KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 37 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10137
Dipl. Ing. Sävoly Pal, Budapest, Madjarsha.
Rešetkasti nosač naročito za konstrukcije tavanica.
Prijava cd 27 maja 1931.	________ Važi od 1 januara 1933.
Poznati gvozdeni nosači za konstrukcije tavanica (pokrivača) imaju taj nedosta-tak, što gvožde nosača nije iskoriščeno u žeiljenoj meri. Pokušavano je da se postig-ne bolje iskoriščavanje gvožda izbušiva-njem nosačkih elemenata i obrazovanjem kao rešetkasti nosač. Ali izbušeni nosači su skupi, kod zakivcima pričvrščenih nosača nije materija! potpuno iskoriščen zbog primene zakivaka.
Taj se nedostatak uklanja ovim pronaia-skom čija se suština sastoji u torne, što se pojasevi nosača sastoje iz ugaonog gvož da ili gvožda u obliku U a shodno i iz trakastog gvožda, a naprotiv unutrašnji prutovi su obrazovani od okruglog gvožda ili trakastog gvožda pa su sa pojasevi-ma spojeni zavarivanjem. Kod ovakvih se nosača mogu u jednu ruku lako I jeftino predvideti unutrašnji prutovi u drugu ruku je potpuno iskoriščen materijal u nosaču.
Ako se pojasni prutovi i unutrašnji prutovi izraduju od trakastog gvožda onda se shodno neče pojedini prutovi otseči kao odvojeni deiovi nego če se jedno trakasto gvožđe odgovarajuče dužine saviti u vidu zmijine 'linije pa na prevojnim mestima zavariti sa pojasevima.
Ako su prilike opterečenjai takve, da sami unutrašnji prutovi ne obezbeduju potpuno protiv savijanja onda če se medupro-stori izmedu prutova prema ovom prona-lasku ispuniti betonom ili drugim podes-nim materijalom odn. ceo nosač ukopati u beton. Stvrdnuti beton zaštičuje tanke
unutrašnje prutove protiv savijanja ali on obrnuto od nosača od armiranog betona ne prenosi nikakve sile pritiska. Tako se pri sračunavanju nosača ne mora uzeti u obzir čvrstoča protiv previjanja.
Nekoliko izvedenih primera nosača prema ovom pronaiasku pokazano je na črte-žima.
Sl. 1 pokazuje u perspektivi jedan deo jednog nosača prema ovom pronaiasku. Gornji pojas i donji pojas sastoje se svaki iž po dva ugaona gvožda a,, a2, a3 i a4. Unutrašnji prutovi -b- izradeni su od o-kruglog gvožda. Po dva ugaona gvožda su po jednom stranom okrenuti jedan ka drugom a okrugla su gvožda sa ugaonim gvoždima zavarena u meduprostorima. Za-varena mesta obeležena su oznakom -c-. Umesto ugaonih gvožda mogu se upotre-biti i durga profilna gvožda na pr. U-gvožda. Isto tako mogu se gornji pojas i donji pojas obrazovati iz raznih profila.
Kod izvedenog oblika prema si.2su 11 i 12 pojasevi 11 i 12 koji se sastoje iz trakastog gvržda nri čemu su unutrašnji prutovi obrazovani iz trakastog gvožda kcje je savijeno u oblik zmijine linije, a koje je sa pojasevima zavareno na mestima 1(3. Pojasevi se mogu sastojati i iz više traka-stih gvožda 14 i 15 kao što pokazuje sl. 3. Zavarena mesta obeležena su ovde oznakom 16.
Kod uzidanih nosača koji su naprcgnu-ti na savijanje mogu na krajevima nastati znatni pritisci. Kod nosača prema ovom pronaiasku može se odgovarajučim obra-
Dln. 15.
zovanjem nosačevog kraja znatno smanji-ti specifični površinski pritisak t. j. opte-rećenje na jedinicu površine. U tu je ceij savijen kraj 17 gornjeg po jasa kod nosača prema sili 4 zajedno sa prutom 18 i sa krajem donjeg pojasa 12 obrazovan kao tro-ugao. Savijeni kraj 17 sačinjava hipotenu-zu tog trougla koja prima naprezanje iztezanja pri savijanju.
Sl. 8 pokazuje spajanje dvaju rešetkastih nosača. Na čvornim tačkama konsolastog rešetkastog nosača 18 oslanja se drugi rešetkasti nosač 22 svojim uspravnim slo-bodnim podupiračem 23. Unutrašnji prut 24 konzolastog nosača 'leži koso pa se za-vršava u vodoravni pojasni prut 25. Taj nastavak 25 leži na donjem pojasu 27 dru-gog nosača 22 pa je s njime spojen na proizvoljan način na pr. po modu zavrtanja.
Da bi se bolje rasporedio pritisak koji se prenosi na zid to je kraj gornjeg pojasa 11 na sl. 5 savijen u vidu »S« pa je njegov spoljašnji kraj zdvaren sa donjim po-jasem 12.
Da bi se smanjio specifični površinski pritisak mogu se na kraju nosača upotre-biti naročite na pr. poprečne pločice 19 i 20 kao što je to pokazano na st. 6 u izgle-du sa strane a na 9'. 7 u perspektivi. 7 e su pločice zavarene sa krajem oblika S.
Nosačev kraj u vidu S može se obrazo-vati i kao naročiti unutrašnji prut čiji su krajevi spojeni sa pojasevima na odgova-rajuči način.
Patentni zahtevi:
1.	Rešetkasti nosač, naznačen time, što
se njegovi pojasevi sastoje iz profilnog gvožda (na pr. ugaonog gvožda ili U-gvo-žda) a unutrašnji podupirači iz okruglog gvožda ili trakastog gvožda a pojasevi su Sa unutrašnjim prutovima spojeni zavari-vanjem.
2.	Rešetkasti nosač prema zahtevu 1, naznačen time, što se unutrašnji prutovi sastoje iz jednog jedinog trakastog gvožda savijenog u vidu zmijine fiinije koje je zavareno sa pojasevima.
3.	Rešetkasti nosač prema zahtevima 1 i 2, naznačen betonskom ispunom predvidenem u meduprostorima izmedu unutraš-njih prutova, a koje obezbeduje unutraš-nje prutove protiv previjanja.
4.	Rešetkasti nosač prema zahtevima1 1 do 4, naznačen time, što je onaj kraj nosača koji lleži na osloncu produžen izvan oslonske površine.
5.	Rešetkasti nosač prema zahtevu 1—5, iiaznačen time, štto savijien deo gornjeg pojasa ima oblik S.
Reeštkasti nosač, prema zahtevima 1—b, naznačen dopunskim pločicama (19, 20) koje su predvidene na kraju nosača.
7. Rešetkasti nosač, koji se sastoji naj-manje iz dva medusobno spojena rešetkasta nosača prema zahtevima 1—7, naznačen time, što je jedan rešetkasti nosač slo-bodnim uspravnim unutrašnjim prutovima oslonjen na čvornim tačkama drugo,g nosača čiji je zadnji kosi unutrašnji prut snabdeven vodoravnim nastavkom pa je spojen sa pojasom drugog nosača.
Ad patent broj 70137,
Figr.tS«	Fl(/>3«