KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 38 (4)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
Izdan 15. Septembra 1924
PATENTNI SPIS BR. 2120
ING. PHILIP POORE, LONDON.
Poboljšanja, koja se odnose na razornu destilaciju drveta, drvenog vlakna i sličnih ugljeničnih materija.
Prijava od 26. januara 1922.	Važi od 1. maja 1923.
Ovaj se pronalazak odnosi na razornu destilaciju drveta, drvenog vlakna i sličnih ugljeničnih materija uz pripomoć pregrejane pare i ima za cilj da vrši destilaciju pod takvim okolnostima, što će osigurati veliki prinos sir-ćetne kiseline, nafte iz drveta ili drugih produkata prilikom destilizacije.
Prema pronalasku ja upuštam paru na temperaturi od prilike 180° C.—270u C. ktoz retortu spolja grejanu za sve vreme destilisanja, ili za vreme, dok se ekzotermična reakcija zbiva a obično počinje na šaržu čim se temperatura približi oko 270° i ja primenjujem toplotu kroz ceo šarž zaista jednostavno. Toga radi destilizacija se može vršiti u cilindričnim retortama, koje se obrću oko njihovih osovina, za vreme destilizacije stalno ili periodično.
Privodeći izum u stvarnost za upotrebu ne-kretnih cilindričnih retorti, u kojem je upuštana pregrejana para na dnu retorte iz rešetkaste cevi, koja je duža od retorte, našao sam da će, ako ima pregrejana para, pri ulazu u retortu temperaturu oko 180°—270° C. biti o-siguran vrlo veliki prinos sirćetne kiseline kao i drugih produkata prilikom destilacije pod okolnostima, koje tamo vladaju. U destilaciji četinara i brezovine našao sam, da će biti osiguran veliki prinos sirćetne kiseline i drugih produkata destilacije, ako para, koja se upušta u retortu ima temperaturu oko 210o—225o. Pri svem tom razume se, biće prvo drva i drugi ugljeni materijal ise-čen u parčad i sušen tako, da svede svoju sadržinu vlage na onoliko, koliko je to obično, npr. 57o—107» od vlage i da se dotle ne u-pušta para pregrejana u retortu, dok se ne
završi razvijanje zaostatka vlage u šarži i dok šarž ne dostigne temperaturu preko 100» Cr tako, da ne bi ni u kom dobu destilacije pala para ispod tačke kondenzovanja. U upotrebi cilindričnih retorti ipak više volim, da imam retortu velikog obima i tako montiranu, da je čoveku moguće da je obrće oko ose s vremena na vreme ili stalno npr. jednom u 5 minuta.
Upotrebom takve retorte, korisna primena toplote i šarž i podela pare kroz njega u granicama gore opisane temperature, učinjena je jednostavnom i destilacijom pod takvim okolnostima, ja sam osigurao veći prinos od proizvođevina destilacije, nego li kad se u-potrebi nekretna retorta prve izmene.
Iz gornjega se vidi, da je upuštanjem pare u naznačenoj granici temperature, osiguran relativno veliki prinos proizvođevina destilacije i, s obzirom da se dalje usavrši prinos, gore je u upotrebi cilindrična retorta, bolje je radi same stvari njeno obrtanje zbog o-pisanih ciljeva. Time se celokupan prinos od proizvođevina destilacije povećava.
U potrebi cilindričnih retorti ili nepokretnih ili obrtnih, više volim da nabavim ispušnu cev, koja je postavljena centralno i ispunjena, koja kad je retorta nameštena za obrtanje, dozvoljava kretanje šarže u retorti, na poznat način.
Kao primer nekretne retorte, u kojoj se destilacija može izvršiti, ukazuje se na opis engleskog patenta Br. 131006 a kao primer obrtne retorte potseća se na engleski patent Br. 141417.
Din. 2.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za uvećanje prinosa sirćetne kiseline, nafte i drveta ili drugih proizvoda destilacije u razornoj destilaciji drveta, drvenog vlakna i sličnih ugljenih materija, naznačen time, što se pušta para na određenoj temperaturi oko I8O0C do 270oC u retortu, koja se spolja zagreva.
2.	Postupak za uvećanje prinosa sirćetne kiseline, nafte i drveta ili drugih proizvoda
destilacije u razornoj destilaciji drveta, drvenog vlakna i sličnih ugljenih materija, naznačen time, što se pušta para pri određenoj temperaturi od I8O0 do 270oC. koja se spolja zagreva za vreme aktivne destilacije, koja još traje dok se ne izvrši ekzotermična reakcija.
3.	Izvođenje metode prema zahtevu 1, naznačeno time, što se retorta stavlja u obrtanje.