sprovodi toplotu, i to tako, da dodirna površina između mešavine i nosača bude po mogućstvu što veća. U tu celj je prema ovom pronalasku mešavina 1 sabivena u tankom sloju 2 na nosaču, koji dobro sprovodi toplotu (najbolje od bakra), vidi si. 1.
Da bi se iz mešavine još bolje odvodila toplota, odozgo je na mešavinu utisnuta jedna pločica 4, koja prileži uz samu mešavinu, a koja također odvodi toplotu. Ali ta pločica ima još jednu osobinu, koja znatno poboljšava karakter upaljača, pošto tu pločicu igla pri velikim prodornim brzinama usled dinamičkog dejstva odmah probija, pa omogućuje trenutno probadanje mešavine, kao što se vidi na si. 2. ali na protiv pri malim brzinama igle pločica se prvo deformiše oko igle, toplota mešavine se odvodi, sloj mešavine se smanji, pa je potpunim odvođenjem toplote zapaljenje nemoguće, kao što se vidi na si. 3.
Sto se tiče konstrukcije samog upaljača to se njime karakteriše jedan trenutni i o-setljiv upaljač. Opšte je poznalo, da je za osetljivost i trenutnost jednog upaljača odlučan faktor veličina (igline) mase, koja se pri udaru pokreće prema mešavini. U tu celj, da bi masa bila po mogućstvu mala, obrazovan je upaljač kao tanka pločica 5, koja je snabdevena malom iglom 6, kao što se vidi na sl. 1, čime postaje upalja-čeva igla skoro bez mase (u praksi oko 0,2 g).
Ali ta igla bez mase, koju nosi membrana 5, može također vrlo dobro da se iskoristi kao osigurač upaljača protiv eksplozije, koja bi iz bilo kog razloga nastala pre vremena. Kod prevremene eksplozije mešavine 1 na pr. u cevi, eksplozija izbaci pločicu 5, a da mešavina, koja eksplodira, ne probije dno 7 mešavininog nosača 3.
Pločica 5 nosi prosto iglu 6 pomoću pre-savijutka 8 i poruba 9, samo da je obez-bedi od ispadanja. Igla 6 može također da se izradi neposrednim istiskanjem iz pločice 5, kao što je pokazano na si. 4.
Nosač 3 mešavine obrazovan je kao niska pljosnata školjka, koja sadrži eksplozivnu mešavinu 1, na koju se postavlja pre-krivna^pločica 4, kao što je ranije spomenuto. Školjka 3 je na svom rubu 11 malo proširena u tu celj, da se napravi oslonac za pločicu 5, koja nosi iglu 6. Presavija-njem školjkinog ruba 12 preko pločice 5, ne postiže se samo dobro pričvršćivanje pločice 5, nego i vrlo gusto i hermetično zaptivanje eksplozivne mešavine 1.
N upaljačevoj čauri 13 nosač 3 je pričvršćen prostim uliskanjem, kao što je pred-
slavljeno na sl. 5 ili je isti] pričvršćen samo rubom 14 i sa nekoliko useka 15 obez-beđen protiv ispadanja (sl. 6).
Preporučuje se, da se nosač 3 u upalja-čevu čauru 13 smesti nešto udubljeno za meru 16, kao što je predstavljeno na sl. 5, u tu celj, da se bolje zaštićuje pločica 5 za vreme transporta i manipulacije. Zatim se ceo nosač u upaljačevoj čauri ali naročito na rubovima 17 i na pločici 5 dobro premaže nekom zaptivačkom bojom ili se namaže kitom ili lakom 17, kao što se opet vidi na sl. 5.
Naposletku također je vrlo preimučstve-no, da se u upaljačevu čauru 13 u kanalu 19 za prenošenje plamena namesti neka otporna pločica, koja ima tu celj, da spre-či prenošenje plamena iz mešavine 1, ka iniciatoru u lom slučaju kad bi se mešavi-na 1 iz bilo kog razloga samostalno aktivirala, t. j. bez udara na cilj pločicom 5. U nekom takvom slučaju, kao što je napred pomenulo, i kad bi došlo do deformisanja dna 7, isteruje se pločica 5, a eksplozija se nebi mogla preneti kroz pločicu 20 ka iniciatoru. Naprotiv kad pločica 5 udari na cilj, cilj podupire pločicu, pa znatno uveli-čava njen otpor, radi čega je obezbeđeno probijanje dna 7 i otporne pločice 20, a time pravilno prenošenje eksplozije.
Patentni zahtevi:
1.	Osetljiv trenutni upaljač sa osiguračem naznačen upaljačkom kapislom, koja se sastoji iz sabivene mešavine sa većom čvrstoćom, nego li što je opterećenje iste pri
paljenju, i koja je mešavina smeštena u tankom sloju, koji po najvećoj mogućnoj površini dodiruje nosač kapisle ili upaljačku čauru, koji dobro sprovode toplotu, pri čemu je radi povećavanja dodirne površine smeštena jedna pločica, koja dodiruje me-šavinu upaljačke kapisle, i koja sprovodi dobro toplotu, a koja je dobro utisnuta u nosač upaljačke kapisle u tu celj, da upa-Ijačka kapisla još bolje sprovodi toplotu u trenutku, kad igla udari upaljačku kapislu.
2.	Osetljiv trenutni upaljač sa osiguračem naznačen time, što je nosač mešavine u upaljačkoj kapisii, izrađen kao kutija od materijala, koji dobro sprovodi toplotu, koju zatvara tanka pločica, što sačinjava nosač za iglu, pri čem je ta pločica istovremeno osigurač da eksplozija mešavine ne probije kapislin nosač, kad nosač igle (ta pločica) nije poduprt ciljem (nišanom).
3.	Osetljiv trenutni upaljač sa osiguračem, naznačen time, što je nosač eksplozivne mešavine hermetički zatvoren nosačem upaljačke igle, koji je tako obrazovan kao jedna jedinica, učvršćen u upaljačkoj čauri ili utiskanjem, ili je isti položen u tu čauru, pa je usecima obezbeđen protiv kretanja prema gornjoj površini upaljačeve ča-ure, pri čemu je on udubljen u upaljačkoj čauri i zaptiven kitom, lakom, bojom ili sličnim.
4.	Osetljiv trenutni upaljač sa osiguračem naznačen time, što je između upaljača i iniciatora umetnut određen probojni otpornik, koji ima tu celj, da spreči prenošenje eksplozije od upaljačke kapisle do iniciatora onda, kad pločica, koja nosi iglu nije poduprta ciljem.
■
.
-
' - .	'	■ ■ "	r
.
■ .
.
,
.

■
■
.
■
.
. .
-
-
■
.
■



Adpatent broj BBt^h
$