KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 41
PATENTNI SPIS BR. 5547
Franz Fred Schmolka, direktor fabrike šešira A. D., Sisak.
Postupak za izradu vunenih klobučina.
Prijava od 15. februara 1927.	Važi od 1. oktobra 1927.
Traženo pravo prvenstva od 16. februara 1926. (Austrija)
Prilikom dosadanje izrade vunenih klobučina pokazalo je se, da pojedine za tu svrhu upotrebljene mašine (upredači, va-Ijavice) štetno utiču na vuneno vlakno, a naročito na sposobnost valjanja istog. Ovo se kod gotove klobučine opaža na taj način, što nema onaj izgled i „osećanje" pod rukom, koja bi to trebala imati usled upotrebe materijala namenjenog za izradu iste.
Bez obzira na ovu okolnost, bilo je nemoguće izrađivati tanke i prema tome relativno lake bolje klobučine.
Po ovom postupku umesto navedenih mašina, koje nepovoljno utiču na kakvoću gotovih vunenih klobučina, upotrebljuju se druge mašine poznate u fabrikaciji vunenih klobučina. Sledeči je način rada:
Filcovano šeširsko platno sabija se na jednom multiroleru (t. j. valjavica poznatog lipa) i po karboniziranju obrađuje na valja-vici sa konopcima i letvama (t. j. valjavica, čiji su pojedini valjci snabdeveni uzdužnim letvama, a neki sa spiralno utvrđenim uže-tima), da bi se tu preobratilo u klobučinu. Sad se ista boji i ponovo izlaže obradi na gore pomenulim valjavicama.
Da bi klobučina dobila što uglađeniju površinu i odgovarajući sjaj, snabdeven je konus, na kome se docnije boji, gumenom prevlakom. Ovakav se konus, naravno može upotrebili i za bojenje klobučina rađeaih po drugom postupku.
Da bi se vunene klobučine načinile finijim t. j. da im se da dobar i mekan „grif“
osećanje pod rukom, kao i samotsko-kožni izgled, klobučina se, ne kao dosad, u jednom već u dva i više suprotna pravca tare staklastom ili flint-hartijom i potom u dva ili više suprotna pravca glača obrtnim koturom od filca, pošto se površina rapavi (čupa), naročitim napravama i tom prilikom seku strčeća vlakna (izvučena).
Usled skupoće vune i često puta velikih variacija u ceni iste postoji težnja za izjednačenjem između efektivnosti i cena, što bi se izvelo dodavanjem veštačke vune ili kakvog drugog jeftinijeg vlaknenog materijala. Ovakva smeša ima tu nezgodu, što klobučina nema dovoljno sposobnosti za valjanje i što su količini veštačke vune povučene granice.
Da bi se ove nezgode izbegle, dodaju se kupatilu boje, upotrebljivom za bojenje klobučina, rastvoreni lepak ili kakvo drugo poznalo, ekvivalentno spojno sredstvo i to prema prirodi upotrebljene količine vune i željene nianse boje, naime 1 do 3 težinska dela spojnog sredstva na 100 težinska dela klobučine za bojenje.
Poznate su primese lepka i sličnih spojnih srestva jer one štite od uticaja alkalija i usporavaju prilaz boje na životinjska vlakna. Do sad se takve primese nisu upotrebljavale za bojenje klobučina i cilj im je ovde da usavrše obradu klobučina na valjavicama, a naročito spreče t. zv. ,,neskupljanje“ vlaknenog materijala odns. omoguće potpuno valjanje.
Din. 5.
Patentni zahtevi:
i.	Postupak za izradu vunenih klobučina, naznačen time, što se šeširsko platno sabija na multiroleru, kdrbonizira, potom na valjavici sa užadima i letvama ponovo sabija i tako postala klobučina po bojenju opet obrazuje na multiroleru i završava na valjavici sa užadima i letvama.
2.	Oblik izvođenja po zahtevu 1, naznačen time, što se vunena klobučina boji na konusu prevučenom gumenom navlakom.
3.	Oblik izvođenja po zahtevu 1, naznačen time, što se za bojenje vunene klobu-čine upotrebljenom kupatilu boje dodaje kuvani lepak ili koje drugo ekvivalentno spojno sredstvo.