KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 57
INDUSTRISKET SVOJINE
IZDAN 1 JULA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14137
I.	G. Farbenindustrie Aktifiigesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za izradu jednobojnih i višebojnih slika na neprozirnom i prozirnom
nosiocu sloja.
Prijava od 11 decembra 1936.	Važi od 1 februara 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 11 decembra 1935 (Nemačka).
Za izradu obojenih slika pomoću fo-tografisanja postoje dve preimućstvene mogućnosti izvođenja. Ili se boja koia stvara sliku postavlja direktno ili indirektno preko srebrne slike, koja se sastoji od praktički bezbojnih komponenata za stvaranje boje, kao što je to na pr. slučaj pri hrprnogenom razvijanju, pri (izradi boja preko srebrnog antidiacotata i t. d., ili se razara jedna boja, koja se nalazi u sloju direktno ili indirektno preko srebrne slike, kao što je to slučaj na pr. kod postupka sa odstranjivanjem srebra pomoću beljenja. Taj drugi način izrada obojenih slika, ima prema prvom to preimućstvo, što je kod njega lakše moguće, naročito za višebojni postupak, da se pogodne nijanse boja dodaju unapred sloju, da bi iste u sloju na mestima srebrne slike, ili na mestima slo bodnim od metalnih taloga bile razorene, nego što je moguće, da se te boje u želje-nom selektivitetu postave u sloj preko jedne sreume slike, jer je u poslednjem slučaju broj upotrebljivih komponenata bojnih materija znatno ograničeniji, nego kod bojnih materija pogodnih za prvi slučaj. Ali nedostatak postupaka, koji se služe sa obojenim slojevima sastoji se u tome, što asorpcija boje usporava prodiruće o-svetljavanje takvih obojenih slojeva, tako da kod višeslojnog materijala nije moguće pojedine s'ojeve komplementarno senzibi-Lsati za njihovo obojenje i tau , je nemoguće, na p:. u jednom trobojnou. postupku stvoriti pomoću jednog jedin >g ">svetlja-
vanja u svakom sloju odgovarajuću boju. Da bi se ta nezgoda izbegla već je preporučivano, da se slojevima dodaju neoboje-ne komponente bojnih materija i da s'e tek po osvetljavanju iz tih komponenata bojna materija proizvede difuzno u sloju. Sada je u višebojnom postupku, naročito kada se ima više, jedan preko drugog prelivenih slojeva, ili pri pogodnom mešanju raznih emulzija, neophodno potrebno, da se komponente tih bojnih materija dodaju stvaraocu sloja u jednom obliku rezistentnom protiv fotografskih kupatila, ili bar protiv vode, tako da je sa sigurnošću isključena mogućnost kretanja tih stvaraoca boja iz jednog sloja emulzije u drugi. Da bi se to postiglo predloženo je, da se ti stvaraoci boja dodaju fotografskoj emulziji u obliku nerastvorljivih soli, pogodnih azotnih jedi-njenja.
Ta azotna jedinjenja i ostale supstan-ce, koje dejstvuju obarajući boje, ukratko nazvane obarajuće soli, imaju različite nedostatke. Dajstvo tih obarajućih soli proračunato je za gotove boje, koje već zbog svoje hemiske konstitucije obećavaju izve-stan afinitet prema supstratu. Međupro-dukte boja pomoću njih kvantitativno o-boriti, kao što to zahteva ovaj postupak, vrlo je retko moguće, tako da broj upotrebljivih meduproizvoda postaje time tako ograničen, da je jedan postupak, koji na komponente bojnih materija postavlja takve zahteve, pun mana. Osim toga prisustvo takvih obarajućih soli smanjuje tako jako osetijivost jedne emulzije halogen-
Din. 10.
skog srebra, da takvi slojevi postaju pogodni u najboljem slučaju kao materijal za kopiranje, dok su usled njihove male oset-Ijivosti na svetlost neupotrebljivi kao negativi za svrhe snimanja.
Taloži bojnih međuproizvoda uvek su u njihovoj reakcionoj sposobnosti sputani usled njihove zrnaste strukture. Stvaranje boje iz takvih materija vrši se često otežano i dovodi do zrna skoro uvek još grublje strukture, pošto boja iz gore navedenih razloga mora da je slobodna od difuzije. Osim toga što prisustvo grubo disper-znih tela rđavo utiče na transparentnost koloidalnih slojeva, postoji još jedan veći nedostatak. Ti grubi taloži bojnih materija su u stvari manje pristupačni sredstvima za razaranje boje, nego što su rastvorene boje. Ali, ako razaranje boja treba da se vrši neposredno preko jedne srebrne slike, onda je neophodno potrebno za postizanje povoljnih rezultata, u ovom slučaju za dobivanje oštre nagrizane, dobro nijansirane slike, da se boja što je god više moguće neposredno nanese na nagrizajuće srebrno jedinjenje, tako da je svako zrno srebrnog jedinjenja smešteno u jednom čvrstom bojnom rastvoru, pošto mora, ako se želi da se dobije slika sa oštrim konturama, nagrizajuće dejstvo da bude ograničeno na površinu srebrnog zrna i ne srne da se protegne na deliće boje, koji se nalaze u blizini srebrnog zrna.
Prema predležećem pronalasku postignuti su potrebni najpovoljniji uslovi za izradu slika.
Predmet pronalaska pretstavlja postupak za spravljanje jednobojnih i višebojnih slika, prozirnih i neprozirnih pri čemu se upotrebljavaju jedan ili više slojeva emulzije halogensrebra, koje sadrže najmanje jedan stvaraoc bojne materije, slobodan od difuzije, koji tek po osvetlja-vanju prelazi u bojnu materiju i pri čemu se u cilju spravljanja slike u boji razaraju stvaraoci bojne materije ili stvorene bojne materije neposredno ili posredno preko jedne srebrne slike. Smatraju se slobodnim od difuzije oni stvaraoci bojne, materije, koji usled neke određene kemijske konfiguracije imaju svojstva, da se sama po sebi, bez dodavanja kakvog sredstva za obaranje ne mogu odstraniti iz ko-loida ispiranjem vodom ili u uobičajenim fotografskim kupatilima. Povoljne komponente bojnih materija navedeni su u patentima: br. 13066, br. 13240, br. 13238. Ovi stvaraoci bojnih materija dodaju se stvaraocu sloja u obliku rastvorljivom u vodi i ne mogu se više ispirati.
Delići tih komponenata bojnih materija ne nalaze se u stvaraocu sloja, na pr.
u želatinu. Te bojne komponente nisu rasute u mikroskopski finom obliku u želatinu. Ne stvara se disperzni sistem od želatina i bojne komponente iz koga bi se mogle bojne komponente mehaničnim putem potpuno ili delimično ponovo izdvojiti, šta više te bojne komponente su rastvorene u želatinu .
Generalna kemijska struktura takvih bojnih međuprodukata, koji imaju afinitet spram želatina i drugih koloida, koji stvaraju slojeve, ne može se odrediti, ali se iz primeša u navedenim patentima može videti da izvesna grupisanja atoma u bojnoj komponenti, isto tako kao na pr. kod boja afinih za pamuk, kao što je duži lanac za 'konjugovanih dvostrukih veza, kao na pr. u difenilskim jezgrima, izvesni heterociklični prstenovi kao piracoloni, tria-cini, tiaeoli, oksacoli, derivati cianurskih prstenova i si. konfiguracija karbamida, povoljno utiču na ta svojstva. Ali i ostaci masti sa najmanje 5 C-atoma, eventualno u vezi sa gore pomenutim atomskim grupama, mogu bojne komponente osloboditi od difuzije prema želatinu. Tako je na pr. natrijeva so jedne amidonaftol-sulfon-ske kiseline lako rastvorljiva u vodi, i može se pomoću kratkog ispiranja vodom ponovo odstraniti iz želatinskih slojeva. Ali ako se veže amino grupa sa stearinskom kiselinom, onda ostaje natrijeva so tog jedinjenja još uvek rastvorljiva u vodi, dok kada se jednom unese u želatin, ne može se više iz njega isprati vodom.
Ti međuprodukti bojnih materija slobodni od difuzije su po pravilu rastvorlji-vi u vodi, naročito ako su dati kao natrijeva so neke kisele grupe, ali nekiput može biti od koristi za rastvaranje ili za postizanje jače koncentracije rastvora, koji se dodaje stvaraocu sloja, ako se jedan đeo vode zameni organskim sredstvima za rastvaranje, ili ako se vodi doda nešto al-kalija.
Karakteristika takvih materija, koje imaju afinitet spram stvaraoca slojeva u smislu ovog pronalaska zastupljena je onda, ako se materije mogu u vodenom rastvoru dodati stvaraocu sloja, pri čemu se jedan deo vode može zameniti nekim organskim sredstvom za rastvaranje, a da se posle ne mogu iz njega isprati vodom.
Prevođenje tih međuproizvoda bojnih materija u bojne materije vrši se po osvet-Ijavanju halogenskog srebra za vreme koje bilo faze procesa razvijanja. Ono se može takođe direktno spojiti sa razvijanjem i može se vršiti na razne načine. Na pr. leu-ko jedinjenje, pri čemu je na pr. leuko baza data kao amid masne kiseline nekog a-midiranog leuko jedinjenje, prevode se po
razvijanju srebrne slike pomoću oksidacije u bojne materije. Hinoniminske boje mogu se izraditi, ako na neku komponentu, slobodnu od difuzije, na pr. na diben-zidid 1,2-oksinaftoe kiseline, dejstvuje neko nitrozo jedinjenje,’ ili neki hinon.
Veliki izbor za izradu boja iz komponenata slobodnih od difuzije pruža se pri izradi aco-boja. Pri ovome može ili da samo aco-komponenta ima karakter slobodan od difuzije i boja se vezuje po osvet-Ijavanju pomoću jedne diaco-komponente, ili da je aco-komponenta kao i diaco-komponenta slobodna od difuzije i diaco-tira se u sloju pomoću uvođenja u rastvor azotaste kiseline, pri čemu se vezivanje u boji vrši ili već direktno u kupatilu ili u jednom sledečem alkalnom kupatilu. Ako se na taj način želi dobiti višebojna slika, onda se jedan nosilac sloja snabde jednom panhromatskom emulzijom u koju se doda vodeni rastvor natrijeve soli simetričnog karbamida od 3”-aminobenzoil- 3’-amino-benzoil-l-amino -8- oksinaftaldn-3, 6-disul-fonske kiseline i preko toga se sipa jedna ortohromatična emulzija, kojoj je dodat vodeni rastvor natrijeve soli 1,3’- stearila-minofenil -3- metil-5-piracolona, a preko toga jedna nesenzibilisana emulzija u koju je dodat vodeni rastvor natrijeve soli ben-zidida diacetsirćetne kiseline i koja sadrži jednu žutu, zaklanjajuću boju. Ako se taj trostruki sloj po osvetljavanju unese u jedan rastvor ugljene kiseline tetracotirane benzidin-disulfo kiseline, onda se stvara potpuno ujednačeno u svakom sloju jedna boja, koja i pri najvećem uveličavanju ne pokazuje neku strukturu i to panhromatski sloj sadrži plavo zelenu, ortohromatski purpurnu, a nesenzibilisani žutu aco-boju.
Razaranje boje može se zatim vršiti direktno preko srebrne slike, prema nekom od poznatih postupaka, kao što su između ostalih i oni od Luther-a i Holleben-a opisani kao inducirane reakcije. U slučaju da se radi sa aco-bojama, radi se prema propisima poznatog postupka za odstranjivanje srebra pomoću belenja. U svima tim slučajevima stvara se od jedne pozitivne srebrne slike, negativna obojena slika. Ali se može i obrnuto doći do pozitivne obojene slike, ako se razaranje boja ne vrši direktno preko srebrne slike, nego se sloj na mestu slike štavi i zatim se u nagrizaju-ćem kupatilu boja razara na nestvrdnutim mestima.
Ipak nije potrebno, da se izrada slike vrši pomoću nagrizanja gotovo stvorene boje. Ona se može vršiti i tako, da se bo-jeni međuproizvodi, već difuzno raspode-Ijeni u stvaraocu sloja, podvrgavaju deli-mičnom dejstvu nekog sredstva za nagri-
zanje. Tako se mogu na pr. sloju dodati postojana diaco-jedinjenja u obliku suifo-nata, diacoamino-jedinjenja, triacena, ili antidiacotata sa ili bez komponenata za vezivanje i ti se bojni međuproizvodi zatim direktno, ili indirektno preko jedne srebrne slike, pomoću oksidacije ili redukcije prevode u jedinjenja, kao što su na pr. hidracini, ili grugi proizvodi cepanja, koji se više ne vezuju. Pri vezivanju u bojnu materiju prirodno je, da se na mestima razorenog diaco-jedinjenja ne stvara bojna materija.
Komponente bojnih materija slobodne od difuzije mogu se stvaraocima slojeva, na pr. želatinu dodavati pre stvaranja emulzije, za vreme procesa stvaranja emulzije, ili već stvorenoj emulziji.
Ali takođe je moguće da se ovaj postupak za izradu višebojnih slika kombinu-je sa drugim postupcima, na pr. tako da se dva sloja nalaze na jednoj strani nosioca, a treći sloj na suprotnoj strani, pri čemu oba sloja prelivena jedan preko drugog sadrže na pr. komponentu aco-boje slobodnu od difuzije i u tim slojevima se dobiva obojena slika na gore opisani način pomoću postupka za odstranjivanje srebra belenjem, dok se na suprotnoj strani obojena slika može izraditi pomoću procesa bojadisanja, razvijanja u boji ili nekih drugih poznatih postupaka, pri čemu se naravno u tom poslednjem sloju ne nalaze suvišne bojne komponente. Na isti način mogu se dobiti i obojene slike na neprozirnom nosiocu u jednoj ili više boja. Razumljivo je da ovaj pronalazak dozvoljava veliki broj mogućnosti upotrebe i kombinacija. Njegova karakteristika sastoji se u upotrebi takvih bojnih međupro-izvoda, koji se, kada se u vodenom rastvoru dodaju nekom koloidu, koji stvara sloj, ne mogu više isprati vodom iz njega, koji su dakle u samom koloidu rastvoreni u jednom nedifundujućem obliku.
Patentni zahtevi:
1
i
1.) Postupak za izradu jednobojnih i višebojnih fotografskih slika na prozirnom i neprozirnom nosiocu slojeva, pri čemu se upotrebljavaju jedan ili više slojeva emulzije halogensrebra, koji sadrže najmanje jedan stvaraoc bojne materije, koji prelazi tek po osvetljavanju u jednu bojnu materiju, i pri čemu se u cilju dobivanja obojene slike posredno ili neposredno preko jedne srebrne slike razaraju stvaraoci bojne materije ili stvorene bojne materije, naznačen time, što kao stvaraoci bojne materije služe takva jedinjenja, koja usled jedne određene kemijske konfiguracije
imaju svojstva, da se sama po sebi bez dodavanja kakvog bilo sredstva za obara-nje ne mogu odstraniti iz koloida ispiranjem vodom ili u uobičajenim fotografskim kupatilima.
2.) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se na jednom nosiocu sloja nalazi više emulzija halogenskog srebra o-setljivih za razne spektralne dosege, snab-devene takvim bojnim komponentama, pri čemu se te bojne komponente tako biraju, da se po osvetljavanju iz njih mogu proiz-
vesti boje, koje odgovarajuću emulziju obojavaju na željen način.
3.) Fotografski materijal za fotografiju u boji, koji je snabdeven sa više emulzija halogenskog srebra različito spektralno osetljivih, postavljenih jedna preko druge na jednoj ili na obe strane nekog nosioca slojeva, naznačen time, što sve ili jedan deo emulzija halogenskog srebra, sadrže stvaraoce bojnih materija slobodne od difuzije.