KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 22 (3)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1937.
BR.13070
F. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za izradu bojnih lakova.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 12894.
Prijava od 2 juna 1936.	Važi od 1 septembra 1936.
Traženo pravo prvenstva od 12 jula 1935 (Nemačka).
Najduže vreme trajanja do 30 juna 1951.
U osnovnom patentu br- 12894 predloženo je, da se sulfonske kiseline ftalo-ci janina slobodnih od metala ili koji sadrže metale, t.j. proizvodi sulfonskih kiselina, koja se mogu dobiti pomoću zagrevanja derivata aromatičnih o-dikarbonskih kiselina u kojima je azot vezan na C-atome u o-položaju nalazeće se karboksilnih grupa, ili pomoću zagrevanja njihovih supstitucionih proizvoda, samih za sebe, ili u prisustvu metalnih jedinjenja ili drugih materija, dovedu u reakciju sa metalnim jedinjenjima pogodnim za stvaranje lakova, na pr. sa metalnim solima, metalnim oksidima, -hidroksidima i sl. Na taj način dobivaju se vrlo dragoceni bojni lakovi u raznim tonovima.
U patentu br. 13069 pokazano je, da se takvi bojni lakovi takode mogu dobiti, ako se pri stvaranju lakova od ftalo-cijaninsulfonskih kiselina , metalna jedinjenja zamene delimično ili sasvim sa ba-zisnim bojama.
Sada je pronađeno, da se takvi lakovi mogu dobiti i kada se pri stvaranju lakova od ftalocijaninsulfonskih kiselina metalna jedinjenja, odn. bazisne boje, zamene delimično ili sasvim sa organskim bazisnim jedinjenjima, koja nisu bazisne boje. I u tom slučaju dobivaju se bojni lakovi, koji su neobično postojani na svetlosti. Sul-fonske kiseline ftalocijanina upotrebljuju se probitačno u tom postupku u obliku njihovih soli, rastvorijivih u vodi. Za to
prevođenje pogodni su alifatični amini, naročito alifatični amini sa dužim ugljeno-vodoničnim ostatcima, zatm hidroaroma-tični, heterociklični, ili aromatični amini.
Zavsno od vrste upotrebi jenih sulfonskih kiselina, odn. amina, dobivaju se proizvodi. različtih svojstava. Pomoću obara-nja slabo sulfonisanih ftalocijanina sa organskim bazama, dobivaju se bojni lakovi, koji se usled nerastvorljivosti, odn-slabe rastvorljivosti, dadu odlično upotre-biti kao pigmenti. Obaranje u prisustvu supstrata i/ili sredstava za dispergovanje, može za ovu svrhu biti od koristi. Pri oba-ranju jako sulfonisanih ftalocijanina sa organskim bazama, doibvaju se uglavnom proizvodi, koji su rastvorljivi, u organskim rastvormm srdstvima, kao u alkoholu, butanolu, etilglikolu ili cik-loheksanu i koji su izvanredno pogodni za obojavanje caponskih lakova i organskih veštačkih materija.
Primer 1
10 tež. delova natrijeve soli sulfonske kiseline one plave boje, koja se može dobili zagrevanjem ftalonitrila u prisustvu kuprohlorida i piridina (izrađene pomoću sulfonisanja plave boje sa petostrukom količinom 40%-nog oleuma uz jednoča-sovno zagrevanje na 70", sipanje na led, odvajanje sulfonskih kiselina, neutralisanje sa natrijevom lužinom i sušenje) rastvori
Din. 5.—
se u 2000 tež. delova vruće vode i obara se pomoću dodatka rastvora cikloheksil-amiua, slabo zakiseljenom sirćetnom kiselinom. Dobiva se jedan svetleči plavo-zeleni bojni lak-
Primer 2
10 tež. delova natrijeve soli sulfonske kiseline plave boje, koja se može dobiti zagrevanjeni ftalonitrila u prisustvu ku-problorida i piridina (izrađene pomoću 20-časovnog sulfonisanja te boje u šesto-strukoj količini 60 °0 -nog oleuma, pri oko 25", u/. sledeče 3-časovno zagrevanje na 60", sipanje na inešavinu od 5 delova leda i 1 dela natrijevog klorida, ocedivanje staložene sulfonske kiseline i reakcije sa na-trijevom lužinom) rastvori se u 100 tež. delova vruće vode, zakiseli se sa sirćetnom kiselinom i zatim se obara pomoću dodatka od 5 delova dicikloheksilamina. Boja se ocedi.. ispere sa vodom i zatim suši. Boja obojava caponske lakove u zelenka-sto-plavim tonovima u izvanrednoj postojanosti na svetlosti.
Primer 3
10 tež. delova natrijeve soli ftalocija-ninsulfonske kiseline, opisane u primeru 2, rastvori se u 100 tež. delova vruće vode i tome se doda jedan slabo zakišeljeni rastvor mešavine amina, koja se može dobiti iz uljane kiseline od palmovih koštica- Dobiva se jedan svetleči plavo-zeleni pigment.
Primer 4
10 tež. delova natrijeve soli ftalocija-ninsulfonske kiseline, opisane u primeru 2, rastvori se u 100 tež. delova vruće vode i tome se doda rastvor od 3 tež. dela bari-jevog klorida u 50 tež delova vode. Zatim se obaranje dovršava dodatkom rastvora od 1 tež. dela dodecilamina rastvorenog u 10 delova vode uz dodatak sirćetne kiseline. Dobiva se bojni lak vrlo postojan u vodi.
Primer 5
100 delova bakarnog ftalocijanina obraduje se u toku od 20 časova pri običnoj temperaturi sa 750 delova 40 3,-ne pušeće sumporne kiseline, zatim se meša-vina zagreva još u toku od oko 2 časa na 90"C, sipa na mešavinu od 5000 delova leda i 500 delova natrijevog klorida i talog se ocedi. Zatim se talog razmeša sa 20.000 delova vode i u tu tečnost zagrejanu na 30", doda se 100 delova dodecildimetilami-na. lako dobiveni bojni lak, prečišćava se pomoću zagrevanja sa 20.000 delova vode na 80"C, zatim se isti ponova ocedi i suši. Dobiveni tamno-zeleni prašak rastvara se u nitroceluloznim lakovima, dajući zelenkasto-piavu boju. Rastvor daje prevlake, koje su izvanredon postojane na svetlosti-
Primer 6
Rastvor od 100 delova cinkovog ftalocijanina u 1000 delova 305,-ne pušeće sumporne kiseline ostavi se da stoji u toku od 4 časa na 50°C, sipa u jednu mešavinu od 10.000 delova ledene vode i 1000 delova natrijevog klorida i dobiveni talog se ocedi. Talog se zatim razmeša sa 20.000 delova vode, ta se mešavina zagreje na 30" i doda joj se 150 delova diciklokek-silamina. Posle ocedivanja i sušenja dobiva se tamnozeleni prašak, koji je ra-stvorljiv u mnogim organskim rastvornim sredstvima. On daje u nitroceluloznim lakovima i organskim veštačkim materijama plavo-zelena obojenja, izvanredno postojana na svetlosti.
Patentni zahtev:
Dalje izvođenje postupka za izradu bojnih lakova prema osnovnom patentu br. 12894 i dopunskom patentu br. 13069, naznačeno time, što se metalna jedinjenja odn. bazisne boje, koje se tamo upotreb-Ijuju za stvaranje lakova, sasvim ili deli-mično zamenjuju sa bazisnim organskim jedinjenjima pogodnim za stvaranje lakova, ali koja nisu bazisne boje.