KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 86 (2)
INDUSTR1SKE SVOJINE
I ZDAN 1. OKTOBRA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3885.
Vereenigde Knooptapijtindustrie Systeem Banyai N. V., Rotterdam,
Holandija.
Sprava na automatskim razbojima za mehaničku izradu tepiha.
Prijava od 3. februara 1925.	Važi od 1. avgusta 1925.
Traženo pravo prvenstva od 8. februara 1924. (Nemačka).
Poznati su postupci, po kojima se konci osnove dovode u takav položaj sa vertikalno vodjenim napravama za izdizanje, da materijal za upletanje biva hvatan od horizontalno vodjenih hvatača i vodjen od izdignutih konaca čime postaju pravi per-siski ili smirki čvorovi. Ovaj način rada rada iziskuje, da se konci potke izdižu sa normalne putanje iznad jednog poklopca. Zbog toga se ovi konci osnove napregnu nedozvoljeno, te se kidaju ako se ne oslobode kakvom pogodnom spravom od napona. Ovim je rad nesiguran i ako se iz tog razloga konac pogrešno oslobodi napona, onda se kida podignuti konac.
Trebalo je dugogodišnjih skupih opita da bi se otklonile prepreke.
Predmet ovog pronalaska sačinjavaju sprave, koje omogućavaju ostvarenje pronalaska mehaničkim putem, tako, da se izdignuti konci osnove ne moraju osloba-djati napona. Ove nove sprave rade potpuno sigurno pored sve prostote organa, tako, da se povećava proizvodnja i ne izradjuje roba sa manama. Dalji je zadatak bio, napraviti sprave tako, da se tepisi izradjuju u svakoj širini. Ovaj problem rešen je tako, što su se ležišta koja nose vratila i koture postavljala na odgovarajućim odstojanjima. Bez ove mere izra-djivali bi se tepisi samo u ograničenoj širini. Organi za vezivanje ne dobijaju, kao kod ručnog vezivanja pokrete kao sa prstima pomerajuća i pravačanska kretanja
već krivačinska. Ovi izmenjeni pokreti omogućili su umetanje pomenutih ležišta. Konci osnove za vezivanje ne moraju se više izdizati od onog što dozvoljava istegljivost konca.
Mašina se sastoji iz samog razboja i saonica koja nose organe za vezivanje. Na pokretnim saonicama postavljeni su, izuzev dizača, svi organi, koji se ponavljaju na jednakim odstojanjima, tako, da se odjednom vezuju više čvorova. Saonice se po svakom vezivanju pomeraju za dva konca sve dok se ceo niz ne veže. Potom se mehanizmom za pokret ustavlja rad vezivanja i istovremeno razboj stavlja u pokret da bi se uneo potreban broj potke. Naizmenično vezivanje i tkanje ide automatski. Osim toga može se prekretni mehanizam isključiti, ba bi se moglo neprekidno tkati ili vezivati.
Nacrti pokazuju jedan oblik izvodjenja pronalaska.
Slika 1 pokazuje spravu u izgledu sa strane;
Slika 2 pokazuje u šematskom izgledu;
Slike 3 i 4 pokazuju prekretni mehanizam.
Konci osnove (1) (si. 1) prolaze brdo (2) (21) idu u grupi kroz zupce (3) zatim se dele kroz pomoćne zupce (A) i najzad idu na ploči (5) odakle se uzima gotova roba.
Dizači (6) (sl. 1 i 2) postavljeni su na vratilu (7). Ovo vratilo leži obrtno na brdu (8) i pomera se svagda posle svršenog
Din. 15-—
vezivanja za dva konca. Dizači leže pri tkanju u izdubljenju brda, koje nema put za čunak, jer bi inače bilo nemogućno podizanje, spuštanje i pomeranje dizača. Putanju čunka obrazuju sami donji konci osnove u ođeljku.
Kod dosad poznatog postupka postav ljenji su žljebovi ili kanali u cilju podele konaca. Prema pronalasku dizači imaju na više po tri vrha (34, 35, 36) i obrazuju jednu vrstu viljuške koja prima dva konca i diže. Ova konstrukcija jeste od velike važnosti pri obrtanju dizača. Dizači su osim toga snabdeveni jednim šiljkom (33) koji strči napred, da bi doveli konce u povoljan položaj za tačnu podelu. Da bi se osim toga osiguralo još izdizanje provučnih konaca potrebno je, da ovi neposredno na mestu gde dejstvuju dizači, budu podeljeni na obrtnom vratilu, koji se pri utkivanju kreću iz putanje čunka, da bi i ovaj bio slobodan.
Ploča (5) leži tako isto pokretna. Udarna sprema spušta se pri nailaženju hvatača, da bi vrhovi ovih rr ogli nesmetano preći preko čvorova.
Na obrtnom vratilu (9) postavljeni su za oslon kraci (10), da bi se sprečilo savijanje pravih oslona i pruga. U kracima se vodi pruga (11) na kojoj leže na jednakom razmaku po dva hvatača (16) koji se klinovima (12) povremeno kreću. Vratilo (13) nosi ploču (14) u koju ulaze kalemi hvatača. Pomoću odgovarajuće načinjenih žljebova u ploči pokreće se jedno prema drugom, pri pokretanju vratila, po jedan par hvatača. Obrtanjem ovog vratila dej-stvuje i štapić (15) i u odredjeno vreme otvara vrh hvatača (16) koji stoji pod pritiskom opruge ili tome slično.
Za izbor raznih obojenih konaca služeći organi (17) postavljeni su na jednakim odstojanjima na vratilu (18), razno obojeni konci uvučeni su u uške (19) istog. Organi za bojenje imaju šiljke (20) si. 1. koji udaraju na Zakarov (Jaquard) organ (21). Oni stoje pod dejstvom opruge 22 i po svakom vezivanju izlaze iz Žakarovog organa, da bi pn idućem procesu vezivanja udarili na Zakarov organ, koji odgovara novoj boji.
Na vratilima (24, 26) postavljene su za-kačke (25, 251) za izvlačenje krepa. Obrtanjem vratila otvaraju se i zatvaraju za-kačke. Vratila bivaju takodje bilno i od organa za bojenje i time krep izvlečen do željene dužine.
Na vratilu (27) leže na istim odstojanjima makaze (28). Obrtanjem ovog vratila ma-kaze se podižu dotle dok zakačke ne dohvate konce i ne izvuku koliko treba, jer bi inače ove smetale makazama. Pokretni
delovi (29) makaza su vezani polugama (30) i klinovima (31) sa vratilom (32). Obrtanjem ovog vratila seku se konci.
Radi lakše zamene zakački i zavrtnja okačinju se ovi u odgovarajućem izdubljenju vratila i na suprotnoj strani utvrdjuju drugim zavrtnjima. Odvrtanjem ovih zavrtanja mogu se zakačke lako skinuti. Utvr-djivanje makaza može se izvesti na isti način.
Sa ovim spravama je rad mašine prost i siguran. Vratilo 9 obrće se u suprotnom smislu skazaljki na satu. Vrhovi hvatača (161) prolaze pored organa (6) pošto su vrhovi pre toga bilno okrenuti, da bi dizači ušli izmedju po jednog para hvatača. Hvatači se pokreću do izvučenih konaca. Odjednom se otvaraju i vrhovi hvatača, tako, da se zatvaranjem vrhova konac hvata kao prstima, za to vreme spale makaze seku konac i ovaj kao gotov čvor dovode ka odbojniku, pošto su dizači uzdignuti. Pri vraćanju hvatača ovi se bilno zatvaraju, tako da vrhovi jednog para hvatača obrazuju kosi ugao. Čim vrhovi hvatača udare o odbojnik podiže se udarna strana ploče (5) i sledi put hvata-čevih vrhova dok se čvorovi ne ispuste. Oko kretanja ploče je vrlo važno, jer se inače čvorovi ne bi mogli dovoljno stegnuti.
Po ovom procesu vračaju se i zakačke natrag, makaze se podižu, sanke i dizači se pomere za širinu dvaju konaca, da bi ponavljali proces vezivanja dotle, do se niz ne poveže i ne učini utkivanje.
Naizmenično kretanje organa za tkanje i vezivanje vrši se prekretnim mehanizmom (si. 3 i 4) na taj način što za vreme vezivanja razboj miruje i što je ukačen protiv obrtanja, i obrnuto, kad se unosi čunak, mašine za vezivanje miruju i osim toga su i ukačene.
Kod oblika izvodjenja pokazanog na nacrtu nalazi se srednje vratilo (37) stalno u obrtanju. Na ovom vratilu (33) leže polovine (38, 39, 40, 41) od kojih po dva sklopljena obrazuju potpun točak. Svaka polovina nosi konaksialno polu koture (42, 43, 44, 45), čije polovine u istom pravcu kao poluzupčanik stoje Na vratilima (46, 47) leže točkovi (52, 53) i od tih _ se vratila pomoću zupčanika naizmenično pokreću mehanizmom za tkanje i vezivanje.
U miru jednog od vratila jedan od polu-koturova (42, 43. 44 i 45) hvata se sa koturima (48, 49, 50, 51) na pokretanim vratilima.
U položaju po si. 3 zatvaraju se koturi (43 i 49) naizmenično sa (42 i 48).
Polutočkovi i polukoturi stoje u vezi
sa okovratnicima spojnica (54, 55, 56 i 57) koje se kreću polugama (58, 59, 60 i 61) od kotura (62, 63, 64 i 65).
Pogon poluga koturima je takav, da se prvo polutočak pomera prema mestu hvatanja, koje je okrenuto od točka, koji se treba krenuti. Pri ovom pomeranju jedan polutočak hvata se sa celim točkom onda, ako je potpuno uturen. Zatvoreni polutočak se je toliko obrnuo, da se je i zub-cima udaljio od celog točka. Pri daljem obrtanju on biva uteran polugama i na-leže uz polutočak, hvatajući se sa pokrenutim celim točkom. Kako se dva polu-točka dopunjuju u jedan celi to se ne može desiti nepravilno hvatanje pošto kod praznine izmedju zubaca jedna drugoj odgovaraju. Jedan zupčanik ulazi u drugi i ovai se potpuno podjednako vodi kao i zakačeni, tako, da se bez udara vrši hvatanje celog točka.
Na isti način vrši se i isključivanje, izvlačeći prvo jedan deo i to u trenutku u kome se isti ne hvata. Isključivanje drugog dela vrši se tako isto u trenutku u kome se zupčanik udaljuje od kretačkog točka, dakle mogu se oba dela bez udara odvojiti i ovaj se onda naročitim koturima učvršćuje u odredjenom položaju.
Kretni ili pokretni točak može biti i od tri, četiri i t. d. delova, čime mu se stavljaju razni zadatci Pojedini delovi ne moraju biti podjednako veliki, čime se mogu omogućiti razne pogonske kombinacije.
Usied toga što kilioni kotur polutočka pri mirnom vratilu (45 i 47) stoji u hvatanju sa nekretnim koturom ovih vratila kočenje te đejstvujuća sve dotle dok se polutočak ne dohvati sa celim.
Patentni zahtevi:
1- Sprava na automatskim razbojima, sa spravama za izsisanje konaca, za izradu vezanih tepiha, naznačena time, što dizači (6) imaju ispadne (33) i vodne šiljke (34, 35, 36), i vrše kretanje koje nije pravoli-nijsko.
2.	Sprava po zahtevu 1 naznačena time, što pruga (11) i vratilo (13) leže na kracima u proizvoljnom broju.
3.	Sprava po zahtevu 1 naznačena time, što su hvatači načinjeni lučno.
4.	Sprava po zahtevu 1 naznačena time,
što se bočno obrtanje kao i otvaranje i zatvaranje hvatača vrši obrtanjem krmil-skih organa i vratila (13).
5.	Sprava po zahtevu 1 naznačena time, što organi (17) načinjeni kao dvokrake poluge, udaraju o rešetkasti Žakarov organ i izlaze po svakom vezivanju iz okvira pom. Zakarovog organa-
6.	Sprava po zahtevu 1 naznačena time, što su zakačke (25, 251) i makaze (28) utvrdjene na vratilima pomoću kuka i za-vrtnja.
7.	Sprava po zahtevu 1 i 6 naznačena time, što se rad zakački vrši pomoću dva odvojena organa (24, 26).
8.	Sprava po zahtevu 1 naznačena time, što se osiguranje pravilnog položaja osnovnih konaca vrši vodjenjem grupe konaca u jednom zupcu (5) kao automatsko odvajanje ovih grupa sa pokretnim delovima (4).
9.	Sprava po zahtevu 1 naznačena time, što se razboj gradi bez putanje za čunak i ima umesto te putanje jedno izdubljenje, u kome su smešteni organi za oslanjanje konaca.
10.	Sprava po zahtevu 1 naznačena time, što je stolska ploča pokretna.
11.	Sprava po zahtevu 1 do 10 naznačena time, što zupci (4), dizači (6), hvatači (16), organi (17), zakačke (25,251), makaze (28), izvode krivolinska kretanja
12.	Povremeni zupčasti mehanizam naznačen time, što se tereni ili pokretajući točak ili čak oba sastoje iz više delova koji se dopunjuju u jedan točak.
13.	oblik izvodjenja mehanizma po zahtevu 12 naznačen time, što se pokreta-juće kolo sastoji iz dve polovine, koje se mogu na vratilu pomerati ili su nekretni i dopunjuju sklapanjem u jedno jedino celo kolo.
14.	Oblik izvodjenja mehanizma po zahtevu 12 i 13 naznačen time, što je svakim polutočkom vezan u istom pravcu rotirajući kotur, koji zajedno sa kočionim koturom na pokretanom vratilu obrazuje napravu za zaustavljanje, dok god se po-kretajuči točkovi ne hvataju.
15.	Oblik izvodjenja mehanizma po zahtevu 12—14 naznačen time, što se polu-zupčanici sa kočionim koturima pomeraju kroz okovratnike pomoću poluga i kriva-činskih žljebova.








.









.
'
■
• ■ ■!

■
,
.
■ • ■ :	•' i
■ . -,;a	:












/idpatent broj3835
»MlfTltl
43. 35 p:
11


-
. fr: 11 ■ :
,1 <
I !
f
« .
- - •••?
.v	•%xy\:


■
•	.	*••••'	*r-J>


v.

T.K,. .


'i» ■ ,■ > * * • .
_'7

fA , .. .
■ ,•«*•;,> . . , .
-v 1'*>/ , V ■;


i
ii-


\

\ ' \
S
\




i ^
; J
\


\ ,;r
V'
;'v	”	.%