KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 SEPTEMBRA 1940
PATENTNI SPIS BR. 15909
1. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za spravljanje perhloretilena i heksafloretana.
Prijava od 30 maja 1939.	Važi od 1 septembra 1939.
Poznati su več postupci za prevodenje hlorisanih ugljovodonika u potpuno hlori-sane produkte, prema kojima se, putem vodenja mešavina otparavanih niskohlori-sanih ugljovodonika, sa -potrebnim količinama hlora, preko materija, sposobnih za adsorpciju sa velikim površinama, kao ži-votinjski ugljen, u jednom jedinom rad-nom toku istovremeno otcepa hlorovodo-nik i adira hlor, pri čemu se spomenute materije drže na temperaturama iznad tačke ključanja krajnjeg produkta.
Eksperimenti su pokazali da se prili-kom spravljanja potpuno hlorisanih pro-dukata acetilena, t. j. perhloretilena i hek-sahloretana može, pod izvesnim uslovima rada odustati od odvojenog spravljanja i izoliranja niško hlorisanih ugljovodonika, koji se hloriraju, kao meduprodukata i može se polaziti n. pr. umesto od dihlore-tilena ili tetrahloretana, neposredno od a-cetrlena i hlora.
U smislu pronalaska taj način sada vodi do cilja kod primene katalizatora sposobnih za adsorpciju sa velikim površinama, kao životinjskog ugljena ili naročito ak-tivnog ugljena, ako se u cilju izbegavanja suviše jako eksotermnog reakcionog toka, pretvaranje acetilena svrši sa hlorom u količini, teoretski potrebnoj za potpuno hlorisanje, razredivanom pomoču inertnog gasa n. pr. azota, pri čemu odnos 1 zaipre-minskog dela reakcionog gasa odgovara približno 2 do 4 zapreminska dela inertnog gasa. Za hlorisanje acetilena poznato je več razredivanje reakcionog gasa sa hlorovodonikom, ali samo za slučaj sprav-
ljanja nisk oklo risanih produkata, koji prema torne još sadrže vodonik i za ubrzava-nje reakcije pomoču zračenja.
Za spravljanje perhloretilena iz acetilena može se nostupati n. pr. na taj način, što se sa jedne Strane pomeša 300 zapre-minskih delova hlora sa 800 zapreminskih delova azota i s druge Strane 100 zapreminskih delova acetilena sa 800 zapreminskih delova azota, te se iz ovih mešavinai pomoču sprovodenja kroz sloj od finozr-nastog peska, na po sebi poznat način iz-raduje reakciona mešavina, koja se zatim vodi pri temperaturi od približno 250 do 400° kroz sloj od aktivnog ugljena.
Pri hladenju nastalih para hlorougljo-vodonika dobija se zatim kao sirovi produ-kat neki komdenzat, koji se sastoji približno od 80% perhloretilena i koji se može frakcionisanjem o dvoj iti od nusprodukata, kao dihloretilena, trihloretilena i heksahlo-retana.
Pod istim uslovima rada dobija se sko-ro potpuno čist, suv heksahloretan, bez primeša heksaklorbenzola ako se mešavine me-njaju na odnos od n.pr.650zapre minski h delova hlora i 800 zapreminskih delova azota prema 150 zapreminskih delova acetilena i 800 zapreminskih delova azota, ili na odnos od 650 zapreminskih delova hlora i 1300 zapreminskih delova azota prema 150 zapreminskih delova acetilena i 300 zapreminskih delova azota. Po ispiranju hloro-vodonika, nastalog usled reakcije, može se azot, koji još sadrži hlor ponovo primeni-ti za razredivanje reakcionih gasova.
Din 5.—
Umesto azota može se kao inertni gas takode iskoristiti n. pr. hiorovodonik, nastali u postupku u kružnom toku za posti-zanje razredivanja.
Patentni zahtev:
Postupak za spravljanje perhloretilena i heksahloretana, naznačen time, što se re-
akcioni gasovi acetilen i hlor, koji su za-jedno razređivani pomoču inertnih gasova u odnosu 1 prema približno 2—4 zapre-minska dela, medusobno pomešaju, u da-tom slučaju u nekom sloju indiferentne čvrste materije i što se tek zatim dovode do reakcije iznad katalizatora sa velikim površinama, sposobnim za adsorpciju, kao aktivnog ugljena.