JUGOSLOVENSKI SOKOL PRILOG „SOKOLSKOM GLASNIKU“ 1926. III. Dr. V. Murnik: Držite se uspravno ! Uvod. Kad ste me ponovno izabrali za saveznog načelnika, uzdignuli iz mojih teoretskih istraživanja i literarnog rada, probudivši me iz misli i snova, u kojima sam bio srećan, ponajpre sam uzeo u ruke poslednje sokolske publikacije, da probudim sedanje i potanko pregledam, što je Sokolstvo radilo u poslednje vreme, što radi i kakvo delo ga čeka u najbližoj budučnosti. Pregledavajuči naišao sam u sokolskom kalendaru na sliku, koja mi se u prvi mah učinila, kao da nam nije u čast i da bi bolje bilo, da je izostala; u drugi mah dosetio sam se, da ima sve na tom svetu dve strane: dobru i zlu. Dobra strana te slike je, da mi služi kao dokaz za to, o čemu eu odmah pregovoriti, a i vrlo živo nam otkriva veliku pogrešku, koju treba odstraniti i ubuduće je se vrlo brižno čuvati. Na strani 88 nalazi se ta slika. Pokazuje nam vežbače kod prostih vežbi, od kojih, na žalost, premnogi izgledaju, kao da bi po prvi put pokušali uzručiti.* Po svoj se prilici ne varam, da bi to imalo biti uzručenje. Kod večine je držanje tela pogrešno: trbuh guraju na-pred, a krsta imaju jako uvinuta. Dočim moraju pri uzručenju ruke i telo biti u istoj ravnini, dakle ne smeju tvoriti kut (pod 180") medusobno, sile vežbači ruke gore samo s obzirom na tla, samo obzirom na njih okomito gore. Pomažu si time, da telo u krstima uvijaju natrag, a trbuh guraju napred, što više neki kuče i noge. Kod svega toga večini ni ne polazi za rukom samo s obzirom na tlo držati ruke okomito u vis. Po kutu ruku s telom pa je to jedva pred-ručenje gore. Takvo ne samo gadno, več i štetno držanje tela nam dokazuje: da vežbači zato ne znadu uzručiti, jer se toga nisu učili, unatoč torne, da imadu sposobnost za to; ili da imadu več pokvareno telo tako, da im je pravilno uzručenje silno teško, ili uopšte nemoguče. U prvom slučaju su tome krivi prednjači ili vežbači sami. Prednjači su krivi, ako vežbače nisu pravilno ili uopšte učili, ako nisu upozoravali da je pravilno uzručenje nešto, što ne polazi za rukom svakome na prvi pokušaj, ako nisu rastumačili i pokazali vežbu pravilno i nisu popravljali greške potrebnom ustrajnošču. Ako su sve to radili, a vežbači se unatoč tome nisu priučili te kod pravilne telesne rasti ipak vrlo lagane vežbe, po tome su dakako sami vežbači krivi: leni i neposlušni su bili, nije im se dakle smelo dopustiti učestvovanje kod javnog nastupa! U drugom primeru, ako se naime vežbač silno teško ili uopšte nemože više naučiti pravilno uzručiti, je kod početnika, koji nisu * Slovenski izraz «vzročiti» smatram, da je na srpsko-hrvatski jezik bolje preveden sa cuzručitta, nego sa «nadručiti», jer vzrueiti» ne znači samo položaja ruku su leda izbočena u jednom sainom natrag ukrivljenem kon-veksnom luku. Napred nagnuto držanje sprečava disanje i razvoj gornjih prsnih delova, što može pospešiti, da se ugnezdi štetno obolenje plučiju.® Kako spoznamo, ako može vežbač pravilno držati. Da vežbač spozna sigurno, kako se treba držati, da je uspravan stav pravilan i zdrav, i da dobije u mišicama pravilan osečaj za to, postavi ga dakle uz gladak okomiti zid, upozori ga, da se mora zida doticati vratom, ledima, stražnicom i petama. Zatim neka pokuša pružene ruke dignuti okomito gore, dakle u uzručenje, tako da se palcima ili hrptomi ruku dotiče zida. Kod toga najlakše uvidiš, je li telo vežbaea več pokvareno ili ne. Ako pogodi uzručenje, ne da bi koji od navedenih delova tela odmaknuo od zida i ako nema krsta uvinuta preko normalne mere, nije još nakažen. Ako učini to sa poteškoćom, znak je, da je greška već na putu i da je poslednje vreme za ispravljanje. Ako ali uzručenja uopšte ne pogodi, bez od-micanja od zida ili bez čvrstog uvijanja u krstima, je greška veo. ovde. Tu grešku je zatim — dakako marljivom .vežbom primernih vežbi — moguće odstraniti, ili pak se uopšte neda više odstraniti. Neda se odstraniti tada, ako su na preteranim krivinama pokvarene, deformirane več i kosti hrptenjače, vretenca. Po Demenyju može telovežba koristiti samo u slučaju, ako vretenca nisu deformirana.4 Ferdinand August Schmidt, jedan od p cvili nemačkih telovežbačkih fiziologa, smatra, da je još u početku moguće popraviti grešku, da ali to nije više moguće, ako su vretenca več jako promenjena.5 2 Demeny u pre navedenoj knjiži, str. 227 i 228. 8 Ferdinand August Schmidt: Unser Korper (Naše telo), šesto izdan je (iz g. 1923), str. 78. * Demeny: «Leš bases scientifiques de Feducation physique», str. 179. r> F. A. Schmidt: «Physiologie der Leibesiibungen» (Fiziologija telesnih vežbi), treće izdanje (iz g. 1921), str. 31. Uloga ramena i mišica lediju pri držanju tela. Prvo ulogu pri držanju tela iniadu ramena. U uspravnom stavu nastoji teža ruku vuči ramena napred i dole. To donosi torne, da se krivi hrptenjača i upada oprsje. Ramena se moraju držati natrag. Zato so potrebne prilično jake mišice leda, a ne moguče prsne, jer mišice leda vuku i drže ramena natrag, a ne prsne. Za razvoj prsiju je dakle treba razvoj lediju. Kod svakog dnevnog rada ruke rade večini delom u smeru napred i sile ramena napred. Mišice leda, neophodno potrebne za dobro držanje, u svakodnevnom životu malo deluju, te su naročito kod omladine najslabije. Zato je izbor ,vežbi na spravama za naraštaj malen. Dotle dok mišice leda nisu dovoljno krepke, ramena kod vežbi na spravama polaze napred, mišice prsiju se krče, lediju produžavaju." Mladi gimnasti, govori Demeny, imadu za to uopšte leda izbočena i neophodno je potrebno, greške popraviti naročitim vežbama.7 I Schmidt govori, da mnogobrojni vežbači u nemačkim gimnastičkim društvima pokazuju okrugla leda. Kako vidimo, se pi u Francuskoj, a ni u Nemačkoj ne drže .vežbači upravo sjajno. Ali ipak govori dalje Schmidt, da ne smemo prezreti, da su društveni vežbači večim delom zanatljije i radenici. Zato treba u takovim primerima tražiti uzrok greške pre svega u svakodnevnom teškom strukovnom radu.8 Kakve vežbe sme »»mladina da radi na spravama. Prema torne mogu vežbe na spravama štetno utecati na držanje tela. Hočemo li rade zato kod omladine te vežbe napustiti? Ne, treba je samo izabrati primerne za omladinu, i uopšte ih vežbati pravilnim držanjem tela. Naročito u potporu na ručama (razboju) treba da držimo glavu uspravno, ramena natrag, lopatice moraju biti čim više primaknjene hrptenjači, tako da su unutarnji robovi snjome usporedni. Samo na taj način ne nadvladaju mišice prsiju mišice leda, što smatra Demeny za uslov, da potpora nije štetna. Dakako da je potreban dovoljan napor volje, da svladaju mišice leda prsne,, treba ali imati več dovoljno razvijene mišice lediju. Pošto omladina toga uopšte još nema, rade kod nje više mišice prsiju, koje se jako krče i vuku ramena napred i ukrivljuju leda. Zato potpora na ručama nije primerna za nerazvijenu omladinu. Schmidt smatra, da su vežbe na spravama, iznimno samo lagane vežbe na niskoj preči (vratilu) (n. pr. visovi u stavu), ribbstolu i t. d. za omladinu od 6—9 godina sasvim nepotrebne. Omladina od 9—12 godina može raditi lagane vežbe gibivosti, pre svega iz visa, uklanjati je se treba svih vežbi vučenjem; u potporu na ručama sme raditi samo trenutno; nihanje i pomicanje u potporu je u tim godi-nama više štetno nego korisno. Za mladež od 12—15 godina naročito preporuča vežbe skokom na kozi, konju, ručama i niskoj preči. 11 l)emeny: «Les bases ,scientifiques de 1’education physique», str. 196 i 214 i sl.; F. A. Schmidt; «Physiologie der Leibesiibungen», str. 49. ' Demeny: «Les bases scientifiques de l’ćducation physique», str. 21G. K F. A. Schmidt: cUnser K6rper», str. 79. Više opasno smatra velosipedi-ranje, koje ne preporuča omladini u godinama, dok još nije razvijena. Devojčicaina u tim godinama nepreporuča potpore i Vežbe u lijoj, za njih su bolje vežbe u visu na vodoravnoj i kosoj lestvi, na krugo-vima, na motkama za puzanje i na ribbstolu; na ručarna su dopuštene vežbe spretnosti, koje zahtevaju samo trenutnu potporu. Od 15—17 godina može se muškoj omladini staviti veće zahteve što se 'tiče snage, gibivosti i odvažnosti. To Schmidt tim više preporuča, jer je po istraživanjima profesora Matthiasa u Curichu i profesora Godina u Genevi krepka vežba ramenskog pojasa s .vežbama na spravama naročito sposobna, za vreme razvitka i nastoje prvih godina na to povečati opseg prsiju i širinu ramena. U 17—‘20 godini dovršava se razvoj, prestaje u glavnome rast n dužinu i poči nje krepka rast u širinu. Sposobnost za sve vrste telesnih .vežbi uvek više raste. Naročito postaju sada mišice dovoljno krepke za odvažne vežbe na spravama. Izmedu 20 do 30 godine je vreme, u kojem je moguće postiei najviši uspeh, razviti največu spretnost, brzinu, odvažnost i smelost. Izmedu 30 do 40 godine je sposobnost za vežbe, koje zahtevaju snegu i istrajnost, največa; sposobnost za spretnost i brzinu počinje padati. Od 40. do 50. godine još su koristne lagane vežbe na spravama; vežbači, koji su redovito vežbali mogu da usčuvaju svežinu i pruž-nost tela daleko preko uobičajene granice starosti." Kako vidimo imadu vežbe na spravama po 15. godini svoje važno značenje za telo. Manjkati ali ne smeju i zato, jer izdašno razvijaju koordinacijsko delovanje onih delova živčanog sustava, kojima su podredena samovoljna gibanja, dakle pouzdano vlast volje nad aparatom gibanja u najrazličitijim položajima. Naročito se kod vežbi na spravama budi i krepi odvažnost i odlučnost."' Kraj svega toga pak ne smerno biti zaljubljeni u njih i isključivati sve druge vežbe, što vrlo rado čine strastni spravaši. T kod vežbača sa krepko razvijenima mišicam na ledima, ramenima i prsima, govori Schmidt," da se pojavi rdavo držanje tada, ako upotrebljavaju moč svojih ruku nerazmerno mnogo i naporno. Velika prsna mišica može postići premoč, a kod jakog razvoja može ostati i trajno sku-čena, tako da u mirnom stanju Vuče ramena napred, a leda boči nad pravu meru. Čuvajte se tikrčivanja mišica. Mišice naime, koje se mnogo krče, skračujući se pri tome, nastoje, da ostanu skračene, ukrčene, i u mirovanju, mogu prouzročiti rdavo držanje, dapaće i deformaciju kostiju. Radenik, koji neprestano tišti držak lopate, teško otvara za tim ruke, njegovi prsti se ne mogu ispružiti, mišice za kučenje imadu premoč nad mišicama za pružanje. Dakle atleta, koji se bavi dizanjem teških utega krčenim rukama, oču.va podlakticu ovinutu nad nadlakticom dapače i kod mirovanja mišica. Oni, koji prenose teške terete na ramenima, imadu suviše uzdignuta ramena. Vežbač, koji mnogo visi na užetu za puzanje, ima mišice prsiju ukrčene, a ramena potisnuta napred.1'- 11 F. A. Schmidt: *:Physiologie der Leibesiibungen>\ str. 149—159. 111 F. A. Schmidt: u istoj knjiži, str. 141. 11 F. A. Schmidt: u istoj knjiži, str. 49. 18 Demeny: Les bases scientifiques de Peducation physique», str. 203. Vežbači na spravama imadu još drugi važan razlog, da se čuvaju ukrčenja mišica. Ukrčena mišica ne može razviti svu onu suagu i gibivost, koju bi nače mogla. Mišica se može skučiti trečinu svoje dužine. Čim dulja je, tim više se može skučiti, tim više može razviti snage. Ukrčena mišica sprečava pokret, da se ne može potpu-noma udejstviti. Raztežljvost mišica je naročito važna za vežbe nji-hanja na spravama, za njihovu potpunu i lepu izvedbu. Važna je dakako i za druge vežbe. Tako n. pr. ukrčene mišice prsiju spreča-vaju izdašan i opsežan zamah pri bacanju kopija, kugle itd. Kod ukrčene mišice se čini, kao da bi se tetive produljivale, u zbilji pa se škrati, umanji, delomično atrofira mesnati deo i zato postaje tetiva relativno veča. Dobra telovežba mora paziti, da mesnati deo mišice ostaje po mogučnosti čim dulji. Spreeavati moramo atro-1'iju, kao što na dužinu tako i na debljinu. Tako se postizava maksimum gibivosti i voljnosti u pokretima. Kod malenog deteta vidimo vilo opsežna gibanja nogu, lakočom nosi nogu do usta, njegove mišice su dugačke. Plesačica ima listove, koji su mesnati do pete; zahvaliti ima to velikoj opsežnosti pružanja nogu kod vežbi na nožnim prstima. Slarac uasuprot ima kratke i suhe listove, i vrlo dugačku tetivu, koja počinje na polovici goljeni.13 Ukrčenje prsnih mišica je uzrok i tome, da vežbač može samo teško ili pak uopšte ne može uzročiti kod pravilnog držanja tela'. Cesto uzročivanje kod pravilnog držanja — dakle neko vreme uz zid na pre opisani način, zatim, čim je vežbač več dobio osečaj za pravilno držanje, pa slobodno, — može, ako nisu več deformirana vretenca hrbtenjače, izjednačiti mišice prsiju i lediju, prsne istegnuti i mišice leda okrepiti. Iz početka dakako takav vežbač sa ukrčenim mišicama prsiju kraj pravilnog držanja neče moči uzročiti, ostude u odručenju gore ili (ako pokuša uzročiti kroz predručenje) u pred-ručenju gore. Sa ustrajnom vežbom pa če postizavati uvek više, dok napokon ne postigne okomitog položaja u istoj ravnini s telom. Na pravilno držanje treba dakako uvek paziti, inače vežba ne može imati željenog uspeha. Ali i za vežbače neukrčenih mišica je takva vežba potrebna. Sprečava, da se ne ugnezde kakve greške, koje bi htele postati pri krivom držanju kod vežbe na spravama, i kod kakvih drugih vežbi. Dapače i kod tičanja! Trčanje, velociped, igre pod vedrim nebom, govori Demeny, zahtevaju mnogo dela i imadu zato higijenski uspeh, ali mogu prouzročiti deformacije, ako se ne čuvaš rdavog držanja.11 Dakako da postoje još i druge vežbe, kojima možemo paralizirati štetu, koju bi mogle prouzročiti te ili one vežbe. U različitim stru-kama ih dobivamo. Predaleko bi ali sizalo, navadati ih ovde. Neka se zadržim još nekoliko kod prostih vežbi, čije rdavo izvadanje mi je dalo povod za tu raspravu. 13 l)emeny: «Les bases scientifiques de 1’education physique», str. 202 i 203. 14 Demeny: u istoj knjiži, str. 161. 3S Pre pa neka još naglasim, da nema nikakvih vežbi jednog smera, koje ne bi trebale kakove dopune sa vežbania drugog smera, dopune ako ne u higijenskom a ono u kak.vom drugom pogledu. Naša sokolska telovežba nema samo zdravstvenu svrhu, koliko važna je već ta svrha sama, več i svrhu uzgojiti razne moralne i duševne vrline, koje ali več same ispunjuju eoveka ili sačinjavaju podlogu za njegovo usavršenje. «Vrlo malo specijalnih vežbi dozvoljava harmoničan razvoj, nisu dovoljno potpune i ne porazdeljuju dela na čitavo telo,» govori doduše Demeny i nastavlja: «Ako izuzmemo plivanje, fran-cuski boks, veslanje i nekoje telovežbačke igre, drugih ne smemo izvrševati samih, ako se hočemo izmaknuti štetnosti specializacije.15 Ako ali Demeny ovde navada iznimke, misli očita samo na zdravstvenu svrhu vežbe. Obzirom na druge svrhe pa svakoj toj iznimci možemo predbacivati nepotpunost. Tako plivanje u jako omedenoj meri vežba tako zvanu koordinacijski!: sposobnost, t. j. sposobnost upotrebljavati samo one mišice, koje su za pokret potrebne i upotreb-ljavati ih tako, kako je to potrebno. Ubrzo čim znadeš pravilno pli-vati, postaju pokreti čim dalje tim više automatski i vežba koordinacijske sposobnosti je time pri kraju. Doduše i kod vežbi na spravama postaju pokreti pri vežbi, koju več dobro znadeš, automatski, ipak se ali kod tolike raznolikosti vežbi kod svake nove ili ukoliko toliko promenjene vežbe ta sposobnost vežba iznova, na različit način. Kod vežbi na spravama se vežba na raznovrstan način takoder i odvažnost, prisutnost duha, hitna sprema i t. d.; za plivanje ne treba naročite odvažnosti. Isto što važi o plivanju važi i o veslanju, gde po gotovo ne treba odvažnosti. Kod francuskog boksa i kod telovežbačkih igara se doduše na mnogovrstan način vežba koordinacijska sposobnost, kod igara naročito sposobnost, brzo (i ako ne potpuno) koordinirati, i prisutnost duha i nagla sprema, sve to ali u drugim smerc-v'ma, nego kod drugih vežbi, naročito vežbi na spravama. Kako različiti pak su položaji, kod kojih čovek treba spretnosti, nagle spreme, prisutnosti duha, odvažnosti i t. d.! Čovek ne treba samo spretnosti u vodi i u čamcu. On mora i na drugi način znati veslati kroz život, on treba u vrlo različitim smerovima spretnost, koju mu ne uzgaji samo plivanje, s a 111 o veslanje, samo boksanje i s a 111 o ta ili ona telovežbačka igra. Telovežbačke grane se medusobno popunjuju. Spretnost u jednoj grani diže i spretnost i uspehe u drugim granama: tko hoče u kak,v oj grani postiči vrhunac, ne sme se ogrančiti samo na tu granu: niti trkač samo na trčanje, ili skakač samo na skok, niti spravaš samo na sprave, najmanje pak samo na preču ili samo na ruče, i t. d. 1!i Demeny: Les bases seientifiques de 1’education physique», str. 197. U knjiži «L’education de l’effort» ali govori: Vežbe normalnog gibanja s mesta: bodanje, trčanje, skokovi, plivanje, puzanje, prenašanje, bacanje do-voljne su obilno za naš harmoničan razvoj» (str. 145). Poezija telesnih vežbi. Telovežba pa je i umetnost i ne služi samo u zdravstvene i prak-tičke svrhe. Mladom, zdravom, krepkom čoveku, punom života i želje, upotrebiti svoju snagu i gibivosjt, je telovežba i kao umetnost potrebna. Praktično velekovrtljaj na pr. nečeš moći upotrebiti, a koliko je vežbača, koji čeznu, da se ga nauče što pre. Л koliko tek lepo sastavljene kombinacije na spravama, u kojima je moderna telovežba toliko napredovala. Uvek novo polje je tu za vežbanje koordinacijske sposobnosti, a i uvek novo polje, na k o jem se omla-dina može izživljati na koristan način, doživljavati sreču osečanja snage i okretnosti, ulevati u vežbu svoju mladu dušu, osećati umetnost na svom telu i u svojoj duši. Ako je inmo pravo Guts Muths, kad je rekao, da je «G i m n a s t i k a del o 11 r u h u mladeničkog v e s e 1 j a», imao je ali i pravo drugi poznati nemački telovežbački stručnjak Justus Karl L i o n, koji ju je imenovao «p o e z i j u tel a . Poeziju dobičeš u svakoj telovežbačkoj štruci, ako ju znadeš tražiti, poeziju pa možeš i sam, ako ti je dan dar za to, uliti 11 vežbe svake struke. U svakoj če ali biti drugačija. Kao krepak, jezgrovit epigram na primer je lep sastav vežbi na spravama, sva moč i okretnost se usredotočuje takorekuč 11 jednu samu sočnn rečenicu. Nerazmerno šire pa je telovežbačkoj poeziji polje kod prostih vežbi: kao lirska pesma je lahko skladba prostih vežbi, druga skladba opet epska pesma, opet druga dapaće cela drama. Vežbanje uzročenja 11 vezi sa ostalim prostim vežbama. Dakako ono tiskanje uz zid i uzručivanje nije ni poetično ni prijatno. Ali potrebno je. Da vežba vežbaću neče biti dugočasna, probudi zanimanje za nju. To češ učiniti vee, ako mu rastumačiš, zašto je potrebna. Kad pa vežbač već ima pouzdan ošečaj za pravilno držanje tela, bičemu vežbanje več ,više zanimivo, ako uzručenje menja sa različnim pokretima ruku i ujedno se giba sa kojim drugim delom tela, najbolje pa celim telom, da je tako vežbanje izdašno za celo telo. Da podani nekoliko primeraka: I. Izdašnija je več vežba za telo, ako uzručiš a ujedno se us p 11 e š na prste nogu. Uspon je koristna vežba za razvoj mišica na nogama. Pošto se pri usponu smanji običajna podloga za stajanje, zahteva uzdržavanje ravnoteže ovde i ja če napinjanje mišica ne samo na nogama, več i na telu."1 Napomenuto budi, da vežbu izvedeš sigurni je, ako se uspneS na prste tek u poslednjem trenotku, na kraju uzročenja. 111 Zato su sve vežbe, gdegod je treba «loviti» ravnutežu, izdašnije a i zanimljivije, nego iste vežbe, gde toga nelreba ili makar vrlo malo treba, n. pr. hodanje po brvnu ili dapače po užetu napram hodanju po tlu. Vrlo korisno za pravilno držanje tela je prenašanje tereta na glavi. Balansiranje tereta zahteva osim večeg naprezanja mišica potpuno pravilno držanje tela. Zato vidimo na primer, da se pralje, koje nose često svežnjeve rublja na glavi, dobro drže. Ništa pogrešna ne bi bilo, ako bi se nošenje laganih tvrdih ili i težili pa mekanih tereta na glavi uvelo kao vežba (naročito u telovežbu žena); na brvnu izvadana bila bi dakako još izdašnija. Mnogo izdašnija i zanimivija pa je vežba, ako vežemo uzručenje s a skoko m. Skokovi «na» spravama so drugčiji, nego pri prostim vežbama. — Vežbe na spravama treba deliti na četiri razreda. Omladina rado skače. A ipak kod naših prostih vežbi nopšt© retko naletimo na skokove, i ako tvore u sokolskom telovežbačkom sustavu dapače g 1 a v n u vrstil prostih vežbi. Male skokove, kod kojih se vežbač jedva digne od tla, još nalazimo gde u sastavima prostih vežbi, na više skokove pa skoro nigde ne nalazimo. Kao da bi prednjači mislili, da se ne dadu dobro vezati sa kakviin drugim pokre-tinia, ili pak, da se skokovi i onako dovoljno vežbaju kod tako zvanih skokova «na» spravama. Ali skokovi «na» spravama so drugačiji nego pri prostim vežbama. Kod skokova «na» spravama ide se naročilo za tim, da dodemo sa j e dne sprave u letu preko druge, dakle slobodno, ne da bi se je dotakli, na treću spravu: sa odskočišta kao pr,ve sprave na dfskočište kao druge sprave preko vrpce kao treće sprave, ili pri skoku u daljinu: preko praznog prostora na tlu, koji nam ovde nado-knaduje naročitu spravu. Ti skokovi nisu dakle vežbe n a spravama, kanto su uvršteni po sokolskom sustavu, več vežbe sa sprave na spravu (slobodno preko treče sprave, što se neka u buduče uvek samo po sebi razume, kada ću upotrebljavati izraz «vežbe sa sprave na spravu») i imadu zato sasvim drugu pri rodu nego vežbe na spravama. Treba ih je izlučiti iz vežbi na spravama, i sabrati ih u novi razred struke vežbi pomoču sprava, to je upravo u razred vežbe sa sprave na spravu».17 Vežbe pomoču sprava su dakako, ali sasvim naročita njjhova skupina, koja ne spada u razred vežbi na spravama. Nedati ih u naročit razred kraj razreda vežbi na spravama, reklo bi se uzdržavati u sustavu logičnu pogrešku, izvirajuču 17 Dopuna Ne nalazinio istih! Svaka g rana ih na svoj način promeni, tako, da su drugčiji, različni u različnim granama a ne isti. Ista imena nas ne smeju smetati. Zapravo pa so i imena drugčija. Nemarno na pri- 211 Iz istog razloga je pravo, da u suslavu kod vežbi na preči, ručama i t. d. nemarno skokova kao glavnih vrsti, i ovde su samo načini. Na primer na preči uzmah, izveden skokom. Uzmah je tu glavna stvar, skok samo osobiti način, kojim počinjem vežbu. Silno važno je pitanje, što su skokovi, za rešenje teškog pitanja odnošaja metanja do skokova. A predaleko bi išao s obzirom na svrhu te rasprave, ako bi raspravljao ovde još i o tome. 21 Deliti vežbe na spravama odmah u glavne vrste, govoreči: glavne vrste su na svim spravama iste, je logična pogreška predaleko izvedene abstrakcije. mer nathvata uopšte, več u istinu postoji samo «nathvat n a preči», nathvat na raca m a» (na obim pritkama) i t. d. i ta dva nisu docela ista i p u n o ime takoder nije jednako,22 istotako kao što ne postoji uzmah uopšte nego samo «uzmah na preči», «uzmah na r u č a m a» (na obim pritkama) itd., koji su različni po izvedbi i po punom imenu. Dapače i na visečoj preči je uzmah drugčiji, nego na čvrstoj preči: ,viseča preča je drugčija (i ako u stanju mirovanja samo malo drugčija) sprava nego nepomična preča. Gibivost viseče pieče uplivaše, da je uzmah na njoj i iz «mirnog> visa drugčiji, nego na nepomičnoj preči, premda je razlika vrlo mala, kod načina, kao što su nathvat, pothvat itd. pa razlika ovde dapače skoro nestaje, akoprem je i ovde, i ako vrlo neznatno, ćutjeti razliku na visečoj preči, jer preča nije pričvrštena. Čim više su si dakako dve sprave po svojoj konstrukciji nalik ili u nekim delovima sasvim jednake, tim više su si i načini i vežbe uopšte na njima nalik,23 tako da razlika u praksi skoro potpunoma nestaje: teorija pa mora uzimati u obzir i malene, u praksi skoro izginjajuće razlike.24' Razlike pa, kao što rečeno, nema, ako izvedem skok odredene mere pomočil odskočne daske itd. ili sa zacrtanog odskočišta itd. U obzir pa moramo uzimati istinitu, ne samo razliku materijala sprave i kod skokova: Skokovi sa obične odskočne daske su dru-gačiji, nego sa pružnom daskom; zato imadu prvi svoju granu, drugi svoju. Nadaljni primeri uzručenja u vezi sa drugim prostim vcžbama. Pa se sa tog zastranjenja na polje greški sokolskog i drugih sistema telesnih vežbi vratimo opet predmetu te rasprave. Možda je bilo to zastranjenje predugačko, nadam se ali da nije bes koristi. Hteo sam pokazati, da su skokovi kod prostih vežbi nešto drugo, nego skokovi na spravama, recte: sa sprave na spravu, i da se dakle po krivdi zanemaruju, govoreči, pa radimo ih dovoljno «na» spravama. A i vrlo dobro se dadu skokovi vezati s tom ili onom proštom vežbom. Upravo i sa uzručenjem. Razumije se, da kod toga skok nije način uzručenja, nego način onoga gibanja nogu, koje je vezano sa uzručenjem u s a s t a ,v. Skok kao vežba s a sprave na spravu nije s a s t a v kakovih gibanja nogu, trupa i ruku, jer tu vežbu ne čini samo gibanje nogu, koje se može povezati sa kakovim gibanjem trupa ili ruku, nego ovi pokreti trupa i ruku, koji su također potrebni i baš 22 Nathvat na obim pritkama na ručama sta više imenujemo drukčije: vanjski hvat. 23 Ode dakako kod jednakih delova dviju sprava u celosti drukčija konstrukcija sprave kod koje vežbe ne dođe do utjecaja, kao na primer cela konstrukcija ruča kod nekojih vežbi na j e d n o j pritci, su dakako lakoder vežbe i načini jednaki. Ovde pa zatim ne vežbamo na ručama kao specifično drukčiji spravi, nego je preča, več kao. na preči: jedna pritka ruča nam ovde služi kao preča. 24 Kako važnu ulogu mogu imati fine razlike za teoriju, za to giedaj primer u raspravi Kaj so meti?» (•ršto su metanja?») u Slovenskom Sokolu» iz g. 1905. str. 22 i sl. jer su također potrebni za postignuče mere skoka, čine ujedno po-kretom nogu skok, — slično kao uzmah na preči ili ručama i t. d. nife kakav sastav pok reta nogu, ruku i trupa. Obratno ali jest skok kao prosta v j e ž b a s a 111 o pokret nogu, to jest: osobiti način toga pokreta nogu, koji ali može biti povezan sa pokretima trupa i ruku, ali u tom slučaju samo u sastav, ali ne u nesi o Ženu v e ž b u. Pokreti ruku ili trupa u takovom sastavu mogu (ali ne moraju) dapače skok kao način pokreta nogu potpomagati obzirom na postignuće što više mere skoka. Mogu pa to samo u koliko to ne menja njih same u drugčije, nego u tom sastavu namjeravane pokrete. Pokreti trupa ili ruku mogu biti u takovom sastavu takoder takovi, da šta više sprečavaju postiguuče veće mere. Takoder pokret nogu sam pri skoku kao načinu toga pokreta nije upravljen samo na meru, več samo može (ali opet ne mora) prouzručiti takoder postignuće mere — ili obratno izmanjiti n.eru, kako je dapače takovo gibanje ujedno sposobno postići čim veču meru, ili je takovo, da snjime nije moguće postiči tko zna kakove mere: na primer: pokret nogu (odskok) u što snažnije pred-nožno skučenje u letu, ili pako pokret nogu (odskok) u držanje p r u ženi h nogu u letu. Sada nadaljni primer u našu svrhu: iz čučnja, pretklona i zaručenja s a d i g n u ć e m i u s p r a v o m skok (okomito u vis) s a u z r u č e n j e m i doskok u č u č a n j, p r e t k 1 o n i za-r u č e n j e, više puta uzastopce bez prestanka. Vežba nije samo uspešna za dobro držanje, več za celo telo vrlo izdašna, jer se k rečeš svim delovima tela. Pospešujuča pa je i za pljuča i srce. Ispočetka več po nekoliko puta uzastopce izvedenoj vežbi počinješ duboko dišati. Kod prostih vežbi, kod kojih se napinju samo malene skupine mišica, — koje ali prečesto vidimo u našimi vežbaonicama, — ne vidimo nikakvog ili skoro nikakvog pospešenja disanja; unutranjini organima ne daju ništa. A ipak su bile slavnom starogrčkoin lekarn Klavdiju G a len u iz Pergama telovežba samo one vežbe, koje pro-uzročuju jače i brže disanje." II. Predno što počneš sa vežbanjem te vežbe skokom, vežbaj ju bez skoka, dakle samo: iz čučnja, pretklona i zaručenja s a d i g n u č e m i u s p r a v o irf u z r u č i t i (ispočetka bez uspona, zatim sa usponom) i povratak u čučanj, p ret k Ion i za ruče-nje, više puta u zastopce: na «je(dan)» dosiži uzručenje, na <;dva» zaručenje, na «je-> opet uzručenje, na «dva» zaručenje i tako dalje. Pokrete izvodi spojeno, nigde se ne ustavljaj, ni u uzručenju ni u zaručenju, a ni izmedu. Naročito ne izvodi vežbe tako, da se ponajpre krečeš samo gornjim delom tela (trupom) i rukama, dakle da se ustrajajući u pot-punom čučnju uspraviš i predručiš i zatim — oklje.vajuči moguče dapače u predručenju — tek počinješ pokret sa nogama, da se dig-neš (noge pružiš) i ujedno svršiš pokret rukama u uzručenje. Pokreti ruku, trupa i nogu moraju se izvesti ne zaporedno, več uspo- Gledaj: I)r. J. E. Scheiner: Telesna cvičeni ve starem veku (Telesne vežbe u starom veku), str. 43. redno. Pošto ali imadu ruke dosta dulji put nego noge, budu se dakako brže gibale. Noge če se unatoč kračem putu kretati celo vreme, ako se neka kreču usporedno sa rukama. Kretati pa če se laganije, nego ruke. Isto je sa gornjim delom tela. Nalik je izvodenje pokreta natrag u čučanj, pretklon i zaručenje. Pokreti svih triju, ruku, nogu i trupa, počinju u isto vreme i u isto vreme svršavaju. Kod toga se u početku pokreta iz zaručenja i u početku pokreta iz uzručenja krečeš i rukama laganije, zatim pa uvek brže. U uzručenju se, kakor rečeno, ne zaustavljaj, «Pa moram se zaustaviti, ako hoču natrag u suprotan smer,» čujem prigovor. Ne treba! I lopta, koju baciš na zid, ne zaustavlja se na zidu, več u istom trenutku, čim se dotakne zida, več počinje leteti natrag. Pošto ali treba svladati otpor maha, koji su dubile ruke pri uzručivanju, je pokret iz uzručenja natrag u prvom trenutku jedva vidljiv, sto čini naočigled, kao da bi se ruke zaustavile, pa se ne a i ne treba, da bi se. Na taj način, mislim, treba je ravnati, da se to gibanje izvede uspešno, lepo, ritmično. Docela tačan opis je nemoguč, dapače potpuno pa se ukljanja opisu, kako upravljati napinjanje i popuštanje napetosti raznih skupina mišica, koje, sada više te sada više one, deluju kod izvedbe vežbe. To je stvar ritmičkog osečaja. Po gornjim opisu pa češ moguče lakše i pre pogoditi pravilno izvodenje, ako imaš iole ritmičkog osečaja i sa daljnom pravilnom vežboni krepiti uz mišice i taj osečaj. Ne zaustavljaj se, ponovo naglašavam to, u uzručenju, a ni u za-ručenju (u čučnju sa pretklonom). Umorilo bi te to više, nego neprestano gibanje, a i prekidalo ritmičko izvodenje. Kao nihanje neka bude to gibanje, nihanje gore i dole.2" Prijatan osečaj imačeš pri njemu, ili barem manje neprijatan, nego kod zaustavljanja. III. Sa s k o k o m dakako te vežbe nije moguče izvesti inače, nego skroz i skroz spojeno. Pošto imajo ruke ovde dulji put nego kod iz-vodenja bez skoka, giblju se još brže; kod promena smera (iz uzručenja i iz zaručenja) pa se i ovde porniču laganije, vrlo lagano pa u prvom trenutku, tako da se i ovde čini, kao da bi se zaustavile. Noge se odraze od tla, kad idu ruke preko predručenja. Naročito kod energično izvedenog odraza u let, kod čega dobivaju ruke jačji mah, idu ruke nekoliko preko uzručenja i potisnu krepčije ramena natrag. U ramenima osečaš kod toga, kao da bi se ruke pružile preko uzručenja, a to pružanje još pojača učinak uzručenja na držanje tela. Gornji deo tela je na najvišoj tačci leta docela uspravljen, krsta ovinuta, noge pomaknjene natrag (kod toga smeju biti lagano svinule). Povrativši se u čučanj i zaručenje, mogao bi se doduše zaustaviti. Pa toga ne čini, iz istog razloga ne, kao što je naveden kod opisa izvedbe bez skoka. Skači pružno, kao lopta. 2“ O velikom značenju ritmičkog gibanja za telesno vaspitanje dece (a i za uzgoj karaktera) i naročito o značenju nihanja, toga tipa ritmičkog gibanja, več za telesni razvoj malene dece, gledaj: Dr. Fr. Smotlacha: «Rytmus v telesne vychove» (Ritam u telesnom vaspitanju) u «Sokolu» iz g. 1914. Kao da bi osečala korist nihanja, se omladina rado njiše na kakav koli način, na nji-halci, na karikama i t. d. Vežbu možeš uči ni ti težom time, da u letu noge što više svineš zanožno, izvedeš dakle gib «pripetno». Takav skok (a ne iz čučnja, pretklona i za r učenj a a sa drukčijim pokretima ruku) bi o je vrlo obljubljen kod omladine u staroj Sparti. Imenovali su ga «b i b a -s i s». Naročito rado radile su ga devojke, budi sa odrazom s jednom nogom, menjajuči levom i desnom (u trčanju), ili sa odrazom obe-noške, i takmičile medusobno, koja če ga izvesti više puta. Neka devojka je takav skok izvedla čak hiljadu puta.-’7 Polazile dakako nisu iz čučnja. čučanj, pretklon i zaručenje pa za našu svrhu nije bez značenja. Uvijanje krsta u letu, pa zatim u čučnju i pretklonu jako svijanje u suprotan smer vežba mišice krsta (a i trbušne), čini krsta gibka i jaka i uzdržava ih u pravilnoj krivini. Vežbu možeš učiniti težom i sa okretima: sa pola okreta, sa celim okretom i t. d. IV. Za mišice trbušne i za mišice leda i sa tirne za dobro držanje tela vrlo uspešna vežba je i k o 1 o t u r n a p r e d na tlu (travi, strunjači, sa zaletom i bez zaleta), ili kao što ga deca zqvu «kopr-canje . Zdrava deca ga rado čine. Ne bi škodilo, ako bi ga često rt-dila i starija omladina. Ne izvodite ga pa samo u sedanje, več u stav, čime spojite uzručenje, jo« bolje pa skokom u vis i uzručenjem. Za dobru i gladku izvedbu kolutanja treba jako sklonuti glavu na-pred i skučiti leda, tako da dodeš, ubrzo čim si ruke postavio čim bliže nogu na tlo, rahlo vratom i ramenima na tlo, na što se bez postajanja sa skučenim nogama takorekuč odviješ sa zemlje i digneš u stav ili poskočiš i kod toga izravnaš, upraviš i uzručiš. Da sve to, naročito pa skok gore u vis, izvedeš gladko, treba opet docela spoje-nog gibanja. U skok gore se takorekuč ispruži kao pero. Kod takve vežbe budu bol ji vežbači u vrlo kratko vreme skoro sasvim nehotice počeli kolotur izvoditi bez potpore sa rukania na tla. To je več više nego pola slobodnog pr ek o p it a (t. zv. csalto mortale») i do potpunoga (na noge) je zatim samo još kratak put. Pri izvodenju slobodnog prekopita se do duše preporuča asistenca: vežbač na strani ili dva vežbača na obim stranama, koji rukama po-segnu u slučaju potrebe pod rame ili leda vežbaču, koji ga izvodi, ali prijašna vežba kolutura i «na po» slobodnih prekopita več če vežbača toliko usposobiti, da če biti jedva kada treba pomočnicima posizati izmedu». V. Istotako dobra je vežba k o 1 u t u r 11 a t r a g na zemlji u skok gore i uzručenje ili pa u stoj na rukama. VI. Cim se dobro naučiš kolotur napred na gore opisani način, ,vežbaj ga sa s k o k o m na ruke, izpočetka niškim, zatim čim višjim. Pri torne možeš skočiti preko drugog vežbača, koji kleči na obim nogama i upire se rukama na tla, ili preko klupe, preko stola, preko vrpce. Taj skok je ali zatim več vežba sa sprave na spravu, njegova veza sa koluturom pa sastav vežbe sa sprave na spravu i proste vežbe. Kad dodu kod doskoka ruke na tla, neka budu ruke nekako 11 produljenju trupa, trup pa več nekoliko preokrenut, da ne padne preteško na ruke, koje je treba nato pružno skučiti. Taj skok cleti- 27 Gledaj: Dr. Jos. E. Scheiner: Telesna cvičern' ve starem veku, str. 80. niice» su također izvodili mladi «stari» Grči i kako pokazuju usču-vane skulpture, vrlo visoko, preko uspravno i kraj toga još na pod-loški stoječeg druga.'-’* Naposled još sledeči primeri sa okretom: VII. Iz zakoracnog stava desno m i za r učenj a: s a p re d n o ž e n j e m d e s n o m i uzručenjem preko prednic e n j a celi okret u levo na p r s t i m a leve noge u z a k o r a č a n stav d ©snom i zaruženje; češce uzastopce. Izvedite sve spojeno, kod uzastopnog češčeg izvadanja ne zaustavljajte se nikde! I to gibanje neka bude nekakvo nihanje. Mah desne noge i mah ruku i lako uvijanje krsta ti pomažu pri okretu. Broj «jedan», «dva». Na «je(-dan)» počni pokret u izlazni položaj, na dva» ga postigni, pa se ne zaustavljaj u njemu, več predi bez okljevanja u gibanje u suprotnom smeru, to je prednoživanje i uz-ručivanje i okretanje. Na ponovni «je(-dan)» postigni prvu polovicu pokreta i potpuno uzručenje, desnom nogom pa odnoženje (radi poluokreta). Telo je ovde radi odnoženja desnom lagano nagnjeno u levo. Ne zaustavljaj se pa u tom položaju, već okreči se i giblji rukama i desnom nogom bezprekidno dalje (rukama i desnom lio-gom sada na dole), tako da si pri kraju drugog poluokreta opet u zakoračnom stavu desnom i u zaručenju (na «dva«). Ovde pa se opet ne zaustavljaj, več bezodvlačno predi opet u gibanje u suprotnom smeru, i tako dalje češče uzastopce. Vežbu vežbaj i iz zakoracnog stava levom sa prednoženjem sa levom i poluokretoni u desno na prstima desne noge. VIII. Ista vežba, a okret sa poskokom levom (desnom) nogom. IX. Ista vežba iz i spada n a t r a g van desnom (levom) opet natrag u taj ispad. Okret bez poskoka ili sa poskokom. X. Ista vežba iz počučnja za nožno desnom (levom) i umerenog p retklona (trup u ravnoj črti sa desnom nogom) opet natrag u taj položaj. Okret bes poskoka ili s njim. XI. Ista vežba iz čučnja, p retklona (ili bez pretklona) i za r učen ja opet natrag u čučanj, pretklon i zaručenje. Kod drugog poluokreta treba is nagnuča tela u levo preči u lagano nagnuče napred. Okret bez poskoka ili poskokom. Te i one tih vežbi možeš vezati medu sobom, ne zaustavljaj se ni ovde na prelazima iz jedne vežbe u drugu. Takve sastave izvodi više puta uzastopce bez prekinuča. Tako veži: II. sa XI.; III. sa XI.; IV. sa V.; IX. sa X.; kod IX. izvedi namesto povrata u ispad natrag: počučanj zanožno, pri X. namesto čučnja zanožno: ispad natrag; IX. ili X. sa XI. kraj izmene konačnog položaja jedne vežbe sa izlaznom druge; i t. d. Ali sve te vežbe, koliko su i izdašne i uspešne za dobro držanje, i još druge vežbe i pažnja na pravilno držanja tela uopšte kod svili vežbi, još nisu sve, treba je, da s e i, kad ne ve ž b a š, držiš pra.vilno. Več u vežbaonicama pa vidimo prečesto, kako rdavo se drže vežbači i vežbačice a naročito naraštaj, kad stoje i čekaju, s* Gledaj sliku u Dr. Scheinerovoj knizi: «Tčlesna cvičeni ve starem včku», str. 80. Skok letimice tako visoko moguće nisu izvodili doskokom sa rukama na tla, već na ruke trečeg vežbaCa, koji je hvatao skakača. da dođu na red. Osim pri telovežbačkom gibanju treba je još i it običnom životu podržavati dobro držanje tela, pod kaznom, da češ izgubiti sve uspehe svojih napora. Treba je neprestano djelovati na kostur i mišice, ako ih hočeš preobraziti i ustanoviti stalnu harmoniju, govori Demeny.-" Zalo dakle i inače, kad ne vežbate — u vežbaonici i van nje — držite se uspravno! Jaša Nenadović Popevši se na vrhunac sokolske delatnosti, u plod-noj jeseni niuške zrelosti i junačke smelosti, zgrudio se u ljubljenu domaču zem-lju, da nade tamo izmučeno telo trajni počinak. Telesno brata Jaše Nena-dovića, staroste Moravske sokolske župe u Nišu, nema više medu nama. Usnuo j& u 52 godini svog života san, iz kojeg ga nemože nitko probuditi. Duša njegova odletela je u naš Pantheon, gde žive trajnim životom naša najodličnija brada. Njegovo sokolsko delo i njegov sokolski život uvrštiše ga u kolo onih, koji žive preko groba i pokazuju našem sokolskom žiću i biču smer i cilj! Valjevo ga je rodilo, Niš mu je bratskom rukom poslednji put zaklopio oči. Od koljevke do groba br. Jaša ispunio je prostor i vreme plemenitošču svoje duše i svojim fizičkim naporima, koji su svi težili za jedinim visokim idealom njegova čista rodoljublja — za sreeu naroda i domovine! Domača gruda, stenjući pod nasiljem i iskorišta-vanjem nesretnih Obrenovića, bacila je brata Jašu iz svog zagrljaja, da je morao tražiti zaklona medu pečinama Cme gore, gde je dobio njegov nacionalni i borbeni karakter neizbrisive črte sokolske ne-savladljive i neslomljive volje. Njegov lokalni patriotizem je utomio u šireni obzoru Jugoslovenstva. A kad ga je želja po još širem i večem vidiku dovela u bratsku Rusiju, da se tamo potpunoma izvežba za vojnički poziv, probudilo se i ukorenilo u njemu slavensko mišljenje, koje je proželo i proniknulo sve njegove misli i bezuslovno ga posta- 2,1 Les bases scientifiques de 1’education physique», str. 219 i 220. vilo u službu borbe za ukrsnuće domovine, za ujedinjenje našeg naroda i za stvaranje skupne naše otadžbine. Tako proniknut i obogačen u svojoj duši vratio se br. Jaša godine 1903, kad je sazrela sudbina Obrenovića, u Srbiju. U njegovo srce palo je seme sokolske ideje. Spoznao je, da je svakom nacionalnom čoveku neobhodno potrebno, da tu ideju prisvoji kao bistveni i sa-stavni deo svoje duševnosti, jer mu je sokolska ideja neizcrpivo vrelo sviju kreposti i vrlina, koje mu daju moč i srestva u uzvišenom, po-žrtvovanom i nesebičnom delu za blagostanje naroda i zemlje. U bal-kanskom i svetskom ratu stajao je na čelu bojnih četa svoje brače, a kad su se mačevi spustili u korice, brat je Jaša zamenio oficirsko odelo sa cr,venom sokolskom košuljom i zauzeo vodeče mesto u svom društvu i u svojoj župi, a pozvan je bio i u Savezno starešinstvo {1923—1925). Kadgod mu je dospeo poziv za sednicu, skupštinu ili slet, brat Jaša bio je uvek tačno na mestu, ispunjujuči svoje sokolske duž-nosti pridobivajuči svojim otvorenim karakterom i iskrenim pojmovanjem sokolskog bratstva uvek veči krug štovatelja. Njegova čestita ličnost tvorila je živu vezu i medu prvih početaka sokolskog života na jugu naše zemlje i sadašnjih dana znatnog razmaha našeg Sokolstva, jer smo srušili sve zapreke i premostili sve ponore i slili se u celinu jugoslovenskog Sokolstva, koje pozna samo jedan put — put napredka, usmerenog u ogromnost slavenskog Sokolstva. Od sada dalje osećaćemo svuda i svagde u našim redovima da nam nedostaje impozantna pojava brata Jaše Nenadoviča, a taj bolni gubitak blagodatno će buditi u nama sečanje na nj, koga smo usadili bratskom ljubavlju u svoje duše! Na njegovo mesto stupaće stotine drugih, novih, mladih boraca za sokolske ideale, tako da če ostati brat Jaša uvek naš u životu, delu i mišljenju onih, kojima neka bude uzor i kažiput Jašino uzorno soko-lovanje! Kličem ti, brate Jašo, u ime sviju u tvoj sveži grob iz ranjene i ponosne duše poslednji bratski: Zdravo! E. G ang l. j Franjo Tekauc Jugoslovenski Soko Chisholm, Minn. u Americi zadesio je težak udarac, 4. aprila ov. god. umro je njegov prvi starosta br. Franjo Tekauc stariji. Ro-dio se 13, decembra 1879. u malom selu Hrovača kod Ribnice u Sloveniji. U Udružene Države otišao je po prvi put g. 1901, a u 25 godina svoga bo-ravka u Americi, posetio je četiri puta Rvoju užu domovinu Sloveniju. Došao je da vidi svoj mili rodni kraj, svoju rodenu grudu, svoje selo, kamo ga je uvek vuklo njegovo ljubeče srce. Sreča mu nije bila sklona, da bi još jedamput vidio svoju pitomu Slove- niju, svoj rodni dom. Zaklopio je svoje oči za uvek, daleko u tudini, daleko od svog rodenog kraja. Bio je odlučan nacionalista, dobar Soko, čestit karakter. Zapustio je svoju obitelj i braću Sokolove za uvek, zaduživši nas svojim radom. Neka mu je večna uspomena u Sokolstvu! — ________________________________________PREGLED________________________ Kulturno prosvetni odbor župe «Pctar Veliki Oslobodilae» v Tuzli kon-slituisao se je 15. aprila o. g. ovako: Predsednik i urednik: br. Vojislav Bogičevič; podpredsednik: br. Jovan Magaraševič; tajnik: br. Mehmed Salispahić; članovi: Drago Stanišič, Vojislav Vukanovič, Julijan Kovaljski, Bogdan Gjukić. Kad se konstituiše župski lekarski odsek, javičemo delegata lekar-skog odseka u kulturno prosvetnom odboru župe. Kao program rada našeg kulturno prosvetnog odbora u ovoj godini istaknut je: 1. Unapredenje društvenih knjižica. 2 Sokolsko ideološko vaspitanje članstva, naročito rad pred vrstom. 3. Moralno-etičko i nacionalno vaspitanje članstva. Radi što sistematskijeg i pelpunijeg izvodenja programa tačke 2. i 3. kulturno prosvetni odbor podelio je rad ovako: a) Organizacija: braća Vukanovič i Salispahič, b) higijena: br. Stanišič, c) upoznavanje slavenskog Sokolstva: br. Gjukič, d) istorija (sokolska i nacionalna): br. Magaraševič, e) etičko i nacionalno vaspitanje: br. Bogičevič. Pročelnici pojedinih grupa izradiče izvesnim redom i sistematski jedan broj nagovora (proslova), koji če se umnožiti i slati pojedinim društvima. Uredništvo «2upskog Vesnika», koji če izlaziti tromesečno primio je opel br. Bogičevič. Za proslavu godišnjice smrti br. Oražena, izradio je predsednik kulturno prosvetnog odbora predavanje za sva društva, pa nam dosad ja više, da su održala pomen ova bratska društva: Zvornik, Teslič, Kreka, Lukavac, Bijeljina, Doboj, Gradačac, Modrič i Derventa. Sokolsko društvo u Dubrovniku izdalo je «Pravila za sokolski podmladak», lcoja je razdelilo medu svoje sokoliče, da se po njima upravljaju. Društvo u Dubrovniku je marljivo i razume svu važnost podmlatka za našu sokolsku organizaciju, dokazavši to medu ostalim i izdavanjem tih pravila, u kojima doduše manjka još mnogo važnih tačaka. Nuzgred spominjamo, da če Prosvetni odbor JSS. izraditi skupno sa tehničkim, organizacijskim i lekarskim odsekom jedinstvena pravila, koja če važiti za sav naraštaj JSS. Župa i društva neka nas pri tome pomažu savetima. __________________ KNJIŽEVNOST ________________________________________ Popis knjiga, koje ima na zalihi JSS. objavljen je u Sokolskom kalendaru za godinu 1926. Sokolič. Broj 3. Vsebina: Nikola Požegovič: Glas Srba, Hrvata i Slovenaca. — Branimir Dobravski: Mati, naša mati, živi! — Ivanko Bendiš: Pozdrav Sokola svome kralju prigodom dolaska u Boku Kotorsku. — I. B.: Što vas čeka? — Milko Krapež: Spomini ob 251etnici. (Konec.) — Nikola Požegovič: Majci je milo! — I. B.: Preil doručkom. — Sv. Svoboda: Pojasnila k izvedbi in vadbi tekmovalnih vaj na orodju za moški naraščaj. — Glasnik. Naša radost. Broj 3. Vsebina: Modest: Oblaček na jasnem nebu. — Jovan Udkki: Divna slika. — Nikola Došenovič: Naše cveče. — Čast. — Nikolaj: Naša država. — Uganke. — Zastavice. — Rešitev zagonetk iz druge številke. Naša radost. Broj 4. Vsebina: Albin Čebular: Zarja in Vigred. — Jovan Udicki: Divna slika (svršetak). — Albin Čebular: Komu prvi pozdrav v pomladi? — Niko: Janček. — Skrbna Nadica (iz českoga). — Niko: Lev in zajček (indijska). — Naš kotiček: Zagonetke, obrtice, rešitev zagonetk iz tretje številke. Naša radost. Broj 5. Vsebina: Albin Čebular: Naša radost. — Proleee. — Albin Čebular: Dete in mamica. — S. Vrdoljak: Antič na prvom izletu. — Niko: Živalska abeceda. — Zastavice. Rešitev zagonetk iz četrte številke. Sokolski vesnik Banatske župe. God. III., br. 3. Sadržaj: Jednakost. — Savezna skupština. — Žena u Sokolstvu. — Soko u narodnoj poeziji. — Književnost i zabava: Svetozaru Miletiču. — Nada. — Mati. — Bednik. — Čast. — Beleške. — Jadčani. — Dom i škola: Sokolana. — Pijanica. — Luda. — Književni oglas. Vesnik sokolske župe «Petar Veliki Oslobodilao. God. 11., br. 1. (januar-mart). Sadržaj: U Prag! — Izveštaj sa godišnje skupštine Tuzlanske sokolske župe. — Dr. Lazar Car: U čemu je snaga Sokolstva. — Sa sednice tehničkog odbora župe. — Zupske i društvene vesti. Sokolska Misao, list sokolskega društva v Somboru, izhaja prav pridno. Do sedaj je izšlo že šest številk z vsestransko zanimivo vsebino. 6. številka, ki je izšla 15. maja, ima naslednjo vsebino: Na slet u Sentu! — Sokolima XX. veka. Jovan Raletič. — M. L.: Žena u srpskim narodnim pesmama. — Pred Praškim sletom. — Život i rad Sokolstva. — Memoar dr. Nika Maksimoviča: Gružani. — Knjige za Sokole. — Beleške. V vsebini 4. in 5. štev. «Soko Dušana Silnog», glasila beograjske sokolske župe, so med drugim sledeči zanimivi članki in razprave: Dr. V. K.: Mač kralja Aleksandra I. — Dr. Iv. Ribar: O Štrossmayeru Jugoslovenu u jugo-slovenskom Sokolstvu. — Sokolstvo u službi narodnoga preporoda. — Rezultat naše župe na 1. medusletskim utakmicama u Beogradu. — List se lepo razvija. Izšla je 5. številka izvrstno urejevanega lista «Sokolski vjesuik župe zagriv liačke». Kol vse ostale številke, ima tudi ta to-le bogato vsebino: A. B.: Gjur-» gjev dan. — Ante Brozovič: Historija Sokolstva. — Tuna: Brat Sakar — Sokolski jubilarac. — Ante Tadič: Osvrl na glavnu skupštinu JSS. — Zašto Sokolstvo prireduje sletove. — Dušan M. Bogunovič: Brat Jakov (Jaša) Nena-dovič. — Ivanko Bendiš (Kotor): Sokolsko pismo. — Pred javnim nastupima i svesokolskim sletom u Pragu. — Alfred Ratislav Pichler: Vježbe čunjem za naraštajke. — Župski glasnik. — Temu sede ostale v listu stalne rubrike: Jugoslovensko Sokolstvo. — Slavonsko Sokolstvo. — Sokolska štampa. — Sokolska kronika. — Razno.