Kraljevina Jugoslavija
Uprava za zaštitu
Klasek 46 (2)
Patentni Spis
industrijske svojine
Izdan 1 decembra 1935
Br. 11882
OHvotti Antonio i Olivetti Elia, Venezia, Italija.
Postupak i naprava za iskorišćavanje nafte i sličnog kao goriva za motore sa unutrašnjim šagorevanjem sa uvlačenjem eksplozivne mešavine i sa paljenjem pomoću iskre.
Prijava od 5 oktobra 1933.	Važi od 1 marta 1935.
Traženo pravo prvenstva od 7 oktobra 1932 (Italija)
Predmet ovog pronalaska je postupak za spravljanje mešavine hladnog vazduha i odvojeno proizvedene pare od teških ugljo-vodonika (nafte, krezola, petroleuma, ostataka dtstilacije, kao i drugin ugljovodonika koje zbog svoje visoke tačke isparivanja ne mogu dovoljno da ispare pri običnoj temperaturi 15—30%, a koja mešavina poprimi stanje homogene, postojane, skoro hladne eksplozivne magle, za napajanje eksplozivnih motora. Isto tako je predmet ovog pronalaska i pripadno uređenje.
Ovaj se pronalazak sastoji u tome što se neko tečno gorivo, na pr. nafta, zagreva-njem odn. ključanjem pretvara u paru bez prisustva vazduha pa se mlaz proizvedene pare dovodi u dodir sa strujom hladnog vazduha u srazmeri koja je potrebna za potpuno sagorevanje pod takvim prilikama, da se pri dodiru obaju fluida obrazuje ravno-merna, skoro hladna eksplozivna magla, zatim se izbegava da se obrazovana magla podvrgne nižem pritisku od pritiska pod kojim je obrazovana i time treba da se postigne da magla ostane postojana. Prema ovom pronalasku postiže se ravnomernost magle time, što vazdušna struja nailazi veli-
kom brzinom uz vihoranje na mlaz pare koj nailazi u tankom i brzom mlazu poprečno na vazdušnu struju i to u toliko većom brzinom u koliko je manje opterećenje motora tako da se para dobro pomeša sa vazduhom i to u zavisnosti od uređenja za ubrzanje (akceleratora) koje se sastoji od ventila za paru i ventila za vazduh koji je postavljen ispred ventila za paru i koji su međusobno u vezi, tako da se radni otvor ventila za paru neposredno završava u vazdušnu struju. Posredstvom ovog uređenja za ubrzanje do-bija se postojana magla, pošto se ona ne podvrgava nižem pritisku od onog pri kom je obrazovana.
Prema tome ovaj postupak automatski sjedinjuje konstantnu srazmeru vazduha i goriva posredstvom sredstva za menjanje mo-torovog opterećenja (akceleratora).
Ovaj se postupak s sioii pre svega u tome da se tečno gorivo prttvar.: u paru bez prisustva vazduha, zatim da se izazove mešanje te pare za hladnim vazduhom pod određenim uslovima kako bi se para skroz iz-mešala sa vazduhom i obrazovala homogenu maglu. Ako ova magla ne bi bila homogena, onda bi se zone koje sadrže mnogo pare,
Din. 45,—
ili koje se sastoje samo iz pare, kotiđenzo-vale pri dodiru sa zidovima. Naposletku prema ovom postupku se izbegava da se proizvedena magla podvrgne nižem pritisku od onog pri kome je obrazovana, dakle da ne nastane u njoj opadanje pritiska koje bi prouzrokovalo potpuno ili delimično kvarenje magle koja ne bi mogla da bude podesna za napajanje motora. Ako bi na pr, akcelerator bio običnog tipa, dakle ako bi on dej-stvovao kao prigušivački ventil za mešavinu, onda bi se time izazvalo opadanje pritiska.
Uređenje za izvođenje ovog postupka može se prema tome posmatrati u pogledu na sledeča dva dejstva.
1.	Proizvodnja pare (kotao, plovac, kondenzator i.t.d.)
2.	Mešanje pare sa vazduhom pod u-slovima određenim ovim postupkom (mešač ili pravi karburator koji snabdeva vazduh u-gljenikom čiji je jedan izveden oblik pret-stavljen na si. 15).
Uređenje za izvođenje postupka prema ovom pronalasku sastoji se u glavnom od proizvodjača gorivne pare koji jesnabdeven sredstvima za dovodjenje ispušnih gasova motora, sredstvima za održavanje konstantnog nivoa, sredstvima za kondenzovanje suvišne pare i vraćanje kondenzata u proizvodjač pare i sredstvima (karburatorom) koji viši mešanje gorivne pare za vazduhom pod u-slovima odredjenim ovim postupkom.
U sledečem je ovaj pronalazak opisan opširnije uz crtež u koji je jedino radi primera pretstavljen jedan izveden oblik uredje-nja prema ovom pronalasku i nekoliko vari-anata pojedinih delova tog uredjenja.
Sl. 1 pokazuje izgled sa strane celog uredjenja. Motorov blok je radi bolje jasnoće nacrtan nešto veći.
SI. 2 pretstavlja kotao (generator pare) za plovčevom kućicom i sa slavinom za ispuštanje koncentrisane nafte, pri čemu je cevasti grejač kroz koji prolaze ispustni gasovi motora delimično izvučen iz kotla.
SI. 3 pokazuje priključni rukavac za grejačev sakupljač ispustmh gasova.
SI. 4 pokazuje cevasti grejač sa sakupljačem takve konstrukcije da se mogu lako vaditi iz kotla.
SI. 5 pokazuje izgled uredjenja sa levog Irraja prema slici 2.
SI. 6 je izgled spreda otvorenog sakupljača prema si. 2.
SI. 7 pokazuje drukčiji izveden oblik grejačevog sakupljača i to zatvorene konstrukcije.
SI. 8 pretstavlja uređenje za spajanje jcevi za ispustne gasove iz kotla sa cevnim vodom za ispustne gasove.
SI. 9 i 10 pokazuju drukčiji izveden oblik uređenja, gde se kotao, snabdeven rebrima, zagreva samo spolja.
SI. 11 pokazuje opet drukčiji izveden oblik uređenja gde se uspravni kotao sa rebrima zagreva spolja.
SI. 12 pokazuje presek grejnih rebara.
SI. 13 pokazuje presek plovčeve kućice koja služi za održavanje konstantnog nivoa tečnosti u kotlu.
SI. 14 i 15 pretstavlja poprečni i uzdužni presek kondenzatora.
SI. 16 pretstavlja mešač ili karburator sa neposrednom vezom organa koji upravljaju gorivom i vazduhom.
SI. 17 i 18 pokazuju u dvema projekcijama detaljno te upravljačke organe i to zagatku za vazduh i iglasti ventil za gorivo.
Naprava prema ovom pronalasku, koja je radi primera nameštena uz neki motor za vozilo koji se pokreće pomoću tečne nafte, sastoji se po prvom izvedenom obliku od ovih delova; horizontalnog kotla A, koji sadrži naftu otprilike do polovine svoje visine. U tom kotlu nalazi se grejač sistema cevnog snopa, kroz koji prolaze ispustni gasovi motora a koji se može izvaditi iz kotla rasUv-Ijanjem oboda H, zaptivača N i rukavca W. Ovaj se grejač može iznutra čistiti pošto je sakupljačka kućica Q snabdevena dancrni L koje se može skidati. Grejač ima gore tri cevi R2 koje služe za pregrejavanje pare.
U varijanti pretstavljem j na si. 7 ima grejač sakupljačku kućicu S zatvorene konstrukcije. U ovom je slučaju sa kućicom S nepopustljivo spojena pločica T odn. zava-jena na spoju U.
Mogućnost vađenja grejača iz kotla o-bezbeđena je pomoću oboda K (si. 3) ili oboda V (si. 7) prema tome da li je sakupljačka kućica otvorene ili zatvorene konstrukcije.
Radi boljeg održavanja toplote pri sporoj vožnji odn. pri malom broju obrtaja i radi skraćenja vremena za stavljanje u pokret pomoću benzina može kotao da bude obložen gvozdenim omotačem AZ u čijem međuprostoru cirkuliše gas koji izlazi iz grejača.
Da bi se olakšalo pripajanje cevi R, R? koje sačinjavaju grejačev snop, a koje su tanke, Uz danca kućica P i Q to ima svaki pojedini kraj cevi po vrlo kratki cevni deo x nešto veće debl|ine (si. 4).
Rukavac O (si 4) koji prolazi kmz zaptivač N kotla, je pomi ču haglavka W spojen sa drugom cevi koja sačinjava njegov produžetak (vidi si. 8).
Rukavac O i naglavak W zapušeni su
pomoću koso zasečenog prstena Y koji pritiska navrtanj A1 (SI. 8).
Produžetak naglavka W ide do donjeg dela vozila gde on ispušta izlazne glasove neposredno u spoljašnji vazduh.
Ovaj kotao ne mora da bude snabde-ven unutrašnjim grejačem nego se može za-grevati i samo spt lja (si. 9 i 10) U tu svrhu izlazni gas iz motora ulazi na sredini donjeg dela kotla kroz rukavac DZ, a izlazi na obema krajevima kroz rukavce O1, O3, ali može da ulazi sa jednog kraja i da izlazi sa drugog kraja. Osim toga je kotao snabdeven rebrima D1 Svako rebro je uzduž presavijene ivice pripojeno sa ivicom susednog rebra (si. 10 i 12).
Kotao može da ima i oblik vrlo široke stubline pa može da bude postavljen i uspravno (si. 11). Gornji deo kotla je širi od donjeg da bi se olakšalo razvijanje pare. Ovaj je kotao u donjem delu snabdeven rebrima D1. Ispustni gasovi iz motora ulaze kroz rukavac A2, a izlaze kroz rukavac EZ. Zatvarač E] služi eventualno za uklanjanje kotlovskog kamena, pomoću nekog odgovarajućeg alata.
Svaka konstrukcija kotla je dole snab-devena slavinom G za ispuštanje koncentrirane nafte posle dugog vrenja (sl. 1, 2, 9, 11).
Kotao je radi izbegavanja gubitaka toplote snabdeven jakim termoizolacionim slojem (staklena vuna, azbest i t. d.) koji je prekriven metalnim limom. Takođe je kotao žašnćen od ventilacije pomoću štitnika za vazduh. I ispustne cevi su spolja obložene izolaci -nom m terijom.
U glavnom, da bi se skratila perioda stavljanja motora u pokret benzinom, može ispustna cev ZO do samog motora a i cev Z (si. 1) da bude snabdevena iznutra jednom ili više tankih cevi od čelika koji ne rđa a jroje su cevi smeštene jedna u drugoj pa imaju naročite ispade da bi se između njih obrazovali međuprostori koji održavaju to-plotu ispustmh gasova.
Plovćeva komora E (si. 1, 2, 5, 10, 11, 13) ima tu svrhu da održava gorivo u u kotlu otprilike na polovini visine do oznake F1 (si. 2). Ova komora nije u vezi sa spolj šr'jim vazduhom nego je samo u vezi ga unutrašnjošću kotla i to porcu ću rukavca G1 (si. 13) sa donjim delom kotla, a pomoću rukavca H1 sa gornjim delom kotla, kako bi pritisak koji vlada nad naftom bio podjednak i u kotlu i u komori. U komori E |s). 13) nalazi se plovac l1 koji pokreće malu slavinu L1 od tvrdog čelika kroz koju ulazi nafta u komoru. Demontiranje plovca sa slavinom postiže se pomoću pločice M1 koja je pričvršćena zavrtnjima ili prstenom
za zbijanje oboda. Ovo uređenje je preimuć-stveno jer se zaptivač i mehanizam plovca drže u hladnoj zoni nafte.
Slavina može da bude snabdevena malim loptastim ventilom N1 (si. 11, 13) da bi se sprečilo iz'aženje nafte iz plovčeve kućice u vod pri eventualnom kvaru voda, koji se sastoji od izvlačenih čeličnih cevi bez šava.
Kondenzator D (sl. 1, 14, 15) ima tu svrhu da kondenzuje višak pare kako bi se sprečilo da suvišna para proizvede u gornjem delu kotla viši pritisak. Kondenzovana para curi natrag u kotao. Ovaj kondenzator kondenzuje samo suvišnu paru jer kad je proizvodnja pare tek dovoljna za napajanje motora, onda međuprostore između cevi O1 i P1 kondenzatora u vertikalnu cev Q‘ (sl. 1, 15) ispunjava atmosferski vazduh, koji ulazi kroz otvor V1 (si. 15), a koji obrazuje vaz-dušni zid između pare i kondenzatora, a ovaj vazduh zbog svoje slabe sprovodljivosti toplote ne kondenzuje paru. Kondenzator se može sastojati od dveju cevi O1 P1 od kojih je jedna smeštena nešto ekscentrično u unutrašnjosti druge Kroz unutrašnju cev P1 cir-kuliše posredstvom dveju cevčica V1 voda za hlađenje motora. Kondenzator je u vezi sa kotlom pomoću cevi Q1. Prekomerna para može slobodno da ulazi u kondenzatorov međuprostor i da istera vazduh kroz dva otvora R1 uz koje su priključene dve cevi koje se sjedinjuju u jednu jedinu koja se produžava do velikog odstojanja od motora. Ovi otvori R1 obezbeđuju najbolje dejstvo kondenzatora. Naspram tim otvorima R1 predviđene su dve male rupice radi sprečavanja dejstva natege. Cirkulacija vode kroz unutrašnju cev P1 vrši se pomoću četkice V1 koja odvodi vodu koja izlazi iz motorovog bloka. Ova cirkulacija vode u kondenzatoru je živahna pošto cevčice K1 ulaze savijene u cev Z1 kao što se vidi na si. 1.
Karburator, koji karburiše — ugljeniše vazduh ili mešač, je naročitog tipa; on trtba tako da spravi mešavinu vazduha i gorivne pare pod uslovima koje odrađuje ov*j postupak, da ona ostaje uvek u pravilnom odnosu rm-šanja između vazduha i pare pri svim broj- vima obrtaja a i da ostaje homogena i postojana.
Para koju uvlači motor izlazi kroz pisak Ac (SI 16 i 18) a podešava se pomoću igle Ad koja je u vezi sa zadatkom Ae kroz koju ulazi uvlačeni vazduh.
Zagatka ima prorez Af koji treba naročito da se obrazuje prema opitima, kako bi se obezbedio konstantan odnos između vazduha i pare pri raznim brojevima obrtaja, a prirodno je da zavisi od koniciteta igle. Pre no što uvlačeni vazduh naiđe na paru nailazi na nepokretni vijak (zavojnicu Ah koji
ima srazmerno mali poprečni presek za prolaz vazduha pa daje vazduh vihorasto kretanje da bi se obezbedila ravnomernost me-šavine. Kretanje grupe koja se sastoji od igle i zsgatke vrši se pomoću polužice Al, koja je u vezi sa podnožnikom za gas. Na ovaj se način obrazuje homogena magla koja ostaje postojana pošto nije izložena nikakvom smanjivanju pritiska.
Da bi vazduh koji služi za obrazovanje mešavine bio po mogućstvu što hladniji to može motorov pokrivač u blizini karburatora da ima otvor za vazduh D2 (si. 1).
Organ F (si. 1) koji služi za propuštanje ispustnih gasova, a kojim upravlja vozač, ima tu svrhu da podešava količinu toplote koja ide kroz kotlov grejač. Kad je ventil F otvoren, razdeljuju se ispustni gasovi; jedan deo ide kroz kotao a drugi deo neposredno u ispustni lonac. Ovaj se ventil drži obično zatvoren samo na početku t.j. za vreme periode stavljanja u pokret benzinom, da bi se ubrzalo zagrevanje kotla, potom ga vozač otvara više ili manje prema broju obrtaja motora. Ipak može ovaj organ da bude i automatski, tako da se oko vertikalne cevi O1 (sl. 1, 14, 15) postavi metalna obloga pa da nastaje međuprostor u kom je predviđen neki fluid koji se može rastezati pod utica-jem temperature te cevi zagrevane parom. Ovaj fluid koji se rasteže pri toploti dejstvu-je na elastičnu opnu od metala ili slično, koja pokreće bilo neposredno organ F, bilo posredstvom pomoćnog pokretačkog uređenja koje dejstvuje pomoću vakuuma ili električki a može se staviti u dejstvo i neki optički ili akustični signal.
Zaptivanje između oboda cevi vrši se pomoću naročitih zaptivača koji zamenjuju one od bakra i azbesta; ovi se zaptivači sastoje od niza tankih gvozdenih lamela čiji je oblik podešen obliku oboda.
Po sebi se razume da se predmet ovog pronalaska može podvrći izmenama u obliku i konstrukciji a da se time ne izlazi iz okvira ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za spravljanje eksplozivne mešavine cd vazduha i teškog ugljovodonika za napajanje eksplozivnih motora, naznačen time, što se izvesna količina tečnog goriva
zagrevanjem odn. ključanjem pretvara u paru bez prisustva vazduha pa se mlaz proizvedene pare dovodi u dodir sa strujom hladnog vazduha u srazmeri koja je potrebna za potpuno sagorevanje pod takvim uslovima da se dodirom oba fluida obrazuje homogena, skoro hladna eksplozivna magla i da
se potom izbegava da se obrazovana magla izloži nižem pritisku od pritiska pod kojim je obrazovana čime se postiže da ova magla ostaje postojana.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se ravnomernost magle postiže time što vazdušna struja vihorastim kretanjem i velikom snagom (ier je predviđeno da prolazi kroz stalni vijak AH sa srazmerno uzanim prolaznim poprečnim presekom) nailazi na koren mlaza pare koji izlazi u tankom i brzom mlazu poprečno na vazdušnu struju i to sa u toliko većom brzinom u koliko je manje opterećenje motora tako da se para dobro pomeša sa vazduhom i to u zavisnosti nekog uređenja za ubrzanje koje se sastoji od ventila za paru i ventila za vazduh koji je postavljen ispred ventila za paru pri tome se otvor ventila za paru neposredno završava u vazdušnoj struji a posredstvom takvog uređenja za ubrzanje dobija se postojana magla koja se ne izlaže nikakvom nižem pritisku od onog pod kojim je proizvedena.
3.	Uređenje za izvođenje postupka prema zahtevima 1 i 2, naznačeno time, što je predvidjen proizvodjač gorivne pare koji radi zajedno sa sredstvima za dovodjenje moto-rovih ispustnih gasova i sa sredstvima za konstantni nivo i sa sredstvima koja vrše mešanje pare sa hladnim vazduhom a i sa sredstvima koja su podesna za kondenzovanje suvišne pare i za njeno vraćjnje u prciz-vodjač.
4.	Uredjenje prema zahtevu 3, naznačeno time, što se gorivo pretvara u paru u malom cevastem kotlu koji je dole snabde-ven slavinom za ispuštanje koncentrisanog tečnog goriva.
5.	Uredjenje prema zahtevu 4, naznačeno time, što je kotao obložen omotačem koji iskorišćava toplotu gasova koji izlaze iz kotla.
6.	Uređenje prema zahtevima 3—5, naznačeno time, što se grejač nalazi u unutrašnjosti kotla i sastoji se od snopa cevi koje su zagnjurene u tečnost i od nekoliko cevi (R2) koje leže izvan nivoa tečnosti radi pregrejavanja pare (si. 2, 4. 6, 5, 7).
7.	Uređenje prema zahtevima 3—6, naznačeno time, što se grejač može čistiti iznutra skidanjem jednog zida sa strane kolektora (Q) za ispustne gasove (si. 2, 4, 5, 6).
8.	Uređenje prema sahtevima 3—7, naznačeno time, što se zagrevač može lako vaditi iz kotla u koju je svrhu na jednom kraju predviđen obod (H) a na drugom kraju zaptivač (N) i prstenasti zatvarač (W).
9.	Uređenje prema zahtevima 3—8, naznačeno time, što su radi olakšavanja zavarivanja tankih grejnih cevi uz grejač na krajevima svake cevi predviđeni sasvim kratki
cevni đelovi (x) koji imaju nešto veću debljinu zida (si. 2, 7).
10.	Naprava prema zahtevima 3—9, naznačena time, što je grejačeva cev koja izlazi iz kotla spojena sa nastavnom cevi pomoću rukavca pri čemu se zaptivanje gasa obezbeđuje pomoću prstena (Y) koji se može zgnječiti (si. 8).
11.	Uređenje prema zahtevima 3 i 4, naznačeno time, što se kotao zagreva spolja cirkulacijom motorovih ispustnih gasova a može da bude postavljen uspravno ili vodoravno pa je snabdeven shodnim rebrima (si. 9, 19, 11 i 12).
12.	Naprava prema zahtevima 3—11> naznačena time, što je cev, koja vodi moto-rove ispustne gasove u grejač i eventualno cev koja vodi gasove iz grejača iznutra snabdevena jednom ili više koncentričnih cevi (odn. zidovima) od čelika koji ne rđa da bi se sprečilo hlađenje gasova.
13.	Naprava prema zahtevima 3—12, naznačena time, što se nivo tečnosti u kotlu održava konstantan pomoću naročitog rezer-
voara (E) koji je dole (G1) u vezi sa tečno-šću a gore (H1) u vezi sa parom i u kome plovac upravlja slavinom (L1) pri čemu se ceo taj mehanizam može izvaditi skidanjem donje pločice (M1) a slavina (L1) je snabdevena malim ventilom (N) koji propušta samo u jednom pravcu (si. 5, 10, 11).
14.	Naprava prema zahtevima 3—13, naznačena time, što se u kotlu održava konstantni pritisak i to u glavnom atmosferski pritisak pomoću kondenzatora (D) koji se sastoji od dveju cevi (O1?1) od kojih je jedna smeštena u drugoj i koji je pomoću dva gornja otvora (R1) u vezi sa spoljašnjim vazduhom a hlađenje se vrši cirkulacijom vode za hlađenje motora.
15.	Naprava prema zahtevima 3—14, naznačena time, što se obrazovanje mešavine goriva i vazduha vrši u shodnom karburatoru u kom se izlaz pare podešava iglom (Ad) koja je neposredno u vezi sa zagatkom (Ae) za vazduh pri čemu ta zagatka ima podesno obrazovani otvor (Af) da bi se obezbedio konstantan odnos pri svim brojevima obrtaja (si. 15).
/
/

/

? >	■ i m ■ i ■ ■ tt
.
-
* ...............■ -	K .	■;

■
'
.
nt
■
’	:	:	■	■	'	'	'	. :	i .. ;
■
.	■ -rt








Ad pat.br. 11882
. . .. . .


N

- : -
V
1 • * t£" •
' v ■■ ;■
V:
> ■
/ ...?



i'


FTčp-5


i






Ei
i icb.l.!'?
F75L15
FI5.14
F1S.13
icp-1 S