Pošt
arina plaćena u gotovu
Cena Din 2-
SCKOISK1
GIASIIO SAVI 1 A SOKOLA K R. A L J EVINE JUGOSLAVIJE,
MESEČNI PRILOG -S O KOLŠKO SELO
|P
ljttBLJANA,
ls MAJA 1934
Izlazi svttkcg petka • Godišnja prelplala 50 Din e Uredniško 1 uprava nalazi ss u Itileljskoi liskari, Frančiškanska ulica broj 6, telefon brej 2177 * Račun poslanske šledionice broj 12.943 o Oglasi po ceniku e Rukopisi se ne vračalu
GOD. V BROJ 21
Slovenska |e buducnost!
današnjim danima pometnjc du-.	,1, 1 matcrijalnih dobara upiru svoje
0 Л . e mnogi narodi na Slovenstvo i rn,,n^a očekuju preporod svojih na-
0. a 1 coveeanstva. Sokolstvo koje več
1 7i.fV°- Pr'Tih početaka istinski radi
81оуе^ГОЈе S1,la'ae zjl slobodu sv°Jih
u rf.il ,naro 1 radi istovremeno i nan i! °P^e^°večanskom, želi i teži za trJv, j1?1 svih naroda, koji napredak nia ,a bude u skladu sa svim težnja-
0	1 naprezanjima ostalih naroda, a u
1 u?”1 • u’ koji nam je svojim delima Vp,,orima stvorio i dao u amanet naš
ko иб1'1-е1ј dr‘ MirosIav Tirš- Mi So-jjm syesr|i smo svoga poslanstva u svo-stvn Ve.ns'k’m narodima i u čovečan-ra<4 rtUop?e> i želimo da naš rad preko-Sok 'ј’Гап‘се slovenskih država i da duh skin° 3 P.rostru.H * stranim nesloven-^ 1 narodima. Da to postignemo tre-];uimr^0^0 riida, samozataje i istinske na<, ~Vl sviju nas Slovena, a naročito j iQkola, neimara lepše i srečnije bu-Slovenstva i eovečanstva.
Vit V na^ veljk> a Put dug i trno-.. • 'Jismo prvi, a mislim ni zadnji, ko-obnmo Postavili za cilj našeg rada — i nr°V^ ^oveka u duhu ljubavi, istitie ran'aV ^adaća je Sokolstva da stva-svesnog čoveka stvori ga ta-Dnk!1, ,on svesno iz svojih unutarnjih DrnJ+ 4*dc dobar> da teži i da se ne-i-stano kreče u cilju čim boljeg struč-«8 i moralno g usavršavanja. Bilo je t|ui.' vor čoveka Pa do danas bezbroj
ra?vT n' t SVctoynih Pokreta, koji su Jenun putevima hteli da dođu do svog
da 1Л pnl?,1Z(r ljude jedne k drugima, nja °i.C -U, ° jedmstvenosti rnišlje-uvek пч • način bilo rešeno za-na sVp/ \ 0 nejednakosti i nepravde biti .1 k ’ Veruicm- da je duh čovečji u Sta ,) rota. jer duša eovečja nije ni-žans/USo ne”° deo opčenitosti, deo bo-ilobrn?’ a božanstvo je sama ljubav i ova; ’ Pr.*:ma tome sigurno je, da ffeo materijalni zapravo vidljivi naš .S],(„u?rok> grehu, uzrok neslozi i ne-t0_;/ ,covečanstva. Odgojem našeg ma-сЈ1ј,.а.'10Д. dela }■ J- vidljivog tela u stv	.	avanja	našem	duhu,	božan-
šen \ -^llt kojim dolazimo do savr-niZa -a’ do istine. Svi pokretači orga-Su' ,cVa.s ovim ciljem bili su ljudi, koji Ijc m delom uspeli da usklade že-
01. - v°g materijalnog bivstva, bivstvu ; .8 duha. Jedan od takvih ljudi bio
Užem k ,,Vliroslav Tirš. koji je, u naj-jn't ]. krugu od nekoliko ljudi visoke t|ri 1'Sencije osnovao prvo sokolsko !>ја l-V0'- Postavio je za cilj svog delova-rio > ' sam "orc naPomenyo, a uda-Slo JC putCm do tada još nepoznatim. ]; V.enski rod poznat je sa svoje miro-osti, ljubavi naprama bližnjemu Poeetka svoga opstanka. Čita se u
knjigama da azijski narodi u ratovima sa Slovenima cesto su o ve našli gde umesto oružja imaju u rukama tambu-re. Tirš je video razliku izmedu megalomanskih i vlasti željnih zapadnoev-ropskih naroda i slovenskih mirnih, me-kih naroda, upravo mlitavih, ali ljubavi punih i nesebičnih. Video ih je kako se bez opiranja podjarmljuju. Video je, drugim rečima, ljude pune ljubavi i osečaja, ali nesposobne za vlast. U želji da prenese sve ove osečaje na čitavo čovečanstvo, u video je, da se to može jedino putem samostalnosti slovenskih naroda. Stvaranjem svesnih jakih slovenskih jedinica, približavanjem i udruživanjem ovih u jednu duhovnu slovcnsku zajednicu, gaječi sve plemenite osebine slovenske rase, to je put kojim je Tirš udario u uverenju da je slovenska rasa na redu da pokaže put boljoj budučnosti svojih naroda i čita-vog eovečanstva. Pogledamo li današnje stanje u svetu vidimo da je očajno, pogledamo li u historiju, da li su Sloveni dali kakvu ideju o uredenju sveta. Nisu. Svi su kulturni narodi dali svoju reč, stvorilj sisteme i ni jedan nije do-veo do cilja, što danas najbolje vidimo u formi današnje krize. Pozvani smo mi Sloveni da učinimo svoju dužnost, koju dugujemo za naš opstanak, dužni smo da to učinimo ne u jedan dan, jednu godinu. nego sistematski da stvara-mo, da utiremo puteve na bazi švesti i slobodne volje, na bazi moralnog principa: »Ljubi bližnjega kao samoga sebe«. Da tome principu možemo udovo-Ijiti potreban je odgoj, treba premisliti ko je bližnji, što znači ljubiti i kako valja ljubiti, znači, potrebno je razmišljati o istinskom moralu, kojemu mora da bude centar naša svest. Tirš se u svojim očekivanjima nije prevario, jer dok je pred 70tak godina Sokolstvo brojilo nekoliko pojedinaca, danas kadar sokolskih pripadnika prelazi mili-on duša, vidimo sokolski duh u narodu. Vidimo ga u sve jačoj saradnji izmedu slovenskih država. Sokolstvo utire i stvara neprobojni zid slovenske samostalnosti, a kada naš duh bude od-gojen u istini i pravdi prodreče i izvan granica Slovenstva da pokaže celom čovečanstvu put k sreči i zadovoljstvu čoveka.
Jačajmo se duhovno i telesno, upo-znavajmo se na sletovima i sastancima* koji neka budu dokaz jakosti i discipline sokolske i mesta ozbiljnih i srdač-nih bratskih razgovora. Na koncu kažem s Tiršem da verujem u genij slo-venskog roda, da verujem u preporod eovečanstva preko Slovenstva.
Dr. V. U.
N.
% Vel. Kraljica jugoslovansko! javnosti povodom Majčinog dana
»Kadimo za jugoslovensku decu!«
*v	^	našem	narodu,	a	i	u	čitavom	i	Neka ni jedno jugoslovensko dete
.i	u- održava	«e	cvakp oodiine	Maičin	I	ne ostane nezbriauto, nezaštićeno, neka
sva naša deca veselo žive i napreduju i neka se njihova dečja pesma sreče razleže po svima krajevima divne Jugoslavije.
MARIJA  --------"'SCfr’0-------------
**asem narouu, a i u cuavom ,,^-odtžava se svake godine Majčin goju ,°j‘ je posvečen majkama i uz-naš dece. Taj je dan proslavljen u j j J državi i ove godine vrlo svečano
)ik ase Prostrane domovine. Tom pri-čj ^ uPutila je Nj. Vel. Kraljica vru-leči^ ПЦ Svu naSu javnost sa sledečim
RADimo za JUG OSLO VENSKU DECU!
»aš ^eca Su nam naiveea briga, ®adQna^Jdragoeenij; ponos i ružičasta nase svetle budučnosti.
pj{to.aranie o životu, zdravlju i vas-H0st Ju «ece nije samo najsvetija duž-Drv: .maJki ^roditeljskih domova, nego ^tavn* naj}'ažniji zadatak humanih dru-žaVe 0p®^na> gradova pa i same dr-
»iorfinaga .jed.no^ naroda meri se po njegov001 * bičkom zdravlju dece, a 2ovnt> e. s,P°sobnosti oo dobro organi-dečjoj zaštiti.
se odužimo svome °ar°dn. ako hočemo da pri-.? na®u lepu domovinu napretku, Muba« ■ ° s^alnu iskrenu i toplu JUgoslo vensko j deci.
»Sokoli su dobri nacionalisl! I kalolici«,
reči biskupa br. dr a iičeimia-lice
Na svojem veličanstvenom propu-tovanju našim Primorjem i Dalmaeijom za Krf, gde su bili svuda srdačno pri-mani i oduševljeno pozdravljeni pret-stavnici naše Narodne skupštine i Senata posetili su i časnog sedog starinu, našeg ljubljenog sokol, brata i uzor-nog narodnog svečenika br. dra Fr. Učelinia-Tice, koji se sada nahodi na oporavku u Lopudu. U nevezanom razgovoru br Učelinia i narodnih pretstav-nika dotaknuto je i naše Sokolstvo. Bi-skup br. dr. Učelini još je jednom od-lučno izjavio i branio svoje poznato gledište gledom na poznatu poslanicu protiv našeg Sokolstva. Medu ostalim rekao je i ove značajne reči:
»Ja imam dosta razloga da ovako mislim — rekao je br. dr, Učelini. U mojoj biskupiji Sokoli su dobri nacionalisti i dobri katolici. Sokoli nose križ u procesijama moje biskupije i ni u čemu ne izbegavaju crkvu. Don Frano Ivaniševič je imao pravo, kada ie kri-tikovao poslanicu, jer je i u svojim op-tužbama bila nepravedna i svakako nepotrebna. Za 40 godina moga biskupo-vanja uživao sam nepOdeljeno povere-nje j poštivanje pripadnika obih vera, a ta verska snošljivost i bratska ljubav neročito se uvek gajila u Boci Kotor-skoj. Jedna je vera, jedan je Bog. Stvarno, ne postoje dve vere. Razišli smo se samo svadama papa i patrijarha.«
Sokolstvo na selu
U poslednjih 5 godina proširilo je Sokolstvo svoje delovanje naročilo na selu. Tek ta j rad1, koji se vrši na samim temeljima naroda, pokazao je pravilno razumevanje našeg zadatka. Samo na taj način moči če se postignuti zdrav-lje, otpornost i viša kultura sveg jugo-slovenskog naroda. Sta nam pomaže šačica dobro razvijenih i čudoredno odgojenih meštana, ako mnoštvo, se-ljaštvo, srž naroda bludi u tmini i neznanju. Sokolstvo na selu pozvano je, uz škoiu, da uzgaja zdravo i svesno seljačko pokolenje.
S veseljem pratimo taj naš novi pokret, ali pri tome ipak ne smemo da mimoidemo nekoje greške, koje su se pojavile več u samom začetku i posledica su nedostatka sposobnih ljudi zbog prenaglog razvoja.
Grešilo se je odmah pri osnivanju sokolskih četa, jer se je sokolski telesni uzgoj, kakav je u gradovima, :e-dnostavno preneo na selo. Mladim četama bila su uzor matična odnosno velika gradska društva, koja su čete pokušale da oponašaju. Marljivo su kupovale sve moguče sprave i počelo je intenzivno vežbanje na spravama i učenje prostih vežaba, da bi tako četa u telovežbenom znanju što pre dostigla nivo večih društava. Razumljivo, da željenih uspeha nije bilo ni otkuda, jer seljak nije varošanin. Prvotno c duše v-ijenje domala se je sleglo i ponegde sgsvim zaspalo. Na župskim glavnim skupštinama slušale su se pritužbe župskih iunkcionera. da ova i ona četa ne pokazuje nikakovih znakova života i glavna skupština zagrozila joj se — raspuštanjem.
Stoga moramo svi da izbliže pogledamo nekoje činjemice: Nemoguče je prenesti na selo sokolsku telovežbu kakva je u gradovima, a još je veča nesmisao uvadati u sela i seoca stano-vite grane proste telovežbe i sportske igre. Ta i naši žitelji velikih gradova nisu još zreli za šport (u idealnom smislu), jer ono što oni čine samo je histerična rekordomanija. Klubovi traže mlade i još nedorasle talente i uzga-jaju ih u onom smeru, koji najkračirn putem vodi do rekorderstva. Ako nadu takvog siromaha, koji je pripravan da im se pokori, pevaju mu neko vreme slavospeve i novine pišu o njemu više nego o kakvom velikom političaru. Za dve tri godine pak euje se: »mladič nije u formi«, ili slično. Tako, dakle, svršava talenat u kojega se je polagalo tolike nade i — klub traži novog. Ža-
losno, ali istinito. I sami smo svedoci takvog spontskog postupka. Naš šport ide slabim putem, a što je najgore, slaba reč uvek najviše reklamira. Kakva bi bila slika našeg naroda kad bi se to zlo proširilo medu priprostim narodom. Ako samo kritički promo-trimo karakter i položaj seljaka moramo da uvidimo, kako smešno izgleda i kako je neumestan nogomet ili baca-nje diska ili telovežba na spravama na selu. Zašto da posižemo za tim poma-galima, kad možemo da upotrebinio naravni rad za naše eiljeve.
Vraitimo se prvoj konstataciji da se uzgojni rad na selu iza prvo g odti-ševljenja tek s teškočom nastavlja. Tome je uzrok činjenica da je selu potreban naročiti telesni uzgoj.
Pogledajmo razlike koje postoje izmedu seljaka i varošanina. Seljak za-služuje svoj svakidašnji kruh telesnim radom, dok ga varošanin zaslužuje umnim. Prvi se svakog dana dovoljno kreče, dok to kod drugoga ne vidimo. Ljudi na selu redovno su podvrgnuti gibanju, bilo oranjem, košenjem i slično. Stoga ne esečaju u tolik o j meri po-trebu za telovežbom, a naročito pak ne za takvom koja umara.
Zadatak telovežbe medu ostalim je i taj da stvori čoveka jakim i ot-pornim. Uzmimo sad'a varošku vežba-čieu i seljaeku devojku, koja još nije vežbaia i usporedimo li ih medusob-no odmah čemo opaziti koja je otpor-nija. Ili uzmimo seoskog mladiča, koji kosi po čitav dan kroz čitav tedan i varoškog mladiča. Znatiželjan sam, da li bi drugi izdržao samo i jedan dan. Navešču još statističke podatke sa župskih lakoatletskih takmičenja god. 1932 u Mariboru. U peteroboju članova bilo je medu ostalim granama i frčanje na 1500 m. Svi su seoski mladiči protrčali tu prugu u srazmerno лгг1о dobrom vremenu, dok je gradskih mladiča mnogo istupilo za trčanja, a vreme onih koji su protrčali prugu, poprečno je mnogo slabije od' prvih. Iz toga sledi, da je seoeki mladic dovoljno izvežban i u snazi i u ustrajnosti i da mu nije potrebno još naročitih vežaba kao n. pr. vežbe na spravama, trčanja i slično; nasuprot pak grad-skom čoveku svega toga nedostaje.
Još je jedna razlika izmedu oba tipa. Za seoskog je toveka karakteristično da je snažan i nespretan i da ne može potkuno da vlada svojim te-lom. To je pak sasviin razumljivo, jer jc seljak naučen na jednostrani teški
rad i sve se njegove funkcije tome pri-lagoduju. Posledica toga su prejako razvijene mišične skupine, koje koče slobodno gibanje. Nasuprot gradanin je slabiji, ali spretan i hitar — on je hitre reakcije.
Seljak se telesno dovoljno kreče« Ali to gibanje, koje vrši zbog svog zanimanja jednostrano je i stoga je potrebno da mu se dade neki proituuteg
i,	što je isto tako važno, veče ili ma-nje korekture. Napred smo spomenuli da se seljak dovoljno vežba i u snazi i ustrajnosti i da mu je usled toga i primerno razvijemo telo. Nedostaje mu pak okretnosti. U tome možemo da mu pomognemo s jednostavnim, veselim ne suviše napornim igrama s loptom ili bez nje i s različitostima. Seoski mladič uvek se veseli igri, jer je igra nagonska potreba zdravog čoveka. U-moren od dnevnog rada traži razbibri-gu. Osnova seoske telovežbe moraju da budu stare narodne igre, koje su služile za razbibrigu, a koje mi treba da upotrebljujemo u zdravstveno uzgojne eiljeve. Svako selo ima svoje tradicionalne igre i plesove, naroeito u južnim krajevima naše države, na koje ne smemo da zaboravimo ni u našoj telo-vežbi.
Da postignemo okrofnost i da pru-žimo protuuteg jednostranim vežbama za snagu vežbamo i posebne proste vežbe koje su sastavljene u tu svrhu. Opažanja govore, da se seoska omla-dina vrlo brzo pogne (okrugao hrbat). Uzrok tome je u preranom privikava-nju k radu, koji je obično pretežak. S napred pomenutim prostim vežbama moramo u svim pravcima da razgib-ijemo zakržljale i otvrdnute zglobove. Moramo da pazimo da izaberemo uvek takve vežbe s kojima se uspešno na-stupa protiv iskrivljivanja kičme i drugih telesnih mana. Stoga treba uvek da tražimo aktivne, srazmerno hitre kretnje, s kojima možemo da raz gibljemo čim više mišica. Ti pokreti treba da protegnu odnosno stegnu do najviše mere mišičje čitavog tela. Za to su najbolji zamaši, ljuljaji i koluti. Nikad pak takve vežbe ne smeju pre-dugo da traju, a proste vežbe odnosno vežbe za snagu su nepotrebne. Sprave kojima se služimo: lop.ta, uže, njihalj-ke, brvna i grede, koje nam služe za vežbe u visu ili za vežbe za ravnotežu, najbolje odgovaraju seoskoj telovežbi. Več smo rekli da svakidanjem sel jako-vom radu treba više ili man je isprava-ka ili, da se bolje razumemo, kretanje s kojim seljak iz vrša va svoj rad nije upotpunjeno. Mnogi če da pita: »Što nedostaje tome gibanju?« Nedostaje mu ekonomičnost ili sposobnost šted-nje sila i higijenski rad. Sve to treba da uzimamo u obzir pri seoskoj telovežbi. Omladinu privikavajmo prak-tički i to svakom prilikom, bilo to u školi ili u vežbaonici, na pravilno držanje i gibanje 'tela. Pravilno držanje tela pri radu dozvoljava i pravilno gibanje. Kakvo je pravilno gibanje? Ono, koje teče naravno, glatko, ekonomski, uvek najkračirn putem. U prirodnom gibanju nemu nepotrebnih pokreta. Za poboljšanje telesnog držanja odnosno gibanja služimo se u prvom redu s igrama i prostim vežbama. 1 pri jednom i pri drugom uvek upozoravajmo na lepo držanje tela. Druga je naša važna zadača da priučavamo vežbača u telovežbenom času na higijenu teli i dela. Treba ida zna, da jc za rad uvek potrebno primerno odelo, koje ga ne smeta u gibanju. Dalje treba da ga učimo da otpoeiva za vreme rada t. j. da.izluči pri radu one mišiče koji mu nisu potrebni pri stanovitom pokretu. Treba da razume i da oseti potrebu za
Ц&
J'
i,
Г-
Pogled na gorostasne tribine zagrebačkog sletišta sa severozapadne s trame. Pred nama je severozapadni ulaz na stajanje, levo severna tribina, duga 160, a desno glavna, zapadna tribina duga 230 metara. U sredini zapadne tribine je prostor, gde će se još ugraditi loža za Visokog Pokrovitelja, Njegovo
Veličanstvo Kralja Aleksandra. (Ova je snimka snimljena polovicom maja.)
LOVEKISKO
OC KOLSTVO
Pokrajinski slei ČOS u Ustju
O	pokrajinskom sletu ČOS u Ustju več smo nekoliko puta pisali. Taj je slet obavezan za sve okolne župe. Sietski rasporecl podeljen jc kao obieno ti dve skupine: pretsletski dani, koji su .posvečeni u prvom redu sokolsko; omladtm i u glavne sletske dane. Zanimanje za ovu priredim u redovima češkoslovačkog Sokolstva vrlo je veliko i izvesno je, da če se na ovoj tački, tako blizu nemačke granice, saku-piti vrlo veliko mnoštvo Sokolstva. I jugoslovensko Sokolstvo obečalo je svoje učešče.
Slet počinje več 23 juna s takmi-čenjima dece na gradskom stadionu i s večernjom akademijom sokolske cmladine. Izjutra narednog dana 'biče pokusi, u 13 časeva manifestacioma povorka omladine gradom, a nato če biti javni nastup te uveče koncerti i zabave. Istog dana uradiče so mnogo i na nacionalnom polju naročito pak u manjinskom pitanju. Zborovače ta-koder i Narodna jednota severo - češka. poznato obranbeno udruženje.
Izmedu pretsletskih i glavnih slet-skih dana biče 1 jula plivačke utak-mice naraštaja i članstva. S velikim veseljem očekuju naša severna brača do-lazak naše jugoslovensko delegacije, koja če prispeti 4 jula, a kojoj če brača Čehoslovaci prirediti pozdrav istog dana navečer. Narednog dana stiza-vače u Ustje posebni vozovi iz svih mogučih pravaca i dovažati sokolske čete na zbor. Odmah izjutra glavnog sletskog dana biče pokusi, u 10 časova pre podne manifestaciona povorka a posle podne javna vežba na gradskom stadionu. Istovremeno zborovače tog dana razni cinovnički savezi, posle potlne dolaziče češkoslovaeka vojska, iet’ je njoj namenjen drugi sietski dan. Istodobno s nastopom vojničkih odreda na vežbalištu zborovače i češkoslovaški legionari, udruženje ofieira, va-trogaeaca i dr. Uopče postače Ustje tog dana stečište raznih udruženja. To če, razume se, još više podignuti svečanost samog sleta.
Zadnje izlučno lakmičenjo za Budimpešta
Za definitivni sastav takmičarske vrste ČOS za medunarodno takmičenje u Budimpešti vršiče se dne 19 i 20 maja treče i zadnje izbirno takmičenje u Pragu, u Tirševom domu, koje če trajati dva dama.
Jubilarne proslave 50~godlšnjice naraštaja
Več smo u nekoliko navrata izve-stili o proslavama 30 godišnjice češko-slovačkog sokolskog naraštaja. Tirševa župa u Kolinu priredila je u okviru tih proslava 6 maja stafetu iz župe Hav-ličkove, Denisove, Podkrkonoške, Is-točnočeške, Orličkc i Tirševe u Kolin. Na toj štafeti uzeli su učešča 333 na-raštajci i naraštajke na pruzi od 341,5 kilometara. Istodobno počele su štafete iz središta svili nabrojenih župa i naraštaj je prenašao svoje štafetne spomenice u Kolin, na gradski trg, gde je godine 1883 Tirš kao- prigodni govornik sudelovao pri razvijanju zastave kolinskog sokolskog društva. Tom je prilikom Tirš odveo sve sokolske pripadnike iz Praga u Kolin, kao vidan znak negodovanja i protesta protiv dolaska austrijskog cara u Prag.
Štafete su dospele u Kolin u najlepšem redu. Pratio ih je br. V. Pelcel-bauer. Prva na cilj stigla je župa Js-toenočeška, druga Tirševa, treča liav-ličkova i t. d.
Nekoliko podataka o slovenskem Sokolslv« u Ameriti
Odmah čim su se počela ustanavljati sokolska društva u Americi u raznim narodima i plemenima, došlo se je na ideju zajedničkog rada i zajedničke eelo.kupne organizacije. Prvi pokus bio je god. 1886, ali premalen broj sokol-
skih jedinica nije omogučio oveče zajedničke slovenske sokolske organizacije. Tek godine 1912 osnovala se je u Čikagu Slovenska sokolska telovež-hačka unija, koja je delovala do 1916 godine. Istodobno osnovala su brača u Klivlendu Savez siovenskog Sokolstva u Klivlendu za njihovo područje, a koji jc Savez delovao sve do svet-skog rata. Godinu dana kasnije pojavilo se je u St. Lujzu slično udruženje slovenskih sokolskih društava za ta-mošnje područje, a koje je takoder prestalo radom sredinom svetskog rata. Tek posleratno vreme donelo je u ‘tom pogledu nekoliko jačih pozitivnih rezultata. Dok su svi predratni pokušaj i irnali samo regionalni karakter, prešlo se je godine 1929 za ozbiljno razmišljanje o osnivanju Saveza siovenskog Sokolstva za čitav teritorij USA. Pomenute godine to nije uspelo, ali več dve godine kasnije t. j. 1931 inicijativom Američke obce sokolske došlo je do osnivamja Saveza siovenskog Sokolstva sa sedištem u Čikagu, gde je u to vreme bilo i sedište češkog Sokolstva. S prenosom sedišta, prešlo je i vodstvo siovenskog Sokolstva u Čikago, gde je još i sada. U toj organizaciji udružene su ove nacionalne organizacije: Češka američka obec sokolska, Slovačke telovežbačke jedinice Sokol, Poljsko Sokolstvo u Americ.i i Jugoslovenski sokolski savez. Pristu-pili, dakle, nisu Savezu Rusi i Ukrajinci. koji imaju svoje posebne saveze, a koji su obečali da če u najbližoj bu-dučnosti pristupiti jedinstvenom slo-venskom sokolskom savezu. Nažalost nije ni to dovoljno pomoglo, jer su malo nakon toga počeli pojedini savezi ponovno da cepaju i da ustanav-ljaju svoje. Savez siovenskog Sokolstva u Americi trebao bi da pokaže više radinosti i razumevanja za naše ijude i! stranoj zemlji.
Izmedu manjih regionalnih slovenskih udruženja moramo da spomene-mo ono u Nju Jorku, koje je osnovano inicijativom Jugoslovena i Mičigensko sokolsko okružje. U Nju Jorku rade složno i prilično uspešno sve slovenske sokolske jedinice tog velegrada, u mi-čigenskom pak okružju češka, poljska, slovačka i jugoslovenska društva.
Razne vesi! iz češkoslovaško g Sokolstva
U takmičenju članica u florctova-nju, koje je održano nedavno, odnela je prvenstvo ČOS s. M. Sediva iz društva Vršovice u Pragu, koja jc izručila svoje darove društvu.
Župa Sumavska, kao svojevremeno i plzenjska župa, uzela je kao zadatak da privuče u svoje redove čim više novog članstva, a naročito članstva, koje če raditi u vežbaonicama. Stoga je odredila mesec maj kao mesec sokolske propagande. Pc svim krajevi-ma, gde rade sokolska društva, bili su izvešeni sokolski plakati, koji po-zivlju gradane u sokolske vežbaonice. Sokoli su stupili u dodir i s raznim dačkim društvima i vojskom. Mnoga društva priredila su usto i javne, uzor-ne telovežbačke časove u svojim vežbaonicama. Svakako su takve propagandne nedelje ili meseci vrlo važni i preporučljivi i uvereni smo, da je takvu akciju poduzela mnoga češko-slovačka župa.
Tradicionalno takmičenje u lakoj atletici izmedu četveročlanskih sokolskih reprezentacija mesta Praga, Brna i Bratislave vršiče se ove godine 30 septembra u Bratislavi. Takmičenje je uvek vezano uz prelazni dar u obliku zastavice koju sada čuva brnska vrsta, koja je prošii put pobedila.
Na sastanku praških župskih načelnica sa župskom načelnicom plzenj-ske župe odlučilo se je, da če se prirediti 9 septembra u Plznju po prvi put lakoatletska takmičenja izmedu članica praških društava i pizenjske župe. Za svaku granu i za svako mesto nastupi-če na takmičenju po dve zastupnice, a takmičiče sc po medunarodnim pravi-lima.
S&ka&sko,
лаЖа-мшЈШама
R ADIO-ST A NIC A ZAGREB
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Zagreb održava-ju se:
dne 25 maja predaje brat dr. Oton Gavrančič, Zagreb: »Značenje sokolskog sleta u Zagrebu«;
dne 1 juna predaje brat Hrvoje Macanovič, Zagreb: »Početak sletskih svečanosti«.
Sokolska radio - predavanja preko Radio-stanice Zagreb održavaju sc sva-koga petka u 19 sati.
RADIO PREDAVANJA O SLETU U SARAJEVU
dne 7 juna brat dr. Gregor Čre-nošnik: Historija Sarajeva.
RADIO-STANICA LJUBLJANA
Sledeča sokolska radio-predavanja preko Radio-stanice Ljubljana održavaju se:
u utorak, 22 maja predaje brat Marjan Tratar (Trebnje) o temi: »Ne-što iz istorije telovežbe i pogled na sadašnjicu«,
u utorak, 29 maja predaje brat Verij Švajgar (Ljubljana) o temi: »Iz sokolskog života«,
(Nastavak sa 1 strane)
negovanjem svog tela. Umivanje odnosno kupanje iza rada treba da postane njegov svakidanji običaj. Sve to možemo da naučimo vežbača samo ta-da ako sam prednjak ili vodnik razume te potrebe i da zna u tom prav-cu usmeriti svoj rad.
Razume se, da se nekoji sportovi na selu lakše udomače. Zimi gajimo smučanje. Tada ima seoski mladič dovoljno vremena i, da štedi, može sam da izradi smučke. Leti dajemo prednost plivanju i, gde su ugodne prilike, veslanju. Uvek pak treba da imamo na umu da naši seoski mladiči treba da stupe i u redove vojske i da ih i u tom pogledu bar donekle obučimo.
Iz .svega ovoga, što smo da sada rekli, vidi se, da ne smemo od telovežbe na selu da zahtevamo toliko kao od one u gradovima. Vežbe za okretnost i brzinu, vežbe koje deluju proti telesnih mana, igre, plesovi i različito-sti glavne su grane iz koje crpemo te-lovežbcnu gradu. U selu pak treba da širimo i higijenski, nacionalni, organi-zacioni i prosvetni rad. Na selu treba da probudimo razumevanje za higije-nu. Seljaka treba da uzgojimo tako, da bude smatrao negovanje svog tela duž-nošču prema društvu i potomstvu. Rad u tom smeru vršimo s predavanjima pomoču slika, fotografija i s filmovi-ma. Pri tim predavanjima treba da upozoravamo narod na higijenske ne-dostatke sela i na njihove slabe posledice, i uvek treba da im predočuje-mo materijalne koristi zđravlja. U drugom redu treba da se prihvatimo organizacije sela. Zajednički rad za zajedničko dobro, treba da je naša lo-zinka u radu na selu. Uzorno uredeno selo mora da ima zajednički narodni dom u kojem treba da jc velika zračna vežbaonica s pozornicom i javnim ku-patilom, kojom može da se služi svaki seljak. U takvom domu, seoskom kultura om rasadištu, sakupljače se s veseljem staro i mlado. U takvom selu treba da je čitaonica s poučnim i zabavnim štivom, tadionice gde mogu sami mladiči, uz pomoč svojih voda, da izraduju lopte, smučke, čamce i slično. Takav dom biče središte dru-garstva i mesto, gde se neče raditi samo telesno, nego u veiikoj meri i prosvetno. Uzorno selo mora da ima i higijenski uredeno letnje vežbalište odnosno igralište i uz njega strelište gde se mladiči, buduči branioci domovine, frežbaju u streljanju. Razume se, da je cilj još vrlo daleko, naročito zbog toga, jer priprosti narod ne oseča potrebe prema torne, jer mu se čini da je šteta da se troši novac za javno kupa-tilo ili za nešto slična. Stoga trebamo da mu najpre pokažemo korist takvih higijenskih ustanova. Dužnost je Sokola. škole i opčine da taj rad uzmu u svoje ruke. Sokolstvo i škola trebaju u prvom redu da se prihvate propagande, dok opčina treba prema svojim sna-gama da materijalno podupire njihove želje. Ta i onako konačni uspesi biče u njenu korist.
Treba se odmah prihvatiti propagande i zainteresovati narod za takva aktuelna pitanja. Počnimo kod omla dine, koja treba da uvidi potrebu negovanja svog tela kao biološko socio-lošku dužnost.
Započnemo s priredivanjem javnih nastupa ali takvih, koji odgovaraju selu. Lepe nedelje n. pr. priredi četa izlet u susedno selo. Prati je domača glazba. Ko može obuče se u narodnu nešnju. U susednem selu počnu iza kratke stanke s različitim takmičenji-rna. Jedni takmiče u narodnim pleso-vima, drugi u kakvoj jednostavnoj igri, treči opet u bacanju kamena, u trčanju, sledeči u streljanju, vučenju konopca ili hrvanju. Ako je blizu potok, jezero ili more takmiče u plivanju i slično. Raspored zakljuce sa zajed-ničkim pevanjem narodnih pesama ili s primernim igrokazom. Na veče upale kresove (vatru) i oko njega pevaju domače, sokolske i druge narodne pesme, Takvi izleti odgovoraju seoskom narodu i iako ih ponavljaju po stotinu puta s istim rasporedom uvek če to veseliti i staro i mlado. I naš je zadatak da baš to postignemo.
Več smo napomenuli da spadaju u propaganda predavanja, igrokazi i pevački zborovi.
S užim, unutarnjim radom počinje-mo u jeseni (osim izleta, koje priredu-jemo u proleče), pre svega pak zimi, kada ima seoski mladič dovoljno vremena za telovežbu i sa stanke.
Ko treba da se prilivati tog rada? Za to je pre svega pozvan učitelj. On poznaje običaje i težnje svojega kraja i u stalrmm je dodiru s narodom. Njemu če se narod najpre poveriti i vero-vače mu. Isto tako mora on da bude medu prvima, koji če razumeti potrebu gore navedenih reforma. Najpre treba da pokuša da sabere ljude oko sebe s time, da im pomaže s radom i saveti-ma. Pri telovežbi i pevačkom zboru stupi s njima još u uže veze. Polagano dovede ih do toga da se uz redovnu telovežbu sastaju još nekoliko puta u tednu. Probudi u njima veselje prenia smučarstvu, pevanju i slično. Seljak ima skoro svake večeri dovoljno vremena. Na tim sastancima mogu seoski vode potpuno da ostvare svoj program i da stvore temelje za buduči rad.
Več u početku sam spomenuo da se je Sokolstvo prihvatilo teške zadače da podigne selo. Treba još da dodani sledeče. U svim selima več postoje
streljačke družine, smučarski klubovi, pevački zborovi i još mnoga druga udruženja. Iako je rad pojedinih društava povoljan moramo biti protiv takvog načina uzgoja. Na taj se način radna snaga u selu veoma i jamačno nepotrebno cepa. Suradnja U jednom društvu ometa i, pače, onemogučava suradnju u drugom. Več u samim gradovima vidimo slabe strane tog klup-skog sistema i specijalizacije, a što je tek na selu gde je manje žitelja i vrio malo inteligenci j e. Društva sama ne mogu da se popnu do željne višine, jer se često dogada da je jedna i ista oso-ba istovremeno funkcionar u više dra-štava. Zato bi bilo mnogo više uspeha, kada bi umesto svih tih društava pre-
ti zeo sve uzgojne zadatke sela u svoje ruke Soko zajedno sa školom i opri' nom koji bi u stanovito vreme davali prednost sada jednoj sada drugoj gra-ni, več prema tome kakvo bi bilo_ zanimanje seljaka. Takvo bi društvo imalo uvek točan pregled o delovanju i prestanku rada svojih pripadnika. Tak takvo bi udruženje želo uspehe na svim polj ima telesnog i duhovnog rada.
Branko Polič,
Sv. Lenard v Slov. gor. *
Donašamo ovaj članak iako se s piščevim opažanj ima u svemu ne slažemo. — Ur.
Irska zavodi u svofti vojsko vaspliasife po sokolskom sistemu,
šlo če se uvesti kasnije i u škole
Prema vesti, koju je ovih dana donela »Prager-Prcse«, češkoslovaeka propagandna akcija u inostranstvu postigla je ponovno veliki uspeh. S predavanjima, raznim publikacijama i člancima o Sokolstvu, osobito s tačnim informiranjem vodečih vojnih vlasti, uspelo je češkoslovačkom konzulu u Dublinu da zainteresuje službene irske vladine kru-gove za sokolsku ideju i sokolski uz-gojni i telovežbeni sistem. Zaključeno je sada da sc najpre uvede sokolski su-stav u vojsci, pa onda kasnije'i u ško-lama. Najpre se pomišljalo da sc po-šalje nekoliko irskih ofieira na speci-jalne tečajeve u Prag. Ali obzirom na poteškoče radi nepoznavanja jezika, predložio je češki konzulat da se za-moli češkoslovačku vladu, neka pošalje u Irsku jednog vojnog instruktora, koji do u potankosti poznaje sokolski su-stav. Čcškoslovačka vojna uprava je molbi sada udovoljila i odredila za instruktora artiljerijskog natporučnika brata Tihog, koji če još u toku maja stiči u Irsku.
Šef irskog generalnog štaba, general Brenan, koji je jedan od glavnih inicijatora ove zamisli, konstatovao je prigodom poslednjeg kongresa sred-njoškolskih profesora u Dublinu, da mnogo očekuje od uvoden ja sokolskog sistema u irsku vojsku i vojne telovcz-benc tečajeve, tc je izrazio nadu, da če moči taj sistem kasnije uvesti i u škole.
Vest o projektovanoj reformi voj-ničke telovežbene obuke na osnovu sokolskog sistema proširila se i u if' skoj štampi, a najviše se je o tome ras-pisao dnevnik »Ajeriš Tajms«, vodeče irsko glasilo, koje je veoma naklonjeno Češkoslovačkoj, a to najviše od godine 1932, kada je na savetovanje češkoslo-vačkog konzulata glavni redaktor M-Smilli posetio Češkoslovačku i neza-boravni IX svcsokolski slet, koji ga jc osobito oduševio i zagrejao za Sokolstvo. Onda jc nakon povratka u Irsku napisao seriju članaka o sletu. o isto-riji češkoslovačkog naroda, o lepotama Oeškoslovačkc i t. d.
Za postradale n Kakniti
primilo jc Sokolsko društvo Zgošča Kakanj sledeče iznose od:
Saveza Sokola Kraljevine
Jugoslavije	Din	bubi).
Sok. društva Konjie	„	"hU-
Sok. župe Sarajevo	,•	5(X)U.—
Sok. župe Maribor Sok. društva Tešanj Sok. društva Doboj Sok. društva Niš
Din 200.-„	528.50
„ 1600 — „	430.-
Priloži šalju se Savezu SKJ u Beogradu ili izravno Sokolskom društvu Zgošča-Kakanj uputnicom na ček. račun br. 5.287.
V>a>IcravšnsMi slei u Sarajevu
na Uidtovdan o. g»
Slelska jakmlčenja
Za vreme sletskih i pretsletskih dana u Smujevu održače se sledeča takmičenja:
dne 2 juna takmičenja srednjoškol-ske omladine. Na ovim takmičenjima takmičiče samo vrste viših razreda srednjih škola. Za ova če takmičenja svaki zaved moči poslati samo po jed-nu vrstu učenika i učenica;
dne 9 i 10 juna članska takmičenja. Na ovim takmičenjima uzeče učešča viša i niža članska odeljenja, a porod toga članovi če se takmičiti još i u šesteroboju. Svi takmičari ovih takmičenja merače odgovarati i na pitanja iz ideje, istorije i organizacije Sokolstva;
dne 16 juna, pre podne, takmičenja vojske. Oficiri, podoficiri, kaplari i redovi II armijske oblasti, koji^če se takmičiti na ovomc sletu, takmičiče u
dve grupe, i to u četveroboju i bojno) gimnastici. S ovom tačkom nastupice takmičarske vrste i dne 17 juna na V°~ podnevnom javnom nastupu;
dne 16 juna, po podne, takmičenje naraštaja Sokolske župe Sarajevo, i to u nižem i višem odeljenju. Kao i članstvo, također i naraštaj imače da od-govara na ideološka pitanja, i ti odgovori occnjivače se kao i svaka druga grana;
dne 27 juna medužupska lakoatletska takmičenja članova i članica. Svaka župa, za koju je obavezan ovaj slet, clužna je poslati na ova takmičenja po jednu vrstu članova i članica. Članovi če takmičiti u šesteroboju, a članice u troboju. Najbolji pojedinci ili vrste dobijaju zelen venac, a oni pojedinci i vrste, koji postignu stanovit broj tu-čaka, dobijaju diplome.
Pogostnosti sletskom značkom
Za naraštajske dane, dne 16 i 17 juna, biče značka žute boje (bronča-na). Za naraštaj značka če stajati 10 Din, za ostalo članstvo, koje če pose-titi ovc priredbe na ove dane, 20 Din.
Svaki posetnik sa sletskom značkom za naraštajske dane uživa sledeče pogodnosti:
naraštaj koji vežba imače bespla-tan podvoz na svim javnim državnim prevoznim sredstvima od_ svoga mesta do Sarajeva i natrag; članstvo SKJ 75% popust; strani gosti 75% popust, a domači nečlanovi Sokola 50% popust.
Pored povlastica na vožnji sletska značka pruža još i ove pogodnosti: besplatno stajanje na članskoj tribini za vreme svih priredaba na sletištu; besplatan pristup na takmičenja naraštaja i vojske; besplatno zajedničko prenočište; osiguranje protiv nezgoda,
i to za slučaj smrti na 10.000 Din, a slučaj trajne nesposobnosti na 20.000 Din; besplatan pristup i razgledanje Zemaljskog muzeja u Sarajevu.
Za glavne sletske dane, dne 27, 28 i 29 juna, biče sletska značka bele boje (srebrna), te če stajati: za članove četa vežbače- 6 Din; za članove četa ne-vežbače 10 Din; za članove društava vežbače 15 Din; za članove društava nevežbače 25 Din i za ostale posetioce sleta 40 Din.
Pogodnosti sa sletskom značkom za glavne sletske dane:
besplatan prevoz od svoga mesta do Sarajeva i natrag za sve vežbače društava i četa; povlaščena vožnja od 75% popusta za članove društava i četa nevežbače kao i za inostrane goste,
a povlaščena vožnja od 50% popusta za sve domače goste nečlanove Sokola. Nadalje, značka pruža još i ove pogodnosti: besplatno stajanje na članskoj tribini za vreme svih priredaba na sletištu u glavnim sletskim danima; besplatan pristup na medužupska takmičenja; besplatan pristup na večernjo akademiju na sletištu; besplatno zajedničko prenočište; besplatan pristup na sokolsku izložbu; osiguranje protiv nezgoda, i to na 10.000 Din za slučaj smrti i na 20.000 Din za slučaj trajne nesposobnosti; besplatan pristup i raZ-gledanja Zemaljskog muzeja u Sarajevu.
Sietski odbor počeče skorih dana sa razašiljanjem prijavnica i narudžbe-nica za sletske značke. Kako je odločeno, da če se sletske značke zajedn0 sa železničkim legitimacijama razašk ljati društvima i četama samo uz pret-lvodnu naplatu u gotovom ili uz P°' uzeče, apelira se na članstvo da veC počne s prikupljanjem novca za kup* nju značaka.
Sokolsko društvo Omišaij na Krk*1
upozorava sve br. sokolske jedinice koje nameravaju ove godine da borate sa svojim pripadnicima na moru i 1 u našem poznatom sokolskom letovf” lištu, da se za vremena prijave naše*£ društvu, koje če im pravovremeno Pr(J skrbiti odgovorajuči prostor bilo zgradama bilo na otvorenom uz m° sku obalu. Pobliže upute daje
SOKOLSKO DRUŠTVO OMIŠA*-J‘
HOSIJA - rONSIEU m društvo sza osiguranfe i reosiguran/e # Beograd
jj i SaVe/aSkj
^omožimo kaka&fsku slročad!
Svima bratskim župama!
srepite <.^a^an-' zadesila jc strašna ne-m	dva deset i šest rudara, a
stjej	preko 20-torica naše brade,
vnt« Je ^ ,on muko trpno rada i ži-hovfm « n£u- к°Ј* Ј° bi° njima i nji-kflta <. Pr0rodicama hleb i nada, jedna na- . ro^a. kojoj slične ne pamtimo u su ^.z?.m*ji- Očevi, sinovi, brača, koji svoip'	mučnim radom izdržavali
njP:	P°rodice,	poginuli	su	kao muče-
S^seimmo teškog zvanja, gle-živof01 nm-rti u * boreči se za goli j,u ’ vj_patnici žuljevima svojih ru-diei Vara,isu eSzistencije svojih poro-zaral rU«U("^ bogatu zemlju, za bednu hf\,- « .°la ‘m tek zbrinjavala nji-nasusni hleb. Ovc marljive ruke sa-su 4° u4'nu^e’ njihove blage oči ugasile berie’-^i?a njih razleže se žalost i bol, SY ? 1 °ri^a onih, koji gledaju sada na гe grobove svojih hranitelja. pre ^Prava Saveza SKJ da bar donekle 0nfmau,S':ojim silama u prvi čas pomo-V. ublažiti tešku sudbinu, koja je sna-nwJ>0r?^*Ce naše brače, podelila jc po-. u iznosu od Din 5000. No to nije , *2 daleka ono što treba Sokolstvo b ?rtyuie za porodiee svoje izginule Y ' Zato ovim putem pozivljemo še S’ i uPutite toPli apel na sve na-jj .?°kolsko jedinice, da se i one bilo set111*’ makar i najmanj im iznosima ,i .e naše bedne sirotinje. Tko brzo Je —. dvostruko daje!
Zdravo!
Beograd, 27 aprila 1934 god.
^avez Sokola Kraljevine Jugoslavije
I	zamen, starešine:
E Gangl, s. r.
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
faksiranja sokol. moSM I prelsJavkl
Svima bratskim župama!
n ^inistarstvo fizičkog vaspitanja n aktom svojim O br. 1940 od vaP.rila 1934 god., dostavilo nam je HlSenJe g. Ministra finansija br. 29111/ 5 “i	Se na osnovu 4 stava tačka
л *:	Zakona	o-taksama, sva oslobo-
Til-^a Pihanja takse iz T. br. 1 ko' fene tarife, za molbe i pretstavke, Je &e podnose državnim ustanovama, l|zimaju danom 30 aprila 1934 god.
nove
Prem
a tome i sve sokolske usta-
(■„1 niSu više oslobodene od plačanja ак° Јс to bilo do sada, pa se stav£a u biiduce sve molbe i pret-p imadu Propisno taksirati, stitn ozivljcmo Vas, da o tome izve-nan sv!f Vaše bratske jedinice i da u buduče ne dostavljate ni iednu
prestavku niti moibu, koja neče biti propisno taksirana, jer čemo takove molbe vračati kao nerešene.
Zdravo!
Beograd, 9 maja 1934 god.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
II	zamen, starešine:
Đ. Paunkovič, s. r.
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
Učešće vofske na sokolskim priredbama
Svima bratskim župama!
Ministarstvo vojske i mornarice dostavilo je Savezu SKJ akt Đ. br. 7688 od 27 aprila 1934 god. koji glasi:
»U poslednje vreme često sc dc-šava,- da se pojedina društva i korporacije obračaju svojim molbama neposredno ovom Ministarstvu, da na njihovim proslavama učestvuju delovi vojske i ratne mornarice.
Ovo Ministarstvo u načelu nema ništa protivu toga da vojska i mornarica uzme učešča na ovakim proslavama, ali bi traženja za ovakova učestvo-vanja ipak trebalo ograničiti na priredbe večeg i značajnijeg obima. Inačc su-više čestim odašiljanjem jedinica na ovakove proslave i svečanosti samo sc remeti normalna vojnička nastava, pa i troškovi koji nastaju zbog ovakovog postupanja u nesrazmeri su s očekiva-nim efektom tih proslava. Sem toga Ministarstvo vojske i mornarice drži, da se ovakove molbe imadu podnositi nadležnim putem preko Sokolskog saveza na Ministarstvo fiz. vasp. naroda. Na taj način postiči če se ocena nadležnih upravnih vlasti i Sokolskog saveza, koje se tako ne mogu da obidu, a što bi se moglo desiti, kad bi se ovakove molbe rešavale bez znanja ovih. Da se u buduče ne bi ovo dešavalo, neka sc izda potrebno naredenje odnosno uput, a kojim če se regulisati ovo pitanje.«
Ponovno skrečemo pažnju svima bratskim župama da upute svoje br. jedinice da ne samo molbe, sadržine o kojima je reč u ovome raspisu, več u opštc nikakove molbe za bilo koje državno nadleštvo ne smeju šiljati direktno mimo svoje nadležne župe, odnosno preko ove na Savez. Savez če biti prisiljen da postupi najenergrčnije pro-tiv svih onih, koji se ogreše o posto-ječe propise i time kraje ugled organizacije.
Zdravo!
Beograd, dne 9 maja 1934.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije
II	zamen, starešine:
Đ, Paunkovič, s. r.
Tajnik:
A. Brozovič, s. r.
KUČMIC
rod ^.raljevski dar našeg Vladara na-рГјр! 1 Prestonici. U nedelju 13 o. m. met1-T ?tvaranja šeste proletnje u-Cvi|^4- izložbe u paviljonu udruženja Min; » Zuzorič u Beogradu izjavio je da j T-r Prosvete dr. Uija Šumenkovič, j’ Vel. Kralj odlučio da pokloni Uqs1. l! Novog dvora za muzej umet-b3gtl 1 arheologije, dok če se dvorski
a, veran živo prati
Up Preurediti u javan park. Ovim Vja |V° kraljevskim darom naš uzvišeni t^.ar Ponovno je dokazao, di ^'itSl &manj ića, ne samo žr i svat'1' život svo" naroda, nego da ga Več; m z£°dom pomaže, i da je naj-mecen našeg naroda.
зке yt'lrdivan,je jugoslovensko - bugar-k0;,, 2aJarnnosti. Uz političko zbliženje, višp, Sc stvorilo inicijativom našeg uz-ksn, ^ v!ada‘»ca Nj. Vel. Kralja Ale-tfiini ,ra i Nj. Vel. Kralja Borisa te skih •аГа Xanjskih poslova obiju brat-turnoZCmalja- ^ro^i i zbliženje na kul-p°lj ,n’ znanstvenom i gospodarskom ’ a ' Sokolstvo, kao avantgarda
sloVc’ , 1 sokolstvo, kao avantgardi Voj ai. -P. ™jsli aktivno suraduje u o кој;1г,.,С',?' nizu medusobnih pf>seta, i zbli>n JC P -i medusobno upoznavanje li IKkm an^C! ovih dana dolazi k nama naj,starije bugarsko pevačko 1895 ac 4-Z Pl°v<3iva, koje jc osnovi
»иу') »j i .	•	' “t ЛVW | JC UOllU v ДПО
naiboHn,11^’ a k°jc je ujedno jedno od
11	Benrfl J3u2arskih horova. Nastupiče CC' učStv U’ Za«rebu i Ljubljani, gde P°2natort°Ta ui'la Proslavi 50 godišnjice kojoj ,?A..J.ubljanskog hora »Slavec«,
H^ljanst P0kn,vitclJ Nj- Vel- ^ ral j.
ka slov„ ^vceanost biče ujedno i vc-u‘::^tvr4vn]1-S.a,IVanifcstacija' kojoj če ^^lovačk 1 Sati yi Poljske i Čc-
1 Г’	ujuiiinj	jeuno	ou
n nugarskih horova. Nastupiče
Prvi .jugoslovenski protutuberku-lozni kongres. Ovih dana održan je prvi jugoslovenski protutuberkuiozni kongres, kojemu su učestvovaii mnogi le-kari iz čitave zemlje, a osobito specija-liste za plučne bolesti. Kongres jc po-čco svojim radom u sanatoriju Bresto-vac kod Zagreba, koji jc najstariji sanatorij ove vrste u našo j zemlji, i koji baš ove godine slavi svoju 25 godišnji-cu. Nj. Vel. Kraljiču iMariju, koja je preuzela pokroviteljstvo kongresa za-stupao je san. pukovnik g. dr. Mantel. Kongres je otvorio i vodi« pretsednik Jugoslovensko protutuberkuiozne lige g. dr. Jordan Stajič, san. general u pen-ziji. Prilikom kongresa izneseni su odlični referati naših najboljih stručnjaka. Kongres je svoj rad produžio u Ljubljani, gde je bila tom zgodom otvorena protutuberkulozna izložba, a zaključio ie svoj rad u sanatoriju Topolščica kod Celja, gde je tom zgodom predan uporabi novi paviljon, koji je najmodernije ureden.
f dr. Slavko Miletič. Krajem proš-log tedna umro jc u Beogradu ista-knuti nacionalni i politički radnik dr. Slavko Miletič, koji je zauzimao nakon oslobo-denja razna ugledna mesta. Pokojnik se rodio 10 marta 1869 u Novom Sadu kao sin poznatog narodnog buditelja i borca Svetozara Miletiča, a posvetio se zvanju lekara. Več 1897, t. j. dve godine po povratku sa študija, narod ga bira za marodnog poslanika, a u tom svoj-stvu ostaje sve do zadnjih godina. Godine 1918 posle sloma Austro-Ugarske biran jc za pretsednika Vojvodanke velike skupštine, koja je 25 novembra iste godine proglasila ujetHnjcnje Vojvodine s Kraljevinom Srbijom.
Jubilej episkopa dr. Georgija Letita. Na Đurđevdan ove godine navr-šilo sc 30 godina arhijerejske službe dr.
Georgija Letfča, episkopa banatskog. Jubilarac rodio se 1872 u Starom Beče-ju. Srednju školu studirao je u Novom Sadu i Temišvaru, dok je bogosloviju završio u Sremskim Karlovcima, a dok-torirao na teološkom fakultetu u Čer-novicama. Godine 1904 preuzeo je vodstvo temišvarske episkopije, koja se je nakon ujedinjenja spojila s vršačkom u banatsku. Osobito se je dr. Letič is-takao za vreme rata, kada je energično branio prava svog naroda i odlučno na-stupao protiv progona. Jubilirac uživa i kao odličan teolog veliko poštovanje te je redovan član Sv. Sinoda. U privat-nom životu je puritanac u najplemeni-tijem smislu reči, a u njegovim grudima kuca zlatno srce, pa je poznat po svojim dobročinstvima. Naročitu pažnju posvečuje odgoju mladog svečeničkog naraštaja, te je po raznim bogoslovija-ma njegovih pitomaca, i privukao je u naše gimnazije i mnogo daka naše narodnosti iz Rumunije.
2C0 godišnjica Antona Janše — ču-venog učitelja pčelarstva. Dne 20 maja 1734 rodio se u selu Breznica kod Bleda Anton Janša, poznati pčelarski struč-njak koji je stekao svetski glas. U mladim godinama hteo se je posvetiti slikarstvu i studirao je na akademiji u Beču. Pomoču fonda carice Marije Terezije putovao je po Nemačkoj i Italiji te bi bio svojim talentom postao možda velik slikar, da se nije posvetio pčelar-stvu, za koje je več ocl mladih godina imao naročito veselje i interesovanje. Postao je, dakle, nakon raznih peripetija učitelj pčelarstva sa zadačom da putuje po državi i prireduje tečajeve. Napisao je i više knjiga o pčelarstvu na nemačkom jeziku. Umro je u 39 go-dini 1773 u Beču. Po njegovoj smrti, kada je njegov učenik i naslednik Minc-
berg izdao njegova dela u jednoj veli koj knjiži, koja je bila kasnije preve dena i na druge jezike, postao je Janša poznat u celom kulturnom svetu. Prigo dom 200 godišnjice roden j a tog našeg čuvenog čoveka, o kojem je mnogo pi sa i Ivann Kukuljevič, prireduje ččelar sko društvo u Ljubljani naročitu jubi larsku svečanost,
Kratke kulturne vesti. Na dan 6
maja poteklo je 75 godina od smrti velikog i čuvenog naučenjaka Aleksan dra Humbolta, čiji je bio ogroman uti caj na razvitak svih prirodnih znanosti Humbolt je mnogo putovao, i to po Španjolskoj, Srednjoj i Južnoj Americi Uralu i po Sibiriji. Na ovim putovanji ma sakupio jc silan materijal i podatke za geologiju, astronomiju, geografiju botaniku i t. d.	>
Ovih dana umro je čuveni belgijski novinar Fernand Nerej, poznat i cenjen i van granica svoje otadžbine. Svoju velik u popularnost nije postigao samo vanrednom duhovitošču, več osobito svojom ooromnom inteligencijom i na obraženošču, političkom savesnošču i velikom moralnom vrednošču. Zbog navedenih osobina, koje se odražavaju u čitavom njegovom radu u javnosti on spada u red velikih ljudi svoje nacije
Pre 60 godina umro je u Pragu prvi značajniji komponista Vilim Blodek čija se opera »Kod zdenca« izvodi s velikim uspehom još i danas.
Pre sto godina, na dan 6 maja, rodio se u mestancu Mnjihovo Hradjištje veliki češki naučen jak i osnivač klasi čne filologije u Češko j prof. Jan. Kvi-čala, koji je bio više godina profesor klasične filologije na češkom univerzi-tetu u Pragu.
IZ №51H 2УРА DCLUSTAVAitETA
Župa Mostar
ČAPLJINA. — Dana 29 apr. o. g. priredilo jc naše društvo akademiju u spomen narodnih velikana Zrinjskog i Frankopana.
Ovoj nacionalnoj svečanosti pri-sestvovao je veliki broj članova i gra-danstva. Brat Hamza Fejič, učitelj, održao je predavanje, koje je na sve prisutne ostavilo dubok dojam, a za-tim su izvedene ostale tačke programa vrlo dobro.
KONJIC. — Sokolsko društvo u Konjiču priredilo je dne 28 aprila o. g. akademiju u pomen Zrinjskog i Frankopana.
Akademiji su prisustvovali brojni članovi i pretstavnici mesnih vlasti i raznih društava.
Program akademije bio je sledeči: »Državnu himnu«, pevao je mešoviti hor Sokolskog društva. Predavanje o »Zrinjskom i Frankopanu«, održao je brat Jovan Gavrič. »Zrinjsko-Franko-panku« i »Jugoslavija«, pevao je muški hor Sokolskog društva. Prigodnu de-klamaciju o Zrinjskom i Frankopanu, deklamovao je M. Lazič, učenik nar. osn. škole. Sledio je zatim izvadak iz opere »Zrinjski« i »U boj«, koji su izveli tamburaši Sokolskog društva. —-Ivon.ačno pevao je mešoviti hor sla-vensku himnu »Oj Slavcni«.
Sve tačke programa bile su izvedene vrlo dobro i na opšte zadovoljstvo i odobravanje slušalaca.
Nakon programa bila je igranka.
OREBIĆ. — Sokolsko društvo proslavilo je uspomenu na Zrinjskog i Frankopana ovako: uoči dana 30 aprila, akademija u velikoj dvorani opštin-skog doma. Najpre jc zbor omladine otpevao državnu himnu, a iza toga je brat dr. Mirko Vrsalovič održao pri-godno predavanje. Posle toga otpevale su se i deklamirale nekoje prigodne pesme, a pre i iza akademije koncertirala je glazba Sokolskog društva iz bližnje Korčule, koja se je dragovoljno odazvala pozivu mesnog Sok. društva.
Sutradan, 30-4, Sok. društvo dalo je svečano zadušnice u župskoj crkvi, kojima je prisustvovalo svekoliko članstvo i brojno pučanstvo. — Vek.
Župa Osijek
PETRIJEVCI. -— U zajcdnici s državnom osnovnom školom proslavilo je naše Sokolsko društvo na svečan način pogibiju Petra Zrinjskog i Franje Krste Frankopana. Prigodni govor održao je starešina brat Pero Sakič, a brat Josip Dugački tumačio je 'zna-čenje Ozlja-grada. Sokolič brat Josip Oberkirš deklamovao je: »Na Ozlju gradu«. Brat Josip Vajtner čitao je od-lomak iz Kumičičeve »Urote Zrinskog i Frankopana« i Sokolič brat Antun
Poštič deklamovao je »Slava Zrinjskom i Frankopanu«. Time je proslava bila završena, koja je u moralnom pogledu dobro uspela.
ŽUPANJA. — Ovdasnje Sokolsko društvo priredilo je uz sudelovanje »Hrvatskog pjevačkog društva Tomislav'« u spomen narodnih mučenika Zrinjskog i Frankopana dne 29 i 30 aprila vrlo uspelu akademiju. Program je bio obilan i to dne 29 aprila: 1) Proste vežbe za mušku decu. 2) Proste vežbe za žensku decu. 3) Proste vežbe za ženski naraštaj. 4)Šenoa: »Na Ozlju gradu« (deklamacija). 5) Proste vežbe za muški naraštaj. 6) »Mali ribari«, iz-vadahu muška deca. 7) »Zečiči«, izva-dahu ženska deca. 8) »Žetalačka pje-sma«, izvadaše žen. naraštaj. 9) Zajc: »Zrinsko-Frankopanka«; mešoviti zbor »Tomislav«, a dne 30 aprila posle za-dušnica: 1) Pogibija Zrinskog i Frankopana; predavao brat A. Strunje. 2) Šenoa: »Na Ozlju gradu« (deklamacija). 3) Zejc: »Zrinjsko - Frankopan-ka«; mešoviti zbor »Tomislav«. 4) Od-lomak iz »Urote« (čitala sestra Verko-vič).
Od pojedinih točaka, što su se naročito dojmile publike vredno je spomenuti »Male ribare«, a lepi su bili
i	»Zečiči«. »Žetalačka pjesma« delovala je svojim suvislim figurama i na-rodnom nošnjom. »Zrinsko-Frankopan-ku« otpevao je ovdašnji »Hrvatski pjevački zbor Tomislav« sa zaiujrnom ru’tinom.
Predavanje u pogibiji održao je brat A. Strunje s mnogo historiskog razumevanja i neposrednosti, s mnogo srca i duše.
Ž.upa Split
KOMIŽA. — Sokolsko društvo Komiža priredilo je uoči Zrinjsko-Frankopanskog dana svečanu akademiju.
Istu je otvorio brat Š. Petrič po-zdravivši prisutne, a zatim je prešao na predavanje o Zrinjskim i Frankopani-ma. Njegov govor publika je pomno saslušala, te na koncu pozdravila aplau-zom. Posle govora sledile su tačke programa i to: 1) Deklamacija »Slava Zrinjskim i Frankopanima«, koju je deklamirao na zadovoljstvo svih pri-sutnih naraštajac Z. Burmaz. 2) Deklamacija »Sokolica otadžbini«. 3) »Dačko kolo«, koji su izveli muška i ženska deca. Ova se jc tačka osobito svidela, jer su deca bila u narodnim nošnjama. 4) »Na plesu«, pozorišna igra u dvoje. 5) Proste vežbe i kolo »Dunje ranke«, izvele su na opče zadovoljstvo naraštajke. 6) »Ja sam So-ko«, deklamirao je vrlo temperamentno i lepo Niko Dežulovič iz podmlat-ka. 7) »Mala švelja«, solo scena s pe-vanjem, lepo je izvedena.
Kao završna i glavna tačka programa bila je tragedija »Naši mučenici« iz života poslednjih Zrinjskih. Di-letinti su svojom igrotn pokazali svoje
požrtvovanje i veliku ljubav u radu na prosvetnom polju. Publika je na koncu igre pozdravila s ushičenjem njihov lepi uspeh. Moralni uspeh veo-ma dobar, dok materijalni slabiji.
Župa Sušalc - Ri/eka
CRIKVENICA. — Naše Sokolsko društvo proslavilo je dan Zrinjskog i Frankopana s matinejom u opčinskoj večnici. Program je bio biran i izveden na opče zadovoljstvo prisutnih. Dvorana jc bila dupkom puna. Ovih dana započeče se s gradnjom novog Sokolskog doma u kojem če biti žarište kul-turnog i nacionalnog rada u Crikveni-ci. Posle podne bio je izlet sa so-kolskom decom u Vinodol gde su deca pod nadzorom svojih prednjaka i nastavnika proveli lepo u igri i peva-nju čitavo po podne. Pre matineje oba-vio je brat starešina smotru celokup-nog članstva i u kratkom govoru po-taknuo ih na dalnji rad.
NOVALJA. — Sokolsko društvo Novalja priredilo je dana 22 aprila posle podne vrlo lepu i uspelu sokol-sku akademiju. Akademija se je odi-žala u prisustvu oko 200 lica s obilnim i poučnim programom. Iza govora br. dr. Vinka Uraviča, koji je prisutnima rastumačio odnos Sokolstva prema narodu, iznoseči rad Sokolstva u narodu za narod od svog osnutka do danas, kada je potrebno da Sokolstvo uzdrži i sačuva što je zdravo i svesno, a da svest narodnu širi tamo gde još ona spava, nastupila su muška deca, njih 14 na broju, u prostim vežbama odrc-denim za okružni slet u Novalji. Vežbe su izvedene precizno, upravo voj-nički, pa su naša deca bila pohvaljena oduševljenim pljeskom prisutnih. Bratu Vitezici treba priznati da je uložio mnogo truda i da ima sposobnost postupanja i sokolskog odgajanja dece. Po završenoj vežbi dece, upravio je br. društveni načelnik Anton Ham na pojedince nekoliko pitanja, kao na pr.: »Zašto si u Sokolu?«, »Kako se Soko ponaša prema roditeljima, pa prema drugima« i t. d., na što su upitana deca potpunom spremnošču odgovarala, što je kod prisutnih, naročito roditelja, učinilo vrlo lepi utisak. Iza muške dece nastupilo je 9 naraštajaca u prostim vežbama za sokolski slet u Za= grebu, koje su vežbe dobro izvedene. Kao četvrta tačka bio je nastup osrno-rice članova na racama, koje su vežbe, iako prilično teške, lako izvodili na opče zadovoljstvo i odobravanje. Bu-duči jc to i prvi nastup naših članova na spravama, niko se nije nadao toli-kom napretku. Ženska deca, njih 8, iz-vela su skladno slikovite vežbe dnev-nog rada sokolske dece odredene za sokolski slet u Zagrebu. Vežbe su iza-zvale kod prisutnih živo interesovanje radi njihove shvatljivosti, što jc razumljivo, jer simboličke vežbe prika-zivanja realnog života više nego išta privlači naročitu pažnju posmatrača. Uopče način postupanja i vežbanja i muške i ženske dece izazvalo je kod prisutnih oduševljenje i poverenjc u sokolski odgoj. Potom vežbaju šesto-rica članova proste vežbe za sokolski slet u Sarajevu, koje su vežbe izvedene dobro i složno. Kao završna tačka nastupa je ritmička vežba šestorice od br. Momčiloviča, koju su dobro izveli članovi prednjačkog zbora.
Ceo je program izveden u formi običnih vežbovnih časova: zbor, raz-brajanje, razvrstavanje, sve sc jc vršilo pred očima gledalaca, čimc su naša deca, naraštaj i članstvo pokazali di-sciplinu i okretnost duha. Naše Sokolsko društvo, koje broji 30 članova vež-bača, 19 naraštajaca i 60 dece ima dobar materijal. Baš radi toga nadati se je, da če se naši redovi pojačati baš disciplii bvanim i požrtvovnim radom svih vežbaea. Naročito treba pohvaliti živo spremanje za ovu akademiju u doba, kad je u ovim krajevima najteži poljski rad. U junu mesecu održače sc slet otočkog okružja u Novalji i naši če Sokoli biti opet uzor discipline i požrtvovnosti koje su dve odliki-naj-jača propaganda naše misli. Cisti prihod namenjen je putnoj blagajni za slet u Zagrebu.
Iza akademije potrajala je igranka do oko 8 sati navečer, kada su se pri-sutni razišli.
OMIŠALJ. — Sokolsko društvo Omišalj priredilo je uz komemoraciju Zrinjskog i Frankopana dne 29 aprila u 6 sati u veče vrlo uspelu akademiju s biranim i opširnim programom. Uz vežbe, koje su odredene za sletove Zagreb i Sarajevo, te precizno izvedene vežbala se i jedna simbolička vežba »Oslobodenje Istre«, koja je na sve prisutne učinila duboki dojam. Naši su to mališani, muški i ženski pod-mladak, vežbali uz frcnetični aplauz tako, da se je morala i ponoviti. (J poslednje vreme naše društvo, pokazuje vidan napredak te se pored toga što našu sokolanu polaze i redovno vežba članstvo privukao i naraštaj kojcg do sada nismo imali. Društvo imade i pe-vačku sekeiju u kojoj sc redovno uvež-bavaju pesme koje su takoder odredene za naše nastupe na skorašnjim slc-tovima. Tako je i ovog puta naša sokolska mlada generacija nastupila s
2	pesme vrlo dobro uvežbane iako
je vreme kroz koje su se uvežbavale bilo kratko. Pevale su se »Morje Adrijansko« j »Padajte braeo«, iako dosta teške dobro su uvežbane. Braco, naši dragi Sokoli, ustrajte dalje na sokol-skom polju vadeči uz geslo »Samo na-pred ni koraka natrag« za veliku našu ideju.
SELCE. — Naše je društvo dostojno proslavilo dan Zrinjskog Frankopana i to: uoči samog dana t. j. u nedelju 29 aprila t. g. na ve e e uprilieilo je sokolsku akademiju sa sledečim programom: 1) Deklamacija: »Narodnim mučenicima«. 2) Muska i ženska deta: »skupne proste vežbe«. 3) Muska deca: »proste vežbe«. 4) »Tri Jugoslavenke«, slikovita vežba. 5) Muski naraštaj: »sletske proste vežbe — Zagreb«. 6) Ženski naraštaj: »sletske proste vežbe — Zagreb«. 7) Članice: »sletske proste vežbe — Zagreb«. 8) Članovi: »sletske proste vežbe — Zagreb«. 9) »Mladi vojnici«, veseli komad.
Zadnja tačka »Mladi vojnici« — bila je odlično izvedena, a i ostale tačke programa bile su takoder dobro izvedene, a što je sve bilo nagradeno aplauzom prisutnih. — Na akademiji je svirala sokolska glazba. Moralni i materijalni. uspeh bio je dobar.
30 aprila održane su zadušnice. P,osIc mise bilo je predavanje u sokol-skbj dvorani o značenju dana, koje je održala s. Andela Glavan, mesna učiteljica. Pored predavanja bile su dve deklamacije i to: 1) »Narodnim mučenicima Z. i P. 2) »O Ozlju gradu«.
Predavanju pored bb. i ss. sudelo-vali su i ostali meštani u dosta velikom broju.
SUŠAK. — 29 aprila održao se je drugi deo akademije sokolskog pod-mlatka, koji je, kao i prvi, vrlo uspeo. Opče je mišljenje da sokolske priredbe nedeljom posle podne nailaze na velik odaziv kod našeg gradanstva. A ko ne bi pohrlio da vidi veselje i sre-ču svoje dece? Samo onaj ko tu decu zaista ljubi, mogao im je posvetiti to-liku pažnju, žrtvovati toliko vremena, a °°gme i živaca. Njihovi vredni učitelji i vode, sestre Šepičeva i Borasova, te brača Lukež, Novakovič i Žagar, učinili su našoj narodnoj uzdaniei iz sokolane najmilije stecište, u kojem se zabavom, igrom i vežbom vaspitavaju da postanu valjani Sokoli, što znači u svakom pogledu vrli gradani, rodoljubi
i	plemeniti ljudi. A te drage sokolske dece ima toliko, da je sokolska dvorana zaista premalena za same njih, a fide su ješ gledaoci i ostalo članstvo, које se kod sličnih priredbi natisne u našu sokolanu.
Sve su tačke nedeljnog programa izvedene na opče zadovoljstvo i udiv-Ijenje, pa ne zna se ko jc bio zadovolji ni ji i srečniji, deca, njihovi vode ili roditelji. Hvala vodama i učiteljima, hvala našem Sokolskom društvu, što neprestano drži živu sokolsku i narodnu svest u našem gradu, te nam tako našu decu otima ulici i lošim uticajima.
VRBNIK. — U pomen Zrinjskog
i	Frankopana priredilo je naše Sokolsko društvo 29-IV vrlo uspelu akade-miju.
Prigodno predavanje održao je brat prosvetar A. Šverko. Dojam predavanja su nadopunili naši diletanti Sokoli s Frajdenrajhovim igrokazom
»Na Ozlju gradu«. Iza toga su sledile vežbe brade članova i naraštajaca, koje su izveli vrlo dobro, a tamburaši otsvirali su nekoliko komada i pokazali da i u tome dobro napreduju.
Sestre Stašie deklamirale su s mnogo osečaja dve prigodne deklamacije.
Proslava je bila dobro posečena ne samo od strane Sokola nego i osta-log gradanstva.
Priredba potpuno je uspela moralno i materijalno,
Žuspa Šitoenik - Zadar
BEOGRAD N/M. — Dana 30 aprila t. g. na obletnicu pogibije Petra Zrinjskog i Franje Krste Frankopana priredilo jc ovo društvo na večer u društvenom domu komemoraciju po-gibijc ovih narodnih velikana. Učiteljica sestra Frankini održala je predavanje, a mali brat Milan Strpič recitovao je jednu prigodnu deklamaciju. Pri-sutno je bilo 40 članova te nešto nara-štaja i dece.
MURTER. — Proslava obletnice smrti Zrinjskog i Frankopana održana je svečano u zajednici s ovamošnjom Jugoslovenskom čitaonicom. Nakon pomen^ u crkvi bilo je predavanje o važnosti dana. Predavanju, osim članova Sokola i Čitaonice, prisustvovao je lepi broj nečlanova seljaka i seljakinja, koji su prisustvovali predavanjima.
MANDALINA. — Na 29 aprila ove god. priredila su Sokolska društva Šibenik i Mandalina sudelovanjem ostalih prosvetnih i nacionalnih društava svečane zadušnice Petru Zrinjskomu i Franu Krstu Frankopanu u crkvi Gospe van Grada. Sv. misu je prikazao u narodnom jeziku br. prof. J. Grškovič. Društvo Kolo otpevalo je molitvu. Povorka sa Sokolima i narodom obišla je gradom predvodena sokolskom glaz-bom. U 10 sati održao je profesor J. Batinica u Sokolu vrlo lepo predavanje
o	Zrinjskomu i Frankopanu.
U 11 'A sati povratilo se Sokolsko društvo Mandalina motornom ladom u Mandalinu pod svojim starim barja-kom. Ovom pomenu i povorei sudelo-vala su od mandalinskog Sokola 42 člana u odelu i 6 članica, te 15 u civilu.
MANDALINA. — Kancelarija Nj. Vel. Kralja javlja preko br. Saveza, da je N j. Vel. Kralj Aleksandar blagoiz-voleo odobriti da se Naslednik Prestola, N j. Vis. Prestolonaslednik Peitar, primi kumstva zastave Sokolskog društva Mandalina. Ova pažnja, koju je Nj. Veličanstvo blagoizvolelo iskazati Sok. ilruštvu Mandalina i počastilo ga, pobudilo je največe zadovoljstvo, du-boku zahvalnost i postojanu vernost i privrženost svih članpva mandalinskog Sokola i seljana prama uzvišenom Kraljevskem Domu.
Proslava 30 godina opstanka Sokolskog društva Mandalina i blagoslov novog društvenog barjaka bila je od-redena za 20-V ove god. Buduči je br. župa odredila, da se ovogodišnji žup-ski slet održi u Mandalini, ovaj se slet spojio s proslavom 30 god. i blagoslova barjaka mandalinskog Sokola. Ova za-jednička svečanost biče u Mandalini na 3 juna ove godine.
Ovog dana jutrom rano u 4 sata biče natecanja u lakoj atletici, od 7 do
8 doček gostiju, u 9 zajedničke kušnje vežaba, a u 11 povorka. Posle podne je u 16 blagoslov barjaka Sokolskog društva Mandalina, u 17 župska javna vežba i razni' nastupi, a u 20 akademija mandalinskog Sokola.
ROGOZNICA. — Ovo Sokolsko društvo priredilo je izlet u obližnje mesto Sapina-Dosa sa svim svojim kategorijama, na čelu sa Sokolskom glaz-bom, namerom da u dotičnom mestu osnuje Sokolsku četu. Izlet je vrlo uspeo. Sakupljeni seljaci sasiušali su govor brata Antuna Nakiča i oduševljeno prešli u sokolske redove. Starešinom čete izabran je Ercegovie B. Posle toga Sokolsko društvo izvelo je javnu vežbu pri kojoj je sudelovao i veliki broj seljaka iz drugih mesta. Ova lepa manifestacija sokolske misli svršila se klicanjem Nj. Vel. Kralju Aleksandru
i	Sokolstvu.
Društvo je završilo pozorišnu se-zonu s vrlo uspelom izvedbom »Baru-na Franja Trenka«. Pretstava je imala moralan i materijalan uspeh i ostavila vrlo lepi utisak na prisutne gledaoce.
Društvo je na svečan način proslavilo pogibiju Zrinjskog i Frankopana održavši dečju akademiju kojoj je prisustvovao veliki broj seljaka.
Župa Tuzla
BOS. BROD. — Naše društvo' u zajednici s Hrvatskim kulturnim društvom »Napredak« ženskom i muškom podružnicom u Bosan. Brodu priredilo je na dan 29 aprila o. g. svečanu akademiju na spomen tragične smrti Petra Zrinjskog i Krste Frankopana sa sledečim programom: 1) Otvorenje akademije: Ivan Mrgan, pretsednik muške podružnice Napretka. 2) »Nikola Šubic Zrinjski« (odlomci iz opere od I. Zajca), izvodi Glazbeni zbor željezni-čara iz Bosan. Broda. 3) »Slava njima« od J. Sigovčič-a, peva Hrvatsko pje-vaoko društvo »Martič« 4) »Na Ozlju gradu«' od A. Šenoa, cleklamirao Soko-iič. 5) »Urota Zrinjsko-Frankopanska« govori dr. Martin Prelog, starešina Sokolskog društva. 6) »Novo pokolenje« od A. Šantič-a, deklamirala Sokolica.
7) »Vijenac Jugoslov. napjeva« od Či-žeka: svirao Glazbeni zbor željeznič.
8) »Zrinjsko - Frankopanska« od I. Zajca: pevalo Hrvatsko pjev. društvo »Martič«. Akademiji, koja je odlično uspela, prisustvovali su pretstavnici vlasti, gradske opštine, pretstavnici ostalih kulturnih i humanih društava Bosan. Broda kao i brojno gradanstvo.
I	svečanim zadušnieama, koje su održane na dan 30 aprila u 7 sati ujutro prisustvovali su pretstavnici vlasti i mnogobrojno gradanstvo Bosan. Broda.	'	L. F.
BOS. BROD. — Naše društvo priredilo je u zadnje vreme dva veoma uspela predavanja. O »Sokolskoj ideologiji« predavao je brat dr. Ivo Jelavič, starešina bratskog Sokolskog društva iz Slav. Broda, a brat prof. T. Ilič iz Slav. Broda o »Savremenim nacionalnim zadacima Sokolstva«. Predavanja su za naše prilike dobro posečena od strane članstva pa i ostalih videnijih gradana Bos. Broda. Braču predavačo je pre predavanja pozdravio i prisut-nim pretstavio prosvetar našega društva brat L. Filipič.	L.	F.
v telovadnicah Čevlji s kromovim podplatom. Za izlete in igre v prirodi naše „Sportke" iz platna z gumijastim podplatom.
27-34	35.
35-38	39/
39-46 №
hm sokolske МшЏ
ttL našoj nakladi izašle su sledeče nove sokolske knjige'' B o k o J o s.:
Pripovetke za sokolsku decu i naraštaj
(sa slikama). — Cena 8 Din
Milčinski Fran:
Junaštvo, priča sa slikama — srpskohrvatski.
Cena 5 Din
Hebert G. -Trček:
Šport zoper telesno vzgojo. — Cena 10 Din
Sajovic - Trček:
Priprave za vaditeljske izpite (sa slikama). *■"
Cena 18 Din Schmidt - Pichler:
Fiziologija telesnog vežbanja (sa slikama). —*
Cena 35 Din
Š u 1 c e:
Sokolski sustav telovežbe, drugo izdanje. Cena 55 Din
U štampi: Dr. Vaniček - Drenik: Baton i boks
Jtog&sisvmdš: $&Ш§ка Шит
LJUBLJANA, NARODNI DOM
Telefon 25-43 e Račun poštanske štedionice Ljubljana 13.831
114-21
SokoU i SakoUcc!
Nabavljajte svečane i vježbaće potrepštine za sletove, uz najjevtinije dnevne cijene kod brata G. HORVATEK, dobavljača Saveza S. K. J.
Zagreb, Frankopanska ulica 9
115-21
Kuća za izdati
Na Ijetovaliištu Pale kod Sarajeva
izdaje sc ođmah kuća 'sa S eoba, 8 sepa-rea i jednom velikom salom u koju se može smestiti do GO osoba.
Kut3a je na vrlo lepom i vidnom mestu sa prirodnim parkom od crnogo-ricc i drugog lisnatog drveta u bližini slanice Pale. Kuča je podesna i za svra-tište ljefi i zimi, naročilo za turiste i ekijase.
Upitati kod pretstavnika opstine l*ale.
KIEIEIE
nap
КИШШвГФЕи/
l]VllU)UDMMiIINOVAll
119-2
JADRANSKA PLOVIDBA D. D.
SUŠAK
Vse tiskovine za sokolska društva, potrebne knjige za sokolske knjižnice, vabila, letake, lepake za sokolske prireditve Vam izdela Učiteljska tiskarna. Tiska šolske, mladinske, leposlovne in znanstvene knjige, časopise, revije, vizitke, bloke, račune, jedilne liste, posmrtnice in mladinske liste. Ilustrira knjige v eno- in večbarvnem tisku. / Lastna tvor-nica šolskih zvezkov. Knjigoveznica. Oddelek za učila z veliko zalogo slik naših velmož
KNJIGARNA
V LJUBLJANI PODRUŽNICA
V MARIBORU
Tyrševa ulica štev. 44
[ Redovitaparobrodekaslužba u svim pravcima jugoslavenskog primorja i Jadranskog Mora, za Dalmaciju. Albaniju i Grčku
3EVTINA TUMSTIČKA PUTOVAN3A 10-11 dano za Dalmaciju i Grčku 6 dana za Dalmaciju
Uključiv hranu i krevet na brodu udobni putnički parobrodi — dobra kuhinja — prvoklasna podvorba
Tražite prospekte!
Ipute daje Jadranska plovidba u Sueaku, sve njezine agencije i svi veći putnički uredi u tu- i inozemstvu
UČITELJSKA
TISKARNA
1
Braćo, sesire!
Sve sokolske polrepšiine za javne I svečane nastope dobijele najjevlinije i najsoSidnije kod bralske radnje
BRANKO PALČIČ
glavni d o b a v 1 j a č Saveza S. K. J.
CENTRALA: Zagreb, Kraljice Marije ulica 6 120-2	F1	LIJ	AL	A:	Beograd, Balkanska 24   -
Ste(tошшна ivđke, 1ице аф&и\и u Sekctskot* gtasiaku!
Izlažem na ljubljanskom velesejmu
KR. DVORSKI jffik DOBAVLJAČ
V LJUBLJANI, FRANČIŠKANSKA 6
113-20
♦
Prva jugoslavenska industrija športskih potrepština
M. DRUCKER
ZAGREB
ILIČA 39
BEOGRAD
Pasaž Akademije Nauka
Oglašujte it Sokol, glasniku!
i
Izašao je novi ejenik sokolskih potrepština sa rasporedom utakmica za laku atletiku.
Z A T R A Ž I T E H 1 T N O !
110-3
fcdaie Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni 1 odgovorni urednik Sljepan Celar • Ureduje Redakcijski olsefc • Tiska иШеЦвка tiskarna (prelslavnlk Franc« Štrukelf); svi u L»uW|*»«