KRALJEVINA JUGOSLAVIJA UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 21 (51 INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1 juna 1934. PATENTNI SPIS BR. 10895 Wiesengrund Miksa, Budapest, Mađarska. Strujomer za naizmeničnu struju po Ferraris-ovom principu. Prijava od 23 februara 1933. Važi od 1 novembra 1933. Traženo pravo prvenstva od 25 februara 1932 (Mađarska). Poznati su strujomeri po Ferraris-ovom principu kod kojih naspram jednom dvo-krakom strujnom jezgru leži trokrako naponsko jezgro, na čijim je obema spo-Ijašnjim krakovima pričvršćena jedna gvozdena gužva (luk) koja obuhvata kot-vinu pločicu i završava se naspram srednjem kraku naponskog jezgra. Zatim su poznati strujomeri po Ferraris-ovom principu sa dvokrakim strujnim jezgrom kod kojih je gužva, za vaćanje linija sila otočnog polja, pričvršćena za jaram strujnog jezgra. Poznati su takođe Ferraris-ovi strujomeri kod kojih je onaj deo otočne gužve koji leži izmedju obeju krakova jezgra glavne struje, proširen za toliko da gužva upije jedan deo proizvedenih linija ila iz polja glavne struje, koji se deo linija dakle ne iskorišćava za teranje kotve. Odgovarajućim dimenzioniranjem gužve može se postići da počevši od odre-djene potrošnje struje nastaje magnetsko zasićenje gužve tako da pri porastu opterećenja prolazi više linija sila kroz kot-vinu pločicu nego što to odgovara porastu opterećenja. Višak linija sila proizvodi dopunski obrtni moment kojim se kompenzira škodljivi moment zagušivanja od polja glavne struje. Ovo rasporedjenje ima taj nedostatak što gužva, koja prileže uz unutrašnje ivice jezgra glavne struje, oduzima dejstvo takvim delovima polja glavne struje koji su najbliži otočnom polju, dakle koji bi najviše mogli doprineti obrazovanju obrtnog momenta. Zbog toga su predlagana izvođenja kod kojih je za kompenzaciju momenta zagušivanja od polja glavne struje predvidje-na naročita magnetska gužva koja je na-meštena oko onih ivica jezgra glavne struje koje su najviše udaljene od traga pola naponskog polja. Ovo uredjenje ima taj nedostatak što pričvršćivanje druge gužve donosi sobom komplikaciju a osim toga i ovde mora gužva, radi postizanja potrebnog dejstva, da prekrije jedan deo traga pola jezgra glavne struje a za to je potrebno delimično rasecanje strujnog jezgra, a time se dovodi do smanjenja obrtnog momenta. Otočna gužva koja obuhvata kotvinu pločicu ima kod obeju izvodjenja još i taj nedostatak, što se tim delom koji obuhvata kotvinu pločicu uve-ličavaju srazmere strujomera. U strujomeru za naizmeničnu struju prema ovom pronalasku uklanjaju se ti nedostatci. Ovaj se pronalazak odnosi na Ferra-ris-ov strujomer za naizmeničnu struju sa dvokrakim strujnim jezgrom i sa jednom gužvom od magnetnog materijala koja vraća dejstvujuće linije polja i koja istovremeno prima, vezujući otočno bez dejstva, jedan deo linija sila polja glavne struje. U smislu ovog pronalaska obuhvata gužva svaki od obaju krakova najmanje Din. 20. sa triju strana tako da onaj deo gužve, koji leži izmedju obaju krakova, ima veći razmak od ivice krakova koje leže naspram njemu nego što je razmak ostalih delova gužve, koji obuhvataju strujne krakove od ivica krakova strujnog jezgra, koje ivice leže sproću tih delova gužve. Zatim prema ovom pronalasku oni de-lovi gužve koji leže u kratkom razmaku od strujnih krakova sačinjavaju produžetak onog dela gužve koji leži izmedju obaju krakova strujnog jezgra. Jezgra strujnog namotaja i naponskog namota-ja pričvršćena su na nosačkom okviru od magnetskog materijala a gvozdena gužva je predvidjena na nosačkom okviru na strani strujnog jezgra. Ovo raspoređenje ima to preimućstvo što se upotrebljava jedna jedina gužva koja se može lako pričvrstiti. Ova gužva ne obuhvata kotvinu pločicu dakle ne prouzrokuje nikakvo nepotrebno uveličava-nje razmera strujomera. Obuhvatanjem strujnog jezgra sa dveju strana oduzima gužva linije sila iz polja glavne struje čime se može odrediti dovoljno mali magnetski otpor u otočnoj putanji u polju glavne struje i bez delimičnog prekrivanja krakova jezgra. Zatim ova gužva dozvoljava podešavanje magnetskog otpora u otočnoj putanji u polju glavne struje a da se ne menja razmak jezgra i to time što se gužva za mali razmak odmakne od ivice traga pola jezgra glavne struje. Opiti su pokazali da je pri malom opterećenju tako malo upijanje dejstvuju-ćih linija sila polja glavne struje i tako mali gubitak u obrtnom momentu, koji je s time u vezi, da se nastala greška može lako kompenzirati sredstvom za re-gulisanje za malo opterećenje a da ipak linija greške pri znatnom preopterećenju ima prav tok. Pošto u navedenom izvođenju prolaze kroz izvesne delove gužve koliko dejstvu-juće linije sila otočnog polja toliko i ne-dejstvujuće linije sila polja glavne struje to, pod izvesnim okolnostima pri većim pomeranjima faza zbog trenutnog podu-daranja pojavljivanja obeju vrsta linija sila, zasićivanje kotve ne bi bilo uslovljeno jedino od nedejstvujućih linija sila glavne struje. Greške u hodu koje bi time bile izazvane dadu se izbeći ako se kotvi da takav oblik da obe vrste linija sila prolaze potpuno odvojeno. Gužva za povratnu vazu ima jedan produžetak koji je odvojen od uticaja naponskog polja i koji opet najmanje sa triju strana obuhvata krakove. Dva izvedena oblika ovog pronalaska pretstavljena su na crtežima pri čemu su od strujomera naslikani samo oni delovi koji su potrebni za razumevanje ovog pronalaska. Sl. 1 pokazuje strujomer u perspektivi, SI. 2 je presek po liniji x-x na si. 1. SI. 3 pokazuje u perspektivi drugi izveden oblik, SI. 4 je presek po liniji y-y na si. 3. SI. 5 je izgled odozgo gužve ovog strujomera. Na slikama 1 i 2 leži sproću naponskog jezgra 10 dvokrako strujno jezgro 12. S jedne strane kobilice 13 a sa druge strane oba jezička 14 gvozdene gužve 11 obuhvataju svaki krak 21, 22 strujnog jezgra 12 i to bliže na dvema suprotnim stranama. Onaj deo 15 gužve, koji služi za vraćanje linija sila otočnog polja, leži između obaju krakova strujnog jezgra 12 i to u razmaku a od tih krakova koji je veći od razmaka b u kom leže krakovi 21 odn. 22 i delovi kobilice 13 i jezičaka 14 gužve 11 koji delovi bliže obuhvataju te krakove. U izvedenom primeru prema slikama 3 do 5 je naponsko jezgro obeleženo oznakom 23 a oznakom 24 dvokrako strujno jezgro instrumenta. Gvozdena gužva 16 koja je predviđena pored strujnog jezgra, sa svojim nastavkom 17 smeštena je između obaju krakova strujnog jezgra slično kao u izvedenom primeru prema sl. 1 i 2. Nastavak 17 gužve 16, koji služi za vraćanje linije sila otočnog polja, leži i ovde između obaju krakova 18 strujnog jezgra 24 i nosi još neku prečnicu 19, koja je odvojena od uticaja naponskog polja po svojim krilcima 20 obuhvata krakove 18 jezgra glavne struje na dvema suprotnim ivicama. Razmak a nastavka 17 od tih krakova 18 je prema ovom pronalasku i ovde veći nego što je razmak b krilnih delova 19, 20 od krakova 18. U obema izvedenim oblicima može se gužva 11 (sl. 1 i 2) odn. gužva 16 (si. 3—4) sa naponskim jezgrom (10 na si. 1 i 23 na si. 3) i sa strujnim jezgrom (12 na sl. 1 i 24 na si. 3) pričvrstiti na zajedničkom nosačkom okviru od magnetskog materijala. Gvozdena gužva će se predvideti na nosačkom okviru shodno na strani strujnog jezgra. Time se postiže naročito kompendiozno izvođenje instrumenta. Patentni zahtevi: 1) Strujomer po Ferraris-ovom sistemu za jednofaznu ili višefaznu naizmeničnu struju sa dvokrakim strujnim jezgrom i sa gužvom od magnetskog materijala koja vraća dejstvujuće linije sila naponskog polja a koja tadođe istovremeno prima, vezujući otočno bez dejstva, jedan deo linija sila polja glavne struje, naznačen time, što ta gužva svaki od obaju krakova strujnog jezgra obuhvata najmanje sa triju strana tako da onaj deo gužve, koji leži između obaju krakova, ima veći razmak od ivice krakova koje leže naspram njemu nego što je razmak ostalih delo-va gužve, koji obuhvataju krakove jezgra, od ivice strujnog jezgra koje leže naspram njima. 2) Farraris-ov strujomer prema zahtevu 1, naznačen time, što oni delovi gužve koji leže u manjem razmaku od krakova strujnog jezgra sačinjavaju produžetak o-nog dela gužve koji leži između obaju krakova strujnog jezgra. 3) Ferraris-ov strujomer prema zahte-vima 1 i 2, naznačen time, što su jezgra strujnog namotaja pričvršćena na zajedničkom okviru od magnetskog materijala a gvozdena gužva je predviđena na nosač-kom okviru sa strane strujnog jezgra. Ađ patent broj 10895 Figi III 0 0 @ 0 0 0 — 0 @ 0 0 0 0 0 Fig. 2. 15 22 18 -er 19 17 20 I V