KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13597
I. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za izradu cikličnih amidnih jedinjenja aminosulfonskih kiselina.
Prijava od 13 januara 1937.	Važi od i juna 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 6 februara i936 (Nemačka).
U jugoslovenskim patentnim spisima 11125, 11676 12022, opisani su postupci za izradu aco-jedinjenja, koja razvi ja ju izvršno dejstvo pri infekciji toplokrvnih streptokokama i stafilokokama. Kod svih tih aco-jedinjenja dobivenih pri pomenu-tim postupcima bitno je, da je jedan osta-tak vezan na acogrupu, ciklični ostatak, koji sadrži ili jednu amidnu grupu sulfonske kiseline u p-položaju prema acogrupi ili u prstenu sadrži više sulf-amidnih grupa. Preimučstveno ta jedinjenja se dobivaju pomoču diacotiranih amida aminobenzolsulfonske kiseline, koji imaju jednu amidnu grupu sulfonske kiseline u p-položaju prema aminogrupi ili više sulfamidnih grupa vezanih u prstenu. Takvi amidi aminobenzolsulfonske kiseline imaju nasuprot drugače supstituisanim amidima aminobenzolsulfonske kiseline i sami baktericidno dejstvo. Ali za njihovu praktičnu upotrebljivost nezgodno je što soli, koje uglavnom dolaze u obzir za praktičnu upotrebu daju sa jakim kiseli-nama kongo-kiselu reakciju i imaju nepri-jatan ukus. Jedinjenja acetilisana na aminogrupi nalazečoj se na jezgru imaju još sasvim malo dejstvo protivu infekcija streptokokama i stafilokokama kod toplokrvnih biča.
Pronadeno je, da se mogu dobiti dobro dejstvujuča jedinjenja izbegavajuči opisane nedostatke, ako se več na uobičaje-ni način izrade eventualno u oksi — ili u aminogrupi supstituisana oksiacil — i aminoacilamino jedinjenje, takvih cikličnih amida sulfonske kiseline, koji sadrže
ili jednu amidnu grupu sulfonske kiseline up — položaju prema aminogrupi veza-noj na jezgru ili više sulfamidnih grupa u prstenu. U novim jedinjenjima može ciklična osnovna materija biti aromantične, heterociklične ili aromatično-heterociklič-ne prirode. Vodonični atomi amidne grupe sulfonske kiseline (ili sulfamidnih gru-ap), mogu biti delimično ili sasvim sup-stituisani pomoču alkilnih, aralkilnih ili cikloalkilnih ostataka, ili dva vodonična atoma mogu biti istovremeno supstituisana pomoču jednog alkilenskog ostatka nekog zasičenog heterocikličnog prstena sa azotnim atomom amidne grupe. Vodonični atom supstituisane u prstenu stoječe aminogrupe može takocle biti zamenjen pomoču alkila, aralkila, cikloalkila ili ari-la. Kao oksiacilni i aminoacilni ostatci mogu se upotrebiti odgovarajuči ostatci ali-fatičnih i aromatičnih karbonskih i sui-fonskih kiselina. Oksiacilni i aminoacilni ostatci, mogu biti zamenjeni pomoču alkila, aralkila, cikloalkila, arila ili acila.
Nova jedinjenja odlikuju se pre svega svojom bezbojnošču. Medu njima imaju jedinjenja, koja sadrže ostatak aminobenzolsulfonske kiseline kao aminoacilni o-statak,' osim njihovog dejstva pri raznim drugim bakteričnim infekcijama, naročilo dobro dejstvo protiv infekcije stafilokokama.
Za izradu naznačenih jedinjenja može se postupiti tako, da se u prstenu stoječa aminogrupa cikličnih amida aminosulfon-ske kiseline, koji sadrže jednu amidnu grupu sulfonske kiseline u p-položaju pre-
Din. 15.—
ma aminogrtipi stojećoj u prsteni! ili sa-drže u prstenu više sulfamidnih grupa, sup-stituiše na uobičajen način pomoču oksi-acil ili aminoacil ostataka, eventualno sup-stituisan.h ü oksi — ili aminogrupi. Može se postupiti i tako, da se u acilaminojedi-njenjima cikličnih amida sulfonske kiseli-ne, koja sadrže jednu amidnu grupu sulfonske kiseline u p-položaju prema ac;la-minogrupi stoječoj u prstenu ili više sulfamidnih grupa u prstenu i čija je acilna grupa supstituisana sa nekim supstituen-tom, sposobnim za reakciju, taj suptituent kameni na uobičajen način sa jednom eventualno, supstituisanom hidroksilnom ili a-minogrupom, ili prevede u jednu od tih grupa. N. pr. može se halogen halogenaci-laminojedinjenja odgovarajuči supstituisa-nih cikličnih amida sulfonske kiseline za-meniti sa hidroksilnom, •— amino, — ili takode na pr. eternom grupom.
Nova jedinjenja dobivaju se i na taj način što se u eventualno u oksi — ili aminogrupi supstituisanim oksiacil— ili aminoacil derivatima cikličnih amina, koji sadrže jednu grupu sulfonskog estera ili halogenidnu grupu sulfonske kiseline u p-položaju prema supstituisanoj aminogrupi stoječoj u prstenu ili više takvih grupa u prstenu, esterne grupe sulfonskih kiselina ili lialogenske grupe sulfonskih kiselina, prevode na uobičajeni način pomoču amonijaka, ili amina u sulfamidne grupe.
Primer 1.
20,8	gr hidrohlorida amida 4 — ami-nobenzolsulfbnske kiseline, rastvori se u 200 gr vode, torne se doda 30 gr. anhidri-da butoksisirčetne kiseline i zagreva se uz mešanje na vodenom kupatilu. Posle krat-kog Vremena taloži se amid butokgiaceti-latnirtobenzol -4- sulfonske kiseline u bez-bojnim sjajnim listovima, koji su u vodi vrlo teško rastvorljivi i tope se na 157°C.
Ako se mesto anhidrida butoksisirčetne kiseline upotrebi 20 gr anhidrida metoksisirčetne kiseline, dobiva se amid metoksiacetilaminobenzola -4- sulfonske kiseline u bezbojnim kristalima sa tačkom topljenja na 194°C.
Amid etoksiacetilaminobenzol -4- sulfonske kiseline, izraden od amida 4- ami-nobenzolsulfonske kiseline i hlorida eto-ksisirčetne kiseline u piridinu, prekristali-san iz metilalkohola, pretstavlja bezbojne kristale, tačka topljenja 172°C. Dietilamid etoksiacetilaminobenzol -4- sulfonske kiseline, prekristalisan iz razredenog metilalkohola, pretstavlja bezbojne kristale, tačka topljenja 90—910C. Benzilamid eto-
ksiacetilaminobenzol -4- sulfonske kiseline, prekristalisan iz' metilalkohola pretstavlja kristale, tačka topljenja 108nC. Piperidid etoksiacetilaminobenzol -4- sulfonske kiseline, prekristalisan iz metilalkohola, pretstavlja kristale tačka topljenja 150°C. Etoksiacetilaminobenzol-3, 5-di (sul-fondimetilamid) prekristalisan iz etilalko-hola, pretstavlja kristale tačka topljenja 152°C. Amid metoksiacetil-difenilamin-4-sultonske kiseline, prekristalisan iz hloro-form-metilalkohola pretstavlja kristale sa tač. raspadanja od preko 265°.
Primer 2.
20,8	gr. hidrohlorida amida 4- ami-nobenzol-suifonske kiseline, rastvori se u 200 cm3 vode i torne se doda 20 gr. hlorida 2-hlorfenoksisirčetne kiseline. Meša-vina se zagreva uz mešanje na vodenom kupatilu i kongo-kisela reakcija se otup-Ijuje pomoču postepenog dodavanja čvr-stog natrijevog acetata. Staloženi amid 2’-hlorfenoksiacetilaminobenzol-4- sulfonske kiseline očedi se. Da bi se očistio od pomešane 2-hlorfenoksisirčetne kiseline, ispira se sa hladnim 5 % - nim rastvorom natrijevog karbonata. Tačka topljenja 232°Ć.
Odgovarajuči izraden amid fenoksia-cetilaminobenzol-4- sulfonske kiseline topi se na 205°, amid 2’-izopropil-5’-metil-fenoksiacetilaminobenzol-4- sulfonske kiseline ga 191°, amid fenoksipropilsulfo-nilaminobenzol-4- sulfonske kiseline (C« HsO CH„.CH2.CH2 S0.,.NH.C6H4S02 NH.,) na 145°C, amid 2-metoksi-5-metil-l-feno-ksipropilsulfonilaminobenzol-4- sulfonske kiseline na 159°._
Primer 3.
20,8	gr hidrohlorida amida 4-amino-benzol-sulfonske kiseline, rastvori se u 200 cm3 vode, torne se doda 23 gr 3-nitro-benzoilhlorida i mešavina se zagreva na vodenom kupatilu. Pri postepenom doda-vanju natrijevog acetata stvara se amid 3’-nitrobenzoilaminobenzol-4-sulfonske kiseline. Kada jedna proba reakcione meša-vine, kojoj je dodata hlorovodonična kiselina, ne prima više natrijev nitrit, oceduje se i talog se u svrhu prečiščavanja rastvo-ra u razredenoj natrijevoj lužini, zatim se filtrira i uz dodatak sirčetne kiseline ponovo taloži. Novo jednjenje pretstavlja jedan beli kristalni prašak. tač. topljenja 245°C. Pri redukciji sa gvoždem u prisu-stvu sirčetne kiseline, dobiva se iz njega amid 3’-aminobenzoilaminobenzol-4-sulfon-ske kiseline, koji se prekristalisan iz
vrlo razređene hlorovodonične kiseline topi na 275,IC uz raspadanje.
Na sličan način može se izraditi amid 3’,5’-diaminobenzoilaminobenzol-4-sulfon-ske kiseline, ako se pode od amid 3’,5’-dinitrobenzoilaminobenzol-4-sulfonske kiseline (svetložuti prašak, tač. top. 285", u toploj razredenoj natrijevoj lužini ra-stvorljiv, crveno obojen rastvor). Mono-hidrohlorid dobiva se iz razredenog metil-alkohola, tač. top. 289—290". Isto tako se može amid 3’-nitrobenzolsulfonilamino-benzol-4-sulfonske kiseline (tač. top. 195", prekristalisan iz metilalkohola) reduko-vati u amid 3’-aminobenzolsulfonilamino-benzol-4-sulfonske kiseline (tač. top. 168", prekristalisan iz razredenog etilalkohola).
Primer 4.
41,7 gr hidrohlorida amida 4-amino-benzolsulfonske kiseline rastvori se u 400 cm3 vode i prevodi se pomoču postepenog dodavanja 30 gr hloracetilhlorida i čvrstog natrijevog acetata u amid hloracetilamino-benzol-4-sulfonske kiseline. Isti kristališe iz metilalkohola u bezbojnim iglama tač. top. 212"C. Pomoču obradivanja sa vodenim amonijakom, ili još bolje sa tečnim amonijakom, dobiva se amid aminoacetil-aminobenzol-4-sulfonske kiseline, koji se topi na 217". Hidrohlorid prekristalisan iz razredenog alkohola, ima tač. topljenja na 287". Pomoču obradivanja hloracetil jedi-njenja sa butilamidom u ključajučem alkoholu, dobiva se amid butilaminoacetil-aminobenzol-4-sulfonske kiseline, koji se po prekristalisanju iz metilalkohola topi na 167". Pomoču obradivanja sa etilami-nom dobiva se amid etilaminoacetilamino-benzol-4-sulfonske kiseline, čiji hidrohlorid se topi na 247". Pomoču obrade sa propilaminom dobiva se amid propilami-noacetilaminobenzol-4-sul tonske kiseline, koji se prekristalisan iz metilalkohola, topi na 181". Pomoču obradivanja sa alil-aminom dobiva se amid alilaminoacetil-aminobenzol-4-sulfonske kiseline, koji se, prekristalisan iz metilalkohola, topi na 193". Pomoču obrade sa piperidinom dobiva se amid piperidoacetilaminobenzol-4-sulfonske kiseline, koji se, prekristalisan iz metilalkohola, topi na 204". Pomoču o-brade sa detilaminom u zatvorenoj cevi, pri 100° dobiva se amid dietilaminoacetil-aminobenzol-4-sulfonske kseline, koji se, posle rastvaranja pomoču hlorovodične kiseline i taloženja pomoču amonijaka topi na 150°. To jedinjenje može se ta-kode dobiti pomoču zagrevanja amida 4-aminobenzolsulfonske kiseline sa esterom dietilaminosirčetne kiseline u uljanom ku-
patilu na 180—200", u toku od 3 sata. Pomoču obrade hloracetil jedinjenja sa piri-dinom u vodenom kupatilu, dobiva se kvaternerni amid piridiniumhlorid-acetil-aminobenzol-4-sulfonske kiseline u žučka-stim kristalima, tač. top. 256", sa izohino-linom dobiva se kvaternerni amid izohi-noliniumhlorid-acetilaminobenzol-4-sulfon-ske kiseline u žučkastim kristalima, tač. top. preko 250".
Ako se mesto amida hloracetilamino-benzol-4-sulfonske kiseline upotrebi amid ß -hlorpropionilaminobenzol-4-sulfonske kiseline (prekristalisan iz metilalkohola, bezbojni kristali, tač. top. 225—226°), on-da se dobiva amid butilaminopropionil-aminobenzol-4-sulfonske kiseline (prekristalisan iz razredenog metilalkohola, lističi, tač. top. 163”) i amid piridinium-hlorid-propionilaminobenzol-4-suifonske kiseline (žuti zrnasti kristali, tač. topljenja 223").
Ako se upotrebi amid bromizokaproil-aminobenzol-4-sulfonske kiseline (prekristalisan iz metilalkohola, bezbojne krlju-šti, tač. top. 151°), dobiva se amid bu-tilaminoizokaproilaminobenzol-4-sulfonske kiseline (prekristalisan iz razredenog me-tilnog alkohola, bezbojni kristali, tač. top. 177").
Ako se upotrebi monometilamid hlor-acetilaminobenzol-4-sulfonske kiseline (prekristalisan iz metilalkohola bezbojni kristali tač. top. 137°), dobiva se metilamid piridiniumhlorid-acetilaminobenzol-4-sul-fonske kiseline (iz vode prekristalisan žučkasti kristali, tač. top. 272").
Ako se pode od dietilamida hlorace-tilaminobenzol-4-sulfonske kiseline (prekristalisan iz metilalkohola bezbojni kristali, tač. top. 114°) dobiva se dietilamid piridiniumhlorid-acetilaminobenzo! - 4 - sul-fonske kiseline (prekristalisan iz alkohola, kristali, tač. top. 158°).
Ako se pode od butilamida hloracetil-aminobenzol-4-sulfonske kiseline, tač. top. 153", može se iz toga izraditi butilamid butilaminoacetilaminobenzol-4-sulfonske kiseline, tač. top. 85". Pri upotrebi oksi-etilamida hloracetilaminobenzola-4-sulfon-ske kiseline, tač. top. 147°, dobiva se oksi-etilamid - butilaminoacetilaminobenzol-4-sulfonske kiseline, tač. top. 133°. Iz benzil-am,ida hloracetilamin;obenzol-4-sulfonske kiseline, tač. top. 165", može se izraditi benzilamid butilaminoacetilaminobenzol-4-sulfonske kiseline, tač. top. 117". Iz amida 2-etoksi-5-metil-1 -hloracetilaminobenzol-4-sulfonske kiseline, tač. top. 207", može se dobiti amid 2-etoksi-5-metil-l-butilamino-acetilaminobenzol-4-sulfonske kiseline, tač. top. 154". Jz hloracetilaminobenzol-3,5-di-
sulfon-dimetilamicb, tač. top. 186", može se dobiti butiiaminoacetilaminobenzol-3,5-di-sulfondimetilamid, tač. top. 107°, odn. piridiniumhlorid-acetilaminobenzol-3,5-di-sulfondimetilamid, tač. top. 260°.
Primer 5.
20 gr. amida hloracetilaminobenzol-4-sulfonske kiseline kuva se sa 200 cm3 20%-nog rastvora natrijevog acetata uz mešanje u toku od 12 časova. Posle ras-hladenja filtrira se i prekristališe se iz ključajuče vode. Dobiva se amid oksiace-tilaminobenzol-4-sulfonske kisline u bez-bojnim kristalima, tač. top. 190°.
20 gr amida 4-aminobenzolsulfonske kiseline zagreva se sa 100 cm3 mlečne kiseline na uljanom kupatilu u toku od 3 časa na 110—120°, pri čemu se voda, ko ja se stvara oddestiliše s vremena na vreme. Pri hladenju taloži se amid cc-oksipropio-nilaminobenzol-4-sulfonske kiseline i dobiva se po prekristalisanju iz ključajuče vode u bezbojnim lističima, tač. topljenja 187°. Jedinjenje je prilično rastvorljivo u vodi.
50 gr amida 4-aminobenzolsulfonske kiseline zagreva se u toku od 4 časa na uljanom kupatilu na 160° sa 15° estera acetsirčetne kiseline, pri čemu se sve ra-stvori. Iz rashladenog rastvora obara se pomoču etera amid acetoacetil-aminoben-zol-4-sulfonske kiseline i prekristališe se iz razredenog alkohola. Novo jedinjenje, koje se može smatrati i kao amid ß-oksi-krotonilaminobenzol-4-sulfonske kiseline, topi se na 189".
Primer 6.
U 17,2 gr amida 4-aminobenzolsulfonske kiseline u 50 cm3 piridina, dodaje se polako 12,5 gr etilestera hlormravlje kiseline i rastvor se priključno torne zagreva u toku od 15 minuti na 50°. Pri neutrali-sanju sa hlorovodoničnom kiselinom uz dobro hladenje obara se amid karbetoksi-aminobenzol-4-sulfonske kiseline. Po prekristalisanju iz alkohola dobivaju se bez-bojne prizme, tačke topljenja 238°.
10,4 gr hidrohlorida amida 4-aminobenzolsulfonske kiseline, rastvori se u 50 cm3, vode i torne se dodajedan rastvor od 42 gr kalijevog cijanata u vodi. Amid ureidobenzol-4-sulfonske kiseline odmah se taloži i oceduje se posle izvesnog sta-janja. Iz vode prekristalisan pretstavlja bezbojne lističe, tač. top. 181°.
Primer 7.
100 gr amida 4--(4’-acetilaminobenzol-sulfonamida)-benzolsulfonske kiseline, ku-
va se sa 500 cm3 hlorovodonične kiseline (sp. tež. — 1,08) do potpunog rastvaranja. Talog koji kristališe pri hladenju očedi se i rastvori u razredenoj natrijevoj lužini. Pomoču dodavanja zasičenog rastvora amonijevog hlorida u vodi obara se amid 4-(4’-aminobenzolsulfonamido)-benzolsul-fonske kiseline, koji prekristalisan iz klju-čane vode daje kristale bele kao sneg, tač. top. 131".
Odgovarajuča jedinjenja, supstituisa-na u sulfonamidskoj grupi koja stoji na kraju, dobivaju se na sledeči način:
233,5 gr hlorida 4-acetilaminobenzol-sulfonske kiseline, 186 gr 4-aminobenzol-sulfonmonometilamida i 1000 cm3 acetona zagreva se da ključa u toku od jednog časa sa 100 gr natrijevog bikarbonata. Zatim se aceton oduva sa vodenom parom, a čvrsti ostatak se rastvori u razredenoj natrijevoj lužini. Iz rastvora se pomoču dodavanja zasičenog rastvora amonijevog hlorida u vodi, obara sirovi 4-(4’-acetilaminobenzolsulfonamido)-benzolsul-fonmonometilamid, koji prekristalisan iz ključajučeg alkohola pretstavlja bele kristale, tač. top. 218°C. 100 gr tog jedinjenja kuva se do rastvaranja za 600 cm3 hlorovodonične kiseline (sp. tež. ■— 1,08) i ostavi se da kristališe. Staložena hlorovo-donična so 4-(4’-aminobenzolsulfonamida)-benzolsulfonmonometilamida očedi se i ispira hlorovodoničnom kiselinom. Zatim se rastvara sa ključajučom vodom. Pri rashladivanju kristališe iz toga uz hi-drolizu slobodna baza u belim kristalima, tač. top. 141°.
Od 233,5 gr hlorida 4-acetilamino-benzolsulfonske kiseline i 200 gr 4-amino-benzolsulfonmonoetilamida dobiva se pri gore opisanom načinu rada prvo 4-(4’-acetilaminobenzolsulfonamido)-benzolsul-fonmonoetilamid u bezbojnim kristalima tač. top. 183° i iz tog hlorovodonična so 4-(4’-aminobenzolsulfonamida)-benzolsul-fon-monoetilamida. Slobodna baza pretstavlja bele kristale tač. top. 190°.
Od 233,5 gr hlorida 4-acetilaminoben-zolsulfonske kiseline i 228 gr 4-aminoben-zolsulfondietilamida dobiva se 4-(4’-acetil-aminobenzolsulfonamida)-benzolsulfondi-etilamid tač. top. 225—228° i iz toga so hlorovodonične kiseline 4-(4’-aminobenzol-sulfonamido)-benzolsulfondietilamida kao vrlo teško rastvorljivi talog, koji se može rastvoriti po dodatku sirčetne kiseline. Slobodna baza topi se, prekristalisana iz alkohola na 164°. Prema istom načinu rada izradeni 4-(4’-aminobenzolsulfonami-do)-benzolsulfondimetilamid, topi se no prekristalisanju iz razredenog alkohola na 194°.
Natrijeva so tog jedinjenja vrlo je lako rastvorljiva u vodi. Kalijeva so je nešto teže rastvorljiva i može se dobiti iz vode u lepim kristalima.
Prema odgovarajučem načinu rada dobivaju se: 4-(4’-aminobenzolsulfonami-da)-benzolsulfonbutilamid tač. top. 183° (iz razredenog etilalkohola); 4-(4’-amino-benzolsulfonamidoj-benzolsulfonoksietil-amid, tač. top. 145° (iz razredenog etilalkohola) ; 4-(4’-acetilaminobenzolsulfon-amidoj-benzolsulfon-dioksietilamid, tač. top. 121" (iz vode); 4-(4’-aminobenzolsul-tonamido)-benzolsulfon-dioksi-etilamid, tač. top. 124" (iz vodenog acetona; jedi-njenje H?N.02S(4).C«H4.(l)NH.S02.C1„HsN (ostatak hinaldina), tač. top. 202“; jedi-n jen je H„N . 0.,S(4) . CeH4 . (1)NH . SO.',(4’). C«H4.(1’)NHS02(4”).C-H4.(1”)NH2, tač. top. 258°; jedinjenje (CH,!).,N.O,S(4).C«H4.(l) NH.SOo(4').CoH4.(l’).NH.S02”(4”).C«H ,(1”) NHCOCH:{, tač. topljenja 125“ (iz vodenog acetona); jedinjenje (CH.!)2N.O.,S(4).C»H4.
(1)NH.S02(4’).C«H4.(1’).NH.S02(4”).OH4. (1”)NH2 tač. topljenja 124" (iz vodenog acetona); 4-(4’-dimetilaminoacetilamino-benzolsulfonamida) - benzolsulfondimetil-amid, tačke topljenja 113 (iz razredenog etilalkohola); 4-(4’-butilaminoacetil amino-benzolsulfonamido)-benzolsulfondimetil-amid, tačke topljenja 200" (iz razredenog etilalkohola); 4-(4’-metansulfonilamino-benzoisulfonamido)-benzolsulfondimetil-amid, tačke topljenja 192" (iz razredenog metilalkohola); 4-(4’-dimetilaminobenzol-sulfonamido)-benzolsulfondimetilamid tačke topljenja 218“ (iz razredenog metilalkohola); 2-metil-5-metoksi-4-(4’-ami-nobertzolsulfonarrvido)benz.olsulfonam'id, tačke topljenja 212° (iz razredenog metilalkohola); 4-(4’-aminobenzolsulfon-amido)-benzolsulfondimetilamid-3 karbonska kiselinu, tačke topljenja	246—
247“, koja daje natrijevu so teško rastvorljivu u vodi, ali lako rastvor-Ijivu dietilaminsku so; 4-(4’-aminobenzol-sulfonamido)-benzolsulfondietilamid-3-karbonsku kiselinu, tačke topljenja 205— 206", koja daje natrijevu so teško rastvorljivu u vodi, ali lako rastvorljivu dietanol-aminsku so; 5-(4’-acetilaminobenzol-sul-fonamido)-benzol-1,3-di-sulfondimetilamid tačke topljenja 174" (iz razredenog metilalkohola), 5-(4’-aminobenzolsulfonamido)-benzol-l,3-di-sulfondimetilamid, tač. topljenja 181" (iz 50%-ne sirčetne kiseline);
4-(4’-aminobenzolsulfonamido)-benzolsul-fonamidsirčetnu kiselinu, tačke topljenja 187" (iz malo vode); l-aminobenzol-3,5-di-sulfon-(4’-dimetilaminosulfonil)-anilid, tačke topljenja 158" (iz vodenog acetona vodom); 4-(3’,4’-dimetoksibenzolsulfon-
amido)-benzolsulfonamid, tačke topljenja 155° (iz razredenog alkohola); 4-(3’,4’-di-metoksibenzolsulfonamido)-benzolsulfon-monometilamid, tačke topljenja 168° (iz razredene sirčetne kiseline) i 4-(3’,4’-di-metoksibenzolsulfonamido)-benzolsulfon-dimetilamid, tačke topljenja 201° (iz razredene sirčetne kiseline).
Primer 8.	1
28 gr e'toksiacetilaminobenzol-4-sul-fonske kiseline (izradene pomoču dejstva etoksiacetilhlorida na aminobenzol-4-sul-fonsku kiselinu), meša se sa 21 gr fosfor-nog pentahlorida, tako da mešavina postane tečna i prestane razvijanje hlorovo-donične kiseline. Rastvori se sa kloroformom i ledom, odvoji se kloroform, suši se sa natrijevim sulfatom i dodaje se me-tilalkoholni amonijak. Posle otparavanja rastvornog sretstva promučka se ostatak sa 5%-nom hlorovodoničnom kiselinom i nerastvoreni deo se prekristališe iz metilalkohola. Tako dobiveni amid etoksiacetil-aminobenzol-4-sulfonske kiseline topi se na 172". Ako se dejstvuje sa metilalkohol-nim rastvorom cikloheksilamina mesto amonijakom na rastvor kiselinskog klorida, dobiva se cikloheksilamid etoksiace-tilaminobenzol-4-sulfonske kiseline, koji ima tačku topljenja na 133°.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za izradu cikličnih amid-nih jedinjenja aminosulfonskih kiselina, naznačen time, što se u prstenu stoječa aminogrupa cikličnih amida aminosulfonskih kiselina, koji sadrže jedmi amidnu grupu sulfonske kiseline u p-položaju prema aminogrupi, stoječoj u prstenu ili više sulfamidinih grupa u prstenu, supsti-tuišu na uobičajeni način sa eventualno u oksi- ili aminogrupi supstituisanim oksi-ili aminoacil ostatcima.
2)	Preinačenje postupka prema za-hteyu 1, naznačeno time, što se u acil-amino jedinjenjima cikličnih amida sul-fonskih kiselina, koji sadrže jednu amidnu grupu sulfonske kiseline u p-položaju prema acilaminogrupi stoječoj u prstenu ili više sulfamidnih grupa u prstenu i čija je acilna grupa supstituisana sa jednim sup-stituentom sposobnim za reakciju, zameni taj supstituent na uobičajeni način sa eventualno supstituisanom hidroksilnom ili aminogrupom ili prevede u jednu takvu grupu.
3)	Preinačenje postupka prema za-htevu 1, naznačeno time, što se u eventualno u oksi- ili aminogrupi supstituisanim
oksi- ili aminoacil derivatima cikličnih a-mina, koji sadrže neku grupu estera sul-fonske kiseline ili halogenidnu grupu sul-fonske kiseline u p-položaju prema sup-stituisanoj aminogrupi stoječoj u prstenu
ili više takvih grupa u prstenu, posljed-nje pomenute grupe prevedli na uobiča-jeni načn, pomoču dejstva amonijaka ili amina, u sulfamidne grupe.