KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
INDUSTRISKE SVOJINI:
Klasa 10 (2)
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10118
VVestfalia — Dinnendahl — Groppel A. G. Bochum, Nemačka.
Postupak za briketiranje naročito kamenog uglja.
Prijava od 23 jula 1932.	Važi od 1 novembra 1932.
Traženo pravo prvenstva od 25 jula 1931 (Nemačka).
Kod poznatog postupka za briketiranje kamenog ugljai, uglju kao vezujuče sret-stvo biva dodata smofia i to prema vrsti ugiija u količinama od 6—10i% težine uglja. U mnogim slučajevima smola dobi ja mali dodatak tera, koji se kreće između
0.05 i 0.03%, dakle približno iznosi 1—3% ukupnog vezujućeg sretstva.
Već je takođe predlagano, da se vezuju-ćem sretstvu dodaju veće koffičine tera i to tako, da se vezujuće sretstvo do 20 i više procenata sastoji iz tera. Ali se ovaj, postupak do sada nije mogao uvesti u praksu, jer takvi briketi nemaju potrebnu otpornost na pritisak.
Ovim pronalaskom se došlo do saznanja, da se može sprovesti briketiranje uz koriščenje visokih dodataka tera i to 20 do 50% ukupnog vezujućeg sretstva, i da Išta više ono sobom donosi naročite tehničke koristi, ako se gotova mešavina koja se sastoji iz smole, tera i uglja, po napuštanju gnječilice pre ili za vreme briketira-nja ohladi na temperaturu od približno 60° C Mi ispod toga. Normalno, mešavina izlazi iz gnječilice sa temperaturom od približno 90° C, j do sada se trudilo, da se ova temperatura, na pr. dogrevanjem materijala za briketiranje što je moguće bolje održi na putu za transportovanje ka presi. Ovaj postupak je za materijal za briketiranje kome u glavnom, samo smola biva do-davana kao vezujuće sretstvo i bez datljeg razumljiv, fer se ovo vezujuće sretstvo, pri
sniženju temeprature, srazmerno brzo stvrdnjava.
Usled, po pronalasku predviđenog hlađenja mešavjine pio napuštanju gnječjlfce biva postignuta visoka otpornost briketa, i to takva, da je još viša, no što je imaju briketi koji su izvedeni po dosadašnjem postupku, dakle uz dodavanje malih količina tera. Dalje hlađenjem biva sprečeno nastajanje pukotina u gotovom briketu.
Istina je već predlagano, da se ugalj meša i briketira sa vezujućim sretstvom рп niskoj temperaturi (između 40 i 70° C) no ipak je ovde1 u pitanju postupak, koji je sproveden pomoću drugih vezujućih sret-stava, i kod kojeg su potrebni veoma veliki presujući pritisci (800 kg cm2) za briketiranje. Postupak po pronalasku radi na suprot tome sai običnim temperaturama u gnječilici (na pir. 90° C), onako kako su one potrebne za prisno mešanje .Dalje se vrši briketiranje pomoću normalnih pre-sujućih pritisaka, tako, da postupak bez daljeg može biti primenjen kod običnih postrojenja za briketiranje. Ovi normalni presujući pritisci se kreću između 60 i 180 kg/cm2, a kod Couffinbai prese mogu biti i veći i mogu biti povećani do najviše 350 kg/cm2. Stvarno je primena normalnih niskih presujućih pritisaka i niskih temperatura u gnječilici uzročno vezana za upotrebu većih količina tera u vezujućem sretstvu. Ako se izabere vezujuće sretstvo normalnog sastava (dakle koje se poglavito
Din. 10.
sastoji iz smole) to se stvarno, odgovarajući poznatom predlogu, moraju primeniti visoki pritisci, ako se u gnječitici hoće da upotrebe temperature od 40—70° C.
Takođe je već poznato, da se gorivne materije na pr. mešavina koksa i ug'ja, hladno briketiraju i to tako da se izvesnoj mešavini bituminoznih i bitumenom siromašnih, odnosno bez bitumena, gorivnih materija, pre brikeiranja dodaje benzol, toluol, ugjenični sulfid lij t. si. rastvorna sretstva i u datom sfučajiu izvesna mala količina smole. Ovo hladno briketiranje,. kod kojee su se takođe morali primeniti visoki presujući pritisci, nije se moglo1 uvesti u praksu.
Po pronalasku predviđeno hlađenje me-š a vinskog materijafia m'OŽe da se izvede na različite načine, i to za vreme transporta od gniečilice ka presi, na pr. time, što biva predviđen lagani transport od gnječilice ka' presi pomoću puža, koji masu za vreme transporta mešanjem rashladi. Kod takvog postupka materijal za briketiranje pre+rrljuie potrebno hfađem'e već poste transportnog vremena od 2—4 minute.
Sniženje temperature se može izvesti i u raspođelnom loncu koji je pridodat presi za brike tira nje, ako se ovaj odmeri tako velikim, da masa u njemu probavi duže vreme.
Naročita korist postupka po pronalasku se sastoji u postignutoj uštedi na celokupnem vezujućem sretstvu, koje se prema vrsti glja i primenjenog mešavinskog odnosa smote i tera kreće između 14 i 43%, u odnosu na količinu vezujućeg sretstva.
Ako se kod ranijeg postupka kod izves-nog određenog uglja moralo dodati 7% vezujućeg sretstva (koje se sastojalo skoro potpuno iz smole), to se sada može u-potrebiti 1 % tera i 5% smole ili 2% tera i 2% smofie, tako, da se dakle ušteđuje 1 odnosno 3%, ilj 11 odnosu m količinu vezujućeg sretstva 14 odnosno 43%.
Kod uglja koji je do sada bri'ketiran sa dodatkom od 10% smole dovoljan je po pronalasku dodatak od 2% tera i 5% smole, jfi 3% tera i 4—'4Ц1% smole.
Dalje je ispitan vestfalski1 mršavi ugalj od 0—6 mm veličine zrna, i izrađivani su briketi sa specifičnom otpomošću na pritisak od 100 kg. Za ovo je pto< starom postupku bilo potrebno 7% vezujućeg sretstva, smole ili smoile »ai malim dodatkom tera. Po pronalasku je bila postignuta ista otpornost dodatkom od 2% tera i 2.6%: smole, dakle ukupno cd 4.6% od količine vezujućeg sretstva. Daki’le se dobila u-
štedai od 2.4% u odnosu na težinu uglja, ili 34.1% u odnosu na koiiičinu vezujućeg sretstva. Ogledni briketi su izrađivani kao jajasti briketi na valjčanoj presi sa presu-jućim pritiskom od 60 kg/cm2.
Ako se uporedi raniji postupak sa postupkom po pronalasku uz upotrebu jednakih količina ukupnog vezujućeg sretstva, to se dobija u poslednjem slučaju znatno veća otpornost na pritisak briketa. Kod upotrebe vestfalskog mršavog uglja sa 10% vezujućeg sretstva (smole) dobila se otpornost na pritisak od 120 kg. Kod dodatka, od 10% vezujućeg sretstva koje se sastoji iz 8% smote i 2% tera (dakle 20% dodatka tera) postigla se otpornost na pritisak od 270 kg.
Vezujuće sretstvo' po pronalasku može biti dodavano na proizvoljan po sebi poznat način. Može se dakle ugalj i smola međusobno mešati u mešajućem pužu koji je preduk’jučen gnjačilici, i da se dodatak tera na poznat način uštrcava kroz diže u gnječilicu. Ali je podesnije da se i ter dovodi mešavini već na pr. u mešajućem pužu, da bi ter, smola i ugalj imali vremena, da se već u li'adnom stanju prisno međusobno' izmešaju tako, da dakle još odmah biva postignuta finija raspodela vezujućeg sretstvai.
Bolje dejstvo biva još postignuto, ako se ter i smola prethodno pomešaju tako, da p staie izvesua vrsta rastvora ili emui-sije. koja ugfiju biva dovođena! u mešajući ouž. Mešavina tera i smole se može izvršit: u hladnom ili u zagrejanom stanju, pri čemu u poslednjem slučaju nije potrebno usitnjavanje smole.
Daftpi mogućnost se sastoii u tome, da se smola j ter svako za sebe ili mešano u zagrejanom stanju uđuvaju u ugalj i to u dobošu za mešanje koji se postavlja pred gnječilicom. Po sebi je poznato da se smola na ovaj način dovodi u ugfju.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za briiketiranje naročito kamenog uglja, naznačen time, što smoli koja služi kao vezujuće sretstvo, na po sebi poznat način bivaju dodavame znatne ko'ičine tera i to 20—50% ukupnog ve-zujućeg sretstva, i što gotova mešavina, koja se sastoji iz uglja i vezujućeg sretstva po napuštanju gnječilice, pre ili za vreme Pfocesa briketiranja, biiva^ rashlađena nia temperaturi cd 60° C ili i ispod toga.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se hlađenje materijala za briketi-ranje vrši na transportnom putu od gnje-črlice ka. presi na pr. pomoću laganog transportovanjla mase pomoću puža, koji masu za vreme transporta hladi mešanjem.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen ti-	pre ulaska u mešajući puž, bivaju u toplom
me, što ter i smola, i to ter u količini od	stanju međusobno izmešani ili bivaju jied-
20 do 50% ukupnog vezujućeg sretstva, no u drugom rastvoreni.