KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1939o
PATENTNI SPIS BR. 14880
N.. V. Philips’ Gioeilampenfabrieken, Ein.dhoven, Holandija.
Pojačivač niške učestanosti sa negativnom poiViratoom spregoim.
*'Prijava od 10 avgusta 1937.	■	;	Važi od 1 decemtbja' 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 11'avgusta . 1936 (Nemačkai).
r	• -
c Ovaj se pronalazak odnosi na pojači-vačko raspor eden je niške 'učestanosti a namerava veće pojačanje jakih signala nego slabih signala, čime se 'reprodukcija više približava stvarnosti. Ovakva rasporedenja 'poznata; tako je več predlagamo da se ppo redno sa izlaznim kolom veže neki otpor sa visokim .pozitivnim temperaturnim koeficijentom.
; Mnoga poznata rasporedenja, naročito napred pomenuto rasporedenje, prave poteškoće u slučaju da se osim toga prime* njuje negativna povratna sprega, pošto ova opet redukuje promene jačine. Ovaj se pronalazak sastoji u tome, što se pio vratna sprega učini zavisna od signalne amplitude i to tako da je ona jača pri maloj am-. plitudi signalai, koji treba da se pojača, nego pri velikoj amplitudi. Ovo se može postići time, Sto se povratno spreže preko neke pomoćne cevi, čije pojačanje zavisi od amplitude signala. Jedno vrlo jednostavno sredstvo da se povratna sprega učini zavisna od signalne amplitude sastoji se u tome što. se jedan deo izlazne struje sprovodi preko nekog elementa uključenog u kolo povratne sprege a čiji otpor zavisi pd jačine struje. Kao takav element može se shodno upotrebiti neki otpor sa visokim temperaturnim koeficijentom.
Ovaj je pronalazak objašnjen podrobnije pomoću crteža na Ikojima su pretstav-Ijeni izvedeni primeri pojačivačkih raspo-ređenja prema ovom pronalasku.
Sl. 1 pretstavlja jedno rasporedenje sa dve pojačivačke cevi 1 i 2 koje su .spregnute posredstvom otpora i jednog konden-
zatora. Izlazno kolo cevi 2 sadrži primarni namotaj transformatora 5 sa čijim je sekundarnim hnamotajem vezan potrošački aparat na pr. zvučnik 4. Povratna sprega izvršena je prema ovom pronalasku preko cevi 3, čije pojačanje zavisi od signalne amplitude kao što je to opisano u nastavku.
Ova cev 3 ima jednu pomoćnu anodu 10, koja je preko kondenzatora 9 vezana sa anodom cevi 1. Usimerena struja teče kroz više otpora, pored ostalog i kroz otpor 11, u kom pri porastu signalne amplitude nastaje sve veći pad napona. Jedan kraj otpora 11 vezan je sa rešetkom cevi 3. Pri jednostavnom posmatranju vidi se da pri porastu signalne amplitude zbog pada napona u otporu 11 postaje negativ-niji napon rešetke cevi 3, a time opada pojačanje te cevi. Napon između rešetke i katode cevi 3 dejstvuje u potrošačkom a-paratu 4. Anoda cevi 3 je preko otpora 12 vezana sa pozitivnom spojkom napojnog izvora a osim toga je preko kondenzatora 13 vezana sa katodom cevi 1. Anodna struja ove cevi 1 teče kroz otpore 6 i 7 vezane u dovodni vod katode a koji osim toga sačinjavaju jedan deo ulaznog kola cevi 1. Otpor 7 s kojim je otočno vezan kondenzator 8 služi za davanje negativnog pred-napona rešetki cevi 1. Otpor 6 služi kao sprežni otpor između anodnog kola cevi 3 i ulaznog kola cevi 1. Jedan deo signala koji dejstvuju u sekundarnom namotaju transformatora pojačava cev 3 pa dovodi u ulazno kolo cevi 1, pri čemu nastaje negativna povratna sprega. Ova negativna pO'-
Din. 20.—
vratna sprega je kao takva poznata pa može da služi za suzbijanje nelinearnih deformacija u pojačivaču. Kondenzator 18 a i otpori 19 i 20 sprečavaju da oscilacije niske učestanosti koje se dovode na anodu 10 dopru do rešetke cevi 3. Osim toga oni sprečavaju da oscilacije izlaznog kola dopru do anode 10.
Pošto pojačanje cevi 3 zavisi od signalne amplitude, to zavisi takođe od ove i povratna sprega i to tako da pri porastu signalne amplitude opada negativna povratna sprega, Negativna povratna sprega ima kao poslenicu opadanje pojačanja. Ovo opadanje je otuda manje pri velikoj amplitudi signala nego pri maloj amplitudi signala. Posledica toga je da je pri velikoj amplitudi signala veće pojačanje nego pri maloj amplitudi signala, a time se uveliča-va kontrast između jakih i slabih pasaža pa reprodukcija postaje prirodnija.
U rasporedenju pretstavljenom na si. 2 upotrebljava se umesto pojačivačke cevi neki otpor sa pozitivnim temperaturnim koeficijentom na pr. neka sijalica 14. Ova sijalica leži u pretstavljenom rasporedenju između jednog kraja sekundarnog namo-taja izlaznog transformatora 5 i kat ode cevi 1. U slučaju potrebe može se osim toga vezati otpor 15 i odn. ili otpor 21 koji služe za regulisanje efekta. Ali ovi otpori nisu neophodno potrebni. Zatim je predvidena veza između drugog kraja pomenu,tog transformatorovog namotaja i jednog kraja otpora 6 koji služi za spregu.
Pri jakim pasažama teče kroz sijalicu 14 jača struja nego pri slabim pasažama pa je prema tome temperatura žarne žice viša tako da: je i otpor veći. Zbog toga je pri jakim pasažama srazmerno slabija povratna sprega nego pri slabijim pasažama a time se povećava kontrast između tih pasaža.
Kada je izlazna energija mala, uopšte je povoljno da se niže učestanosti puste da se pojavljuju jače od viših učeslanosti. To se prema ovom pronalasku može postići time, što se u kalo povratne sprege veže jedna ili više knpedanci koje zavise od učestanosti. Ovakvo raspoređenje je pret-stavljeno na si. 3. Ono odgovara uglavnom rasporedenju na si. 2, ali od kog odstupa ipak u tome što je sa sijalicom vezan na red kondenzator 16 i što otočno sa tom rednom vezom leži impedanca 17 koja prema željenom efektu može da bude kapaci-tivna ili induktivna. U pretstavljenom rasporedenju je pri slabim pasažama srazmerno jača negativna povratna sprega za više učestanosti nego za niske učestanosti. Za impedancu 17 može se upotrebiti na pr. neka samoindukdja, čime se postiže da
se opet nešto jače ističe područje viših učestanosti. Kapacitet kondenzatora 16 izabran je tako da je impedanca za niske učestanosti, a pri slabim pasažama, t. j. k^-da žarna žica ima srazmerno nisku temperaturu, velika naspram, otporu žarne žice, međutim pri jakim pasažama otpor u kolu povratne sprege određuje otpor žarne žice. Kondenzator 16 treba uopšte da ima veliku vrednost; shodno je da se upotrebi za to neki elektrolitični kondenzator.
Otpor 6 se može takođe zameniti nekom impedancom koja se u odnosu na srednje područje oscilacija niske učestanosti uglavnom ponaša kao otpor ali je za niže ili više učestanosti induktivna odn. kapacitivna.
Umesto nekog otpora sa pozitivnim temperaturnim koeficijentom može se pri-meniti i neki otpor sa negativnim temperaturnim koeficijentom. Ovaj otpor može se vazati na red sa otporom 7. Ovakvo raspoređenje u kom osim toga povratna sprega zavisi od učestanosti pretstavljeno je na si. 4. Na toj slici obeležava oznaka 22 otpor sa negativnim temperaturnim koeficijentom a oznake 23 i 24 obeležavaju impedance.
Pojačivač prema ovom pronalas'ku pruža naspram pojačivaču u kom je otpor sa pozitivnim temperaturnim koeficijentom vezan otočno sa zvučnikom to prei-mućstvo da je mnogo manja energija koja se troši za regulisanje jačine zvuka.
Patentni zahtevi:
1)	Pojačivač niske učestanosti sa negativnom povratnom spregom, naznačen time, što povratna sprega tako zavisi od amplitude signala da je ona jača pri maloj amplitudi signala, koji treba da se pojača, nego pri velikoj amplitudi.
2)	Pojačivač niske učestanomsti prema zahtevu 1, naznačen time, što se povratno spregnuti napon dovodi na rešetku neke pomoćne cevi, čije je izlazno kolo spregnuto sa ulaznim kolom pojačivača a čije se pojačivanje reguliše u zavisnosti od amplitude signala.
3)	Pojačivač niske učestanosti prema zahtevu 1, naznačen time, što se jedan deo izlaznih struja sprovodi kroz neki element uključen u kolo povratne sprege, a čiji otpor zavisi od jačine struje, shodno kroz neki otpor sa visokim temperaturnim koeficijentom.
4)	Pojačivač niske učestanosti prema zahtevu 3, naznačen time, što se jedan deo izlazne struje sprovodi kroz rednu vezu nekog otpora sa visokim pozitivnim temperaturnim koeficijentom, na pr. neke sija-
lice, i impedance spregnute sa ulaznim kolom.
5)	Naprava prema jednom od zahteva 1—4, naznačen time, što kolo povratne sprege ima jednu ili više impedanci koje
zavise od učestanosti a koje su vezane tako da je pri maloj amplitudi signala jače pojačivanje nižih učestanosti nego viših učestanosti.
i. .: v £ C
r i i

i i:;. fin:.' i '■.u;' .	•.;

- » .	_ v.i
. li..
Ti i 1	1/, -



>

Ht^-




Ati pat. br. 14&S0