KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 47 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
izdan 1. Avgusta 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7202
Aldiebolaget Nordiska Armaturfabrikerna, Stockholm, Švedska.
Sprava na udarnim alatljikama.
Prijava od 9. novembra 1928.	Važi od 1. februara 1930.
Traženo pravo prvenstva od 28. novembra 1927. (Švedska)
Pronalazak se odnosi na mehanizem nepomičen ili prenosljiv, kod koga tamo-amo krečuce se udarno teto prenosi, za vreme vršenja kretanja u nazad, pod uticajem spoljašnjega pogona, ceo ili deo rada po-trebnog za udarno kretanje udarača, na nagomilač snage. Kao nagomilači snage obično se upotrebljavaju opruge, ali se predlagalo postizanje potrebnog nagomila-vanja snage zaptivanjem udarača ili razre-divanjem vazduha, koji se nalazi ispred odn. iza udarača. Sprava sa oprugom je iz više razloga nepogodna. N. pr. nije mo-guče celishodno udesiti tako snagu opruge, koja deluje na udarač, da ona za vreme odavanja celog nagomilanog rada na udarač bude na kraju udarnog kretanja konstantna ili veča. Zatim su naprezanja opruge vrlo velika usled brzog kretanja, usled čega propada vrlo često opruga, odnosno opruga se lomi.
Ako se za nagomilavanje snage upotre-bljava zaptivanje (zbivanje) ili razredivanje vazduha, to onda razume se da otpadaju opruge, ali se i u fom slučaju pokazuje prenošenje snage na udarač kao nepo-voljno.
Pronalazak se pak odnosi na spravu za nagomilavanje snage, kod koje se može udesiti na svaki željeni način odvajanje snage tako, da n. pr. udarač biva izlagan konstantnoj snazi za vreme celoga udara snage ili snazi, koja je na kraju udara veča. Pronalazak se odlikuje poglavito time,
što se nagomilač snage sastoji s jedne strane od jednog ili više pokretno name-štenih tela na telu okretanom izvesnim pogonom, a s druge strane od tamo-amo pokrefnih vodečih površina u srazmeri prema pomenutim telima, koje su tako name-štene, da one tako pomeraju centrifugalna tela kod nazadnog kretanja udarača u su-protnom pravcu centrifugalnoj sili, da se nagomilava snaga za kretanje u napred udarača, te da se udarač po završenom kretanju u nazad opet kreče u napred pod uticajem centrifugalne sile na vodečim površinama.
Prema jednom naročilom obliku izvo-denja pronalaska može pri torne sprava biti izvedena tako, kada udarač izvodi i brzo okretno kretanje, da jedno ili više centrifugalnih tela budu pokretno namešteni na udaraču i da sa odgovarajučim vodečim površinama zajedno deluju sa okre-čučim se vodečim delom.
Prema drugom jednom obliku izvodenja pronalaska, može sprava biti izvedena tako, kada vodeči deo izvodi brzo okretanje, da jedno ili više centrifugalnih tela bivaju pokretno nameštena na vodečem delu i da zajedno deluju sa odgovarajučim vodečim površinama na tamo-amo idučem delu udarača, koji se u datom slučaju i okreče.
Zatim se može izvesti sprava tako, u slučaju da kako deo udarača, tako i vodeči deo vrše brzo okretanje, da se i deo udarača i vodeči deo snabdevaju jednim
Din. 20.
ili sa više centrifugalnih tela, k oj a zajedno deluju sa vodečim površinama na vodečem delu odn. na delu udarača. Vodeče površine mogu biti kose ili lučne uvek prema načinu, kako se želi u svakom pojedinom slučaju iskoristiti nagomilana snaga. Centrifugalna tela mogu se sastojati od lopti, valjaka ili t. sl., k oj i naležu radijalno ili su uivrdena na ručicama okretljivim u radijal-noj ravni ili t. sl.
Dalja obeležja pronalaska biče bliže izležena u sledečem i u vezi oblika izvodenja prestavljenih na priloženom načrtu. Udarni mehanizam najbliže može da pripada tipu, kod koga udarač izvodi brzo okretanje pomoču spoijašnjega pogona, a povratno kretanje udarača izvodi se kod udara nastalom zajedničkom sa rad njo m iz-medu jedne ili više kosih ili lučnin površina ili t. sl. predvidenih na brzo okreču-čem se udaraču i nakovnju.
Sl. 1. prestavlja jedan oblik izvodenja pronalaska u vezi sa udarnim mehanizmom zadnje pomenutoga tipa u podužnom preseku. Sl. 2. pokazuje drugi oblik izvodenja, na kome su prestavljeni samo oni delovi, koji su potrebni za objašnjenje pronalaska. Sl. 3. pokazuje treči a sl. 4. i 5. čet vrli oblik izvodenja, pri čemu je sl. 5. presek po liniji 5-5 na sl. 4. Sl. 6. je peti oblik izvodenja, a sl. 7., 8. i 9. su još tri oblika izvodenja. Sl. 10. i 11. prestavljaju jedan par diagrama sila, koji pripadaju oblicima izvodenja prestavljenim na sl. 1. i 6.
Na svima slikama je 1 deo udarača, 2 je deo vodice, 3 je nakovanj, a 4 i 5 su kose površine, koje nameštene na delu udarača 1 i nakovnja 3 za odbacivanje udarnog dela posle udara.
Kod oblika izvodenja po sl. 1. zadnji je deo udaračkog dela 1 snabdeven radijalnim žljebovima 7 u kojima pokretno naležu lopte 8. Predpostavlja se, da vodeči deo 2 okretno naleže u kosturu 9 i da se okre-če električnim motorem 6 ili t. sl. Kod oblika izvodenja prestavljenog na sl. 1 su u vezi udarač 1 i vodica 2 pomoču spoja na klin i žljeb 10, 11 tako, da je udarač prisiljen na okretanje zajedno sa vodicom, mada on istovremeno može da izvodi tamo-amo kretanje u odnosu na vodiču. Žljeb 11 može pri torne da bude prav ili savijen, a u datom slučaju i vrtnjast, da bi se timo-gučio bezudarni tok udarača u vodečem delu. Zadnji deo vodice 2 snabdeven je nagnutim vodečim ravnima 12 za loptice 8, tako, da te loptice bivaju primorane na to, kod kretanja udarača unazad, da se kreču u pravcu prema obrtnom centrumu na suprot centrifugalnoj sili.
Sledeči je način dejstva sprave.
Kada udari okrečuči se udarač 1 na na-
kovanj 3, onda se udarni rad prenosi na njega i na njemu pritvrdenu alatljiku n. pr. burgiju, dleto, kalup za zakivke ili i. sl. Kod prenošenja udara na pomerljivo nale-žuči nakovanj izlaže se udarač saradniom izmedu kosih površina 4 i 5 i brzog o kretanja udarača komponenti sile, k oj a deluje u pravcu u nazad i ona baca natrag udarač. Da bi se poipuno ili delimično isko-ristio taj rad u cilju proizvodnje najbližeg radnog udara, mora biti predviden nago-milač snage i on se u smislu pronalaska sastoji od loptica 8 i vodečih površina 12. Usled brzog obrtanja vodica, pa time i udarača teže te loptice 8 da se kreču napelje i radijalno, i to sa šilom u toliko večom u koliko je veče rastojanje od cen-truma, uz predpostavka konstantnog broja obrtanja. Stoga pritiskuju velikom snagom loptice vodeče površine 12 i zbog kosog položaja tih površina u odnosu na zajed-ničku obrtnu osovinu loptica nastaje jedna komponenta centrifugalne sile, k oj a je paralelna sa pomenutom obrtnom osovinom i suprotnog je pravca sa povratnim kretenj e m udarača 1. Jasno je da se time na-gomilava uz kočenje kretanja udarača 1 rad. Kad prestane kretanje udarača, onda se rad preda opel udaraču 1, pri čemu ranije pomenuta komponenta, čiji je pra-vac nepromenjen, daje telu brzo kretanje, udarno kretanje u suprotnom pravcu.
Kod oblika izvodenja prestavljanog na sl. 1 vodeče površine 12 prolaze pozadi u cilindričnu površinu 15, i to ima za posledica, da kada je povratno kretanje udarača tako veliko, da loptice dodu na tu cilindričnu površinu, onda se nagomilana snaga u tim lopticama 8 zadrži, a da se ne preda opet udaraču, sve dok se isti ne izloži kakvom spoljašnjem uticaju na pr. prevrtanju udarnog mehanizma sa nakov-njem na dole, kada je teža u stanju da opet povede udarač na nakovanj tako, da loptice 8 bivaju opet u stanju da dodu na kose površine 12, i da na gore izloženi način odaju nagomilani rad udaraču.
Dalje kod oblika izvodenja po sl. 1. prelaze koso površine 12 spreda u kosu ili lučnu površinu 16 suprotnoga pravca. Iz gornjega je jasno, da tako postavljena površina 16 izaziva komponenta sile, koja deluje na udarač u protivnom pravcu ali paralelno udarnom kretanju i na taj način utiče kočeči u slučaju, kad bi udarač do-bio priliku, da se unapred toliko pomeri, da loptice 8 dospeju na kose površine 16. To postavljanje treba onda da se upotrebi, kada udarni mehanizam radi u praznom hodu, te time sprečava razbijanje mehanizma.
Kod oblika izvodenja prema sl. 2. zameri j uju loptice 8 klin 10, pri čemu one idu u olucima 13 predvidenim na vodicama 2 i uz to su dna oluka 13 snabdevena vodečim površinama 12.
Na si. 3. upotrebljavaju se i oluci 13, ali su oni vrtnjasto postavljeni i omogučavaju bezudarni hod udarača 1 u vodici.
Kod oblika izvodenja prema sl. 4. i 5. kao što je prestavljeno, kose su površine, 12 nameštene na letvama k oj e dopiru u odgovarajuče žljebove na udaraču.
Kod oblika izvodenja na sl. 6. prestavljen je drugi oblik vodečih površina za loptice 8. i ovde je predvidena cilindrična vodeča površina 15 na zadnjem kraju vo-dečeg tela 2 i izmedu te površine 15 i vodeče površine 12 nameštena je osim toga još i kosa vodeča površina 17, Ir.oja spre-čava nepredvideno prevodenje loptica 8 sa površine 15 na površinu 12. Za prevodenje možemo se primera radi poslužiti šlapičem 18, koji se spolja može pomerati ili t. sl.
Na sl. 7. prestavljen je drugi oblik izvodenja naleganja centrifugalnih tela, pri čemu ista, pošto se sastoje od valjaka, okret-ljivo naiežu na spoljašnjim krajevima ruči-ca 19 ili t. sl., koje okretljivo naiežu na udaraču 1.
U ostalom je sprava prema sl. 7. slična primera radi sa sl. 1., mada su kose površine 12, 16 nešlo različito obrazovane i mada nedostaje cilindrična vodeča površina 1.
Sl. 8. prilično se slaže sa sl. 8. Ovde su samo valjci zamenjeni okretljivim loptica m a 8 na okretljivo naležučim kracima 19.
Na sl. 9. prestavljen je oblik izvodenja obrnuto sl. 1., kod koga vodeči deo 2 nosi radijalno pokrefljive loptice 8, koje naiežu u radijalnim žljebovima 7 centralnoga čepa 20 strčečeg iz zadnjega kraja vodečega dela 2. U isto su vreme postavljene vodeče ravni 12, 16 kuglica 8 u udaraču 1. Ovako postrojenje, razume se, da prefpostavlja okretanje vodečega dela.
Na sl. 10. i 11. prestavljeno je nekoliko dijagrama sila-puta, koji prestavljaju medu-sobne odnose veličina centrifugalne sile i ranije pomenute komponente sile, transla-torne sile, kod oblika izvodenja sprave prestavljene na sl. 1. i 6. U dijagramu su prestavljene sile ordinatama a putevi abscisama i na sl. 10. i 11. odgovaraju tačke c, a, b, d, e odn. C, A, B, D, E odgova-rajučim tačkama na sl. 1. i 6 bez daljeg objašnjavanja, jer je to razumljivo. Ispod abscise štrihulirana površina obeležavaju kočioni rad primljen od centrifugalnih tela kod kretanja u napred udarača u tačci a odn. A, u k oj oj je udarac prenešen normalno na nakovanj. Ako se želi imati puno
dejstvo kočenja, onda taj rad treba da bude tako veliki, kao što je malo ranije prenesen udarni rad na udarno telo, koji je prestavljen na dijagramu štrihuliranom povr-šinom iznad abscise. Na sl. 11. ispod abscise nalazeča se neštrihulirana površina prestavlja potreban rad, kada se loptice 8 udarača treba da prevedu sa cilindričnih površina 15 na nagnute površine 12 na sl. 6.
Patentni zahtevi:
1.	Nepomični ili prenošljivi udarni me-hanizam, kod koga tamo-amo krečuče se udarno telo prenosi za vreme vršenja kretanja u nazad, pod uticajem spoljašnjega pogona, ceo ili deo rada potrebnog za udarno kretanje udarača, na nagomilač snage, naznačen time, što se nagomilač snage sastoji s jedne strane od jednog ili više pokretno nameštenih tela u okretanom delu, od kakvog pogona, a sa druge strane od vodečih površina, koje se kreču u sraz-meri prema pomenutim telima tamo-amo, i da su te vodeče površine nameštene tako, da one pomeraju centrifugalna tela kod povratnog kretanja udarača u suprotnom pravcu od pravca centrifugalne sile, da se tako nagomilava rad za kretanje udarača u napred te, da se opet kreče u napred ud: rač posle završnog kretanja unalrag, usled uticaja centrifugalnih tela na vodeče' površine.
2.	Mehanizem po 1. zahtevu, kod koga udarno telo izvodi brzo okretanje, naznačen time, da su centrifugalno telo ili centrifugalna tela pokretno nameštena na udaraču i da zajed no deluju sa odgovaraju-čim vodečim površinama u datom slučaju na obrčuči se vodeči deo.
3.	Mehanizum po 1 zahtevu, naznačen time, da su centrifugalno telo, ili centrifugalna tela pokretno nameštena u brzo okre-čučem se vodečem delu i da zajedno deluju sa odgovarajučim vodečim površinama na udaraču koji ide tamo-amo i koji se u datom slučaju i obrče.
4.	Mehanizem po 1. zahtevu, naznačen time, da jedan deo vodečih površina ima takav oblik, da one za vreme poslednjega dela udarnoga kretanja udarača pomeraju centrifugalna tela u suprotnom pravcu prema centrifugalnoj sili i time nagomilavaju na istima ili ceo ili jedan deo udarnog rada na njima.
5 Mehanizam po zahtevima od 1 do 4, naznačen time, da je zadnji deo vodeče površine paralelan obrtnoj osovini obrču-čeg se dela.
6.	Mehanizam po 1., 2. ili 3. zahtevu, naznačen time, da se centrifugalno telo ili
centrifugalna iela sastoje od lopti, k oj e po-merljivo naležu u okrefljivom delu.
7.	Mehanizam po 1., 2. ili 3. zahtevu, naznačen time, što se centrifugalna tela sastoje od krakova opterečenih tegovima, koji (krači) naležu okretljivo na okretnem ili okretljivim delovima.
8.	Mehanizam po 2. i 3. zahtevu, kod koga se vodeči deo prisilno okreče i pri-siljava udarač na to, da i on sudeluje u tom kretanju pomoču spoja na klin i žljeb,
naznačen time, da se centrifugalna tela upotrebljavaju kao klinovi, dok su u isto vreme vodeče površine izobražene kao žljebovi.
9.	Mehanizam po zahlevima od 1 do 4, naznačen time, što vodeče površine imaju oblik ravni, lcoje su u odnosu na obrtnu osovinu okretnog ili okretnih delova nagnute.
40. Mehanizam po zahlevima od 1 do 4, naznačen time, što vodeče površine imaju oblik lučnih površina.

A dpafenfhroj 7202.

ZZuZ

\



Adp arenf broj 7202.
Mit/. f>.