KRALJEVINA SRBA, HRVATA i SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 47 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. OKTOBRA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3871.
Michael Konya. tehničar, Ujpest, Ugarska.
Sprava za utvrdjivanje i pripadajuće orudje za to.
Prijava od 9. avgusta 1924.	Važi od 1. marta 1925.
Utvrdjivanje nosača telefonskih postro jenja i vazdušnih linija za električne tramvaje vrši se pomoću čeličnog užeta (ili lančanih organa u obliku poluge) i za obezbedjenje potrebnog napona predvi-djena je sprava za zatezanje na kraju užeta, koja se kod poznatih izvodjenja sastoji iz dva zavrtanjska vretena i jedne naročito napravljenje navrtke, koja ih obuhvata i koja ima dva suprotna uvojka. Ova je sprava za zatezanje, kao i njeni spojnici, komplikovana, njena je izrada skupa i neodgovara potrebi, pošto se nakon posle nekoliko meseci iza rada usled hrdjanja spoljnih delova ne može reguli-sati, pri čem uvrteni delovi usled prodira vode propadaju, tako da se vretena iz navrtke mogu izvući te je celo utvrdjivanje postalo iluzornim.
Predmet pronalaska uklanja sve ove nezgode, sprava je proste konstrukcije, izdržljiva je i može se jeftino fabrikovati. Pri montiranju zatezanje ili popuštanje se vrši pomoću naročite sprave, koja se po završenom radu može ukloniti.
Sprava za zatezanje, po pronalasku, odlikuje se polugama ili pločama, koje se utvrdruju na predmet za utvrdjivanje odnosno na kraj užeta, koje se rne-djusobno mogu pomerati u pravcu zatezanja i koje su zavrtnjima učvrščene. One su snabdevena redovima rupa, koje se poklapaju. Kod ovih sprava odstojanje rupa na poluzi utvrdjenoj na predmetu za ankerovanje odstupa od odstojanja rupa predvidjenih na poluzi utvrdjenoj na kraju užeta.
Sprava po pronalasku, odlikuje se dalje orudjem za zatezanje, koje je nezavisno od same sprave, i koje je samo za vreme zatezanja ili popuštanja spojeno s istom. Ovo 'se orudje sastoji iz članova koji se mogu spajati sa polugama i jedan drugom približavati ili udaljivati kao i iz obrtnog vretena, koji vezuje ove članove.
Nacrt pokazuje jedan primer izvodjenja i pripadajućeg orudja za zatezanje, pri-menjeni kod telefonskih postrojenja.
Sl. 1 pokazuje spravu za zatezanje u bočnom izgledu.
SI. 2 uzdužni presek po liniji 11-11 iz si. 1, odnosno izgled ozgo.
SI. 3 uvećani poprečni presek po liniji lil-III iz si. 2 odnosno izgled uz to.
SI. 4 i 5 pokazuje orudje u izgledu sa strane i ozgo, i
SI. 6 i 7 poprečni presek po liniji VI-VI odnosno VlI-VII iz si. 4.
Deo sprave, koji leži uz nosač, sastoji se iz ravne poluge B i uzengije Ai, A2, koje su utvrdjene na kraju iste, dok se pak deo koji leži na užetu sastoji iz ravnih ploča ili poluga Ci C2, koje obostrano hvataju polugu B. Na krajevima potpuno jednostranih poluga G, Ca kroz predvi-djene otvore, kao i centralne otvore kotura Ga postavljenog izmedju poluga G, C2, kroz prsten i kotur Gi prolazi vreteno H, koje se navrtkom K održava u svom položaju.
U polugama Ci C2 na ravnom odstojanju, predvidjeni su otvori Li odnosno L2. Odgovarajući otvori Li L2 leži tačno jedan prema drugom.
Din. 10'—
U poluzi B nalaze se otvori M, čiji je prečnik jednak otvorima Li L2 ali podeono odstojanje otvora M odstupa od istog odstojanja otvora L, (sl. 1 i 2). Usled razlike odstojanja samo jedan otvor Li odnos. La će u odredjenom uzajamnom položaju poluga G Ca i poluga B pokriti samo jedan otvor M. Pri najmanjem pomeranju poluge B prema poluzi G Ca poklapaju se druge rupe sa M. Poluga B utvrdjuje se u svom postavljenom položaju u odnosu prema polugama G Ca zavrtnjima N.
Za postavljanje poluge B prema Ci Ca, dakle za samo zatezanje služi orudje pokazano u si. 4—7n koje se sastoji iz poluge ili vretena 0 i člana P, R sa alkama. Član P napravljen je kao navrtka, koja prolazi kroz deo Oi poluge 0, dok je član B navučen ka kraju poluge 0 i osiguran navrtkom S navrtenom na nastavku Oa poluge 0 a u danom slučaju i spletom protiv aksialnog pomeranja. Hodovi zavrt-nja Oi i Oa suprotni su.
Alka Pi člana P uvlači se ozgo u visini otvora Ti Ta, izmedju poluga G Ca i osigurava u svom položaju vretenom Ta provučenim kroz otvor Ta. Delovi Ps Pa člana P leže na polugama G Ca. Član R ima dve alke Ri, Ra, koje navučene na poluzi B obuhvataju istu u visini otvora V. Vreteno, koje prolazi kroz alku Ri, otvor V i alku Ra učvršćuje član R uz polugu B.
Poluga 0 okreće se na proizvoljan način, n. pr. pomoću krakova V provučenih kroz pojačanje Os. Deo Rs člana R leži na poluzi B.
Orudje za zatezanje odvaja se pd završenom zatezanju i udaljuje od sprave.
U početku montaže uzengije Ai, Aa mogu se slobodno obrtati utvrdjene na kraju poluge B a zavrtnje K, H drže poluge Či, Ca kao i kotura Gi, Ga na prstenu F.
U mestu dveju poluga G, Ca može se, bez promene u suštini pronalaska, upo-trebiti jedna jedina poluga a obrtanje vretena kao i spajanje istog za de-love sprave vršiti na jedan način, koji odstupa od dosad pokazanog n. pr. pomoću kukastih spojnih elemenata — u mesto jednog vretena mogu se upotrebiti dva točka. Podesnim izborom podeonog odstojanja rupa M odnosno L mogućno je, da se zatezanje podešava vrlo precizno. Ako je na pr. broj rupa 9 na odredjoncj dužini poluga G Ča a na istom odstojanju
a na istoj dužini poluge B iznosi 10, onda se stupnji zatezanja odredjuju pomeranjem sa 9/10 odstojanja.
U drugom obliku izvodjenja, koji nije pokazan na nacrtu, odstojanje rupa M i Li, La postepeno opada sa u blizini krajeva poluge B i Ci Ca t. j. rupe su bliže jedna drugoj postavljene.
Sprava za zatezanje, po pronalasku može se upotrebiti ne samo kod telefonskih nosača i tramvajskih već i za stubove (antene) bežične telegrafije, kod žičnih železnica.
Patentni zahtevi:
1.	Sprava za zatezanje, naznačena polugama ili pločama, koje se utvrdjuju na predmetu za učvršćavanje odnosno na kraju užete, koje se pomeraju jedna prema drugoj u pravcu zatezanja a koje imaju redove rupa koje se poklapaju, kod kojih se odstojanje rupa poluge utvrdjene za predmet za ankerovanje razlikuje od odstojanja rupa na poluzi (polugama utvr-djenim na kraju užeta).
2.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, što u blizini slobodnih krajeva poluga odstojanja rupa polako opada.
3.	Sprava po zahtevu 1, naznačena oru-djem za zatezanje, koje je nezavisno od sprave i koje je sa istom spojeno isključivo za vreme zatezenja odnosno popuštanja, i sastoji se iz članova, koji se vezuju za predmet, koji se utvrdjuje, odnosno za kraj užeta koji se jedan drugom približuju odnosno jedan od drugog uda-Ijuju i iz jednog obrtnog vretena, koje spaja ove članove.
4.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, što je jedan član načinjen kao navrtka (P), koja je za vreme montiranja sa svojom alkom (Pi) uvučena izmedju Dohiga (Ci, Ca) i utvrdjena u ovom položaju vretenom, koje prolaze kroz otvore (Ti Ta) i alku (Pi) dok se drugi kraj sastoji iz omotača (R) koji leži na glatkom kraju vretena (0), čije alke (Ri, Ra) obuhvataju polugu (B) u visini otvora (U) i utvrdjene su zavrtnjima na poluzi.
5.	Sprava po zahtevu 1 ili 2, naznačena uzengijama (Ai Aa) utvrdjenim na kraju poluge (B) a koje obuhvataju nosačevu polugu.
6.	Sprava po zahtevu 1 ili 2, naznačena koturima (Gi Ga) koji služe za montiranje kraja užeta i zavrtnjima (K, H) koji drže prsten (F), koture fCu, Ga) i poluge (G Ca).