KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 45 (7)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 15595
I. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za suzbijanje insekata.
Prijava od 8 decembra 1936.
Nađeno je, da su ketali (ketonaceta-li) sa sadržinom halogena vrlo korisna sretstva za suzbijanje insekata različitih vrsta u njihovim pojedinim stepenima razvitka, n. pr. žitnih buba, brašnenih molja-ca, moljaca odela, buba Švaba, stenica, mrava, gusenica ili leptira.
Halogenisani aldehidi i ketoni, n. pr. hloral, dihloracetaldehid, monohloracetal-dehid, monohloraceton pokazuju, kako je to poznato, insekticidno dejstvo. Ovi su ipak delimično, samo ograničeno trajni i imaju pored ostalog neprijatnu osobinu vanrednog oštrog mirisa, a osim toga delimično izazivaju oštećenja kože. Halo-genski derivati viših aldehida (n. pr. (3-hlorbutilaldehid) nemaju ove neprijatne osobine u istoj meri, ali ipak imaju samo slabo insekticidno dejstvo. Dalje su za suzbijanje insekata predložili primenu hidrata halogenisanih aldehida, ali i ova je-dinjenja imaju dejstvo nadraživanja. tako sadrži monohloracetaldehidhidrat u kristaliničnom obliku miris, koji liči na voće, ali njegove pare jako navaljuju na sluzokože i rastvor ovog jedinjenja stvara na koži žute mrlje. Za isti cilj bili su još predloženi acetali mono-ili dihloraldeju-da. Ipak je njihovo insekticidno dejstvo mnogo manje od dejstva halogenketala, što se može videti sravnjenjem rezultata eksperimenata sa žitnim bubama.
Jedinjenje
p-hlorbutiraldehid
Monohloracetaldehidhidrat
Ssf i-s
lsi §13
30
15
Važi od 1	maja	1937.
Dihloracetal	30	29
Monohloraceton dimetilketal	7	100
Dihloracetondimetil^eTl	7	100
Takva su jedinjenja n. pr. mono- ili dihloracetondial-kilketali, đibromaceton-dialkilketali ili halOgenaceton-fenondi-alkilketali.
Ova sretstva mogu biti upotrebljena u datom slučaju uz primenu čvrstih ili tečnih sretstava za razređivanje, rastvaranje ili emulgisanje, prosejanjem, rasprašiva-njem, rasprskavanjem, pretvaranjem u maglu ili pretvaranjem u gas.
Primer 1. 3 g. 1,3-dihloracetondime-tilketala meša se sa 100 kg. žita, koje je jako oštećeno žitnim bubama. Pjosle kratkog vremena sve bube su poništene. Isto jedinjenje rastvoreno u količini od 5% u petroleju pretstavlja delujuće sretstvo za prskanje muha.
Primer 2. Topljenjem jednakih de-lova dihloracetondimetilketala i p- dihlor-benzola i usitnenjem ohlađene mase, dobiva se mešavina, koja prestavlja korisno delujuće sretstvo za utamanjenje moljaca odela.
Primer 3. Ako se upotrebljava umes-to jedinjenja primenjenog u primeru 1, ista količina monohloracetondimetil-keta-la (Kp. 134-136°), onda se poništavaju sve štetočine isto tako' u kratkom vremenu..
Primer 4. 15 lit. monohloracetondi-metilketala isparavaju se pomoću nekog aparata za isparavanje u jednom silosu za žito, koji sadrži 15 t pšenice jako nagri-zeneg od žitnih buba. U kratkom vremenu sve su žitne bube poništene.
Na analogan način mogu biti još u-potrebljeni n. pr. monohloracetondietilke-
Din. 5.—
tal, monoliloracetonglikoJketal, mono-hloracetonglicerinmonohlorhidrinketal, 1. 1-dihloracetondimetilketal, co-hloracetofe-nondimetilketal, mono- i dihlordizopropil-ketondialkilketali, monohlorcikloheksanon-dimetilketal, halogenisani diizobutirondial-kilketali.
Navedeni produkti, naročito 1,3- dih-loracetondimetilketal koji je prvenstveno upotrebljavan, pokazuju uglavnom dobru postojanost, ali usled nepovoljnih uslova skladištenja ili usled prisustva malih količina izvesnih nečistoća može nastupati malo raspadanje halogenketala, uz razvijanje halogenketona od neprijatnog mirisa.
Kako je dalje nađeno, takva raspadanja mogu se sprečavati, ako se ketalima koji sadrže halogen dodaju u malim količinama materije, koje vezivaju kiseline, kao što su magnezijev oksid, sekundarni i tercijarni natrijev fosfat, kreč, natrijev bikarbonat, natrijev karbonat i t. si. Ovi mogu biti dodavani i u proizvoljnim velikim količinama, te onda u izvesnoj meri istovremeno služe i kao sretstvo za raz-ređivanje. Preparati, koji pokazuju posle dužeg skladištenja na vlažnom vazduhu
neprijatan miris halogenketona, oslobađaju se od ovog opet naknadnim dome-šanjem takvih supstanca za stabiliziranje. Na kraju takvo dodavanje dozvoljava i primenu manje čistih preparata.
Primer 5. Mešavina 100 delova sirovog dihloracetondimetilketala i 3 dela magnezijevog oksida nema još ni posle skladištenja u vlažnoj atmosferi kroz 3 meseca, nikakav miris dihloracetona, dok dihloracetondimetilketal bez dodatka uz iste uslove pokazuje slab miris dihloracetona.
Primer 6. Mešanjem 100 delova sirovog dihloracetondimetilketala, koji već slabo miriše na dihloraceton, sa 3 dela tercijernog natrijevog fosfata, smetajući miris gubi se u kratkom vremenu.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za suzbijanje insekata, naznačen time, što se upotrebljavaju keta-li (ketonacetali) sa sadržinom halogena.
2.	) Daljnje izvođenje postupka po zahtevu 1, naznačen time, što se ketalima sa -sadržinom halogena dodaju materije, koje su sposobne za vezivanje kiselina.