POŠTARINA PL'AĆENA' U GOTOVU
'CENA' T,— DIN.
шоии тш
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJII!
Izlazi svakog pefka • Godišnja pretplaia 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 27 septembar 1940 I. XI • Eroj 39
бМаша i pteUcana zemlje
JEDNAKIU ODRICANJIMAIII PRAVIMA
Jedino čvrstom zajednicom, u dobru i u zlu, mogu da se održe narodi u današnjo j svetskoj buri; a pogotovo hianji narodi. Jedino tako, ako se niko ne pita, i ako nema razloga da se pita ni „rašta", ni „za koga", več ako su svi svesni, da je sve šta god urade ili pretrpe, URAĐENO 1 PRETRPLJENO ZA SVE I ZA SVAKOGA, ZA SEBE I ZA DRUGOGA, ZA DEO I ZA CELINU! Bilo je u Fran-cuskoj i veštačkog defetizma, ubačenog izvana, ko ji je stvarao takva pitanja, ali treba priznati da su mu i prilike išle na ruku, j er su se, i zavadene partije i zavadeni staleži, brinuli samo svaki o sebi, gledajuči a suprotnoj grupi često večeg protivnika nego li je spoljni neprija-td j i smatrajuči da je pobeda klase, ili partije, važni j a od Pobede nacije. Današnja kruta realnost im je dala i su-Više jasan odgovor, ali dockan nažalost
Nema zemlje u svetu ko ja bi mogla da posumnja u iskrenost naše neutralnosti, a na j man je to sme ju naši ljudi. Prema torne je jasno da sve žrtve i sva odricanja koja se nameću našem svetu, proističu iz potreba i interesa celine, jednako kao što eventualno hvatanje za oru-žje sa naše strane, ne bi niko mogao da označi kao neki militaristički ili imperijalistički čin, več kao najosnovniju odbranu rodnog praga i njegove nezavisnostu Šta god se medutim desilo, — uspeli-mi da očuvamo svoja nevtralnost, ili ne, — KAO NAJPREČA POTREBA, PORED NARODNE ODBRANE, NAMEČE NAM SE NARODNA PREHRANA I OPSKRBA I kao što vojna dužnost, u svesnom i dobro organizovanom narodu treba da je jednaka za Sve, tako i DUŽNOSTI KOJE PROISTIČU IZ OSIGURA-NJA NARODNE PREHRANE, TREBA DA SU JEDNAKE ZA SVE KRAJEVE I SVE STALEZE, ZA GRADOVE KAO i ZA SELA!
To načelo treba da je u prvom ređu upereno PROTTV SPEKULACIJE SVAKE VRSTE, a naročito takve, koja ide za bogačenjem pojedinaca na račun siromašnih slo-jeva i narodne celine. Mere što su ih u tom cilju predu-zeie vlasti, u glavnom su dobre, ali one treba da su isto tako dobro rukovodene; pa da se ne dogodi da se izrab-Ijuju protiv partijskih ili ličnih protivnika, dok se napro-thr gleda kroz prste vlastitim pristalicama, ili imučnijim i »uglednijim" ljudima. Narod če steči poverenje n te mere i rado če pristati na sva odricanja tek onda, kad vidi da je ruka zakona dostižna za sve, te da ona j ko ji, zbog lične koristi, oštečuje celinu, presta je da bude i „ugledan" i „pristalica", a postaje samo prestupnik, gori od neukog seljaka.
Samim kaznenim merama se neče, međutim, postiči mnogo, ako nema PLANSKI SMIŠLJENE I JEDINSTVE-NE ORGANIZACIJE, koja če umeti unapred da predvidi stvari i da preduzme mere, kako da narodna prehrana bude osigurana, ne za mesec ili dva, več za čitavu zimu i Proleče, pa i za čitavu godinu i više! To je potrebno obzirom na neizvesnost o trajanju rata; na eventualnost da i mi, protiv svoje volje, budemo zapleteni u sukob; kao i obzirom na činjenicu, da ovaj rat može da završi tolikim opustošenjem dobara, da godine koje nadodu posle njega, mogu da budu još gore nego li one, kad pod pritiskom z ut ne discipline stvari prisilno funkcionišu.
Merodavni faktori su i u tom pravcu preduzeli izve-sne mere, ali mi smatramo da bi, pored brige za narodnu odbranu, to trebalo da pretstavlja glavno zanimanje svih fakt or a u zemlji, i da bi trebala da se potisnu u drugi plan sva druga pitanja, a naročito partijska i politička, pa da se SVA PAZNJA POSVETI OPSKRBI ZEMLJE! Jer ne valja zaboraviti, da se, pored vrlo važnog hleba telesnog, tu U VELIKOJ MERI RADI I O HLEBU DUHOVNOM! Narod ko ji vidi, da se njegove vlasti stara ju, da svakome osiguraju minimum opstanka, da sprečavaju da bude Pljačkan od nesavesnih ljudi i da unapred osiguravaju pre-hranu niegovoj deci, takav narod če biti MORALNO IMUN PROTIV SVAKE DEFETISTIČNE AKCIJE, i spregan na svaku žrtvu.
Rekli smo, medutim, da te mere treba da budu što
Њ. B. KPAJb HA ГРОБУ ВЛАДИКЕ ШТРОСМАЈЕРА
Након ггосете српским мана-стирима и епоменицнма наше јуначке прошлости, у Ншпу и другде, наставио је Њ. В. Краљ ПеТар н своја научно-школсља путовања, па је том приликом посетио један део бановине Хр-ватскв и са нарочитим пијете-том се поклонио гробу великог аг.оСтола југословенске мисли и народног јединства, бискупа J. Ј. ЦЈТросмајера.
По бановини Хрватској је Њ.
В.	Краљ ПеТар II путовао у пратњи Њ. Кр. Вис. Кнеза А-пександра, затим у пратњк ба-на др. И. Шубашића, дивизиј-ског генерала Николе Христи-ћа, генерала Јована Лека, итд. Наш млади Владар посетио је там приликом, не само Ђаково, него и Липик, Славоисву Поже-гу, Нашице, Кутјево, Дарувар, Новску и још нека мања ме-ста, где му je сакупљени на-род, у великом броју, прире-дио свуда најсрдачније овацаје.
ГОВОР БИСКУПА Др. АКША-МОВИЋА
Најзначајнија и наЈсвечанија је бнла Краљева посета Ђако-
ву, где га је дочекао бискуп др. Антун Акшамовић и поз-дравио га врло значајним гово-ром. Биовуп Акшамовић је у том говору казао, између оста-лог:
„Ми чувари овога светиш-та у узбудљивој радости при-нашгмо своје поклоне и из« разе толле љубави према Ва-шем Крал^всном Величан-ству, Нашем љубљеном Кра-љу, Витешкрм претставнику Узвишене Династије Карађор-ђевнћа. На то смо понукани гекијем рода нашега Срба, Хрвата и Словенаца, који је поставио темал>е нашој Кра-љевини Југоолавији, уједиње-ној по Вашем Узвишеном Ро-дитељу, Витешком Краљу А-лександру I Уједкнитељу. Ми и сви овде сабрани претстав* ници из грађанских редоза нашега Ђакова пуни поноса и радости у својој поданич-кој оданости отварамо двери овога величанственог и све-тог храма, ззвјетног светиш-та бискупа Штросмајера из-грађенога кано сзм бискуп рече: „Слави Божјеј, једин-
Њ. В. Краљ Петар II и Н>. Кр. Вис. Кнез Александар у разговору са бискупом Акшамовићем
jedinstvenije. Sečamo se iz vremena prošlog rata, koliki je manjak za moral stanovništva u Austriji pretstavljala činjenica, što je u ugarskoj polovini, usled naročite dr-žavopravne podele i naročitih propisa, bilo brašna i masti za krijumčarenje po milo j volji, dok se u austrijskoj polovini gladovalo. Ljudi su se s pravom ogorčavali i pitali: Ako smo u šančevima jednaki, i ako se, i jednima i drugima radi jednako o glavi, zašto da nismo jednaki i u svakidašnjem hlebu?!.. A to neka bude pouka i za nas. Ako imamo jedinstvenu vojsku, koja je spremna da, bez ikakvih obzira na političku ili administrativnu podelu, brani sigurnost svakog našeg kraja zajedničkim silama, ONDA MORAMO DA SMO JEDNAKI I U PITANJU UNUTRA-ŠNJE OPSKRBE; pa da svaki branilac države bude ube-den, da je njegovo j porodici kod kuče kao i svakoj drugo j, bez obzira u kome kraju živi. I zato se više od ičega moramo kloniti toga, da se uvode specijalni propisi za pojedine krajeve, ili ograničenja uvoza ili izvoza iz jed-nog kraja države u drugi.
DUHOVNI MORAL I JEDINSTVENOST NAŠEG NARODA u ovom presudnom času, traži da postoji i jedan visoki socijalni i ekonomski moral, ko ji znači JBDNAKA ODRICANJA ZA SVE, jednaku prehranu i opskrbu za sve, jednake propise, jednaka prava i jednake dužnosti.
ству Цркава, слози и љубави народа свога.”
„Ваше Крзљевско Величан-ство! Ова наша ђаковачна ка-тедрала је највећи монумен-тални споменик наше земље, који славу Југославије, жизу вјеру и пожртвовност Като-личке Цркве, а надасве кул-турну снагу и спрему хрват-скога нарсда пренаша преко граница државе кроз све зам-ље простране Европе. Два су у земљи светишта којима се дичи наша Југославија: То је црнва на Опленцу саграђена од Витешког Краља Аленсан-дра I Ујединитеља и наша ђа-новачка катедрала саграђена од бискупа Јурја Штросмаје-ра. Из обадва ова светишта одзива нам се један глас: „Што je сунце небу сјајном, то је вјера човјечанству! Ре-лигија и морал темељни су ступови за сталност и снагу свакој држави и увјети за благостање сваном народу." Тако је говорио Витешни Краљ Александар I Уједини-тел>, Родитељ Вашег Краљев-ског Величанства. Ово је би-ло и гесло великога бискупа Штрссмајера.”
Њ. В. Краљ и Њ. Кр. Вис. Кнез Алеисандар прегледали су са највећим занимањем вели-чанствену ђаковачку катедралу, а затим с.у сишли у њену крип-ту, Te се са најдубљим пиете-том псислонили гробу велик-ог бискупа Штросмајера.
Sokolstvo za braću u Šibeniku
Čitav niz sokolskih župa u zemlji, kao i sokolskih jedinica n svima našim krajevima, uputio je Savezu Sokola K.J. rezoluciju i pisma, u vezi sa raspuštanjem bratske sokolske župe Šibenik i sa konfiskacijom imanja svih njenih jedinica. Iz svih tih rezoluci-ja i pisarna se vidi koliko je uz-budenje izazvao н svim sokolskim i vanjskim krugovima a Jugoslaviji ovaj teški udarac, koji je zadesio našu rodoljubivu bra-ću na Jadranu, i kako, u najte-žitn časovima sva sokolska i ju-goslovenska srca jednako biju za one koji su nepravedno progo-njeni.
Naša braća iz svih krajeva otadžbine traže, da Savez preduzme najenergičnije mere, da se ta nepravda ispravi, obećavajući u torne punu podršku, što je Savez, sa svoje strane, več učinio.
Skupština društva Celje-Matica
Sokolsko društvo Celje—Matica
održalo je glavnu godišnju skup-štinu, kao jubilarnu, jer je društvo ovih dana proslavilo pede-set godišnjicu rada. Za starešinu je ponovno izabran Dr. Milke Hrašovec.	—t*
Dužnosti sokolice
Порука Савета патриотских, ратничких и витешких организација
Znaš ti onaj od prvih uslova da postaneš dobra sokolica? — Ko savesno vrši svoje gradanske dužnosti, taj nosi u sebi jedan od prvih uslova da postane i dobar Soko. Koja sestra nalazt razloga da ne može da vrši savesno svoje gradanske dužnosti, ta ne može biti dobra sokolica. Ali ima i takvih koje u velikoj ljubavi za sokolstvo, zbog njega, zanemaru-ju svoje gradanske, a potom i porodične dužnosti. Te su u za-bludi. I ne služe sokolstvu ni na korist ni na čast. Ako si učenica, radnica, činovnica ili domaćica, — ako si kči, sestra, žena ili majka,
— odgovaraj najpre u potpunosti tim svojim gradanskim i porodič-nim dužnostima. Preostalo vreme, kao i duševne i telesne sile svoje, daruj slobodno sokolskom ra-du.
Nekoj če se učlnlti nemoguće I pitače: »Pa šta ml onda preostaje? Kad se iscrpim tim dužnostima, ne ostaje mi ni vremena, ni sila, pa ni volje za sokolski rad.«
— E, u tome Je tajna I veštlna! Svoje gradanske i porodične dužnosti dovesti u sklad sa svojim sokolskim dužnostima. Ova veštt-na izvire iz naše istinske ljubavi za sokolskim radom, koja nam strogo nalaže: razumno gospoda-renje svojim vremenom I silama. To Je upravo veština nad veštl-nama. Biva ponekad da ona u nama nadmaši i samu sebe, te nije više samo veština, nego se približava — umetnosti.
Osim redovnih dužnosti »okolice, dešava ge da dobijemo i neku naročita. I jedne i druge mi vršimo revnosno sa istom pre-'danošču. Ne bi valjalo da ti se ikad n duši uvuče »umnja, da ova tvoja jparočita dužnost nije onoll-ko važna 1 vredna, koliko je vež-n« l vredna dužno»t one druge sestre. Ili štaviše da ti se učini, 'đa ta tvoja dužnost nije dostojna tebe.
1 Nema n sokolu boljlti i gorlh, važnijih I nevažnljlh dužnosti, kao Sto je isključeno da Ima nedostojnih.
1 'Ako smo ‘‘»e prlhvatile neke (IninoitL mi Je vršimo I pod naj-žim okolnostima. Ne bi bilo dostojno (okolice da evoju dužnost napusti zato što su uslovi, pod kojima je vrši, postati teži. letina, teže okolnostt tziskuju od nas više sila. Ali, ml se toga ne plašimo. Veča potrošnja naših sila obogačuje naše iskustvo i razvija nam sposobnosti. Ako su okolno-
sti teže i najteže, mi umemo naše sile da udvostručimo. I tako — pobedujemo.
Jednom Je neki mladič, pri hiranju zanata u nedoumici zapitao mudraca: »Koji je zanat najbo-Iji?« — A mudrac mu je odgovo-rlo: »Onaj koji vršiš sa ljubavi.«
Tako je i u Sokolu. I ona naj-sitnija dužnost samo je prividno sitna. Ako je Tl vršiš, potpuno i savesno pa još ako joj poklanjaš pažnje i ljubavi, doblja veče zna-čenje. Ona dobija lepote; i kao pod upravom nekog čarobnog Stapiča, ona može da postane malo, fino umetničko delo svoje vrste.
Taj je štapič u TVOJIM ruka-ma!
SOKOLICA GLEDA OVAKO: Sokolstvo je velika zgrada silnih razmera. Ja sam u toj zgradi samo jedna ciglja. Treba da sam potpuno ispravna i na svome mestu, jer: Jedna nevaljala ciglja nagrduje zgradu, i znači početak njenoga rušenja.
— Jesi tl kada posmatrala veliki parobrod na moru? Hiljade su zavrtanja na njemu. Ima ih velikih i malih, na vidnim mestima, ili sasvim dole na dnu, u utrobi broda. Svaki od njih ima svoj za-datak, svoju dužnost u sklopu pa-robroda, u njegovom održavanju i kretanju po morskoj pučinl.
šta bi bilo da zavrneš, ili odvrneš ma koji od tih zavrtanja? — On, tli bi iiopšte prestao da radi, 111 bi počeo da radi tudač-kom brzlnom. Zbog toga, u Strojevima parobroda nastaje neki zastoj, poremečaji ili neka eksplozija. On mora da stane, naginje se, pa može	čak	i da — potone...
I sav taj	tom	da se	desi	samo
zbog toga,	što	si ti,	kad	niko
nije video,	zavrnula	onaj	mali
zavrtanj! Zavrnula si ga, t on ni- \ je ttpunjavao svoj zadatak; nije vršto svoju dužnost onako kako treba.
SOKOLICA ZNA OVO: Ja sam samo Jedan mali zavrtanj na pa-robrodu. Ali: — od mene zavisl opstanak parobroda. — Od toga, kako ja vršim svoju dužnost, za-visi veličina snaga I moč sokolstva. Od toga, kako ja vršim »vole dužnosti zavisl veličina, snaga i moć — Jugoslavije.
Beograd
MILENA GRUBOROVA
Савет патриотских и витеш-ких организација, у коме су
учлањене ове организације: Са-вез Сокола Краљевине Југосла-вије, Удружење резервних офи-цира и ратника, Удружење но-силаца Албанске споменице, У-дружење резервних подофнци-ра, Коло српских сестара, Са-вез ратних добровољада Краљ. Југославије, Удружење ра.тних инвалида, Београдско женско друштво, Удружење нооилаца ордена Карађорђеве звезде са мачевима, Удружење носилаца ордена Белог орла са мачеви-ма, Удружење одликов. златном или сребрном медаљом за хра-брост, Српски културни клуб, Југословенски културни клуб, Удружење ратних сликара и вајара 1912-18, Стрељачки савез Краљевине Југославије, Савез југослов. емигрантских удруж. из Јулијске Крајнне у Београ-ду, Савез скаута Краљ. Југо-славије, београдски Обласни одбор Јадранске страже, Трго-вачка омладина, Српско привр. друштво ,,-Привредник”, Дру. штво Светога Саве, Савез на-ционалних установа — Вртад, Удружење пензионисаних офи-цира и војних чиновника и У-дружење „Народна свест”, упу-тио је Савезу Сокола Краљеви-не Југославије ово писмо:
„У седници Савета, од 12 о. м., случај распуштања COKOJ1CKE ЖУПЕ ШИБЕНИК,, скренуо је на себе пажњу присутних и био прсдмет живе дискусије.
Једнодушном одлуком, Савет се придружује протестииа које
сте, поводом овог случаја, учи-нили код меродавних фактора и
жали, што је уопште било мо-гуАе да се оваква одлука доне-се у времену, када нам је ком-пактност националнога духа по-требнија него икада.
Савет патриотских организа-ција верује ,да he одбранбени дух нашега народа постајати све јачи и чвршћч и да he на-ционална свест о јединству на крају триумфовати, на корист Краља и отаџбине."
Jubilej Sok. društva Litija
Sokolsko društvo Litija, dravska banovina, proslavilo je, 15 o. m., najsvečanije tridesetgodiš-njicu opstanka i rada. Svečanosti su otpočele atakmicama još 8 septembra, koje su nastavljene 15 o. m. Takmičile su se kategorije u raznim disciplinama, pred velikim brojem gledalaca, koji su takoder srdačno učestvovaii u dočeku brojnih gostiju iz okol-nih jedinica i mesta. Na letnjem vežbalištu pozdravio je učesnike starešina, brat Lajovic, iznevši istorijat ч rada litijskog sokola, čije je zasluge takoder podvukao i priznao u ime župe Ljubljana, tajnik, brat Flegar. Posle govora stavljene su spomin trake na društvene naraštajske i Članske zastave, pa je otpočeo javni na-stup, pred ogromnim mnoštvom gledalaca, koga nije mogla omesti ni žestoka kiša. Sa vežballšta
prešli su sokoli i publika sa broj-nim zastavama i muzikom u sokolski dom, gde se razvilo sokolsko veselje. Tu su podeljene tak-mičarima diplome uz prigodne govore.
Svečanosti su zaključene uz o-duševljene manifestacije za sokolske i narodne .ideale. Publika je bila zadovoljna nastupom tak-mičara kako u lakoatletskim disciplinama, tako i u odbojci i na javnoj vežbi, a sve kategorije iz-vele su svoje tačke u savršenoj tehničkoj obradi. Litija je još jednom zasvedočila svoju oda-nost. sokolskim idealima. Gosti i brada bili su i na odlasku najsf-dačnije pozdravljeni.
Спомен нз једнвг ретког јунака
Поршле недеље навршило се двадесетпет година од јуначке погибије једног од најхрабри-јих официра јуначке српске вој-ске из светског рата, потпуков-ника Душана Ђурића, коман-данта Четвртог пешадијског пу ка, другог позива, који је пао, погођен куршумом у срце, за време најжешће борбе, npca о прса, на Мачковом камену. До своје јуначке смрти, херој Ду-шан Ђурић стварао је права чу-да својим јунаштвом, командујУ-1 ћи храбрим ужичанима, који за-једно с њиме нису питали коли-ко је непријатеља, него где је. Гудуре Рожња, Сокола и Jaro* дине, ориле су се од громовитих поклика: „У бој у бој!“ А са pe-чима њему најмилије песме Зај-чеве:	„Нек душман зна, како
мремо ми“, повео је своје јуна^ ке на последњи подвиг, који мУ, је донео вечиту славу и захвал* ност народа и отажбине.
Душан Пурић се родио у И* вањици 1874. У Београду је свр* шио обе школе војне академије и генералштабну припрему. Сав његов живот био је озарен са-мо једном мишљу и жељом: За слободу свога народа, дати cfr бе свега! Његова јуначка дела остала су уписана на свакој сто* пи наше земље, у сваком ерцу југословенском. Она су светао пример и нама соколима, који Кемо се знати угледати у приЈ иер Душана Пурића, ако то за' треба.
Нека је вечна слава неумрлом витезу, потпуковнику Душану, Пурићу!	J.	М.
. ,•{.■*!WtYi\
Sok. društvo Beograd - Matica predaje puškomitraljez II Pešadlj-skom puku (vidi članak u feljtonu)
Врло плодан рад Соиолсног друштва Београд - Матица
Соколско друштао Београд-М«ица схввтајући озбиљно дааашљу ситуацију, интензив-во се је дало на посао. тако да ge у свима правцима развило јеаоју активност.
1.	Стрељачки одсек преко ue-Јим- лета вршио је обуку у ra-ђалу малокалкбарске и вој-вичке пушке, тако д* је 209 •uimoea, чланииа и нараштаја успособљено 3* рукоаање и ra-
i)in>е из војничке пушке, а 110 вараштајаца и деие за гађање малокалибарсКом пушком. На крају су извршена гађања тачно no програму издатом од стра-не братског Соколског Савеза и то на школску и бојну мету као и Друштвене утакмиие иа на-градној мети. Гађања су вршена
на стрелишту код Цареве hyn-рије, као и на војном сгрелиш.ту у Јајинцима. По коначно завр-шеном rahan.y стрелци су се о-квалификовали овим редом за следеКе класе:
СТРЕЛЦИ I КЛАСЕ:
Тодоровић Јелнсавета, — Ко-стић Бранко, — Бахтик Др. Фрањо, — Атанацковић Драго-љуб, — Јовановић Јелена, — Буђински Стеван, — Мандић Лазар, — Новотни Отокар, — Јовановић Милутин (деге). — Теодоровић Милена, — Марин-ковић Добривоје, — Томић Гој-ко. — Ћоровић Јово, — ЈованО-вић Марија, — Буђански Ру-долф (нар.), — Анђелић Живка,
— Жиц Фрл«о, — Бељић Надеж-да, — Јовановић Владимир (нар.), Стаиковић Зоран (нар.),
— Голднер-Нешић инж. Љуби-
ца, — МарковиН Коста (нар.)-
Поред ових лепих успеха, no-стигнут је и један велики мо-рални успех, јер је чланство стално било у живом покрету и контакту са соколаном и сокол-ским радом. На стрелишту су редовно наше вредне чланице добротворног одсека припрема-ле пољски ручак, који је увек протекао уз шалу, весел>е и братско расположење. Стре.гање се је међу нашим чланством ro-лико популарисало, да су са не-стрпљењем чекали од недел>е до недеље, када he се ићи на стрелиште, а када им је на.л Рреферент стрелЈачког одсека, брат Рада Косовић, мајор, при-ликом завршених друштвеннх у-такмица саопштио, да су друш-твена гађања завршена у на-ставној 1940 години и да he би-ти радостан ако све стрелце, када се опет позову, вили на зборном месту у 1941 r., сви су осећали да се растају са нечим што им је мило и драго.
Овом приликом морамо изне-ти један лепи гест нашег дра-ror брата, Митровића Милутина,
референта стрел>ачког одсека Жупе, који је у току друштве-них утакмица нашем отсеку лич-но донео на стрелиште и пре-дао два лепа дара, са жељом да се даду најбољем стрелцу — члану и чланици. Ове су награ-де добили сестра Јелисавета То-доровић и брат Гојко ТомиН. О-стали стрелци I класе биће на свечан начин одликовани „Ме-даљом добром стрелцу", дипло-мама и осталим наградама, које he се предати награђенима 1 децембра.
2.	Велосипедски одсек. Увиде-ли смо важност и потребу да млађе генерације наших при-падника успособимо за бицик-листе који би у даном моменту врло корисно послужили за ку-рирску и обавештајну службу. Велики број оних који нису вој-ни обвезници: чланице и нарз-штајке, нараштајци и деца цело лето су на нашем летем веж-балишту учили терање бицикла. Управа друштва набавила је и ставила на расположење за ову сврху потребан број мушких женских и дечјих велосипеда,
те се је и у овом правцу псн стигао врло добар успех.
3.	Соколски аутомобилски курс. Схватајући огромну важност и значај моторизације у данашње време, а посебно аутомобилиз-ма, — као новина први пут X соколским редовима, основан је соколски аутомобилски курс. Иницијативу су дали и курс ор-ганизовали поједини чланови нашег друштва с тим да ови курсеви буду за све припадиике престоничког соколства. Мећу* друштвепи одбор београдских соколских друштава са одобра-вањем и разумевањем подупро је ову акцију са своје стране. I. Соколски аутомобилски курс на коме се сада налази 20 слуша-лаца (18 чланица и 2 члана) сви из нашег друштва, заврша-■ва се 5 октобра. Резултати ко-ји су постигнути како на теор-ном, тако и на практичном (во-жење) течају су врло добри. О-во је сада био само покушај због чега је на курс узет мањи j број слушалаца и сада је У ј пракеи стечено једио важно ис-ј куство — да се на будуће кур-
Sokolstvo u slavu rodoljubivog katoličkog sveštenstva
(Povodom govora biskupa Dr. Akšamoviča)
U isti mah, dok nas „Hrv. straža'1 i „Obzor" napadaju, da je sokolstvo „največi protivnik vere i katoličke crkve“, mi iz dubine duše kličemo: Da živi dakovački katolički biskup, dr. Antun Akšamovič, i da Bog da, da imamo što više takvih biskupa!
Ako tako srdačno pozdravljamo biskupa Akšamoviča, kao što smo uvek hvalili tolike druge odlične katoličke crkvene dostojanstvenike, kao što su Štrosmajer, Rački, Bijankini, Učelini i td., — misle li „Hrv. straža“ i «>Obzor“ da to činimo za to, što su oni „protivnici katoličke crkve“ i „bezverci'1, ili možda zato, što „nisu dobri Hrvati?“ Jer druge alternative nema: Ili mi nismo protivnici katoličke crkve, kad hvalimo tako odlične njene pretstavnike; ili ti pretstav-nici nisu dobri katolici, kad •h mi, tobožnji protivnici katoličanstva, slavimo!
Jedva da bi se moglo oče-kivati, da bi čak i „Hrv. straža", koja je prilično ne-obuzdana u tvrdnjama, mogla da ustvrdi, da je ova druga alternativa tačna... Znači dakle, da niko nije sretniji od sokolstva kad, za dobrog i ispravnog svešteni-ka, katoličkog, pravoslavnog ili muhamedanskog, može da kaže, da je (kao što to i pravila svih tih crkava propisu-ju!) ujedno i gorljiv rodoljub, uzoran državljanin, te da je odan svome narodu, Kralju i državi. Ništa drugo mi ne tražimo od njih; a najmanje nas smeta njihova revnost u veri i njihova o-danost crkvi. Znamo napro-tiv, da samo oni ljudi, koji svoje glavno životno zvanje yrše u redu, mogu da budu i dobri rodoljubi; pa zato njihova ispravnost, kao sve-Štenika, može samo da dade još jačeg ugleda njihovoj is-
pravnosti u nacionalnom i državljanskom pogledu.
Zašto mi dakle kličemo tako radosno: Da živi biskup Akšamovič?! Da li zato, što je učinio nešto u specijalnu korist sokolstva ili našeg lista? Ni govora! Mi to činimo zato, što se, nakon duljeg vremena, ponovo javio je-dan od najuglednijih pret-stavnika katoličke crkve u našem narodu, koji je ujedno i naslednik velikog Štros-majera, da u katoličkom
Premeštanja sokola i napadaji na sokolstvo
Pišu nam iz Siska:	Ovdašn.ie
sokolsko društvo je, usled preme-štaja izgubilo nekoliko svojih zaslužnih članova, naročito brata Viktora Radoševiča i s. Zlatu Šoštarič. Brat Radoševič ima več 25 god. učiteljske službe, dvoje dece u visim razredima gimnazije i treče na univerzitetu, a po priznanju gradanstva jedan je od najboljih učitelja u Sisku. Ipak je premešten u selo Zagra-de, srez Slav. Brod, gde nema nikakve srednje škole. — Sestra Šoštarič ima 33 god. službe, u Sisku ima svoju kuču i staru bo-lesnu majku od 75 god. a ipak ie premeštena u selo Veliku Tr-novicu, srez Garešnica, tako da če biti prisiljena da bolesnu majku ostavi bez svoje nege.
Zbog čega ovakvi progoni i o-
Pišu nam iz Vojnog Tuka:
Prošlih dana je iz našeg mesta premešten učitelj Rade L. Mrvoš, osnivač naše sokolske čete, i vrlo zaslužni sokolski radnik, pa je bačen u planinsko selo Gornje Borce, posle 10 god. bespre-korne učiteljske službe i rodoljubivog rada u narodu. Nikak-vog drugog razloga za njegovo premeštanje nije bilo, nego taj što je Soko, i što je preko sokol-skog društva prosvečivao narod. Pokušalo se da se slomi i da se odrekne tog rada, ali bez uspeha; pa je kao karakteran čovek i dobar rodoljub morao u pro-gonstvo.
Mač osvete, zbog sokolskog rada, zahvatio je i Mariju Lipo-vac, učiteljicu iz Mrkopolja, či-ji je suprug još za vreme pro-
Streljački otsek Sokolskog društva Beograd-Matica (vidi članak u feljtonu)
hramu,
vernika
севе може примити много већи број слушалаца тако, да ћемо кРоз кратко време успособити знатан број аутомобилиста. Spočil управља и главни је настав-чик брат Раде Косовић, мајор, одличан аутомобилски струч-Њак.
^руна свих наших прегнућа у овој години посебне соколске Делатности у нашем друштву је јавни час, са кога чист приход (преко 15000 динара) предадосмо Господину Министру Војске и Морнарице, нашто смо добили т°плу захвалницу. Затим је на-бављен један пушкомитраљез ra "осветом „2 храбром пешад. пуку — Соколско друштво Бео-град — Матица“, — који смо прошле недеље, на врло свечлн начин, предали нч Бањици, пред постројеним пуком, са пуков-! istog časa zaboravili i da po-ском заставом и-музиком, и на stoji neki klerikalizem, i to-тај начин још једном доказали lika njegova, sasvim suprot-колико нам на срцу лежи наша na dela i reči, — obradovali хРабра војска.	su se kad su pročitali bisku-
Матииа « -ке бити поносна на pov govor i izražavali želju, °ве своје vcnexe, али несмемо и da svi katolički sveštenici, /a-нећемо стати.	jedno sa pravoslavnim, tako
u prisusfvu svojih Hrvata i hrvatskog bana, dočeka Vladara svoje zemlje, rečima, koje su i du-boko katoličke i duboko hr-vatske, i duboko jugosloven-ske.
„Hrv. dnevnik”, koji je i-nače doneo lep prikaz o Kra-ljevom putovanju, podvlače-či oduševljenje naroda, izo-stavio je, doduše, gotovo či-tav onaj deo biskupova govora, koga mi navodimo u današnjem broju, ograniču-juči se da zabeleži samo bis-kupov pozdrav Kralju i Kra-ljevskom Domu; dok je „Hrv. straža", kao organ katoličkog episkopata, sasvim prečutala govor svog, katoličkog episkopa! Medutim, ni ta anomalija, ne može ništa da izmeni na visokom značenju biskupovih reči, niti može da posluži kao dokaz, da su sveštenici, koji in-spirišu „Hrv. stražu", verniji Hristovi sledbenici, dostojni-ji katolici i rodoljubiviji Hrvati, od biskupa Akšamovi-ča ...
Koliko naš svet nema ni trunka mržnje, ni prema ko-joj veri i plemenu, najbolje je pokazala baš pojava ovog govora. Svi dobri Srbi i Hrvati, svi Jugosloveni, a članovi jugoslovenskog sokolstva pogotovo, kao da su
vatve nečovečne Razne? Samo
zato što su br. Radoševič i s. Šoštarič bili neumorni radnici u sokolskom društvu; što je br. Radoševič bio naročito agilan pri zidanju sokolskog doma, a s. Šoštarič je u Prosvetnom odboru posvečivala sve svoje slobodno vreme našem naraštaju. Oni su kažnjeni dakle jedino zbog svoje savesnosti i rodoljublja, kao i zato da se onemoguči rad sokolskog društva. Premeštenje im je saopšteno u poslednji čas, sa nalogom da istog trenutka krenu na novo mesto, dok se premeš-teni nesokoli i danas nalaze u Sisku, sa obečanjem, da če im premeštaj biti obustavljen.
*
Pišu nam iz Osijeka:	Prošlih
dana suspendovan je od službe niš brat, Dorde J. Vitas, opšt. blagajnik u Čepinu i starešina sokolske čete Cepin. Razlog je to, što je br. Vitas bio stari i a-gilan soko, što je za sokolstvo radio u svojoj okolini, i što je bio dobar Jugosloven.
misle i govore, pa da Bog dade sreću i blagostanje — i banovini Hrvatskoj i Kraljevini Jugoslaviji!
Tako misli naš svet u o-gromnoj večini i tako zamišlja odnos izmedu vera i crkava, znajuči vrlo dobro, koliko poštovanja duguje njihovoj uzvišenoj misiji. To je i sokolsko gledanje. Dok naprotiv gledanje onih, koji ga kleveču, da je protivnik katoličke crkve, pretstavlja samo tendencioznu kampa-nju, inspirisanu od neprijate-l.ja našeg naroda, škodijivu i za hrvatstvo i za katoličan-stvo.
šlog rata bio progonjen od Au-strije i prebegao u inozemstvo, da se bori в dobrovoljačkoj legiji. Baš ta njegova rodoljubiva
prošlost upisana me je u greh, pa je zato njegova žena rastav-ljena od rnuža i troje male dece, da im se razori porodica.
Sličan slučaj dogodio se i učiteljici, Mandiči Hipšer, koja ta-kode mora da se odvoji od kuč-nog ognjišta i dvoje dece, i da pode u bezputno selo, gde ne može dobiti stana ni za jednu osobu. I ona je kriva samo zato što je bila dobra nastavnica i dobra sokolica.
Sav pristojan svet zgraža se nad ovakvim progonima i nad akcijom vlasti, koja nema pamet-nijeg posla, nego da goni Sokole i da razara porodice. Cilj pro-tivnika je jedan jedini, da uništi sokolstvo i jugoslovensku misao.
Ali u torne neče uspeti, jer sva ta progonstva samo čeliče sokol-sku volju i jačaju simpatije javnosti za progonjene.
*
Pišu nam iz Vele Luke, u Dalmaciji: Odavde je premešten brat Petar Stipković, učitelj, u selo Ogorje, opštine Muc, samo zato što je bio tajnik ovdašnjeg sokolskog društva i dobar Jugosloven. U isto vreme smenjen je sa Sfite.
ovdašnjeg povereništva drubrn-vačkog Ouzora, brat Spasoje Grego, ni za kakav drugi razlog, več zato što je podstarešina sokolskog društva. Sama uprava Ouzora nije mogla drukčije mo-tivisati to otpuštanje, več time da »mora iči«; a u predatnom zapisniku je izričito kazano, da je brat Grego vodio povereniš-tvo tačno i sa stručnom spre-mom. — Pored njih je premeštena i s. Anka J. Žuvela, učiteljica, zbog svoga sokolskog rada.
Cilj ovih premeštanja je uni-štenje našeg sokolskog društva. Ali taj cilj se neče postiči, jer progonstva samo jačaju naše redove i odluku, da izdržimo do konačne pobede. A čitav razuman svet se pita, kamo vodi ovakva politika i ko može da ima od nje koristi?
Sramni ispadi
Pišu nam iz Karlovca: U noči
od 21 na 22 septembra nepoznati počinitelji ispisali su zidove našeg Sokolskog doma najbesram-nijim pogrdama na sve što jed« notn čestitom državljaninu i Ju-goslovenu treba da je najsvetije. Nije im bilo dosta da su svoju »kulturu« ostavili na vanjskim stranama doma nego so presko-čili ulaz i išarali unutrašnje zido-ve. Pogrde su ispisane nekom specijalnom tekučinom, koju je veoma teško odstraniti sa zidova.
Karakteristično je da je grad* ska policija bila u tragu počini-teljima, ali je radije probudila našeg podvornika, da a tri sata noču Čisti zidove, nego da dalje tjera počinitelje, koji a ostalom' nisu tako jako »nepoznati«. Taj kukavički čin ečinio je sasvim obratan efekt, što se najbolje vi* dilo na takmičenjima naraltaja rt'-lakoj atletici, gdje se takmičilo preko 50 najboljih naraštajaca našeg društva za bodove i pob je-du. Nas to pob udu je na još in* tenzivniji rad i pokazuje nam pat ko j im treba da ide sokolstvo « ovom grad«.
NAPADAJ NA MARIBORSKE
SOKOLICE U ZAGREBU n
Dana 15 septembra održano |e u Zagrebu damsko lakoatletsk« takmičenje, za prvenstvo države. Na tom takmičenju postigle stt odlične uspehe takmičarke iz Ma* ribora. Kao Sokolice smatrale se da i u Zagrebu stniju slobodno nositi sokolske značke, ali preverile su se. U subotu naveče grup* mariborskih Sokolica vozila se u tramvaju, gde su bile insultirane i napadnute rečima:	„Ovo nije
Jugoslovenski Zagreb”, »Ovdje ne smiju biti Jugosokoli«. Sestre su na prvoj stanici sašle sa tramvaja, ali se tu odmah našlo nekoliko članova nHrvateke Gra-danske zaštite", koji su fizički napali Sokolice, tražeči da skinu sokolske značke. Kad to sestre nisu htele izvršiti, udarali su ih, te su konačno izvukli re vol vere, tako da su, pred takovim doka-zima kulture, i sestre iz Maribora bile prisiljene da skinu značke i da ih predadu članovima Za-
Значке на прса!
Савез Сокола je ових дана једном одлуком, — ко* јом је снижена цена чланских и соколских значака на 5 динара, а нараштајских на 3 динара, — омогућио сва-коме Соколу да набави значку и да је носи. Не треба да објашњавамо нашем чланству и нараштају, где год је то икако могуће, да треба да носе соколске зкачке. Треба их носити у свима приликама и на свим местима, где је ношење значки прописано н дозвољено по соколским прописима.
ЗНАЧКЕ НА ПРСА, — СОКОЛСТВО У СРЦЕ! САД ВИШЕ НЕГО ИКАД!
/
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Za vreme posete Cetinju, pose tio je Nj. Sv. patrijarh Dr. Gavri-
Io novogradnju sokolskog doma, gde ga je pozdravio starešina žu• pe br. Miloševič, podvukavši značaj uloge, koju če igrati ovaj idom kao stecište omladine, a koji je do sada stajao oko
700.000	dinara.
U utorak uveče priredena je svečana akademija u pozorištu, sa prikazivanjem filma sa moj-kovačke proslave, u počast Nj. Svetosti patrijarha, koji je stigao na priredbu u pratnji bana g. Krstiča i brojnih odličnika, pozdravljen od starešine Miloševiča prigodnim govorom. Nj. Sv. patrijarh Dr. Gavrilo gledao je mojkovački film sa interesova-njem i uzbudenjem, jer je i on, kako je poznato, učestvovao u borbama na Mojkovcu, zašto je i odlikovan Karadordevom zve-zdom.
*
Sokolsko društvo Donji Logatec održalo je javni nastup, spojen sa utakmicama članstva u peteroboju, na kome su uzela uče-šča i okolne jedinice u velikom broju. Program je otpočeo pred ogromnim mnoštvom gledalaca, goVorom starešine, Dr. Cirila Kraševca, uglednog advokata i neumornog sokola. U raznim tačkama nastupilo je preko 230 ve-zbača, koji su izvedbom zadivili publiku. Za tehnički uspeh najviše zasluga ima vredni društveni načelnik, brat A. Babnik.
Društvo postoji od 1908 godine i svojim je radom mnogo pomo-glo kuilturnom podizanju svoga kraja.
•
Sokolsko društvo Selnica, v
Dravski Banovini, je izgubilo Konečnik Franjo, učiteljico v pokoju, rojeno 1879. Dolgo dobo, 35 let, je delala v dobro naše
meje. Zasluženi pokoj je uživala v kraju, kjer so preminula nje 'delavna leta. Tiho, brez vsake o-sebne koristi je delala za obmejni rod. Umreti je odšla v Slo-venjgradec, v svojo domačijo. Ob pogrebu so ji domačini Selničani donesli našo prst, da bo njej tam ob Mislinji večni san sladkejši.
i	*
Sokolsko društvo Požarevac je medu prvima sokolskim jedinica-ma, koje su u okviru Saveznih uputstava otpočele vaspitavanjem svojih članova u vazduhoplov-nom duhu. Društvo je osnovalo jedrlličarsku sekciju, koja broji preko 50 članova, i odmah je počelo izgradnjom »klizača«. Društvo je počelo izgradnjom prve jedrilice, u radionici, koja je smeštena u suterenu sokolskog doma. Nastavnik letenja je motorni pilot Dragoljub Glišovič, a voda grupe V. Jakovljevič. O o-stalom radu ove marljive jedrili-čarske sekcije več je pisano u »Sokolskom Glasniku«.
•
Sokolska četa Grahovljani, žu-
pa Zagreb, priredila je javnu ve-žbu, 15 o. m., koja je uspela u svakom pogledu, zaslugom ove marljive čete, kaq i matičnog društva Pakrac i sokolskih jedi-nica iz Cagliča, Subockc i Dereze, koje su svojim učestvovanjem pripomogle uspehu. Program je otpočeo govorom starešine. Sve kategorije odlično su izvele svoje tačke. Srdačno je bio pozdravljen nastup male dece u tačci, koju je uvežbao učitelj, br. Luka Slepčevič. Župu Zagreb za-stupao je okružni načelnik, br. Dragutin Žehak, koji je održao prigodan goVor propračen ovacijama od velikog broja prisutnih.
Četa Grahovljani spada medu najaktivnije u pakračkorn okru-žju. Na vlastitom zemljištu podi-gla je lep sokolski dom, bcz iči-je pomoči, isključivo trudom članstva. U okviru SPP priprem-Ijeno je zemljištć za vočnjak, po-
dignut je jedan zidani most, o-gradeno vežbalište itd. Rad u četi nije prestajao od osnutka, a plodovi i priznanja su sve veči. Sednice su posečene kao skupš-tine, članstvo je trezveno i napredno. Ekipa SOP župe Zagreb održala je tečajeve odbrambeno-sti u okolini, od kojih je najus-peliji bio u Grahovljanima. Za sve uspehe najviše zasluga ima brat Slepčevič. A. Magovac *
Sokolska četa u Velikom Cr-niču priredila je 22 septembra javan čas u selu Salakovcu, uz obilnu pomoč matičnog društva Požarevac. Čas je održan u dvo-rištu opštine. Gledalaca bilo je mnogo, iz mesta i iz obližnjih sela. Vežbe su. izvedene sa uspe hom i na opšte zadovoljstvo. Na-ročito su bili pozdravljeni vojni-ci-Sokoli ovd. puka. Ukupno je vežbalo 85 vežbača. Javan čas ic uspeo i u progandnom pogledu, jer Sokolska četa u Vel. Crniču ima nameru sa ovim javnim časom da pridobije što veči broj članstva koji bi pomagali u radu oko podizanja Sokolskog doma u Vel. Crniču u spomen blaženopo-čivšem Viteškom Kralju Aleksandru I.
Lutkarski odsjek Sokolskog društva Karlovac održao je 9 septembra sjednicu, na kojoj je izabran novi odbor. Pročelništvo je preuzeo mjesto načelnice sestre Vlastimile Blaškovič, brat Milan Mrvoš. U odbor su još ušli Hajdin Žarko i Vučkovič Dušan. Lutkarski odsjek Sok. društva Karlovac radi još od 1925 god. sa malim Stankama. — Lani na-kon trogodišnje pauze nastavlja rad sa velikim poletom pod pro-čelništvom sestre Vlastimile Blaškovič. Odsjek raspolaže sa 23 tut-kara, koji su svojim radom odu-ševljavali glavnu publiku, djecu. — »Kiča Sokolič« i »Petriča Kerem-puh« su bili uvijek aktivni i da-vali našoj djeci pouke i humora tako da je svake nedjelje naše gledalište bilo puno.
Ove godine lutkarski odsjek je počeo nešto ranije nego lani i sa večim poletom i vjerom u uspjeh. Ove godine spremamo lijepo iz-nenadenje za našu djecu, jer če na pozornici zaigrati »Šiljo i Miki« sa svojom trupom koje lutke su izradili naši lutkari.
Успеле лакоатлетске утакмице Соколске жупе Београд
У недељу, 22 ом., одржане су у Београду лакоатлетске утак-мице за првенство Соколске жупе Београд, на ново отворе-ном вежбалишту Градског по-главарства на Дунаву.
Утакмице су имале нарочити карактер: отступило се од до-садашње праксе, да на њима наступе сви способни такмича-ри, већ су се за сваку дисцип-лину такмичили по два најбоља такмичара из друштва. Такми-чар са најбољим резултатом или временом освајао je 6 бодова, другопласирани 5 итд. Збир бо-дова појединаца одређивао је
ЈУГОСЛОВЕНИ У ИНОСТРАНСТВУ
Лист „Равноправност”, који излази у Панчеву, јанл»а да је поводом уласка Италије у рат, интернирано више југословен-ских интелектуалаца, од којих неки сада слободно обављају своје професије у унутрашњос-ти Италије. Неки од њих налазе се на острву Тремити. И Франце Бевк, познати словеначки пи-cau, живи сада у Јужној Итали-ји у иеком граду Тарантског за-лива.
Месеца јула интерниран .ie свештеник Иван Павик из По-речко-пул>ске бискупије, а жуп-ник Антон Грбец протеран је из Небрежине, он ипак није интер-ниран. Почетком августа осуђен је на принудни боравак за три године Иван Ковач, жупник у Шт. Виду при Випави.
Почетком августа тршћански префе^т распустио је управни одбор југословенског кредитног завода „Тршћанска поЛјилнииа" и наименовао комесара.
Исти лист јавља, да је поли-ција у Целовиу, у Немачкој, рас-пустнла Друштво св. Мохорја, са мотнвапкјом да ie н»егова ле-латност превазншла делокруг, предбиђен правилима.
Старешина В. Поповнћ предаје пехар победнику Ђукићу
коначан пласман. Мушке катего-рије, чланство и нараштај за-једно, бориле су се за прелазни пехар жупе, кога је прошле го-дине освојило Соколско друштво Београд I.
Чланице су се такмичиле у врстама од по 4 такмичарке. Све четири такмичарке морале су обавезно такмичити у одре-ђеном тробоју и трчати у шта-фети 4X60 метара. Категорија женског нараштаја такмичила се једнако.
Утакмице је отворно начелник жупе, бр. Максимовнћ; у име жупске управе такмичаре је по-здравио старешина, бр. Вел>а Поповић, а у име Начелништва Савеза, бр. Ковач, савезни на-челник.
Утакмипе су водили начелник и начелница жупе, док су суди-је, стартери и записничари били чланови СОЖ. Постнгнути су врло добри резултати:
ЧЛАНОВИ
Трчање на 100 м. — Укупио стартовало 15 такмичара у 3 предтрке 1) Јеротије Јовановић (Београд X!) 11,3 сек. 2) Влади-слав Ђукић (Шабац) 11,8 сек. 3) Радивоје Киш (Бгд III) 12 сек.
Трчање на 400 м. — Од 16 такмичара, колико је укупно стартовало најбоље време је по-стигао Симон Рацковић (Бгд II) 59,1 сек. 2) Ђорће Ђорђевић (Бгд I) 59,2 сек и 3) Војислав Мишковић (Шабац) 1,4 мин
Скок у вис —	1)	Војислав
Мишковић (Шабац) 160 см. 2) Селимир Радовановић 155 см. 3) место деле са 153 см. Лајшић Стеван (Бгд VII), Миодраг Кос-тић (Бгд III), Јован Чодић (Бгд VI) и Живорад МилутиновнК (Шабац). Скакало је 14 такми-чара.
Скок у дал. — 1) Ђукик Вла-димир (Шабац) 6,47 м. 2) Ђор-hc Ћорђевик (Бгд I) 6,37 м. и 3) Милан Старчевић (Шабац) 6,34 м.
Баиање кугле —	1) Стојано-
вић Петар (Бг д III) 12,3 мет. 2) Селимир Радовановић (Бгд I) 11,21 м. и 3) Тнхомир Ђокић (Бгд III).
Баиање лискоса — 1) Селимир Радовановић (Бгд I) 34,86 мет.
2) Тихомир Ђокић 31,6 мет. и
3) Витомир Поповић (Бгд VIII) 29,50 метара.
Трчање на 1500 — Са старта је пошло 16 такмичара а на циљ је први стигао Милнвоје Ћирић (Ср. Митровнца) 5:24,3 мин. 2) Данило Обрадовић (Бгд. матица) 5:52,4 мин. 3) Милорад Павловић (Шабац) 5, 54,8 мин.
Штафета 4X100 м. — Укупно је трчало 8 штафета. Најбоље време је поставила штафета с.д. Шабац 48,8 сек. 2) Београд III 50,6 сек и 3) Сремска Митрови-ua 51,8 сек.
По укупном збиру бодова прелазни пехар Соколске жупе Београд освојило је ове године Соколско друштво Шабац са у-купним збиром бодова 43,	2)
Београд I 27 бодова и 3) Бео-град II 19 бодова. Остала дру-штва су се пласирала следећим редом: Београд VII (16 бодовз), Београд II (15), Београд VI (11), Сремска Митровица (10), Бео-град матица (9), Руски соко из Београда (7), Београд XI (6), Ковин (4 бода) и Земун матипа (1 бод).
ЧЛАНИЦЕ
Трчање на 100 м. — Нада
ГлигоријевиК (ИЈабац) 14,6 сек. Марија Рижихова (Бгд I) 14,8 сек. 3) Љерка Штефанова (Бгд I) 14,9 сек.
Скок у вис — 1) Штефанова 135 см. 2) Рижихова 130 см. и 3) Глигоријевићева 125 см.
Бацање копља —- 1) Јулијзна Ердељановић (Бгд III) 19,50 м. 2) Љерка Штефанова (Бгд I) 17,70, 3) Милица Марковић (Бгд I) 17,48 мет.
Штафета 4X60 м. — Старто-вало свега три штафете. Прва се пласнрала штафета Београд I са временом 35,8 сек. док су штафете Београда III и Шапца поставиле у мртвој трци исто време 37 сек.
По укупном збиру бодова пр-вак жупе за ову годину је вр-ста чланииа Београда I са 715 освојених бодова, 2) Београд III са 593 бода и 3) Шабац са 589 бодова.
ЖЕНСКИ НАРАШТАЈ
У овој категорији такмичили су ее, на жалост, свега два дру-штва: Београд I (са две врсте) и Београд III. Ма да сам Бео-град има врло добар нараштај а и нека друштва из унутраш-њоети, нарочито Панчево ипак је одзив женског нараштаја био веома слаб. У мекусобном так-мичењу Београд I, прва врста освојио је највећи број бодова (566) и тиме освојио титулу пр-вака жупе, 2) Београд III са 565 бодова а 3) друга врста Београ-да I са 418 бодова. Пада у очи сјајан успех нараштајке Сокола III Ковићеве која је у свии дис-циплинама освојила прво место. Резудтати су слелећи:
Трчање на 60 м. — 1) Зоркз КовиИ (Бгд III) 8,3 сек. Ово време је врло добро ако се има у виду да је лржавни рекорд у овој дисциплини 8 сек. (Рекорд је поставила некадашта члани-ца Београда I Флора Хофман и доцније ra чак и поправила на 7,9 сек. али није прнзнат) 2. место је Олга СимиИ (Бгд I) 9,2 сек. и 3) Мила Пеиарски (Бгл I) и Пелагија АксентијевиН 9,8 сек.
Баиање кугле — 1) Kceuheua Зорка 8,63 м. 2) Вера Борисав-л»евић (Бгд I) 7,87 мет. н 3) Ол-га Симић (Бгд I) 7,26 мет.
Скок у вис — 1 Ковићева 120
см. 2) Милица Парађанин и Рад-мила Стаменковић (обе Бгд I) 115 см. и 3) no 110 см. прескочи-ле су Олга Симић, Мила Пецар-ски, Вера Борисављевић, Јелииа Константнновкћ (све Бгд I) и Јелена Тотовић (Бгд III).
Штафета 4X60 м. — Београд III 38,1 сек. Београд I. прва вр-ста 38,3 сек. и Бгд I 2 врста 40,8 сек.
Утакмице су завршене зајед-ничким збором. Старешина жу-
rie, бр. Веља Поповић, предао је прелазни пехар победницима, подвукавши, да се радује што је баш Шабац освојио пехар, Бог. Р. Ристић
Utakmica u odbojci u župi Petrovgrad
Dne 22 septembra održane su u Petrovgradu utakmice za prvenstvo naše župe u odbojci.
Ovim utakmicama pristupile su vrste iz sledečih društava: Članovi: Petrovgrad „Matica", Vel Ki-kinda, Vršac, Sanad, Ban. Kara-dordevo i Baranda; članice: Petrovgrad »Matica« i Vel. Kikinda; — muški naraštaj: Vel. Kikinda, Petrovgrad »Matica«, Vršac i Bela Crkva; — ženski naraštaj: Petrovgrad »Matica« i Vel. Kikinda. U celosti bilo je prisutno 84 takmičara i takmičarki.
Utakmice je otvorio načelnik župe, brat Alojz Pogačnik, zatim je otsvirana himna i podignuta zastava. Utakmice su proteU* u živahnoj i napetoj bnrhi. ег.«<еле sa velikim interesom ftjvAčeg gradanstva i sokola. Rezultat je bio sledeči:
Članovi: I Petrovgrad „Matica", II Vršac. III Vel. Kikinda, IV Sanad, V Ban. Karadordevo, VI Baranda.
Članice: I Petrovgrad „Matica", II Vel. Kikinda.
Muški naraštaj: I Vel. Kikinda, II Vršac, III Petrovgrad »Matica«, IV Bela Crkva.
Ženski naraštaj:	I Petrovgrad
»Matica«, II Vel. Kikinda.
Istoga dana održane su medu-društvene utakmice u košarci iz-medu vrsta članova i muškog na-raštaja Sokolskih društava Petrovgrad »Matica« i Beograd »Matica«, u kojima su pobedile obe vrste iz Beograda. Buk.
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, REG. ZADR. Z O. J.
LJUBLJANA
V smislu § 27, drugi odstavek pravil se vrši druga glavna skupščina v pondeljek, dne 7 oktobra 1940 ob 17 uri 30 min. v zadružnih prostorih v Narodnem domu v Ljubljani.
Dnevni red: 1. Poročilo o poslovanju za leti 1938 in 1939; —
2.	Poročilo nadzornega odbora in odobritev računskih zaključkov za leti 1938 in 1939; — 3. Sklepanje o likvidaciji zadruge; — 4. Volitev likvidatorjev; — 5. Slučajnosti.	Upravni	odbor
Društvo hrvatskih profesora protiv sokolstva
..Društvo hrvatskih srednjoškol-*kih profesora" je razaslalo, sa oatumom 20 avgusta, „VIJESTI DRUŠTVA HRVATSKIH SRED-NJOšKOLSKIH PROFESORA11, stampane kao rukopis; a u tim 'estima nalazi se i ova beleška:
..Društvo Hrvatskih srednjo-skolskih profesora i Jugosokol. Na odborskoj sjednici, od 28 lipnja 1940, stvoren je slijedeči zaključak:
»Ni jedan profesor Hrvat, elan DHSP, ne može biti član Jugosokolac.
Obavještavamo o torne po-Vierenike i molimo ih da i oni upozore sve članove na svojem zavodu na ovaj zaključak, te da ih u eventualnom slučaju Pozovu, da povuku iz njega konzekvence«.
Ovo je jedinstven primer u na-°1 Javnosti, da jedno udruženje, "°Je fak ni je ni partijsko ni poličko, več bi trebalo da je izrazito profesionalno, izvodi takvu NEDOPUŠTENU I SKANDALOZ-NU PRES1JU NA SAVEST I NA »LOBODU SVOJIH ČLANOVA, ?a 'm ZABRANJUJE da budu Janovi jednog zakonski prizna-,0i» udruženja, ne obrazloživši tu zabranu nikakvim prestupom i n|kakvom inkompatibilnošču, sa ‘tfane tog udruženja.
Prema tekstu te inkvizitorske i mr*čnjačke zabrane jasno je, da ona odnosi samo na članove, ^oii su Hrvati. Kao što je poz-nato, u početku osnivanja tog Profesorskog društva bilo je zaključeno, da njegovim članom ne može da bude ni jedan Srbin, ni uopšte pravoslavac; jj°k je to docnije izmenjeno, ta-da danas članovi mogu da bu-du i Srbi i Rusi, koji služe u Ba-
novini Hrvatskoi. Njima je, prema tome, dozvoljeno da budu članovi Sokola, dok je samo Hr-vatima to zabranjeno! A to treba tumačiti kao da su svi Hrvati, bez razlike, prisiljeni da se od-reknu samostalnog mišljenja i da se povinu totalitarnim i reakcionarnim zabranama svoje, franko-vačko - klerikalne uprave.
Navikli na nekulturnu kampa-nju protiv sokolstva, koja se sa frankovačko - klerikalne stranke vodi, mi se ni ovom nedopušte-nom postupku DHSP ne čudimo, niti on može da nas uvredi. U pristojnom svetu se svako udruženje, bar u zvaničnim aktiimi naziva tako, kao što glasi njegov zvanični naslov; dok udruženje vaspitača omladine, koje bi trebalo da prednjači u dobrom ponašanju, govori sa izvesnim prezrenjem o Jugosokolu, ume-sto o Savezu Sokola K. J., ili o sokolskim društvima.
Posve je prirodno da se sokolstvo ni te inkvizitorske zabrane ne boji, ali se postavlja pitanje, nije li time društvo i te kako prekoračilo svoj delokrug? I kad se pod formulom „prekoračenja" delokruga raspuštaju čitave sokolske župe, hoče li se postupiti i prema ovom društvu? A treba postaviti i pitanje merodavnim fak-torima, u banovini Hrvatskoj i u državi Jugoslaviji, — do čega če to dovesti i kakvi če nemoguči društveni odnosi nastati u našoj zemlji, dopusti li se da pojedina udruženja, i to još staleška, po-čnu stvarati ovakve nedopuštene i protuzakonske zaključke o me-dusobnom bojkotovanju?! Ne vodi li to u otvorenu mržnju svih protiv svakoga, i u stvaranje atmosfere za neku vrst društvenog rata?
Pažnja čitaocima!
U našoj administraciji postavljen je princip, da se ц buduće „Sokolski Glasnik" šalje samo pretplatni-cima, to jest samo-onima, koji su pretplatu podmirili, pa je ovaj broj štampan samo u onoliko primeraka, Koliko imamo pretplatnika, koji su platili pretplatu. ^“Og toga neka niko ne zamera, ako mu je iz ovih, Principijelnih razloga, obustavljen list.
^ U ovom broju PRILOŽILI SMO ČEKOVNU UPLAT-NlCU, pa ko želi da mu se list u buduče dostavlja, neka nam doznači dugujuču pretplatu.
, . Uvereni smo da če prijatelji sokolske štampe odobriti ovaj korak da i u ovom pogledu uspostavimo red u našoj administraciji.
košarka u borovu
4 nedelju 29 o. m. održavaju s* u Borovu prve Savezne utak-!?)lce u košarci. Interesovanje je ?lv°. te su več prijavljene vrste 'z Župa Beograd, Karlovac, Osi-k Petr°verad, Sušak i Zagreb.
se košarka igra u nekim 2uParna dulje vremena, to se Predvidaju žive i uzbudljive igre, *°je če predvesti tehnički dote-ane i izvežbane vrste. Dosadaš-J1 Prvak još od 1935 godine, je °Kolsko društvo Zagreb 11, koje e > na ovim utakmicama nastu-P'ti U svima kategorijama, a ko-^ Je zastupalo Savez SKJ na •* Svesokolskom sletu u Pragu, Pa se očekuje da če i na ovim ^takmicama pokazati doteranu i ePu igru. Ozbiljni su kandidati Za Prvaka Sušak, Beograd i Za-Sreb, te če njihove medusobne °Jbe rešiti pitanje boljega. U *ubotu Načelništvo SSK.l drži te-aj za košarku i odbojku na koji ^ogu župe poslati po dva brata 'I' sestre, a u pouedeljak održa-Ce se ispjti za savezne sudije u *°šarei i odbojci. Organizaciju mičen j a provada Načelništvo uz pomoč sokelskog društva Borovo.
Sokolstvo i ovaj puta dokazuje, da korača sa vremenom, i uvadanjem novih tekovina te-lesnog vežbanja prednjači svima. — Tko može, neka dode da vidi te utakmice! Vratiče se zadovoljen!	Marijan	Maržan
SMRT JOSE BAKOTE
Prošli mesec umro je u Rabu, u 75 godini života, neustrašivi sokolski i jugoslovenski borac, Joso Bakota, čije ime je bilo poznalo, ne samo otočanima Hrv. Primorja, več i širom domovine, naročito posle 1888 godine, kada je poveo ljutu borbu da rabsku opčinu dobiju u svoje ruke Hrvati. Svojom neustrašivošču i temperamentom potpuno je us-peo u toj, kao i u ostalima borbama, koje je poveo protiv tu-dinske vlasti. I zaista, na izbori-ma 1894 pobeduju Hrvati, a Bakota je bio izabran i u dalmatinski sabor, gde se isticao odluč-nim stavom i patriotizmom.
Svaka rodoljubiva akcija dobi-jala je njegovu potporu i sarad-nju. Godine 1910 osnovao je Sokolsko društvo, kome je ostao veran do smrti. Posle oslnbode-nja ovih krajeva još aktivnije
Једнч значајна и јевтина књига
ВЕЛИХО ЗДВЕШТАЊЕ ВЕЛИКОГ KPAJbfl
Савез Сокола K. Ј. обја-вио је последњих дана врло значајну, потребну и корисну књижицу „ВЕЛИ-КО ЗАВЕШТАЊЕ“, у ко-ioj су сакупљене ИСТОРИ-СКЕ ИЗРЕКЕ ВИТЕШКОГ КРАЉА АЛЕСАНДРА У-ЈЕДИНИТЕЉА.
Та књижица треба да се продаје чланству и народу на дан годишњице смрти
Витешког Краља Уједини-теља, 9 октобра о. г. ЦЕ-НА JOJ JE САМО ЈЕДАН ДИНАР, тако да је могу-ће сваком члану да откупи један комад.
Ова књижица је по са-браним Краљевим мнслмма прави СОКОЛСКИ НА-ЦИОНАЛНИ КАТЕХИЗИС, па је њено растурање ве-лика наша, соколска дуж-ност. СТОГА СЕ ПОЗИВА-ЈУ СВЕ ЖУПЕ ДА НАМ ОДМАХ ЈАВЕ КОЛИКО НРИМЕРАКА МОГУ РА-СТУРИТИ међу своје је-динице, како би им се мо-гле књиге одмах послати, да би их на време расту-рили. Уз наруџбу треба nc»* слати, или новац, или из-јаву да, за одговарајућу суму, Савез може задужи-тн жупу на рачун помоћи. Књига је штамгтана ЋИ-РИЛИЦОМ, ЛАТИНИЦОМ И СЛОВЕНАЧКИ.
*
Соколска жупа Мостар јавила се прва са наруџ-бом књиге, купивши 2.000 примерака, које ће распро-дати својим јединицама. Жупа напомиње, да је ово прва поруџбина, а чим књиге буду распоодане, на-ручиће нове. Очекујемо да ће и остале жупе следити прииеру Мостара!
radi za dobro naroda, iako je če-sto nailazio -na nerazumevanje.
Na poslednjem putu ispratili su ga rabski Sokoli u punom broju, a brojni govornici su veličali njegove zasluge, na kojima če mu jugoslovenski Rab ostati večito zahvalan! Koliko je pak bio mr-žen od tudih slugana, svedoči ža-losni ispad u Supetarskoj Dragi, gde su neki tipovi, u znak radosti nad smrču velikog sokola i Jugoslovena, istakli zastavu.... Sav nacionalni Rab osudio je ovai sramotni čin, a sledbenici Jose Bakote ostali su još čvršči u ra-du za njegove ideale.
2aldeb/a Keatiu
Prode zloslutno leto. Sunce nam sprži njive.
I bistri izvori staše planinske vode žive!
At gladan grize kamen, bik peni i buca med e Po mesečini vučica vije od ljute žede.
Na grešnu zemljinu koru svetačka krv se prosu.
Mi otkup nismo dali. Zato je krvavu rosu letos zateko mnogi na crnom sparenom plodu! zato i vosak prska po hladnom crkvenom podu.
Slukte gorštaci stari. Kraljeva duša nije mirna! Bdenija čate sveta. Bosiok, tam jan, izmirna zasiplju carsku sliku. Zleudu, potonju paru skidaju iz čadave grede, da na oltaru s večicu prisluže skromnu, pokoj K ral jev o j duši. Zadrhta zemlja. Kandila zveče kao da se ruši stari hram. Mučenik Kralj se ukaza narodu svom, lep je kao živ, osmeh mu blag ozari Božiji dom. Desnicom pritište srce, padaju kapljice krvi,
Seljaku prozbori svome od svih Kraljeva Prvi: Drugovi moji divni iz teških nevolja rata!
Junači! Svakoga od vas Ja ljubljah ko brata!
Da li čuvate krvi ju i znojem stečeno delo?
Je li i sada za borbu spremno srce vam vrelo?
Mogu li spavati mirno pod svodom svog Oplenca, dok stasa junačka snaga Petra Mi Sina Prvenca?
Krše se žuljave ruke, nadimlju maljave grudi, jecaju žene, oči se v laže u starih ljudi.
Seljaci molitvu zbore i tešku kosovsku kletvu:
Nek blagoslovenu nikad ne sačekamo žetvu!
Ne videla rala zemlja nam orna neka ne mane ni kad a kosom čila, od mor na mladina naša preko zelenih cvetnih livada, ako Amanet Kraljev seljački narod izda ikada!
Počivaj mirno, Petrov Sine, Petra Drugoga Oče, seljaci Tvoji poslednju kap če krvi da toče, da Jugoslavija večito bude jed na i cela, i da nikada ne klone krilo Orla nam Bela!
Ko u njih takne na domu ili sa tudih strana, gavranu vranom i orlu surom postače hrana!
Čelik i oganj pašče mu na dom na stado i stog,
Veliki Kralju, i nama tako pomogo Bog!
DOBROSLAV JEVĐEVIĆ
»
IZ SLOVENSKOG SVETA
IZ ČEŠKOMORAVSKOG PROTEKTORATA
Prošle nedelje je održana, na Staromjetskim Namjestima u Pragu, velika svečanost prisege ne-mačkih SS četa, kojom prilikom je državni sekretar, K. H. Frank, bivši voda sudetskih nemaca, o-držao govor. G. Frank je u svom govoru pozvao pripadnike SS četa, da veruju u moč nemačkog Rajha i u volju njegovog Vode, pa je slavio velike uspehe nemačkog oružja u ovom ratu. Ka-zao je zatim, da nisu ni dve godine prošle, što je Voda razbio državu, koja se zvala »čehoslo-vačka«, i koja je do guše bila naoružana protiv Nemačke. Zatim je stare nemačke carske zemlje, Češku i Moravsku, pono-vo prisajedinio Rajhu, čime je za sva vremena taj važni, politički i strategijski prostor bio oslobo-den nemira. Prisega se vrši na ovom istorijskom trgu, koji je važan za razvoj Rajha, ali na kome je, kroz prošlih 20 godina, bilo toliko govoreno protiv Nemačke i protiv nemačkog duha
ovih zemalja. Pripadnici SS četa imaju u ovim zemljama naročite dužnosti. U ratnim	vremenima
vrede ratni zakoni! Baš tu, « zemlji gde svaki dan	stotine hi*
Ijada tudeg naroda,	kritički, a
delom i neprijateljski, prati sve što je nemačko, moraju pripadnici SS četa, naročitom saves-nošču vršiti svoje dužnosti. Kada bi opet nekojim češkim fantas* tima palo napamet, da ruše mir i poredak SS čete imaju pre svega dužnost, da protiv takvih neprijatelja nastupe	najoštrijim
sredstvima!
CESI I POLJACI NA STRANI
Engleski listovi javljaju, da je u Kairo, glavni grad Egripta, stigao ekspedicioni	korpus za
Palestinu, koji se sastoji iz ne« koliko hiljada čeških i poljskih legionara. Isti listovi javljaju, da je preko Poljske dospela u Indiju jedna grupa od tridesetak čeških avijatičara, koji se sada na-laze na putu u Evropu, da se pri-ključe češkim legijama u Engles-koj, ili na bliskom istoku.
suri •	•	■'	   -"V	<•'
f’ubednićka vrsta društva šabac, koja je osvojila pehar Sok. župe Beograd (vidi str. 4)
SOKOLSKI GLASNIK
■'Л—: .."-T.	.....	*	*	•'.tj’.';
РЕЗУЛТДТИ УТДКМИЦА У 0ДБ0ЈЦИ C0K0J1CKE ЖУПЕ БЕ0ГРДД
DOGAĐAJI U SVETU
У Београду, у недељу 15 о.м., одржане су жупске утакмице у одбојци и међужупске утакми-це. Утакмице су одржане на лет-н>ем вежбалишту соколског дру-штва Београд II, у Горњем гра-ду, на Калемегдану, које је би-ло за ову прилику нарочито у-дешено да се истовремено мог-ло играти на 4 терена.
Публике је био велики број. Резултати су следећи:
Старија браћа — 1 коло: Бео-град матица: Бгд VII 2:0 (Бгд VIII није дошао на утакмицу); Стара Пазова — Руски Бгд.: 2:0; Бгд I — Бгд III 2:0 (Бгд III није дошао на утакмицу). 2 коло: Бгд I — Стара Пазова 2:0. У фи-налама су се нашли Београд I и Матица. Са тешком муком Бео-град I је у веома интересантној игри победио матицу са 2:1 и тиме освојио првенство жупе у овој категорији. У врсти Бгд I играли су: Чупић М., Рабрено-вић, Мадацки М., Деретић, Ра-довановић и Чупић.
Чланови — I коло: Београд II —Ердевик 2:0; Бгд VIII — Ср. Митрвица 2:0; Бгд VII — Бгд VI 2:0; Земун матица — Бгд матица 2:0; Бгд I — Стара Пазова 2:0; Земун Руски — Бгд Руски 2:0; Бгд III — Земун 1 2:0; Ердевик <— Митровица 2:0.
II коло: Бгд II — Бгд VIII 2:0; Земун матица — Бгд 1 2:0; Бгд VII — Земун руски 2:0; Бгд III >— Ердевик 2:0;
III коло: Бгд II — Бгд VII 2:0; Бгд III — Земун матица 2:0.
У финалама су се састали Бгд
II и Бгд III. После необично жи-ве и интересантне игре, тек у трећем сету Бгд II (Стефановић
С.	— Марковић, Илић, Лазаре-вић, Јовановић и Стефановић Р.) успео је да савлада врло добру екипу Бгда VIII. Овом победом Бгд II је постао првак жупе за ову годину.
Чланице — У ово.ј категорији такмичило се свега 5 друштава. Земун матица — Ст. Пазова 2:0; Бгд III — Бгд II 2:0; Земун ма-тица — Бгд 1 2:1; у финалама победила је врста чланица Бгда
III са резултатом 2:1. Победнлч-ку врсту су сачињавали Неде.Б-ковић А. — Лукић — Стефано-вић С. — Недићева — Недељко-вићева Ј. — Стефановићева.
Мушки нараштај — Бгд II — Бгд VIII 2:0; Бгд VI — Бгд ма-тица 2:0; Бгд I — Бгд руски 2:0; Панчево — Земун матица 2:0; Бгд III Стара Пазова 2:0; Бгд II — Бгд IV 2:0; Бгд III — Бгд I 2:1; Бгд II — Панчево 2:1. У финалама нараштајци Бгда II (ИлиН, Фрушић, ГвоздиИ, Стај-нов, Дамњановић, Мојевић) по-бедили су нараштајце Бгда III.
Женски нараштај — Тахми-чило се свега 5 друштава: Бгд матица, I, II, III и Панчево. По-сле међусобних борби нараштај-ке Бгда III освојиле су првен-ство жупе. Друштво су penpe-зентовале: ПоповиКева О., По-повићева Р., КовачевиКева, Ро-мулова, МалетиНева и Аксенги-јевићева.
ЗАГРЕПЧАНИ ПОБЕЂУЈУ НА МЕЂУЖУПСКИМ УТАКМИ-ЦАМА
Истога дана по подне одиг-ране су меНужупске утакмице У одбојци. У овоме такмичењу у-чествовале су еоколске жупе Љубљана, Марибор, Цеље, За-
греб, Београд и екипа чланова сокола са Приморја.
Мушки нараштај — Нараштзј-ци соколске жупе Марибор так-мичили су се са својим друго-вима из соколске жупе Београд, победницима са преподневних у-такмица. У веома интересант-ној игри млади Мариборчани успели су да у два сета побеле Београђане са резултатом 15:7 и 15:12.
Чланови — После нарашгај-ских утакмица почело је такми-чење чланова. У првом колу су-срели су се такмичари: Загреб — Љубл>ана 2:0; Марибор — Бео-град 2:1; Цеље — Соколи са Приморја 2:1; Љубљана — Со-коли са Приморја; Загргб — Цеље 2:0;
У финалама су остали да се, боре за прво место екипе гокол ских жупа Загреба и Марибора. Обе врсте биле су потпунз дс расле једни другима па је игра бкла веома интересантна. Бео-градска публика не памти да је одавно имала овакав сусрет. Све до пред сам крај игре није се могло проценити ко ће да по-беди. Први сет се завршио ре-зултатом 15:10 за Марибор али у другом сету Загреб се поправ-ља и завршава игру са резул-татом 15:7. У трећем сету се развила веома жива игра. Пз-зило се на сваки сервис. Најпо-с.”е игра се завршила са коај-ним резултатом 16:14 за Загреб.
Својом победом над Марибо-ром врста жупе Загреб освоји-лз је пехар брата Митровића, јувелира, члана Стручног одбо-ра жупе Београд.
За време великога распуста, соколски се рад врши ван веж-баоница, у слободној природи, у логоровању, пливању. купању, на излетима итд. Соколско дру-штво Вршац, месеца јула, поду-зело је једнодневни излет у вршачка брда која су јединстве-на у Банату. На том излету би-ло је спојено угодно са корис-ним, јер су четворица браће — чланови друштвеног управног одбора, предвођена братом на-челником, попела се на т. зв. Ђаков Врх, где би се лепо мо-гао уредити соколски логор кроз време школског распуста, за мла-ђе категорије. Са врха са ког се отвара прекрасан видик на све стране, браћа су пошла стрмом низбрдицом до извора питке во-де, која би могла да послужи за потребе логора, па су затим заобилазним путем дошла до т. зв. Превале, где су затекла остале излетнике у песми, свир-ци, игри и разоноди. Није уз-мањкала игранка банатског кола као ни одбојка. Предвече вра-тили су се излетници, ведри и насмејани у Вршац, певајући родољубне и соколске песме.
Друштво је прославило на свечан начин Рођсндан свога Старешине. Ујутру обављена је пред соколском вежбаоницом соколска смотра, после чега је пошла соколска поворка под друштвеном заставом у сокола-ну на свечану седницу којој је присуствовало, уз остале нацио-налне изасланике и корпорације и целокупно градско вehe, наша
Vazdušna borba izmedu Ne-mačke i Velike Britanije nastavlja se, više ili manje istom žesti-nom. Sredinom prošle nedelje ne-mački napadaji su bili nešto po-postili, ali su poslednjih dana opet porasli, dok se sa engleske strane javlja, da se vrše svako-dnevni napadaji na luke i željez-nička čvorišta u Francuskoj, kako bi se time sprečila nemačka invazija u Englesku. Od nazad dva dana vrše se obostrani žesto-ki napadaji na London i Berlin, koji pokazuju da je vazdušni rat ušao u najjaču fazu.
Što se invazije Engleske tiče, sve više se javljaju glasovi, da Nemačka ne namerava, bar za sada, da pristupi toj operaciji, več da postoji plan, da se ratna aktivnost prenese na drugo pod-ručje i to u prvom redu na Sre-dozemno more, na Afriku i na bliski Istok. Nemački listovi ipak najavljuju, da če se vazdušne o-peracije protiv Londona i Engleske nastaviti istom odlučnošču, kao stostruka odmazda za engle-sko bombardovanje Berlina i Ne-mačke. Engleski kralj Đorđe je održao pre nekoliko dana govor, u kome je naročitq podvukao visoki moral londonskog stanovni-štva i kazao, da se zidovi londonskih kuča mogu porušiti, ali da se duh naroda nikada neče slomitL
*
U vezi sa pojačanjem ratnih operacija i njihovim prenošenjem na nova bojišta, od velike je važnosti bila poseta nemačkog ministra spoljnih poslova, von Ri-bentropa u Rimu. O toj poseti nije objavljeno nikakvo zvanično saopštenje, ali po svemu izgleda, da se radilo u prvom redu o što intenzivnijem nastavku rata protiv Engleske, naročito и Africi, kao i o tome da se utvrde smernice budučeg uredenja Evrope,
јуначка војска, претставници срп ско-православне цркве, срески на-челник, а био је присутан и леп број грађанства и ђака. Брат ста-решина Ранко Лилић одржао је говор о значењу дана, док је његов млађи син рецитовао при-годну песму, а црквени хор са-борне цркве отпевао је врло ле-по и складно пар родол>убивих композиција.
Поподие приређен је на игра-лишту јаван час и збор целокуп-не омладине која полази праз-ничке течајеве телесног васпи-тања, које с успехом, уз помоћ остале соколске браКе — пред-њака, води соколски друштвени начелник и шеф отсека за фи-зичко васпитање, брат Милосаз-л>евић Милош.
Са почетком школске године започео је изнова интензиван рад у соколским вежбаоницама као спремање за велики свесо-колски слет у Београду, 1941 године. Вежбе одвијају се нор-мално и то у свим категоријама те се опажа да је соколска веж-баоница тесна и уска. Ваљало би покренути поновно питањс изградње соколског дома у Вришу, какве имају многа мања н сиромашнија места.
Управни се одбор састаје cbi-кога месеца и решава и претре-са текуће послове па и у назоч-ности малога броја придошлих одборника када се већ сва бра-ha не одазивају писменим по-зиВима. Браћо, више соколске свести!
Ових дана конституисао се
naročito na jugoistoku i na afrič-kom kontinentu. Tvrdi se, da je bilo govora i o držanju Turske i Grčke, za koje se misli da su još uvek vrlo sklone engleskoj poli-tici. Za najskorije vreme najavljena je poseta italijanskog ministra spoljnih poslova, grofa Cia-na, Berlinu, na kojoj če se nastaviti razgovori započeti u Rimu.
*
Poseta španskog ministra spoljnih poslova, Sunjera Berlinu pru-žila je dokaz da Španija pojača-va veze sa silama osovine, a neki italijanski listovi su tvrdili da predstcfji ulazak Španije u rat na njihovoj strani. Španska zvanična agencija je demantovala te vesti
0 ulasku Španije u rat.
•
Pre tri dana došlo je do napa-daja na francusku luku Dakar,
na zapadnoj obali Afrike, koji još nije završen, i koji može da izazove dalekosežne komplikacije ne samo izmedu Francuske i Engleske, več i izmedu zaračenih sila. Pred luku Dakar došle su neke bivše francuske lade, koje pripadaju generalu De Golu, i tražile da se grad preda; ali je zapovednik Dakara to odbio. Na to je došlo do bombardovanja va-roši, a kao što neke vesti tvrde,
1 do neuspelog pokušaja iskrca-vanja. Medutim su engleske rat-ne lade, koje se takođe nalaze pred Dakarom, uputile varoši ul-timatum, da se preda inače če ga bombardovati. Francuska posada izgleda da je odbila i taj ultima-tum, pa su britanski brodovi bombardovali Dakar. U poslednji čas stižu vesti da je general De Gol izdao proklamaciju da obu-stavlja napadaj ne želeči daljnje prolivanje krvi, dok protuslovne vesti tvrde da se Dakar nalau u rukama Engleza, a druge da se nalazi u rukama Francu**. Kao odmazdu za bombardovanje Da-kra, javlja se da su francuaki avioni bombardovali Gibraltar.
Operacije oko Dakara imaju za cilj, da podupru pokret generala De Gola u francuskim kolonijama. Čitava centralna francuska Afrika več se izjasnila za taj pokret, a Velikoj Britaniji je stalo da mu se priključi i Alžir, sa Tunisom i Senegalijom, zbog strateške važnosti tih krajeva, obzirom na eventualnost preno-šenja ratnih operacija, sa strane sila osovine, na Afriku. Luka Dakar je najvažnije francusko pri-stanište u Africi i vrlo je važna za osiguranje engleske moči u Sredozemnom moru.
*
Položaj na dalekom Istoku postaje takoder sve zamršeniji. Francuska vlada je bila prisiljena da popusti Japancima u pitanju In-dokine i da dozvoli, da japanske čete predu preko njenog teritorija, kako bi mogle lakše svladati Kinu. Japan se doduše obvezao da neče dirati u integritet Indo-kine, ali ni u Londonu ni u Va-šingtonu ne veruju u ta obeča-nja. Posve je prirodno, da je iskrcavanje Japanaca u Indokini izazvalo nezadovoljstvo u kine-
Просветни Одбор. Седница je решавала разна питања: дежу-рање за време вежбе свих кате-горија, одржавање говора пред врстом, оснивање луткарске сек-ције, говори на соколским сели-ма У соколани, нараштајцима, итд.
Закључено је, да се што до-стојније комеморира 9 октобра, када he бити позвано целокупно чланство и национално свесно грађанство у Просветну сокола-иу.
Лос. Баћић
skim krugovima koji su več na-gomilali velike čete na granici» da sa svoje Strane takode prova* le u Indokinu i da se *idupru Ja* pancima. Ali isto tako mučan uti" sak je izazvao ovaj dogadaj ■ Americi, tako da se več govori o jačim represalijama Amerike protiv Japana. Obzirom na sve veču agresivnost Japana na dalekom Istoku i na ugroženost ko-ja odatle sledi za američke Filipine, za holandsku Indiju, i z* britanske posede, američka i britanska vlada su prištupile vrlo tesnoj saradnji, čiji plod izgleda da je ustupanje velike britanske luke, Singapura, na upotrebu Amerikancima. Tvrdi se čak, da je američka flota več otplovila za Singapur, što izaziva ogorčenje u Japanu; tako da postoji bojazan da napetost izmedu Japana i Amerike na dalekom Istoku ne poraste još više i da ne dovede do jačih sukoba.
Opčenito se pita, kakav je stav Rusije u svim ovim pitanjima, ah moskovska štampa ne daje o tome nikakva direktna mišljenja; a neki njeni listovi pišu čak, da Sovjetska Rusija nema nikakvog interesa, ni za imperijalištičke u* takmice na Baikanu, ni na dalekom Istoku.
*
U Švajcarskoj je došlo do vrlo značajne unutrašnje političke a-fere, time što je pretšednik republike, Pilet-Golaz, primio u audijenciju pretstavnike t. zv. Narodnog pokreta, koji pretstav-ljaju struju, sklonu nemačkom nacional-socijalizmu, a protiv ko-jih je švajcarska vlada preduzi-mala oštre mere. Pretsednik republike izjavio je da ih je on primio u audijenciju zato, što su željeli da mu izjave, da oni ostaju na gledištu nezavisnosti Švajcar-ske, te da ni od koga iz inozemstva ne primaju ni potpore ni instrukcija; a uz uslov da samo to objdve u novinama. Medutim su pretstavnici Narodnog pokreta dali obavest, da pretsednik „odobrava Narodni pokret“, što je izazvalo ogromno uzbudenje u čitavoj švajcarskoj javnosti.
Ma da je pretsednik republike demantovao te tvrdnje, prestav-nici raznih političkih grupa u parlamentu su osudili i samo pri-manje u audijenciju pretštavnika Narodnog pokreta, koji su pokazali takvu nelojalnost. U tome su se složile sve grupe, počevši od socijalista do katolika, kao * pretstavnici svih narodnosnih skupina u Švajcarskoj. Mnogi su govornici tražili, da pretsednik republike povuče konzekvence zbog svoje greške, jer smatraju da pritnanje prestavnika Narodnog pokreta н audijenciju Pre znači političko uznemirivanje. nego li umirivanje. Švajcarska hoče da ostane potpuno nezavis-na i neutralna, i treba da uklon' sve one, koji mogu da naškode tom njenom stavu. Svetska štam-pa ističe, da je time doživio neuspeh pokušaj, da se politika Švajcarske vodi u nacional - so' cijalističkom duhu.
•
Voda engleske kupovne komisiw je u Americi dao je izjavu, pre* ma kojoj je Engleska do sada u-činila u Americi narudžbe rat-nog materijala, u iznosu od 500 milijuna funti (100 milijardi dina-ra). Do sada je od toga otprem-Ijena samo jedna četvrtina. Što se tiče potpore Kanade, ona P°* seduje korpus od 26.000 pilota j radio-telegrafista, koji če bit) stavljeni na raspoloženje odbrani Velike Britanije.
Ne bacajte ček>
kc^ga ćete naći u današnjem broju.već odmah POŠALJITE PRETPLATUI
Б. P. Ристић
Рад у Соколском друштву Вршац
Sve sokolske jedinice u Jugoslaviji najsvečanije su proslavile Kraljev Rodendan
(Svršetak iz prošlih brojeva)
I kršna Lika dočekala je i proslavila dostojanstveno Kraljev dan, paljenjem kresova, ilumina-cijorn sela, bakljadama itd. Sokoli su svuda prednjačili. U Gospi-ču su naša brača študenti Obra-dović, Lapčević, Maksimovič i Ljubojevič; zapalili veliki kres na velebitskoj Visočici, koji se vi-
vima. Svečanoj sednici prisustvo-valo je mnoštvo gradanstva i sokola, te pretstavnici skoro svih društava.
*
I sokolski i nacionalni Ogulin
svečano je dočekao saveznu šta-fetu i najsvečanije proslavio Sesti septembar. Po opštem mišljenju, ovo je bila najuspelija pro-
Ca прославе Краљевог рођендана у Дугареси
^ео i u najudaljenijim selima. SvečSnoj sednici prisustvovali uz brojno članstvo i delegati mes-nib škola, pretsednik okružnog sada, g. Dr. Ferdo Čulinović itđ. *°je je pozdravio brat M. Me-c>ng, profesor. Program je izveden uz manifestacije za Kralja i otadžbinu, jednako kao i na ve-cefnjoj akademiji, koja je tako-der bila odlično posečena i izvedena.
*
Sokolsko društvo Kreka kru-
njsalo je proslavu otvaranjem spomenčesmeV podignute u okvi-ru Petrove petoljetnlče, ■ člme je ninogo pomognuto -rhešfariima, Jer su dobili urcden i zdrav iz-Уог pitke vt)de. Otvaranju, kao * svečanoj sednici, kom prilikom Je govorio starešina, brat Stefa-11/3vic, prisustvovao je veliki broj sokola i seljana. Uveče je prire-deno besplatno sokolsko selo, sa ’grank'om, koje je bilo rekordno Posedeno.
*
* “ Beočinu su Sokoli najsve-V3nije proslavili Kraljev roden-dan, iako su bile vanjske mani-teštacije zabranjene. Sa blagoda-venja u crkvama krenuo je sa so-kolima i šav narod na svečanu 3®dnicu, koju je otvorio starešina Ozrenovič. Program' je iz-'eden uz burne ovacije i završen PSvanjem »Oj Sloveni«.
Knjaževački sokoli uzeli su u-e*ča u bakljadi zajedno sa voj-Oicima 14 puka Kralja Petra II, ® na prazbik došli su u punom vr°ju posle blagodarenja na sve-v^nu sednicu, gde su pred lepim fojem prisuthika govorili o znanju dana brača Boškovič i Markovič. Sestra tajnik pročitala je y®veznu poslanicu. Ostali program Uveden je na opšte zadovoljstvo.
*
Sokolsko društvo Kuršumlija
Poredilo je na Kraljev rodendan akmičenja u trčanju, koja su Potpuno uspela. Najbolje se svi-,e!a trka »Sesti septembar«, ko-Ja ie oglašena stalnom i održa-'ače se svake godine. Prva mes-3 u raznim vrstama trčanja osolili su brača Mijajlovič Dušan, Miljkovič Zivojin, Pešič Bora i Ivkovič Stojan, kojima su podelite diplome i novčane nagrade 113 večernjoj akademiji u Sokol-3kom domu, koja je kao i takrni-c*nja, bila odlično posečena.
St. Žbogar
*
Sokolsko društvo Jajce otpo-
e'° je takoder proslavu palje-njem kresova po okolnim brego-
slava poslednjih godina. Smotri članstva je kao i svečanoj sednici uz Sokole prisustvovao i veliki broj gradanstva, kojima je održao prigodan govor br. Vladimir Pavič. U dupkoj punoj sokolani održana je, naveče, svečana akademija, sa nastupom sviju kategorija. Od mnogobrojnih tačaka, koje su izvedene sa velikim uspehom, morala je »Češka beseda« biti ponovljena.
*
Rumski sokoli takoder nisu zaostali iza ostale brače u op-šterri slavlju. Kao najjača organizacija u Rumi, oni su snažno ma-nifeštovali za svoga Starešinu i Vladara na sokolskim priredbama.
0 značaju dana govorio je starešina društva, br. Dr. Petar Jovič.
*
U Karlovcu su brojnl sokoli u 3 sata noču dočekali i pozdravili saveznu štafetu, a na veče je pri-redena svečana akademija, na kojoj je govorio starešina Dr. Josip Variola, a prosvetar Branko Frelih pročitao je saveznu poslanicu. Sve tačke izvedene su na opšte zadovoljstvo, napose sletske vežbe i vežbe na spravama. Puna dvorana često se orlla od odušev-ljenih poktika za sokolske i ju-
goslovenske ideale.
*
Sokolsko društvo Breza organi-
zovalo je veličanstvenu bakljadu u kojoj su učestvovala sva mesna nacionalna društva i brojno gra-danstvo. Povorka je prošla ulicama uz pesmu, pucnjavu i klicanje, dok su na okolnim bregovi-ma plamteli Kraljevi kresovi i bacan vatromet. Povorka je za-vršena svečanim selom u Sokol-skorn domu, pred kojim je održan prigodan govor. Posle blagodarenja održana je smotra i svečana sednica, kojoj je uz sokole prisustvovao i neobično velik broj meštana.
*
Sokolsko društvo Dugaresa
priredilo je nočni izlet u Karlo-vac sa 23 štafetna trkača, koji su prugu prešli bez smetnji. Kod svečane mise prisutno je bilo celokupno članstvo, takoder i kod smotre na koju je došlo 135 lica,
1 svečane sednlce, koju je otvorio starešina br. Kratochvil prigod-nim patriotskim govorom. U su-botu, 7. m., priredena je svečana akademija sa biranim programom, od kojih se napose svidela alegorijska slika »Mladi Kralj«. Sokolana je bila napunjena do posledn.ieg mesta rodoljubivim gradanstvom.
ČITAJUĆI NOVINE...
Nema dana da zagrebački listo-vi ne objave neki „prekid svake veze", nekog hrvatskog društva, makar kakvog, sa nekim srpskim ili jugosiovenskim društvom, il! savezom. Sve to sa krupnim i zvulnim ratničkim rečima, kao napr: „Hrvatski filatelistiiki sa-vez prekida svaku vez u sa Jugosiovenskim filatelističkim savezom i svima njegovim članovima", — „Hrvatski filatelistiiki savez je-dini je legitimni pretstavnik fila-lelističkih društava u državi i I-nozemstvu", — „Pozdravljajuii samostalnost hrvatske filatelije, Savez apelira na sve hrvatske filateliste, da se u čvrstim redovi-ma okupe oko njega", itd.
I šta li prema ovom plamenom filatelističkom prekidu, znali prekid diplomatskih veza izmedu Velike Britanije i Nemačke?!...
*
Ljubljanski „Slovenec" objav-Ijuje dug ilanak, u kome traži, da se na ljubljanskom univerzite-tu ustanovi katedra za telesno vaspitanje. Kao argumenat za svoj zahtev (koga i mi najiskrenije o-dobravamo!) navodi i činjenicu, što u Ljubljani i okolinl postoje „sokolska igrališta I vežbaonice", I što je „za jugoslovenske prilike, slovenalka telovežbena, šport-ska i planinarska tradicija vrlo dragocena".
Sve je to talno. 'Ali za tu šlo-venačku telovežbalku tradiciju, na koju se „Slovenec“ tako velikodušno poziva, največu, i goto-vu jedinu zaslugu ima slovenal-ko sokolstvo, što „Slovenec" velikodušno prešuluje... A najbolji dokaz za to su mnogobrojna sokolska vežbališta i vežbaonice, koje Ipak nlje mogao da preiuti, Jer bez njih ne bi uopšte imao argumenta za svoj zahtev.
*
„Seljalko kolo" piše o ilegalnim FRANKOV AČK1M KARTAMA „VELIKE HRVATSKE", koje šire ne prijatelji naše zemlje, a prema kojima bi u tu Veliku Hr-vatsku ušla i Slovenalka I čitava Vojvodina, Bosna i Crna Gora, sa Novim Pazarom i Raškoml...
„Van te velike Hrvatske ostala bi pretkumanovska Srbija i Južna Srbija bez Raške, Razu-mlje se, Istre i Zadra u Dalmaciji, frankovci ne traže od Italije. Tako bi u toj Hrvatskoj bilo oko 10 miliona duša, sa manje od 4 miliona Hrvata. Čak kad bi svi muslimani rekli da su Hrvati, ne bi u toj Hrvatskoj bilo ni polovica Hrvata! Ko da vodi računa o ovim pla-novima iz frankovačke ludni-ce?“
Mi ipak mislimo da treba i te kako voditi računa! Jer, ma koliko da su ratni dogadaji čitavom svesnom hrvatskom svetu Otvorili oči, šta znale protektorati, za koje frankovci rade, — tudinska propaganda je ipak neumorna u podupiranju frankovačke ludnice. *
Nemalka štampa je objavila nedavno članak dr. Frica Tajla o osnovama BUDUĆEG VREDEN J A EVROPE. Članak je preneo i „Deutsches Volksblat", u Novom Sadu, ali ga nlsu preneli ni „Hrv. pravo", ni „Hrv. gruda", ni „Hrv straža", koji inače redovno prenose članke nemaikih listova.
U tom članku se kaže, da le „nestati male minijaturne države, koje nisu mogle da žive I koje su susednim velikim državama u-zimale svaku moguinost slobod-
nog kretanja". Ipak mogu i male države sa pouzdanjem gledati na rad osovine, u cilju definitivnog uredenja Evrope.
„Ali i pored toga države osovine neče moči uzeti u obzir nacionalističke želje malih naroda, u koliko bi one bile o-pravdane samo njihovim nacionalnim i kulturnim životom, a ne bi vodile računa o privredi i saobračaju".
*
Povodom otvaranja novih gimnazijskih zgrada u Splitu, održali su govore dva direktora 1 dva sveštenika. Pročitali smo te govore u „Novom dobu" i utvrdili, da su oba direktora (od kojih je jedan več odavna poznat kao pri-stalica HSS, a drugi kao izrazit katolik!) u svojim govorima kazali neku reč i o Jugoslaviji, te o ljubavi i slozi sa bračom Srbi-ma, pozvavši dake da se na primeru drugih poule, kamo dovodi nesporazum. Medutim, ni jedan od obojice sveštenika nije ni reči kazao, ni o toj ljubavi i slozi, ni o jugoslovenskoj državi, koja je obe te zgrade sazidala i u kojoj jedino mogu da posluže svojoj svrsl.
Po torne se najbolje vidi, otku-da nas bije vetar nesloge i mr-žnje...
*
„Hrv. straža" oštro napada neke plivače, članove kluba „Jug" iz Dubrovnika, što na utakmici H rvatska—Madžarska nisu hteli da nastupe sa hrvatskim grbom na grudima; pa traži da im se zatiran/ svaki nastup u Hrvatskoj. Međutim taj isti list, u tom istom broju, napada Srbe iz Čapljine, što traže da . njihova opština, pored hrvatske, poštuje i državnu zastavu.
Prema torne bi državna zastava trebala da bude prepuštena bilo lijim uvredama, a da zato niko-me ne bude zabranjen nastup u Jugoslaviji, dok naprotlv Srbi l Slovenci moraju da nastupe sa hrvatskim grbom, ako neče da budu sasvim bojkotovani.
Mi smo uvereni, medutim, — kad se u banovini Hrvatskoj ne bi dogadale tolike povrede državne zastave, da se niko ne hi protivio ni hrvatskom grbu. I to je stanje, za koje bi trezveni i dobronamerni ljudi trebali da rade. Ali „Hrv. straži" nije ni izda-leka stalo do poštivanja hrvatskog grba, koliko do — nepošti-vanja državne zastave...
*
Dubrovačka „NARODNA SV1-JEST", koja tvrdi da je katolič-ki list, piše sa oduševljenjem o velikom premeštaju nastavnika — jugoslovena u banovini Hrvatskoj; pa se u „hriščanskoj ljubavi" ne zadovoljava tim progonima, več
traži da se ti nastavnici maknu uopšte sa škola u banovini Hrvatskoj, te da se „sa njima obračuna".
Kao što se dakle vidi, zagrebački vlastodršci ni ovakvim progonima ne uspevaju da nadlicitiraju franko-furtimaše Oni ih i ovom prilikom napadaju, tvrdeči da su premalo učinili, i traže uvek sve gore i gore postupke.
Сонолство у Америци
После овогодишњих успелих приредаба, соколство у Амери-ци почело је са припремама за велики свесоколски слет, који ће се одржати 1941 године, У Чикагу, као средишту словен-скога живља у Америци. На сле-ту суделоваће све словенске со-колске организације из Амери-ке.
Америчко соколство је и ове године приредило велики број логоровања за своје чланство, нараштај и децу. Ово логорова-ње популарно је у Америци, под именом „Сокол Камп“. Учесници логоровања су се међусобно посећивали.
*
Све ческе теловежбачке opra-низације у Америци (Америчка Обец Соколска, Савез радничких соколских јединица, - католички Сокол итд.), објавили су зајед-нички проглас о потреби зајед-ничке народне сарадње и пома-гања владе у Лондону. i-*
Словачки Соколи су имали концем јула слет у Бостону, ком приликом су сткрили .леп Тиршев споменик, а 7 јула при-редили су слет у Браебурну, са такмичењима у простим вежбд-ма. Истовремено је одржано и велико народно зборовање. За-једно са Словачким народним одборо?! приредили су Штефа* њикову прославу, на којој су ro-ворили и гувернер Мооре, че;и-ки посланик Хурбан, легионар Воска и др. Словачки СоколИ издају у Америци своје гласило „Словенски Сокол“, који се у последњем броју опширно и критички осврће ua политику у. домовини.
Ljubljanska »Sokolska volja«
donosi:
»Nov dokaz kako brzo je pre-neta sokolska misao iz češke domovine po celom svetu jeste Sokolsko društvo u St. Luisu u USA, koje su osnovali češki .ise-Ijenici 1865 godine, samo tri godine posle osnutka matičnog Sokola u Pragu. Ovo društvo je proslavilo svoju 75-godišnjicu s velikim javnim nastupom, na kome je uzelo učešča i članstvo ostalih društava iz severne Ame-1 rike.
mi
Sok. društvo Beočin slavi 6 septembar
Штампа o соколству
„Соколска вол>а“, орган слове-иачког соколства, објављуЈе у броју од 20 септембра на увод-ном месту чланак „Наша реч", У коме са пуним одобравањем пише о резолуцији последње пленарне седнице Управе Савеза Сокола K. Ј. У чланку се каже:
„Листови, који су се толико расписали о масонској опасно-сти за југословенско сокол-ство, сувише су добро позна-ти нашој јавности, као стари и задрти противници соколске ми-сли и организације, па зато зна-мо, камо циљају њихови напа-ди. Ми знамо да би њима било угодније када бн соколство пле-сало како они свирају, али је исзависност соколске организа-ције и сувише јака, а свест ње-ног чланства сувише велика, да би могли да подлегну кампањи листова, који по својој дужно-сти морају да служе другим ци-љевима, него што су циљеви со-колства. Соколство остаје непо-колебљиво на гледишту народ-ног и државног јединства, као и при свом досадашњем нацио-налном раду. За тај рад није никада требало упутства од дру-гих организација, ни верских, ии политичких, ни просветних. Наши противници би једва до-чекали, када би соколство на-пустило своју независност и своју идеологију, и зато нас на-падају. Међутим, сви његови иападаји нису донели друго, сем празних фраза и недоказа-них тврђења, које је соколство најодлучније одбило."
»BEZ VRLINA SVAKI JE SISTEM
NEMOGUĆ I POGUBAN«! »Bratstvo«, glasilo sokolske žu-pe Osijek, donosi u 7-8 broju, raznovrsan materija! iz sokolskog života i rada, kao i članke o raznim pitanjima i veliki broj ilustracija, vesti itd. Naročito se ističe značajan uvodnik, pod naslovom: »Gradanske vrline i krepka snaga«, u kome se kaže po-red ostaloga i sledeče:
„/ naša država nastala je po-bedom nakon mnogih i krvavih bitaka. Narod je trebao opo-ravka i moralnog i materijal-nog. I danas nakon završetka prvih dvaju decenija u slobodi, koji su trebali da uzdignu i na-šu snagu i naše vrline, mi zapa-žamo da su i nas načele mnoge mane zapadne kulture mesto da primimo samo njene dobre Strane. Ima i kod nas krajeva gde je broj poroda grešno sma-njen, gde je želja za bogatenjem i uživanjem izvratila ose-čaje socijalne pravde i razne institucije u rukama nesavesnih demagoga i šarlatana nastoje da umanje rad.
I u ovim osudnim časovima mi ne smemo smetnuti s uma da su to oni poroči koje maršal Peten pripisuje porazu Fran-cuske.
Isto tako ne smemo pasti u pogrešku, da pobede na jednoj 1 poraze na drugoj strani pripisujemo političkim sistemima. Sistem demokracije je sistem slobode koji uzdiže pravo i dostojanstvo čoveka na stepen kulta ljubavl prema bližnjemu, na kome treba da se zasnivaju sve njene ustanove I sva njena sa-držina. Tu je ostavljeno na vo-Iju čoveku da svoj život lormu-Ura kako hoče ne prelazeči granice svoga bližnjega. Zato
je negde život formulisan u pesmi/, a negde u dramu. Samo ni pesma se „bez muke ne is-poja“. U muci i radu treba tra-žiti sredstva za snagu i za vrline. Bez vrlina svaki je sistem i nemoguč i poguban.
Samo sistemi istine i pravde, sistemi ljubavi i iovečanskih o-sečaja mogu da opstanu i da stvore bolje uslove za mirnu radinost i napredak čovečan-stva.
Današnji život traži tačnost i odredenost".
ПРОБЛЕМ COKOJICKE ШТАМПЕ
Часопис „Соко“, који излази у Прагу, као орган ЧОС, беле-жи у последњем броју, да у 41 соколској жупи, које припадају ЧОС, излазе 34 соколска листа, који су прошле године штампа-ни у 1,350.000 егземплара, за своту од 650.000 круна. Лист се том приликом бави питањем по-једностављења соколске штампе у Чешкој, na о истом предмету пишу и „Соколске новини“ те „Наш смер“. Опћенито се исти-че, да издавање толиког броја жупских листова стоји врло мно-го новаца, који није рационал-но утрошен, те да многе жупе немају никаквог другог разлога за издавање тих листова, сем што је питање престижа или амбиције. Већина меродавних у соколству се већ изјавила, да број соколских листова треба ограничити, па том приликом и „Лидове Новини" пишу, да тај проблем треба решити пре по-четка нове године.
ODLAZAK BRATA MITE PETROVIČA IZ OSIJEKA
Tiho i nečujno pre dva-tri meseca napustio je Osijek bivši i dugogodišnji starešina sokolske župe Osijek, brat Dimitrije Petrovič. Nije potrebno iznositi zasluge br. Mite kao i rad u sokolstvu jer je njegov rad poznat svima Sokolima na teritoriji osje-čke župe.
Zasluga brata Petroviča je i ta, što se jugoslovensko sokolstvo održalo u Osijeku baš u ono vreme, t. j. godine 1924 kada je medu pojedinim članovima društva u Osijeku došlo do tendencije da se i u Osijeku stvori Hrvatski Soko. Na toj glavnoj skupštini dao je brat Mita Petrovič u ime članstva Sokolskog društva izja-vu da mu je žao da je došlo do rascepa, ali da Sokolsko društvo nastavlja svoj rad, u čvrstom u-verenju da če se celokupno sokolstvo u najkrače vreme nači i opet na okupu u zajedničkom radu. Brat Petrovič bio je i Član Savezne uprave.
Neka brat Mita ne zameri, što je iz Osijeka otišao tako da mu brača nisu priredila ni oproštaj-no veče, pošto je on to svakako zaslužio, ne samo svojim radom, več i time što je župskoj knjižnici poklonio mnogo lepih knjiga, kao i knjižnici sokolskog društva Osijek-Matica, gdje je po-
klonio knjiga u vrednosti oko
10.000	dinara.
Brate Mito, hvala Ti na Tvom sokolskom radu. Verujemo da si Ti još sa nama, i da češ Ti i dalje u svom novom mestu stanovanja, Beogradu, sokolovati!
Soko
Značajna promena imena
Doskora je izlazio u Daruvaru, središtu naše brače Čehoslovaka, list na českom jeziku, „JUGO-SLOVENSKI ČEHOSLOVACr. Bio je odlično ureden, a kroz njegove redove stalno je proveja-vao pravi slovenski duh. Medu-tim, pre izvesnog vremena ovaj list prestao je da izlaži pod ovim imenom, pa je dobio novo ime, tako da se sad zove „NAŠE NO-VINE". Iz objašnjenja uredništva ne može se tačno ustanoviti zbog čega je došlo do promene, ali se ipak naglasio, da list izlazi u banovini Hrvatskoj.
Veoma je karakteristično da se mogao nači neko, kome je rani ji naslov smetao, pa je jednostavno naredio, možda pod pretnjom o-bustave lista, da se naslov lista saobrazi „u duhu vremena"...
Radničke nadnice
Prema podacima Središnjeg o-reda za osiguranje radnika, rad-nička nadnica porasla je za vri-jeme marta 1939. do marta 1940. za svega l,69°/o. Dok na drugoj strani, prema službenim podacima, cena osnovnih životnih potreba narasla je za 50—100%.
»FANTOVI« ĆE MENJATI IME!
Organ Saveza fantovskih otse-ka u Ljubljani, »Kres«, je obja-vio « poslednjem broju belešku, u ko jo j kaže, da je želja gotovo
ZA DAME
MANTLOVI
haljine i bluze
NAJVEĆI IZBOR U SPECIJALNOJ RAD-NJI 2ENSKE KONFEKCIJE
TOG A“l
jPiNKAS I KOMP. Beograd
[Knez Mihallova br. 8 (ugao)
Zdravlje, snaga I lepota tela
postizava se sa felovežbenim spravama specijalne
Tvornice gimnastičkih sprava
J. OR A ŽE M
RIBNICA - Osnovana 1881 g.
svih članova te organizacije da se izmeni njeno ime. Večina je mišljenja, da se uzme naziv »Orel«; ali drugi smatraju da danas ne postoje više razlozi, koji su po-stojali g. 1906, kada je bio ustanovljen Orlovski Savez, i kad je
tu organizaciju trebalo nazvatt po nekoj ptici. Danas bi možda bolje odgovaralo neko drugo ime, i zato list raspisuje anketu na sve fantovske članove, da se izjasne, kakvo bi me trebalo dati njihovoj organizaciji.
ЧАСОВНИЧДР И ЈУВЕЛИГ
И. МИТР0ВИЋ ^
Теразије 22 (до Москве)
има швајцарских часовника за руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра, пехара иплакета
БраЂи и сестрама попуст
Цене врло солидне. Стручан рад
Тражите цене за израду клинаца а значака
H0HHER
ТРАЖИТ6
БЕСПЛАТАИ
UEHOBHUK
>
БЕОГРАД KPATbA МИЛАНА 9 ТЕЛ.20-333
УЏБЕНИЦИ 3А САМОУНЕ
СВИ СТРАНИ ЈЕЗИЦИ
Др. ПЕТАР ЂОРЂЕВИЋ
РУСКИ У 100 ЧАСОВА
ПРАКТИЧНИ УЏБЕНИК ЗА УЧЕЊЕ САВРЕМЕНОГ РУСКОГ ЈЕЗИКА 3.000 речи, изговор, правопис, граматика и синтакса БРОШИРАНО 50.— ДИН.	ПОВЕЗАНО	60.— ДИН.
Ж. ВУКАДИНОВИЋ
СРПСКИ У lOO ЧАСОВА
НИЗ ПРАВИЛА И ОБАВЕШТЕЊА ИЗ ПРАВОПИСА, ГРАМАТИКЕ, СИНТАКСЕ И СТИЛИСТИКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 368 страна, много пртежа, насловни лист г. Жедринског БРОШИРАНО 50.— ДИИ	ПОВЕЗАНО	60_ ДИН.
Др. А. ШМАУС
НЕМАЧКИ У100 ЛЕКЦИЈА
3.000 речи, тачан изговор и правопис, основе синтаксе и граматике 330 страна, 100 цртежа, насловни лист Драг. Стојановића БРОШИРАНО 40.— ДИН.	ПОВЕЗАНО	50— ДИН.
Др. А. ШМАУС
LEBENDIGES DEUTSCH
ВИШИ КУРС ЗА САМОУКЕ Одличан избор текстова и богат речник омогућује потпуио савлађивање немачког језика. 320 страна БРОШИРАНО 50.— ДИН. КАРТОНИРАНО 60.-> ДИН.
ИЛИЈА ПЕТРОВИЋ
ЕНГЛЕСКИ У100 ЛЕКЦИЈА
НАЈЛАКША МЕТОДА ЗА УЧЕЊЕ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА БЕЗ УЧИТЕЛ»А
3.000	речи, изговор, правопис, синтакса, граматика БРОШИРАНО 40,— ДИН.	ПОВЕЗАНО 50.— ДИН.
МИЛАН ШАРЕ
ФРАНЦУСКИ У 100 ЛЕКЦИЈА
НАЈПРАКТИЧНИЈИ УЏБЕНИК ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА ЗА САМОУКЕ
Картонирано, 340 страна, 100 цртежа, насловни лист у боји БРОШИРАНО 50.— ДИН. КАРТОНИРАНО 60.— ДИН.
Др. ЕБЕРХАРД ТАНГЛ
НЕМАЧКА ГРАМАТИКА
НАЈПРАКТИЧНИЈИ УЏБЕНИК НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА ЗА ОНЕ КОЈИ ВЕЋ НЕШТО ЗНАЈУ 206 СТРАНА	ПОВЕЗАНО 40.— ДИН.
ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ
ГЕЦА КОН А. Д. Београд
КНЕЗ МИХАЈЛОВА УЛ. БР. 12
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh M Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcloni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) — Stamparija „Lu£“, Mitrovič 1 Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. TeL 21-772.