Pošfarina plaćena u gotovu
Cena Din 2
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO SAVE2A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni	prilog	„So
Lfubfijana,
Z funlfa
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se n Učiteljsko] tiskari. Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku 9 Rokopisi se ne vračaju
m
Godi. IV Brof 25
f Bral prof. Vjekoslav Spinčie
In memoriam
Nadviše se još jedtiom oblači črni nad Učkom gorom. Proplače još jednom sirotica Istra. Potrese se od' bola sva jugoslovenskia zem« Ija, od teškog udarca, koji joj Usud nanese, kao britkom oštricom dlu* boka gađajući u srce narodno ...
Sinje more podho onih obala kršnih uskipelo u svonve besu i bu* kom svojom kano d'a hoće da pro* drma viratima Večne Pravidč, d!a prime Njega, koji eto izade pred Sud, pred koji ga na Zemlji posta* više grešni ljudi...
Otišao je, umora n i ispiačen, da počine od miuikotppinog i nesebičnog rada za svoj dr algi narod, dla počine u naručaju svoje toliko ljubljene zemlje, ujedinjene, ali ne potpuno; njegovo miljenče, koje je obasipao tolikim darorvimia svog zlatnog i nesebiqnog srca i plemenite duše svoje, za koje je osobito žrtvovao svoj život i rad, i kao svečenik, i kao učitelj i kao pravi otac narodni, gorko i uevilijeno još tuži za slo* bodiom...
Otišao je, ali ne sasvim spoko* jan. Trebalo je da mu poslednji ru* men životnog sunca zamrači jedila senka, koja se svirepo nad njim. nadVi, i da mu ogorči mir njegove velike, hriščanske, narodne duše u času, kada je svom snagom svog plemenitog duha, svojim čelik-ka-rakterom, svojom muževinom ge* stom, vezan najpre osečajima pre* m« svojoj grudi i prema svome na* rodu, ustao da brani istinu kao do* Stojan sluga Onoga, čija je kči. Ali, veritas odium parit... I on morade to da iskusi pod svoje staračke da? ne svoga istinoljuhivoga života, sveiga posvečenog Bogu, narodu svome i otadižbini svojoj.
Kaio da. je predosečao da mu se bliža posledinjai. I pre nego hude sve svršeno on diktuje, kako reče, svoj nacionalni testament, u kome na* ma, jugoslovenskim Sokolima, po* ručuje ovo:
»Što treba Sokolstvo sada da radi?
Treba da prikupi sve svoje sile da se i u hrvatskim, slovenačkim i srpskim krajevima što više pomnot ži broj Sokola, uvek, razume se, kao i do sada što nisu bili ni bezverci ni protuverci i da sve svoje sile posvet te dobru naše mlade Jugoslavije, da intenzivno rade na duhovnom stat panju i produbljivanju jugoslovent skog narodnog jedinstva i da ovakt vim vaspitnim radom pripremaju narodu srećniju budućnost.
Za ovaj cilj treba da rade i svi ostali. A ja sam čvrsto uveren, da ./e naš narod od vremena ujedinjet n ja napi edovao u svakom pogledu i da smemo sa sigurnošću da gledat mo u još lepšu budučnost kao i slot hodu celog naše g naroda. Naša drt žava biče sve savršeni ja i jača.«
Reči, koje m sve nas treba da su zavet nad' njegovim svežim gro* bom.
I kada se poznija, mlada poko* lenja budu mpoznaVala s našom na* cionallnom istorijom onia če u nizu tolikih velikih i svetlih imena nači i njegovo. JugOslovenski narod, sav, ima i radšta da sačuva trajan i ve* čit spomen na svog verno« i odanog sina. nad čijim grobom i jugoslo* vensko Sokolstvo s najdiibljom bla* godarnošču prigiba svoju gfavu.
Slava Ti brate. Sokole Vjcko* slave Spinčiču!
*
Život i rađ l>r. prof. V. Spinčiča
Pok. brat prof. Vjekoslav Spinčič rodio se u selu Spinčiči, u našoj Ka-stavštini, burne godinc 184S dne 23
oktobra. Kao šlo je ta godina bila burna za sve nas Slovene pod bivšom Au-stro-Ugarskom Monarhijom, kada su se iskristalisali narodni osećaji i borbeni duhovi, tako je bio borben i neustrašiv čitav život našeg velikog pokojnika. Još kao dete, kao učenik osnovne ško-le, koju je polazio u svome rodnome mestu, pokazao je borbenost i naeio-nalnu svest, koju je zadržao za čitavog svog plodonosnog i nesebičnog života. Odnarodivanju slovenskog življa, za kojim je sistematski išao austro-nema-čki apsolutizam, usprotivio se je pok. brat Spinčie u najranijim svojim godi-nama, u osnovnoj školi, govoreči za vreme ojbuke svojim materinjim jezikom, koji je bio od državnih vlasti za-branjen. Več tada je osetio »ljubav« svojih odgojitelja i nastavnika pogrd-nim psovkama i batinama.
Po svršenoj osnovnoj školi upisuje se pok. brat Spinčie u tadanju hrvat-sku gimnaziju na Rijeci. Iako je to bila hrvatska gimnazija ipak je u njoj bilo nastavnika, koji su se zagrejavali za tadanji protuslovenski politički kurs i svim svojim uplivom nstojali da se hrvatska omladina uzgoji u proti-slovenskom duhu. I tu je Spinčič pokazao svoju borbenost, svoju ljubav prema svome narodu i svom jeziku. On je bio prvi koji je stao na branik naših narodnih pravica. Nauk i delovanje pokojnih istarskih prvaka i boraca biskupa Dobrile, brače Baštijana i dr. duboko su se usekli u mladenačku du-šu bistrog Spinčiea i on u tom duhu radi i razvija svoju delatnost medu gimnazijskem omladinom. Govori, piše, upučuje, podiže uspavale duše svojih školskih drugova. Uspesi ne izosta-ju i naši riječki dači bacaju se u ko-štac s tadanjim italijanašima i madža-ronima.
Svima nam je još sveže u pameti nacionalni testamenat pok. brata Spinčiea, koji je objavio prilikom episkop-ske poslanice protiv Sokolstva, a u kome s ponosom ističe, da je još za vreme svojih srednjoškolskih nauka nosio sokolsku odoru i s njome se ponosio. I to je veliki znak nacionalne svesti pok. Spinčiea, pogotovo kad se zna, što je značilo u ona vremena obudi sokolsku odoru i s njome javno manife-stovati svoje slovenske osečaje.
Po svršenoj gimnaziji stupa u bo-gosloviju u Gorici i Trstu, koju zavr-šava 1871 godinc, kada je bio zareden za svečenika. Stupio je zatim u dušo-brižničku službu da bude bliže narodu, da mu pomaže, da ga prosvetljuje i da za njega radi i živi. Poslednju godinu svojih bogoslovnih nauka proboravio je u Trstu, što je bilo osobito važno i značajno za daljnji njegov nacionalni i prosvetni rad medu istarskim narodom. Došavši u još uži kontakt s 'tadanjim narodnim vodama biskupepn Dobrilom i M. Baštijanom, on postaje nepomirljiv branilac zatiranog istar-skog naroda. U to vreme počinjc da izlazi u Trstu list na narodnom jeziku »Naša sloga«, i Spinčič postaje njegovim stalnim saradnikom. Postavši svečenikom budi narodnu svest i narodnu prosvetu i na zborovima i na sodnicama raznih društava, a propoveda narodnu misao i s oltara.
Želeči da svoje znanje upotpuni nastavlja sa studiranjem i polazi u Prag, gde se upisuje na filozofijski fakultet, a kao predmete odabire istori-ju i geografiju, znajuči, da če mu baš ta grana nauke najviše koristiti u bu-dučem pozivu. Svoje nauke završava koncem godinc 1875 postavši profeso-rom spomenutih predmeta. Njegov bo-ravak u Pragu dao mu je najjačeg pot-streka za buduči politički život medu svojim narodom. Ono nacionalno pre-viranje, koje se je zbivalo u to vreme u Pragu, narodna napredna štampa, razni zborovi, nacionalna propovedanja velikih Čehoslovaka i velikih Slovcna, toliko su uplivali na mladenačku, bor-benu dušu Spinčiea, da mu je to postalo životnim ciljem i životnom zada-čom, kojoj je bio ve ran do poslednjeg daha svoga života.
Vrativši se iz Praga kao mladi svečenik i profesor nastupa mesto profe-sora na koparskoj učiteljskoj školi. Predaje hrvatski jezik i istoriju. U toj školi. koja je bila pretežnim delom po-hadana od nemačke i italijanske omla-dine, razvija nas Spinčič svoj sitan,
ali zapravo ogroman rad medu našom malobrojnom omladinom. On joj postaje ocem, prijateljem i nastavnikom. Rasplamsava u mladcnačkim dačkim srcima domovinsku ljubav i ljubav prema čitavome Slovenstvu, a dači vi-de u njemu ne samo svog nastavnika nego i svoga vodu i zaštitnika. U tom malom istarskom mestu, gde je bio naš žival j u manjini i gde je austrij-ska vlast mislila da če najlakše da ušutka ovog mladog Istranina, Spinčič
je razvio svoju silnu delatnost. Ovo doba njegovog bivanja u Kopru poče-tak je njegovog jačeg političkog rada. U to vreme tako se je tesno približio istarskim vodama Mandiču i Laginji te u zajednici s njima stvara svoj politički plan, koji je s ljubavlju i samo-pregorom ispunjavao. Osamdesetih godina postaje nadzornikom za srez Ko-par i Volosko i time stupa on još bliže medu naš istarski narod, obilazeči škole, a ujedno i narod, u povercnim mu srezovima. Tu on tiho radi medu učiteljstvom i narodom i priprema teren za svoj skorašnji rad narodnog poslanika. Krug njegova rada se proširu-jc, a ujedno se i množe i njegovi progo-ni i zlostavljanja sa Strane službene i neslužbene Austrije, ali on stoji kao stanac kamen, samosvesno i požrtvov-no s neizrceivom energijom na braniku svoje rodne grude. »II se kloni, il mi se pokloni«, za njega ni je posto-jalo.
Avgusta meseca 1882 zamole narodni redovi sreza Kopar i Buzet da se pok. Spinčie prihvati kandidature za poslanika u Zemaljski sabor u Poreču. Na tim izborima dali su naši Istrani vidnog znaka ljubavi prema ovom prekaljenom narodnom borcu i listom glasaše za njega. Pobeda je bila sjajna i ona je iznenadila i največeg optimistu, a ubacila zabunu u protiv-ničke redove. Naredne godine bio je biran u Pokrajinski sabor, gde se je borio za narodni jezik i ravnopravnost istarskog čoveka. Zajednički s dr. M. Laginjom počeli su po prvi put u tom domu da govore narodnim hrvatskim jezikom. 1885 kod izbora za Carcvin-sko veče u Beču kandidira Spinčič u izborim srezovima Kopar, Poreč i Pulj. Pod pritiskom vlasti i izbornim tero-rom nije bio izabran. Zbog svog političkog rada, koji je prodrmao temelje austro-italijanaške politike u Istri, bio je premešten u Goricu, u kojem bi mestu, po računima vlasti, potpuno bio izolovan i izgubio izborno pravo. Me-dutim je on bio več od pre počasni gradanin grada Kastva, te su se tako izjalovile nadc narodnih tlačitelja.
Njegov boravak u Gorici nije bio dugotrajan. Več par godina zatim od-lazi u Poreč kao prisednik Zemalj-skog sabora. Ni u Poreču, u tom tu-dem mestu, nije ostao dugo. Kada je pokojni dr. Dinko Vitezič (1891 god.) morao zbog starosti i iznemoglosti da napusti mesto poslanika u Carcvin-skom veču, stupa na njegovo mesto Spinčič. Te godine bio je po italijanašima poništen mandat pok. dru M. Laginji i Spinčič ne miruje dok ne pobe-di i Mandič slavodobitno ulazi u beč-ki parlamenat, gde se zajednički bore za prava svojih birača. 1891 godine osobito je značajna u životu našeg velikog pokojnika. Kad se je te godine otvorila Jubilarna izložba Hrv. - slav. gospodarsko« društva u Zagrebu vidi-
mo i našeg Spinčiča gde vodi svoje Istrane da vide naš beli Zagreb. Tom zgodom rekao je pok. brat Spinčič da je Zagreb prestonica svih Hrvata i da bi trebalo da se Hrvatima prisajedini i Istra, koja je nekoč i onako pripadala hrvatskom kraljevstvu. Taj njegov govor imao je dubokog odjeka medu našim nacionalnim elementom, a njime se je naročito pozabavio tadanji c. kr. namesnik u Trstu vitez Rinaldini, koji ga je tužio ministru prosvete i pred-ložio da se Spinčič otpusti iz državne službe. Kao optužni materijal navco je ovaj govor u Zagrebu i njegov rad oko kandidacije dra Mandiča. Ministar prosvete prihvatio je ovaj predlog tr-ščanskog namesnika oberučke i Spinčiča otpustio iz službe. Ovaj čin uzbu-nio je duhove čitave Monarhije, a ima-lo je to silnog odjeka i u bečkom parlamentu, gde su se svi Sloveni našli na okupu da brane svog prijatelja i pret-stavnika bratskog naroda. U toj borbi vidimo i sadašnjeg pretsednika bratske češkoslovačke Republike br. T. Masa-rika. Uza sve to Spinčič nije više bio postavljen za profesora na našim, a ni na tudim školama. To njega nije smelo, on ustraje i bori se. Narod se iz zahvalnosti okuplja sve više i više oko njega i sa zebnjom oko srca čeka nove progone i zlostavljanja. Spinčič radi, govori, piše i diže klonulc duhove. Rad za svoj narod postaje mu životnim geslom i on ga više ne napušta. Bori se za svoj narod, za njegov jezik, za njegove škole i za ravnopravnost s drugim narodnostima i u Pokrajinskom saboru i u Carevinskom veču i svutia pobeđuje, jer dok ne pobedi, on ne miruje.
Ogroman je rad pok. Spinčiča osobito na prosvetnom polju. Ne samo da se je on zalagao i borio za narodne škole u Istri u Pokrajinskom saboru i Carevinskom veču, več se on borio i protiv italijansko« školstva, koje je bilo vodeno po društvu »Lega naziona-le«, a potpomagano od službene Italije. Naš Spinčič osnovao je »Družbu sv. Cirila i Metoda«, koja je imala za zadaču da parira rad italijanske »Lege«. Uspesi Spinčiča na prosvetnom polju upravo su ogromni. Nakon dva-desetipetgodišnjc borbe uspeva zajed-nc s drom Mandičem da se otvori hrvatska gimnazija u Pazinu, a osnovne škole upravo niču. To naše škole uzdr-žavala jč Družba, kojoj je bio pretsed-nikom pok. Spinčič. U vezi s potpo-maganjem italijanskih škola sa Strane italijanske vlade, rekao je pok. Spinčič na jednoj skupštini Družbe, a pred delegatom vlasti, da imamo i mi svoju državu, koja neče ni nama uskratiti pomoči, misleči kod toga na Srbi ju.
Ova značajna izjava Spinčiča pro-uzročila mu je mnoge neugodnosti, tim pre što je pala pred sam rat. Morao je da se sklone u Zagreb, gde je bio gostom nadbiskupa g. Bauera. Ponovno polazi u bečki parlamenat 1917 god. i živo se zauzima za svoj narod, koji skapava od gladi i bolesti. Bori se protiv mučenja, koja su vršena nad našim narodom u Bosni, a na jednoj se-dniei javno izjavljujc da se rat vodi samo protiv Slovena. Bio je i u audi-jenciji i kod poslednjeg cara, kod koga je protestovao protiv nasilja кфа se vrše nad Slovenima.
Posle sloma vidimo ga kod predaje adrese Nj. Vis. Regentu Aleksandru i u ustavotvornoj skupštini ujedin-jenc Kraljevine. Nato se je povukao iz javnog političkog života i tiho radio u našim nacionalnim društvima i kao odbornik i kao pretsednik. Radio je tiho i sitno, ali uvek uveren u uspeh, ve-rujuči uvek da če pravda pobediti.
Godine 1931 bio je biran u suša-čko-kastavskom izbornom srezu za narodnog poslanika. Prihvatio se sa svim žarom svoje velike duše kandidature, a narod ga je ogromnom večinom i izabrao. Kao najstariji član našeg narodnog pretstavništva bio je prvi pretsednik u novom parlamentu'Kraljevine Jugoslavije, gde se je očinskom ljubavlju zauzimao za svoj kraj i za či tav naš ujedinjeni narod.
Pokojni naš brat Spinčič bio je čo-vek tih, jdi borben, neustrašiv i doslc-dan za čitavog svog života. On je bio čovek, koji je uvek imao pred očima najpre narod i državu, a onda sve dru go. To je pokazao i za poslednjeg m
padaja na naše Sokolstvo, kada je otvoreno i muževno ustao na odbranu svetih sokolskih ideala, na odbranu istine. S ovim svojim muževnim ge-stom, koji je od njega tražio nepreža-ljenih žrtava, zadužio je premnogo naše Sokolstvo.
Smrt i oproštaf zemlfe
Starost i iznemoglost prikovali su našeg pokoj nog brata uz krevet pred nekoliko meseci. Bolovao je na Suša-ku, gde je dne 27 maja ispustio svoju čistu i plemenitu dušu.
Vest o smrti br. prof. Vjekoslava Spinčiča raznesla sc je munjevitom br-zmom čitavom našom državom. Sa svih strana stizavali su, i još uvek sti-žu, izrazi saučešča rodbini pok. Spinčiča. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije odaslao je sledeče brzojavno sa-učešče:
»Obitelj Sever, Sušak — Bolnička ulica. Jugoslovensko Sokolstvo u te-škoj boli i tuzi, koja ga je snašla smr-ču velikog nacionalnog rudnika i borca brata Spinčiča izrazuje Vam svoje naj-iskrenije saučešče. Potreseni gledamo u veliku praznimi u nacionalnim redo-vima, koju veliki pokojnik ostavlja za sobom. Ali neka bude utehom yama i nama, da je ceo svoj vek posvetio svome narodu za čija se prava lavovski borio, a slavno završio. Slava slavnom bratu Spinčiču! Zdravo! Za Sovez So kola Kraljevine Jugoslavije: Zamenik starešine: Dura Pauflkovič. tajnik Ante Brozovič.«
Drugo brzojavno saučešče odaslao je Savez SKJ zavičajnoj opštini pok. brata Spinčiča, a koje glasi:
»Načelstvu opštine Kastav. — Sokoli Kraljevine Jugoslavije duboko su potreseni vešču, da je veliki nacionalni borac, a naš brat Spinčič, za uvek rastao se s ovim svetom. Uprava So-kolskog Saveza ispred cclokupnog ju-goslovenskog Sokolstva Vama i celo-kupnoj Kastavštini ovim pufem izražava svoje iskreno najdubije saučešče u opštoj nacionalno j tuzi Klonuo je Spinčič, no njegova dela, misli i rad ostače večno živi kao sveti amanei u daljnoj nacionalno} borbi za pobedu pravde i stine. Zdravo! Za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije: Zamenik starešine Dura Paunkovič, tajnik Ante Brozovič.«
Smrtni ostanci pok. brata Spinčiča bili su izloženi u Gradskoj večnici u Sušaku, gde su vršili počasnu stražu Sokoli s izvučenim sabljama. Mimo lesa prošlo je mnoštvo naroda čitavog Primorja i Liburnije, koji je hteo da time oda poslednju počast velikom pokojniku.
29 maja osvanuo je Sušak u dubo-koj črnini i na svima stanovnicima opažala se je duboka žalost i potište-nost. Sve su radnje bile zatvorcne, sve je mirovalo u počast narodnog borca. Tog je dana preneseno mrtvo telo če-stitog starca u njegovo rodno mesto Kastav.
Zalosnoj ovoj povorci prisustvo-vali su izaslanik Nj. Vel. Kralja gen. g. Jaša Damjanovič, ministar br. dr. Andelinovič, pretsednik Senata br dr. Ante Pavelič, pretsednik Nar. skupštP ne br. dr. Kumanudi, ban br. dr. I. Perovič, narodni poslanici br. dr. Petri-čič, br. dr. Gavrančič, br. dr. Kunta-čič, br. Mato Popovič i br. Milan Do-brovoljac, senatori br. dr. Trinajstič i dr. Šilovič, mnoge ugledne ličnosti, Sokolstvo Primorja, pretstavnici raznih nacionalnih, kulturnih i humanih društava i ogromno mnoštvo naroda iz daljnje i bliže okolice. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije zastupali su članovi izvršnog odbora br. dr. M. Dragič i br. Ivo Poiič,
Pred otvorenim lesom oprostio se je od velikog pokojnika ministar brat idr. Andelinovič, pretsednik senata br. dr. Pavelič, pretsednik Narodne skup-štinc br. dr. Kumanudi, ban br. dr. Ivo Perovič, načelnik grada Sušaka br. Ružič, iza koga je govorio izaslanik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije br. dr. Dragič, koji je izrekao sledeči oproštajni govor:
—- »Utrnuli ledeni pogled uputila je planina Učka. Što sc to dešava u crno zavijenom Sušaku? Prošao je je-zivi šapat zemljon: Tstrom. Nema nam više našeg oca. Klonula ic ruka Spin*
/LoVEM/Ko
/0K0L/TK0
Čestitka s. Renate Tirševe br. A, Zaiiiojskom
na izboru za pretsednika Medunarod. gimnastičke federacije
Povodom izbora br. Zamojskoga za pretsednika Medunarodne gimnastičke federacije sestra Renata Tirše-va uputila mu je pismo sledečeg sadr-žaja:
— Poštovani brate starešino!
Upravo sam doznala iz novina, da ste izabran za pretsednika Medunarodne gimnastičke federacije, pa smatram za svoju prijatnu dužnost da Vam na ovom priznanju najtoplije čestitam. Vest o Vašem izboru napunila mi je srce radošču, ne samo zbog toga što time pravi čovek dolazi na pravo mesto, več i stoga što je to priznanje odličnog položaja, koji zauzima sokolska organizacija u telesnom uzgo-ju sveta.
Istovremeno pak to je i dokaz, da nekompromisni nacionalni duh, koji vlada u Vašem kao i u našem Sokolstvu, ne isključuje priznanje na me-dunarodnom forumu.
Sastačete se skoro s našim članovima i članicama u Lavovu. Uverena sam, da če ova poseta naših Sokola oojačati medusobne simpatije i da če dovesti do učvrščenja veza izmedu oba bratska naroda. Sokolstvo je pre sve-ga pozvano da dade tim medusobnim simpatijama konkretni sadržaj, prožet uzajamnom bratimljenju.
Molim Vas, poštovani brate stare-
(Nastavak sa 1 strane)
čićeva, prestalo je da kuca veliko, ali i ranjeno srce Vjekoslava Spinčiča i nova velika tuga planine Učke i Istre odjeknula je kroz celu našu zemlju i naš narod. Neka zavlada sveta tišina oko Učke planine i daleko iza nje. Vjekoslav Spinčič polazi na svoj poslednji put. Umorni otac Istre odlazi na večiti odmor. Odlazi u naručaj njegove drage istarske grude. Mimoiči če i danas zatvorene puteve i poči če slo-bodnim putem na svoj odmor, čestiti starina. Spinčič, koji je celog svog života išao trnovitim putevima preči če danas poslednji put preko nabujale Rječine, proči če kroz Žrnovicu i stu-piče na tlo zemlje, koja je krunisana trnovitim kamenom i dalje pogruženom Kastavštinom prolaziče danas poslednji put veliki starac. A zatim uputiče se drevnom istarskom gradu Kastvu. A Kastav, tvrdi grad, simbol večite težnje Istrana za pravicom. primiče na svojoj grudi najdostojnijega gradanina borca za pravicu, čestitoga sina i ponos, ne samo Kastva i Istre, več i čl-tave naše domovine. Svetao grob u Kastvu neka bude luč, koja kao večiti putokaz obasjava puteve i čestitog rodoljuba savršenih vrlina. Vjekoslave Spinčiču, oče i brate! Velika božja Promisao odlučila je da danas podeš na svoj poslednji put u lepu našu Istru i u njenom naručju nadeš večiti mir i odmor. To je volja božja! Ali mi smo pogruženi, jer si nam bio još uvek mnogo, mnogo potreban. Potreban kao učitelj i kao uteha, nada i vera. Mnogo si nam još bio potreban, a mnogo i mnogo si za nas i učinio. I molimo Te, brate naš Spinčiču, da uz našu tugu zbog rastanka primiš i našu duboku zahvalnost, jer si nam bio primer velikog rada. velikog rodoljuba, velikog poštenja. Bio si, brate Spinčiču, junak i heroj, jer si bio čestit i uvek spreman da ustaneš na odbranu svetinje istine, * i takvom Tvom velikom duhu klanja se zajedno s ostalim narodom i velike sokolska porodica, koja Tvoje čestito ime izgovara s najdubljim poštova-njem i pijetetom. Čitavo jugosloven-sko Sokolstvo zahvaluje Ti za sav Tvoj rad i ljubav, koju si pokazao prema Sokolstvu i čitavom našem narodu i domovini. Mnogobrojne sokolske zastave klanjaju se Tvom čestitom odru. Jednu od tih sokolskih zastava posvetila je Tvoja sokolska, svečenička ruka. N j. Vel. Kralj darovao je zastavu Sokolskoin društvu Tvoga Kastva, u kotjemi si i Ti sokolovao. A kada si kao svečenik posvetio ovo sokolsko znamenje, Tvoje staračke ruke obgrli-le su sokolsku zastavu i stavio si na nju plavu traku na koju je Tvoje plemenito nacionalno srce izdiktovalo reči: »Jačajte i širite Jugoslaviju!«
Zatim si govorio toplo, lepo i pametno i rodoljubivo. I mi smo Te videli i pitali, preblagi vodo, otkuda danas našem starom Spinčiču toliko snage? Jest! Vjekoslav Spinčič imao je uvek puno snage, kadgod je trebalo raditi narodne poslove. I svoju silnu junačku snagu posvetio je i poklonio isključivo dobru svoga naroda. Brate Spinčiču, u ime Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, ja sc duboko klanjam Tvorne odru, Tvom čestitom imenu i radu. Neka Ti je. Vjekoslave Spinčiču, hvala i večita slava!«
Iza brata Dragiča govorio jc još br. Grkinič, starešina Sokolskog dru-
šino, da ujedno sa mojim iskrenim čestitkama primite i izraze mog istin-skog poštovanja.
Renata Tirševa.
Načelnik ČOS br dr. Miroslav Klinger
Novoizabrani načelnik češkoslo-vačkog Sokolstva, brat dr. Miroslav Klinger, stari je naš sokolski znanac. Ne samo da su se naši sokolski putevi počesto sretali, več je on u mnogo slu-čajeva vrlo markantno poscgnuo u za-jednička sokolska pitanja. Pre svega bio je brat dr. Klinger dugi niz godina jedan izmedu prvih boraca ČOS, koji se je borio na nekoliko medunarodnih takmičenja. Nadalje, on jc vodio kao zamenik saveznog načelnika nekoliko skupina u Jugoslaviju, medu njima veliku ekspediciju ČOS na I sveso-kolski slet u Beogradu.
Brat dr. Klinger roden god. 1S93, a počeo je da vežba još kao dete god. 1899. Sve svoje dečje i naraštajske go-dine proboravio je u vežbaonici, nakon čega je stupio u članske redove i po-stao več god. 1911 prednjakom. Od-mah iza prevrata bilo mu je povereno načelničko mesto domačeg Sokolskog društva u Nuslima u Pragu: malo iza toga pak bio je izabran takoder i za zamenika župskog načelnika praške žu-pe. U centralno sokolsko vodstvo bio je pozvan 1922 godine. i to u literarni otsek načelništva, par godina kasnije pak postao je njegov redoviti član, tako da je več god. 1927 preuzeo mesto
štva Suša k, a iza toga senator brat dr. Trinajstič, koji se je zajedno s pokojnikom borio za narodnu stvar u Istri. On svoga govora nije završio. Reč mu je zapela u grlu, a suze žalosnice pro-sule su se njegovim poštenim i časnim staračkim licem. Govorio je još i dr. Petričič, a na to je povorka krenula Bulevardom, Tirševom ulicom, Jelačičevim trgom, ulicom Franje Račkoga do Banskih vratiju, gde se je povorka rastala od pok. našeg brata. Tu su ot-pevane tužaljke. Mrtvo telo prevezeno je obilaznim putem preko Grobinštinc u Kastav. Za vreme čitavog puta svu-da je narod odavao poslednju postu velikom rodoljubu.
U Kastvu bilo je izloženo mrtvo telo pok. Spinčiča u sokolani u Uči-teljskoj školi. Bilo je obasuto čitavim hrpama cveča i vencima. Izmedu njih
saveznog podnačelnika, na kojem je ostao do izbora za načelnika. Br. dr. Klinger počco j c več zarana da uče-stvuje i u takmičenjima, u čemu se je kasnije osobito istakao. Tako je na značajnom svesokolskom sletu godine 1912 takmičio u nižem odeljenju, posle rata na sletu 1921 več u višem, te je nakon toga bio izabran u češkoslo-vačku sokolsku vrstu za sedmu olimpijadi! u Parizu. Na medunarodnom takmičenju u Ljubljani, koje se je odr-žavalo god. 1922, bio je kao pojedinac treči, a na olimpijadi u Parizu osvojio je peto mesto. Umesto bolesnog brata dr. Vanička br. dr. Klinger vodio je i čitav niz raznih sokolskih uzornih te-lovežbačkih odeljenja po sletovima i drugim telovežbačkim priredbama, gde je pokazao da sav živi samo za Sokolstvo.
Bratu dru Klingeru naš Zdravo!
Tirševa cesta u Šibeniku
Dne 28 pr. m., u prisustvu Sokolskih društava Šibenik i Mandalina sa sokolskom glazbom te vojnih i civilnih vlasti, nacionalnih i kulturnih društava kao i brojnog građanstva, svečano je izvršen svojedobni zaključak šibe-ničke opčine, kojim je put, koji vodi od železničke stanice do biskupskog semeništa, okršten za »Put dra. Miroslava Tirša«.
Sokolska radio - predavanja
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
9 o. m. predaje br. Radomir D. Gačič (Šabac): »Južni Soko u svetlosti nacionalizma«.
Sokolska radio - predavanja održavaju sc svakoga petka izmedu 19 i 20 časova.
osobito se je isticao onaj Nj. Vel. Kralja s natpisom: »Vjekoslavu Spinčiču, Aleksadar«. Savez SKJ umesto venca darovao je 500 Din udruženju »Istra, Trst, Gorica«. Počasnu stražu vršili su i ovde Sokoli. Sprovodu je učestvovalo ogromno mnoštvo naroda iz čitave Kastavštine, sve je bilo tužno i snuždeno. Od pokojnika su se oprostili br. Ribarič, dir. Učiteljske školc, dr. Bakarčič, dr. Dukič, svečenik, načelnik grada Kastva, dr. Brnčič.
Umorno telo velikog borca za isti-nu, pravdu i slobodu predano je u hladni zagrljaj matere zemlje. Čitav naš narod odao je dužnu poštu svet-lom imenu ovog velikog sina naše izgubljene Istre i velike naše slobodne domovine. Slava i večna hvala pok. bratu Vjekoslavu Spinčiču!
K-
la je na barjak lepu traku. Glazba i Glazbena matica intoniraju himnu Bože pravde, koju su prihvatili svi pri-sutni, nakon čega jc sledilo bratimlje-nje svih barjaka. Kao poslednji govorio je narodni poslanik, brat Koman, koji je u dužem govoru pozdravio Tabor i Sokolstvo u ime Ministra za fi-zičko vaspitanje naroda. Starešina društva Št. Vid brat dr. Arko, zahva-lio se je nakon toga svim govornici-ma i svim učesnicima, pozivajuči ih na okružni nastup, koji se održava na letnjem vežbalištu domačeg društva.
Nato se je formirala povorka s konjicom i konjičkom fanfarom na čelu i krenula natrag u Št. Vid, gde je
bio nastup ijubljanskog okružja. Tu je bilo oko 3000 glcdalaca. te je vež-balište bilo dupkom puno. Sami na-stupi bili su uglavnom veoma dobri. Muškog naraštaja nastupilo je oko 260, otprilike jednaki broj ženskog naraštaja, dok je članova bilo nešto više, a članica skoro 300. Vcžbe na spravama pokazale su odličnu visinu vežbača i dokazale da ljubljansko okružje raspolaže s vanredno dobrim materijalom. Zaključna tačka bio je nastup vrste Ljubljanskog Sokola s Murnikovim »Turskim maršem«, koji je, nešto preraden, bio izveden bespri-korno. Nakon svršenog programa odr-žano je narodno veselje.
I POKRAJINSKI SS.iT SAVEZA S KI
U LJUBiJANI 1933
Sokolslu i narodni tabor u Tacnu kod Ši. Vida nad Ljubljanom
Uvod u sokolske slelske svečanosti
Dne 25 maja, na Spasov dan, odi-žana je u Tacnu i Št. Vidu nad Ljubljanom jedna značajna i odlično uspela sokolska priredba, koja je prired.i-na prvo na uspomenu na veliki narod ni zbor, ovde nazvan »Tabor«, održan godine 1869 uz ogromno mnoštvo naroda iz svih slovenačkih krajeva, drugo u proslavil 25-godišnjice opstanka i rada Sokolskog društva št. Vid nad Ljubljanom i treee kao uvod u slet-ske svečanosti.
Pre podne održane su na letnjem vežbalištu Sokola I na Taboru pokusi vežba svih odeljenja iz jedinica ljubljanskog okružja, koji su dobro uspeli. Več dan pre, t. j. u sredu po podne i u četvrtak ujutro održana su okruž-na takmičenja, koja su pokazala veoma dobre rezultate.
Iz Ljubljane pošlo se je u Tacen, koji je udaljen 7 km, u povorci, kojoj se je putem priključivalo sve više učesnika iz okolice. Putem je povorka bila toplo pozdravljena od naroda.
U Tacenu sakupilo se pored Sokolstva još oko pet hiljada duša osta-log naroda, koji je došao da obnovi zakletvu vernosti svojoj otadžbini. Tu je starešina Sokolskog društva Št. Vid br. dr. Arko pozdravio uz Sokole i ostale učesnike, osobito kuma barjaka bana Dravske banovine brata dr. Dra gu Marušiča, zastupnika Saveza SKJ I zamenika starešine brata Gangla, zastupnika Ministra za fizičko vaspita-nje naroda narodnog poslanika brati Komana, zastupnika Glazbene matico senatora brata dr. Vladimira Ravni-hara, počasnu'dvorsku damu gospodu Tavčar, zastupnika Ljubljanskog Sokola brata Kajzelja i zastupnike svih vlasti i korporacija. Pri koncu svog govora govornik je uputio pozdrave Nj. Vel. Kralju, što su svi .prisutni popra-tili sa frenetičkim usklicima. Nato e
glazba intonirala drž. himnu. Na pozdravu se je zahvalio bratu dr. Arku i brači iz St. Vida starešina Ljubl janskog Sokola brat Bogumil Kajzelj, koji je podvukao činjenicu, da je Ljubljanski Soko več od samog svog po-četka išao uvek medu narod da budi narodnu svest, pa je i ove godine, ka da slavi svoju 70 godišnjicu, došao s ostalom bračom ovamo, da proslavi uspomenu na nezaboravni Tabor iz g 1869. Zatim je pretsednik Glazbene matice, senator br. dr. Ravnihar, u po-duljcm govoru izneo istorijat Tabora u Tacenu, tadašnje političke i nacionalne prilike. Njegov govor bio je na koncu popračen živim odobravanjem. Zbor Glazbene matice otpevao je Lada pozdravnu pesmu, a zatim je uzco reč, toplo pozdravljen, zamenik saveznog starešine brat Engelbert Gangl, čiji je govor bio pun sokolskog odu-šcvljcnja. Brat Gangl svojim govoro.n pozvao je narod u sokolske redove, pozvao i one koji nas mrze da douu i da iz bližine vide sokol, rad pa onda da ga prosuduju, pozvao je sve, jer Sokolstvo prima u svoj zagrljaj sva-kog dobrog i vernog sina svog naroua otvorenim rukama i bratskim srcem punim ljubavi. Ali Sokolstvo se i ni koga ne boji, niti onih iznutra, niči onih izvana, i uvek če ispuniti sve na de, koje u nj polaže narod. Vihor odobravanja bilo je priznanjem reči-ma govornika, koje su duboko odjek-nule u svima. Zbor Glazbene matice intonirao je nakon toga pesmu »Bodi zdrava domovina«, pa se zatim prešlo svečanom aktu razviča novog barjaka Sokolskog društva Št. Vid, kome je kumovao ban Dravske banovine br. dr. Drago Marušič. Razvijajuči barjak ban br. dr. Marušič održao je odušev-ljeni govor, u kome je istakao znače-nje barjaka i njegovih boja. Kumica barjaka sestra Marija Koman priveza-
£ccinca rečelr'šiva S&voa S KJkolstva na grob prvog staroste Jugo-
— Ogromno učešće na sletu iz Jugoslavije i iz inozemstva
Kako stojimo več na pragu pret-sletskih i sletskih dana to se pripreme za sam zlet sve užurbanije privadaju svome kraju. Samo sletište več je po-svema gotovo, te po svome izgledu i uredaju pruža zaista vrlo lepu sliku. Još samo par dana i sletište če izglodati kao košnica, jer če več 5 o. m. da se tamo održi kao pretsletska priredba nastup daštva. Program ovog pretslet-skog dana objavili smo več u prošlom broju.
Da se utvrdi tehnički i organizatorski rad za slet, koji je do sada izveden, načelnik Saveza SKJ br. Ambrožič sa-zvao je 27 pr. m. scdnicu načelništva i tehničkog odbora Saveza s ostalim pro-čelnicima svih sletskih otseka. Pored prvog potstarešine br. Gangla, sednici su učestvovali zamenici saveznog načelnika brača: Vojinovič iz Beograda, Šulce iz Zagreba i Jeras, te savezna načelnica s. Skalarjeva i zamenica savez-ne načelnice s. Brozovič iz Zagreba.
Na ovoj sednici se je utvrdilo sve potrebno za nastupajuče pretsletske, medusletske i glavne sletske dane, pa je utvrden i definitivan
program sleta:
Dne 5 o. m.: nastup daštva; nastup vršiče se tehnički samostalno pod vodstvom učitelja telovežbe za Dravsku banovinu, a sam nastup vodiče br. Kozak. Besplatnu vožnju za dački dan imaju dači i dakinje, koji su pripadnici sokolskih društava, te koji če kao vežbači nastupiti na javnom nastupu. Ostalo sokolsko članstvo imače za taj dan povlaštenu vožnju na državnim že-ljeznicama od 75%, a ostali učesnici od 50%.
18 juna: nastup vojske, naraštaja i dece. — Ujutro: u 6 sati zbor naraštaja za poku se; u 7 sati pokusi vojske i naraštaja; u 10 sati zbor za povorku na Blei\veisovoj cesti; u 11 sati pos'or-ka. — Po podne: u 15 sati javni nastup na sletlštu: nastup gosti ju — skupne igre muške i ženske decc — proste vežbe muške dece — proste vežbe ženske dece — takmičarske igre muške dece — borbena takmrčenja m. i ž. naraštaja — proste vežbe m. i ž. naraštaja — nastup vojske — vežbe na spravama m. i ž. naraštaja.
21 juna: u 11.30 sati Svečano otvo-renje jubilarne izložbe Ljubljanskog Sokola na Ljubljanskom velesajmu.
25, 26 i 27 juna: I medusletska takmičenja Saveza SKJ na sletištu.
26 juna: navečer svečana pretstava u operi i dramskom pozorištu.
27 juna: doček gostij u; popodne u 15.30 sati u parku Tivoli »Prodana nevesta«; u 20 sati u dramskom pozorištu »Celjski grofje«; u 20 sati pozdravno veče u svim prostorijama Sokolskog doma na Taboru; od 20—24 sata narodno veselje na prostoru Ljubljanskog velesajma.
28 juna: prvi glavni sletski dan. Ujutro: u 6 sati pokusi članova i članica na sletištu; u 8 sati polazak delegacija članova Saveza slovenskog So-
slovenskog Sokolstva pok. br. dr. Ivana Oražema; u 10 sati svečana skupština Ljubljanskog Sokola u društvenoj vežbaonici u Narodnom domu; popodne: u 1.30 sati koneerat glazbene Matice i Orkestralnog društva na Kongrcsnom trgu. Na koncertu izvadače se Sukov marš »U novi život« uz pevanje muškog zbora i uz pratnju Orkestralnog društva; izvadanje 10 narodnih pesa-ma i venac Vodnikovih pesama. — Popodne: u 15 sati prvi javni nastup: proste vežbe članova, proste vežbe članica, nastup vojske, posebni nastupi župa, izmenično trčanje župa, posebna tačka Ljubljanskog Sokola. Medu ras-poredom svečano razviče barjaka Ljubljanskog Sokola, poklon Nj. Vel. Kralja. U 20-sati svečana akademija Ljubljanskog Sokola na sletištu. Nakon akademije narodno veselje na prostoru Ljubljanskog velesajma.
29 juna: drugi glavni sletski dan.
Ujutro: zbor Sokolstva za svečanu povorku (sat če se odrediti naknadno), u 9 sati svečana povorka, zbor na Kon-gresnom trgu; pozdravi; Sokolstvo pe-va »Hej Sloveni« i »Bože pravde«. (Te-lovcžbačke tačke gostiju uvrstiče se u raspored čim stignu odnosne prijave.) U 20 sati u operi daje sc opera »Ko-štana«. U isti sat održače se u vežbaonici Ljubljanskog Sokola zborovanje Češkoslovačko-jugoslovenskih liga. — Na prostoru Ljubljanskog velesajma veliko narodno veselje sa biranim ras-poredom.
30 juna: zaključak sleta. Izleti po Dravskoj banovini i ostalim krajevima Jugoslavije. (Potanje o izletima u na-ročitoj brošurici »Uputstva« — »Navodila«.)
Prijave učesnika na pokrajinskem sletu u Ljubljani
Prema prijavama koje su stijjle na-čelništvu Saveza SKJ do 28 pr. m. broj
sokolskih učesnika za slet iznosio je:
za posebni! tačku 1.291 vežbač; za ostale nasiupe: vežbača 7.033, takmi-čara 1.341, vežbačica 3.017, takmičarka 557, starije braće 665, članova u kroju 4.319, u gradanskom odelu 7.152, članica u kroju 3%, u vežbačkom odelu 2.562, u gradanskom odelu ili u narod-noj nošnji 1.008, glazbenika 158; svega 15.526 lica. Nisu stigle još prijave iz župa Karlovac, Mostar, Niš, Osijek, Sarajevo, Sušak - Rijeka i Šibenik - Zadar, a i iz ostalih župa broj prijavlje-nika se povečava iz dana u dan, te če po svim izgledima učešče na ovom po-krajinskom sletu u Ljubljani biti za-stalno kudikamo i znatno veče nego na I svesokolskom sletu u Ljubljani 1922 godine.
Učešče češkoslovačkog naraštafa na sletu
Bilo je objavljeno, da če pokrajinskem sletu u Ljubljani učestvovati oko 400 češkoslovačkog naraštaja, medutim doznajemo, da definitivan broj češkoslovačkog naraštaja za slet u Ljubljani još nije tačno utvrden, ali po svemu iz-gleda, da če taj broj biti manji, nego što je to bilo prvotno objavljeno u no-vinama.
II seditica Izvršiš o tj odbora Saveza SKJ,
odr/ana dne ‘ii maja 1933 u Beogradu
Sednicu otvara II zffrnen. starešine brat Dura Paunkovič, koji konsta-tuje da su svi zaključci poslednje sed-nice u celosti provedeni. Nadalje sa-opštava, da je stigao telegram, kojim sc načelnik brat Ambrožič ispričava da ne može sednici prisustvovati usled sprečenosti zvaničnim poslovima, a njegov zamenik brat Jeras da je bo-lestan, pa da če za to načelnički izve-štaj s obzirom na ljubljanski slet pod-neti na narednoj sednici.
Reč uzima pretsednik prosvetnog odbora SKJ brat dr. V. Belajčič, koji izveštava da je: Savezni prosvetni odbor izabrao na osnovu raspisanog natečaja za pitomce i učesnike 14-dnevne prosvetne škole ČOS br. 1 o-savadu Antuna, člana Sokol, društva
Novi Sad, i sestru Zorku Vojnovič-Trkulju, tajnicu prosvetnog odbora župe Karlovac. U vezi 9 time predla-že, da se višina štipendije i ove godine za pohadanje te škole odobri, kao što je to bilo i prošle godine. — Odobrava se.
U nastavku svoga referata izveštava, da če se redovna savezna prosvetna škola i ove godine održati u Novom Sadu i to u vremenu od 7 do 17 avgusta. Dosledno tome programu prosvetni odbor nameravao je da ove godine provede jedno uzorno letovanje na Bledu. No nažalost čitav rad oko organizovanja ovoga letovanja zapeo je na nestašici potrebne logor-ske spreme, a u prvom redu na pitanju šatora. Ministarstvo vojske odbilo jc molbu za posudbu šatora, pa sc sada prosvetni odbor Saveza bavi miš-lju da ipak provede letovanje i to u reduciranom opsegu, a unutar svojih budžetskih mogučnosti. Pitanje ova-kove organizacije letovanja sada sc
raspravlja unutar odbora. Osvrče se na pisanje članka brata dr. Kićovića o stvaranju jezičnog jedinstva našega naroda. Veli, da je Ministarstvo fizi-2kog vaspitanja naroda, a na poticaj Min. unutr. dela skrenulo Savezu paž-nju na to, da se ovakova pitanja o kjkvom raspravlja dotični članak, ne bi više javno diskutovala. No još više od toga župa Novo mesto protestirala je protiv toga članka i zatražila da »Sokolska prosveta« u buduče piše članke i na slovenačkom jeziku. Ko-načno u slovenačkom listu »Sodobnik« izneo je g. Vidmar članak, u kome je Prigovorio Savezu radi članka brata Kicoviča i u nekoj ruei apela zatražio objašnjenje Savezu. Brat referent je mišljenja, da mu na ovaj poziv odgovori sam pisac članka. — Konačno iz-veštava u vezi s izdavanjem radio -predavanja iz istorije našega Sokolstva, da su sva ova predavanja sabra-na i da se sada dovršava njihova ko-načna rcdakcija, pa da če se analogno Principi j elno m zaključku poslednje sečnice ona izdati u naročitoj knjiži, *oja če sadržavati 180 stranica, a iza-c> če sredinom meseca juna. Prodajna cena knjiži biče 8 Din. Filmska sekcija prosvetnog odbora sada je zaposlena preparatornim radovima oko svoga rada na ijubljanskom sletu, gde če se kinematografski snimiti pojedini važni momenti. — Izveštaj prima se u celosti do znanja, a zaključci prosvetnog odbora Saveza odobravaju se.
Brat Stevo Kneževič dodatno iz-veštaju brata pretsednika prosvetnog odbora predlaže, da sc uputi molba i Ministarstvu vojske i mornarice, da bi oni po svojim kinooperaterima filmski snimili ljubljanski slet i to naročilo vojničke dane i vojnička nate-canja. — Prima se.
U otsutnosti pretsednika organi-zaciono-pravnoga otseka br. dr. Pav-lasa tajnik brat Brozovič podnaša izveštaj o radovima organizaciono-prav-nog otseka i to po predmetu tužbe Saveza SKJ, a u vezi s čitanjein poslanice Katol. episkopata. Do sada je Poznato, da je održana jedna raspra-va pred sreskim sudom u Ljubljani i to protiv patra Teodora Tavčara, župnika na Viču, a koji je rešen od op-tužbe, jer se je sud postavio na sta-novište da je optuženi čitajuči poslanici! vršio nalog svoje pretpostavljene vlasti. Zastupnik Saveza br. dr. Kan-dare u toj stvari podneo je priziv. Nadalje održana je rasprava u Zagrebu protiv župnika u Remetama Leopolda Rušana. Ova je tužba odbijena iz dva razloga i to prvo što je sud stao na gledište da je optuženi morao pod t^etnjom kazne slušati nalog biskupa, te prema tome nije odgovoran. Tuženi, naime, nije mogao da ustvrdi da li sc radi o kleveti ili ne, pa prema tome nije mogao uskratiti posluh, a nije to u smislu kanona ni smeo uči-niti.
Drugo, predlog da se tužba podig-ne protiv biskupima kao intelektualnim začetnicima bila je odbijena s motivacijom da je zakasnila. Naš zastupnik dr. Gavrančič protiv ove osu-de podneo je priziv, a u prizivu u glavnom pobijao je kao povredu zakona, što sud nije protegao tužbu i protiv biskupa. Nadalje u ime Saveza župa Zagreb, a u zastupstvu dr. Ga-vrančiča, podnela je i drugu tužbu protiv dr. Josipa Lončariča, župnika Sv. Petra u Zagrebu. Okrivljeni se branio da je čitao poslanicu prema nalogu dobivenom od episkopata i da nije mislio pronositi klevetu. Naš zastupnik brat dr. Gavrančič predložio je tada sudu da se postupak protegne protiv svih potpisnika poslanice kao saučesnika. Sud je ovo mišljenje pri-hvatio i protegao kazneni postupak na sve biskupe i u svrhu da budu o po-stupku obavešteni. odgodio daljnju raspravu.
Nadalje održana je i treča rasprava u krivičnom predmetu protiv Lajče Budanoviča, bačkoga biskupa. Nakon dovršene rasprave sud je pro-glasio osudu, da je tuženi bački biskup Lajčo Budanovič kriv što je u Subotici na dan 8 januara o. g. pročitao po-' slanicu, pa je time Sokolskom Savezu naneo javnu klevetu. Usled toga je sud osudio tuzenoga na 10 dana za-tvora i na 4800 Din novčane kazne, koja če se za slučaj neplačanja pretvoriti u daljih 80 dana zatvora. Izrečena kazna nije suspendovana s razloga jer tuženi nije pristupio lično na raspravu. Gledom na stanovište sa-vezne uprave naš zastupnik brat dr. Pavlas u svome opširnom obrazloženju prijave tražio je primenu najblaže kazne, pa je izjavio da troškovc postup-ka ne zahteva, usled čega krivični sud tuženoga nije osudio na snašanje tro-škova.
Izveštaj organizaciono •• pravnoga otseka prima se do znanja, a učinjeni korači od strane otseka odobravaju.
Gospodar Saveza brat Branko Živkovič podnosi opširan referat po poslovima gospodarske naravi uprave Saveza. Izveštava, koliko jc Savez pri-mio od prošlogodišnje pomoči od strane države. — U vezi s time drži da bi trebalo okončati izvesne najvaž-nije i najpotrebnije poslove gde je zatražena pomoč Saveza. U vezi s time, a po njegovome predlogu, povada se debata o sokolskim domovima, delom koje treba spasavati, a delom ko-Je treba pripomoči u izgradnji, pa se donose konkretni zaključci.
Na molbu župe Skoplje radi intervencije upučene na Ministra fiz. vasp. naroda, da se pitanje džamija na njezinom teritoriju reši jednom u korist Sokolstva, zaključuje se da se džamija u Prištini otkupi za 10.000 di-nara prema ranijoj obavezi Sokolskog saveza, pa da se ova svota isplati Va-kufskoj direkciji u Skopi ju. Nadalje da se za džamiju u Kavadaru Vakuf-skoj direkciji isplati ranije pogodena suma od 5000 Dinv Dalje imade se is-platiti Vakufskoj direkciji zemljište za sokolski dom u Đevđeliji i to kako je ranije pogodeno. Sokolska župa Skoplje imade na Sok. domu u Skop-lju staviti ploču na kojoj če se nazna-čiti da je sokolski dom sagraden na zemljištu Vakufa, koje je otkupljeno uz vrlo povoljne uslove. Glede džamija u Strumici i Velesu uprava če Saveza povesti s Vakufom u Skoplju daljnje pregovore, kako bi ove džamije ostale svojinom Sokolstva, jer su Sokoli uložili veliki kapital da ove zgrade osposobe za sok. domove.
Molbi društva Zagorje ob Savi da mu sc dade neka pripomoč za uče-stvovanje njegovog članstva na sletu u Ljubljani ne može se uvažiti, jer za to Savez nema raspoloživih sredstava.
Molbi župe Niš da joj se dade neka izvesna potpora u svrhu organizacije njezinog župskog sleta ne može se udovoljiti, jer za to nema potrebnih novčanih sredstava.
Molba župe Osijek za potporu u svrhu organizacije njezinog župskog sleta ne može se uvažiti, jer za ovako-ve svrhe nema budžetske mogučnosti.
Molba Narodnog doma za pro-svečivanje i fiz. vaspitanje u Gube-revcu, sreza gružanskoga, a u svrhe podeljenja potpore za sanaciju doma ne može se udovoljiti, jer Savez daje potpore i zajmove samo za sokolske domove.
Predlogu uredništva »Sok. glasnika«, da sc štampa prilog Glasnika s govorima senatora povodom rasprave
0 episkopskoj poslanici prihvača se i odobrava.
Molbi župe Celje za oprost pla-eanja članarine njezinog nezaposlenog članstva udovoljava se, pa se otpisuje savezni doprinos za god. 1933, i to prema spisku kako je predložen sa-moj molbi.
Molbi društva Jagodina da Savez ukuca klin u njihovu novu društvenu zastavu udovoljava se, pa sc kao prilog u tu svrhu doznačuje iznos od 100 dinara.
Brat Momir Korunovič podnosi referat o svom učešču na četničkoj proslavi u Kumanovu na Durdevdan. U vezi s tim izveštajem, da je prigo-dom sokolskih natecanja podelio i novčane nagrade najboljim nadineta-čima u laganoj atletici, pa moli da mu se naknadno edobre ovi izdatci. — Izveštaj prima se u celosti do znanja, a učinjeni izdatci odobravaju.
Pretsednik ozlednoga fonda brat dr. Milorad Dragič podnaša referat o stiglim prijavama povreda i predlaže temeljem pravilnika da se podele iz ozlednog fonda sledeče potpore: Kristi Pirc, članici Sok. društva Breg, župa Kranj, Din 600; Alisi Tofanič, Sok. društva Novo mesto, Din 410; Alfredu Mileru, članu Sok. društva Buki-nje, župa Tuzla, Din 160; Milanu Boj-kiču, članu Sok .dr. Karlovac, Din 460; Iliji Radošiču, članu Sok. društva Nova Gradiška, Din 120; Vladi Planša-ku, čl. Sok. društva Ljubljana I, Din 440; Aleksandru Nemetu, čl. Sok. dr. Virovitica. Din 80; Zvonimiru Sifneru, nar. Sok. dr. Virovitica, Din 300; An-tunu Kunsteku, čl. Sok. dr. Grahovo, Din 210; Stanku Gorjanu, nar. Sok. dr. Zagreb I, Din 1200; Janezu Rosu. čl. Sok. dr. Veržej, Din 1010; članu Dimitriji Najdonovič. Sok. dr. Subotica, Din 460; Mariji Praznik, nar. Sok. dr. Št. Vid nad Ljubljano, Din 720. — Prima se.
Tajnik brat Brozovič podnosi izveštaj o tekučim poslovima Saveza, pa se po njegovome predlogu zaključuje:
1) Molba odbora Moravaca za proslavil 100-godišnjice oslobodenja 1833 god. prima se u celosti i pozvače se br. sok. društva, koja se nalaze na teritoriji gde če se ove proslave odr-žavati, da se priključe opštoj proslavi
1 uzmu aktivnog što vidnijeg učešča.
2) Glede sleta u Lavovu odreduje se da upravu Saveza SKJ na ovome sletu zastupa član uprave Saveza brat dr. Mirko Buić. Usled nedostatka potrebnih materijalnih sredstava ne može se izaslati veča delegacija. U »Sok. glasniku« izdače se poziv na članstvo ako ko misli da putuje da se priključi našem delegatu.
3) Poziv poljsko-jugoslovanske lige za učestvovanje u njezinoj ekskurziji u Poljsku odnosno u Lavov, obe-lodaniče se u »Sok. glasniku«.
4) Povodom raspuštanja Lužičko-srpskog Sokolstva neki Sokoli Lužički Srbi nameravaju da osnuju inostranu župu Lužičko-srpskog Sokolstva, kako bi mogli produžiti život Lužičko-srp-skoga Sokolstva. — Zaključuje se da se molbi izade do krajnih mogučnosti ususret. U koliko bi sc ova župa imaia samostalno formirati, onda svakako treba prc svega da se uredi njezin odnos prema postoječim sokolskim organizacijama u našoj državi.
5) Molba Sok. društva Čuprija za otkup knjižica »Jugoslovenetvo i Sokolstvo« ne uvažuje se, jer je knjižica odviše lokalnoga karaktera.
6) Opširno referiše o revizionistično j akciji na konferenci ji u Ženevi. — Izveštaj prima se do znanja i učinjene priprave odobravaju.
7) Bratska ČOS pozivlje nas da se priključimo njezinoj ekskurziji za polazak na slet u Ameriku. — Ostaje se kod ranijeg zaključka da se radi nedostatka materijalnih sredstava ovome sletu ne može učestvovati. Imenovače se zastupnike koji če nas zastupati kako na sletu češkog Sokolstva, tako i na sletu Jugoslovenske sokolske župe, koji se održaje neposredno iza sleta češkog Sokolstva.
Brat dr. Dragič potice pitanje že-ljezničkih povlastica za župske sleto-ve, a povodom toga što se je desilo i takovih slučajeva, da je došlo u pitanje održavanje novih sletova, jer se je s izvesnih strana naišlo na potpuno nerazumevanje sokolskih potreba. — Brat Paunkovič i br. Brozovič daju potrebna razjašnjenja i upute šta je sve do sada u tom pogledu uradeno, pa se temeljem toga zaključuje da se imade koliko je god moguče i dalje raditi na tome da se ostvare želje i potrebe naših župa.
Brat Stevo Kneževič predlaže, da se za pobednike u vojničkim natečaji jima na Ijubljanskom sletu dadu od strane ^uprave Saveza naročite nagrade i to druge nagrade za prvu i drugu grupu, jer če prve nagrade dati gosp. Ministar vojske i mornarice. — Prima se i poverava br. Kneževiču da nabavi odnosne nagrade.
Isključenje
Pokrajinski savez ruskog Sokolstva u Jugoslaviji Br: 500 20 V 1933 g. Beograd. — Članica Ruskog otseka Sokolskog društva u Zaječaru Jekaterina Vejerman rešenjem vanredne skupšti-ne otseka od 26 II o. g., isključena je iz sastava tog otseka. — Starosta Saveza: Viktor A. Artamonov s. r.; tajnik: Nikola Rževski s. r.
fe čelovežhačkog sveta
PRISTUP ŠPANJOLACA U MEĐU-
NARODNU GIMNASTIČKU FEDERACIJU
Do sada Španjolci nisu bili zastu-pani u Mcdunarodnoj gimnastičkoj federaciji onako, kao što su zastupani ostali savezi i Sokolstvo. U njihovo j, naime, zemlji nije postojao telovež-bački savez, a niti je bilo toliko dru-šta\a da bi ga mogli ustanoviti. Špa-njolski gimnasti bili su do sada zastupani u Mcdunarodnoj gimnastičkoj federaciji samo po svojem madridskom društvu Societan Gimnastiea Espanio-la a Madrid. U sporazumu sa spome-nutim društvom tek sada bio je osnovan španjolski telovežbački savez Con-federacion Gimnastiea de Espana. sa sediš tem u Madridu. Pomenuti savez najavio je svoj j)ristup u Medunaiod-nu gimnastičku federacija.
NA REDNA OLIMPIJADA U BEČU, A NE U BERLINU?
Nemačka vlada pod sadanjim vodstvom Ilitlera posegla je veoma dubo-ko u telesnouzgojni život Nemačke. Ne samo da je osnovala svedržavni odbor za telesni uzgoj u Berlinu i, tako rckuč, prisilila sve telesnouzgojne organizacije da se podrede vodstvu spomenutog odbora, več je takoder pražila svoje ruke i na pripremni odbor za XI olimpijadu, koja bi se imala održaлrati god. 1936 u Berlinu. Nema-čki olimpijski odbor, kojemu je bio povercn sav daljnji rad oko priredbe olimpijade, poduzeo je u toni pogledu več mnogošta, priskrbio načrte i t. d., ukratko: nrinremni rad bio je u pu-nom toku. Najedanput pak onemogu-čila jc Hitlerova vlada daljnji rad s time, što je odredila da svedržavni odbor za telesni uzgoj preuzme sve rado-ve, a nemački olimpijski odbor razrešila je njene dužnosti. Razume se, da je nastao u medunarodnom telesnouz-gojnom svetu otpor protiv mešanja nemačke vlade u medunarodna gimna-stička pitanja. Stoga je pretsednik medunarod. olimpijskog odbora grof Baje Latur (Baillet Latour) poslao ne-mačkoj vladi u ime odbora pismen protest, gde naglašava, da korak nemačke vlade nije u saglasju s odredbama o priredivanju olimpijada, Za-liretio je, nadalje, da če, u slučaju ako nemačka vlada i nadalje ostane kod svoje odluke, odrediti medunarodni olimpijski odbor umesto Berlina kakvo drugo mesto za narednu olimpijadu.
IZ MEDUNAROD NE GIMNASTICKE FEDERACIJE
Na poslednjoj skupštini Meduna-rodne gimnastičke federacije tehničko vodstvo Federacije dalo je punomočje načelnici poljskog Sokolstva sestri Jadvigi Zamojskoj, da sastavi sve uslove priredivanja medunarodnih utakmica i za ženske takmičare. Moguče je, da če prilikom naredne medunarodne utakmice u Budimpešti 1934 g. nastu-piti več ženska odeljenja pojedinih u Federaciji učlanjenih saveza.
Atetuelna Knjiga!
Vekoslav ČBučar:
Kođ £uxički/) Srba
3?utopis sa 38 slika, str. 176
Cena: S.)in 12'—, poštarina 3)in 7'—
Ifčiteli&Tfcii lisifigama, Ljubljana
IDUĆE
MEDUNARODNE UTAKMICE
Za iduče medunarodne utakmice, koje če se održati u Budimpešti 1934 godine, vlada u sokolskim krugovima veliki interes. Vežbe takmičara več su izašle i očekivati nije samo velikog učešča, več i oštre borbe. Koliko je poznato zaključilo je pretsedništvo i načelništvo ČOS, da češkoslovačko Sokolstvo učestvuje na ovim utakmica-ma. Ova je odluka potvrđena i od strane muškog zbora ČOS. Savezna glavna skupština jugoslovenskog Sokolstva u Beogradu isto tako je odlu-čila načelno učešče naših takmičara na ovim medunarodnim utakmicama.
TELOVEŽBAČKE VESTI
IZ MADŽARSKE
Naredne godine održače se u Budimpešti XII medunarodna takmiče-nja, koja če u režiji madžarskog gim-nastičkog saveza prirediti Medunarodna gimnastička federacija. Radi toga naše če čitatelje očito zanimati, kako deluje ovaj madžarski gimnastički savez. Do pred nekoliko godina bili su Madžari poznati u medunarodnom svetu kao dobri sportiste, naročito nogometaši, ali o njihovom telovežbačkom znanju nije sc mnogo čulo. Pre rata su doduše jedanput, u Turinu, pokušali svoju sreča na medunarodnim takmi-čenjima, ali bez uspeha. Iza rata pak, kada se je počela madžarska propaganda da provodi svim sredstvima, takoder i njihov gimnastički pokret je oživeo, iako još ni danas ne možemo da kažemo, da bi njihova telovežbačka organizacija bila uredena tako kao što su telovežbačke organizacije u drugim zemljama. Madžarski telovežbački savez pretstavljaju pred javnošču u pr-vom redu nekoliko društava glavnoga grada, a sve ostalo u gimnastičkom pogledu, naročito u provinciji, još je u početku razvoja. Zanimljivo je, da Madžari imaju za načelnika svoje gim-nastičke organizacije lice, koje je otc-vidno slovenskog porekla, Križmonič. Glas madžarskih vežhača podigao je ncosporno njihov najbolji vežbeč, takmičar Pele, koji je na lanjskoj olimpijadi postigao drugo mesto. Glavna skupština mu je za tu pobedu podelila zlatnu medalju madžarskog gim-nastičkog saveza, a njegovom treneru, pomenutom Križmaniču, saveznu di-plomu. Pele jc bio svojedobno radi nekih sporo va istupio iz madžarskog gimnastičkog saveza, ali je na priti-sak viših krugova morao da svoj istup opozove. Pred par meseci obišao je sa još nekoliko svojih drugova Užhorod, Mukačevo i Bercg u češkoslovačkoj, gde je tamošnjim Madžarima pokazi-vao na javnim telovežbačkim večerima svoje znanje. Na svaki način očekivati je, da če na budučim medunarodnim takmičenjima Madžari postaviti svoje najbolje takmičare, koje če, pored načelnika Križmaniča, izvežbati baš Pele.
RAZNE VESTI IZ TELOVEŽBAČKOG SVETA
Kako ogromno zanimanje vlada u Udruženim državama Amerike za igru golf vidi se i po tome što je tamo or-ganizovano preko 2,000.000 igrača golfa, koji imaju 5691 igralište u vrednosti od preko 830,000.000 dolara.
Na ovogodišnjim utakmicama u osmercima izmedu veslača univerziteta Oksford i Kembridž, koje se održavaju svake godine u aprilu na Temzi, po-bedila je ponovno momčad Kembridža. To su bile dvadesetipete utakmice po redu. Zanimanje čitave engleske javnosti za ovc utakmice bilo je također i ovoga puta ogromno.
Naredne godine vršiče se u Londonu na stadionu Huajt Siti (White City) druga takmičenja čitavoga bri-tanskoga carstva u atlctici i t. d. Slična takmičenja održana su god. 1930 u Kanadi.
Za učitelje italijanskog lako-atlet-skog saveza pozvani su Finci Jaervi-nen, dr. Karikko i Whested iz Helsin-forsa, glavnog mesta Finske, koji če raditi u Rimu, Florenci i u Mflanu.
Godišnji savezni prednjački tečaj Unije francuskih gimnasta održavače se u Dinardu. Do sada je prijavljeno 75 vežbača. Na gimnastičkom sletu u Angulemu o Duhovima prisustvovače kaf> gosti italijanski i švicarski gimnasti u ovečem broju.
Telovežbački savez u Alzasu broji oko 18.000 muškog članstva. Zanimivo je, da je bilo samo 406 članica te se u tom pogledu ne opaža ni najmanjeg napretka. Iz toga sledi, da medu ženama u Francuskoj još uvek vlada ne-shvačanje za zdravi telesni uzgoj.
U takmičenjima medu katoličkim gimnastima Francuske i Belgije pobe-dili su Francuzi.
Kraljevski nizozemski telovežbački savez, koji stoji pod pokroviteljstvom kraljice, pokazuje lep napredak. Broj vežbačkog i potpornog članstva osobi-to je porastao u zadnje vreme, što sve-doči sistematski rad pretsedništva, 'ko-je se sastoji iz 10 osoba. Sadanji je broj društava 258 sa 11.470 članstva. Broj se je povisio u toku samo jedne godine za oko 1000 članova. Savez je održavao u Utrehtu dvogodišnji pred-njački tečaj, koji je završio s ispitom 8 prednjaka i 2 prcdnjačice, koji če sada po župama razvijati svoju delat-nost i brinuti se oko uzgoja društvenih prednjaka i vodnika. Za daljnji uzgoj saveznih prednjaka starače se univer-zitet. Nakon završetka savezne škole u Utrehtu započeli su spomenuti apsol-venti odmah priredivanjem tečajeva po župama. Sada se održavaju tri tečaja sa 23 slušača. Nizozcmci če, kako iz-gleda, doskora nadvisiti Belgijance, koji u zadnje vreme ne pokazuju one agilnosti, koje su pOkazivali svojevre-meno. Iz njihovog se naime glasila vidi, da po župama nije onog pravog rada, one stvaralačke sile, koja daje pozitivne uspehe.
Osobita pažnja prema Meštroviću u Pragu. Još i sada, kada je več nekoliko dana otvorena izložba Meštrovi-čevih dela, donose vodeči češki listovi razne članke o njemu, njegovim deii-ma te o njihovom značenju, objavlju-juči i brojne reprodukcije izložemh dela. Sve novine konstatuju potpuni uspeh ove izložbe. Prema poslednjim vestima izložbu je več poeetilo preko 5000 ljudi. Pre nekoliko dana bio je Meštrovič pozvan u Strahovski samo stan, a 28 maja bio je primljen i kod pretsednika Republike, koji ga je z.\-držao na ručku. Sve to je dokaz, koliki ugled uživa naš majstor kod brat-skog češkoslovačkog naroda.
Završen kongres Pen klubova u Dubrovniku. U nedelju 29 o. m. bio
je zaključen medunarodni kongres Pen klubova. Kongres je jednom re-zolucijom, iako uz podeljena mišljenja, oštro osudio ratiranje slobode duha i misli i naročito je osudio svako šovinističko shvatanje, koje guši umet-ničko i naukovno stvaranje. Kongres je izričito osudio poslednje postupke nacionalnih socijalista u Ncmačkoj, koji su spalili sva poznatija književna dela »nenemačkog duha« i izvršili per-sekuciju mnogih duševnih radnika, koji nisu pristalice novog kurza ili koji su Židovi. Kongres je bio otvoren u Bondinom pozorištu, a večanja održa-vala su se delomično i na brodu »Kraij Aleksandar«. U počast gostima privedena je pod vedrim nebom pretstava Gunduličeve »Dubravke«. Nakon završetka kongresa gosti su pošli na izlete po našoj zemlji u tri grupe.
Medunarodni novinarski kongres u Budimpešti. U danima od 28 maja pa do uključivo 3 juna održava se u Budimpešti medunarodni kongres no-vinara. Prema vestima iz Pešte ovom kongresu neče prisustvovati nemački delegati, iako im je izvršni odbor sa veza udovoljio želji, da se na kongres pozovu samo dva zvanična delegata, iako po pravilima može kongresima učestvovati svaki novinar, makar od svoga udruženja nije zvanično delegiran. Izgleda, da se i pred ovim forumom Nemci boje nepovoljne kritike, kako je to s njima bio slučaj na kongresu Pen klubova u Dubrovniku.
Značajni jubileji. Pre 85 godina, 2 juna 1848, bio je u Pragu na svečan način otvoren prvi kongres sviju slovenskih naroda na otoku, koji se sada zove »Slovanski ostrov«. Na kongresu od 12 juna donešena je i rezolucija, koja poručuje, u obliku manifesta, svim kulturnim narodima i austrijskim vlastima, da treba dati i slovenskim narodima ista i jednaka prava, i pot-punu slobodu, kao što to uživaju i ostali narodi. Kongres, nažalost. nije uspeo, jer su ga austrijske vlasti ras-pustilc. — Pre 135 godina, na dan It juna 1798, rodio se u Hodslavicam.i pod Radhoštem veliki češki istorik i pisac Franjo Palacki ,a pre 140 godina rodio se u Hrudimu Josip Resi, izumitelj parobrodskog vijka, koji je umro u Ljubljani.
ROSI J A - FONSIBR • DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE Ш BEOGRAD
480-godišnjica pada Carigrada. Na
dan 27 maja 1453 nakon višemesečnog opsedanja i žučnih borbi, u kojima su poslednji ostatei nekadašnjih Bizanti-naca branili krst časni i svoju slobo-du, pao je Carigrad u ruke Osmanlija. Kod poslednjih borbi pao je junački i т poslednji bizantski car Konstantin XII. Padom Bizanta pala je i poslednja brana hriščanstva i kulture na Balkanu, nad koji.n je zavladao Islam
Umro vojvoda Maksimovič. U su-botu 20 maja umro je Trsteniku dugo-godišnji četnički vojvoda pop Bogdan Maksimovič. Pokojnik je nakon dovršenih bogoslovnih študija stupio u sve-eeničku služhu, i postao 1903 svečenik, ali več 1904 polazi u četnike, gde ostaje sve do 1907 godine, kada se opet po-vratio u službu crkve. Bio je neustra-šiv borae za oslobodenje našeg naroda ispod turskog jarma.
50godišnjica Vatrogasnog društva u Splitu. Dne 19 juna 1883, dakle pre 50 godina, bilo je u Splitu osnovano društvo dobrovoljnih vatrogasaea, koje ie bilo u rukama narodnih ljudi, te je nato postalo stožer narodne borbe pro-tiv italijanaša. Članovi ovog društva bili su desna ruka i garda pokojnog vode splitskih Jugoslovena dr. Gaja Bulata. Jubilarac ima velikih zasluga ne samo na polju pomoči prema bližnjem, nego pre svega i na nacionalnom, pa zbog toga zaslužuje njegov jubilej svu pažnju.
Arheološka iskopavanja u Stobi-ma. U Stobima, naselju u južnoj Srbiji, otkriveni su največi arheološki nalazi antike iz bizantske dobe u našoj zemlji. Za ova iskopavanja zainteresovali su se i mnogi strani euveni arheolozi, koji su dolazili sami da na licu mesta vide rezultate iskopavanja, koja je vo-dio direktor narodnog muzeja dr. Petrovič. Po poslednjim vestima ove če se godine vršiti iskopavanja ruševina grada u večom opsegu i to oko ruševina &tare crkve i Polikarnasove palate.
900 godišn jica Sazavskog samostana. Prema zapisnicima i kronikama na-vršava se ove godine 900 godina, otkako je osnovan i podignut najstariji mana-stir u Češkoj na Sazavi, u bližoj okolini Praga. Ovaj manastir imao je velikih zasluga za pokrštenje Čeha i njihov kulturni razvitak, te približenje zapad-noj kulturi. Ostaci manastira, koji se još i danas vide potiču iz XIV veka.
Nova komedija Branislava Nušiča.
U Beogradu je upravo odigrana nova komedija Branislava Nušiča, našeg naj-popularnijeg komediografa pod nazivom »Beograd nekada i danas«. Komedija je postigla odličan uspeh jer je puna zdravog humora iz života naše prestonice.
»RATNI ALBUM:
PROBOJ SOLUNSKOG FRONTA«
Po ugledu na francusko izdanje »La Guerre«, u kome su dokumenti fotografske sekcije francuskog Mini-starstva vojske, izraden je pod uredništvom g. Ljubomira Nedeljkoviča, pukovnika u penziji, gore spomenuti album, koji obiluje veoma interesantnim i još nepoznatim snimcima, veči-nom iz prvih linija, koji su cesto puta hvatani sa opasnošču po život, tek nekoliko desetina koraka od neprijatelja.
Album pokazuje skromno a rečito sav nadčovečji i herojski napor naše junačke vojske, svu hrabrost i samo, pregaranje naših vojnika, koji su u džinovskim borbama ispunili proročku i odlučnu reč našeg viteškog Kralja: »Napred u Otadžbinu!«
Ovaj herojski čin dao nam je pristojno mesto pod večitim suneem Slave i Pobede; eeo svet odao je puno priznanje narodu, koji je dao ovakav odlučni vojnički materijah S toga je potrebno, da se iz tog velikog i jnaž-nog vremena sačuva i pokaže život i rad one generacije, koja je stvarala ovu državu, a o čijem naporu i po-žrtvovanju imadu da vaspitno delu ju na omladinu i na razvoj njezinog viteškog duha.
Slike su pračene tekstom u čiriliei, latinici i na francuskom jeziku. Cena albuma je Din 30'— a može se dobiti i na otplatu.
Nabavku ovog zanimljivog dokumenta naše prošlosti toplo preporuča-mo svome članstvu. — Porudžbine na adresu: Ljubomir A. Nedeljkovič, pu-kovnik u penziji, Beograd, Kopaomčka ulica 7.
пЏт i тЏ^к
Župa Banja Culca
SOKOLSKO DRUŠTVO DRVAR
Sokolsko društvo Drvar održalo je pred svim odeljenjima predavanja o značenju i važnosti trezvenosti u moralnom i privrednom pogledu.
Na godišnjicu pogibije Zrinjskih i Frankopana 30 aprila priredeno je svečano društveno selo s prigodnim predavanjem.
Naš Soko priredio jc i ove godine durdevdanski uranak, koji je vrlo lepo uspeo.
OKRUŽNI SOKOLSKI SLET U DRVARU
Pripreme oko sleta napreduju ubr-zanim tempom. Prema dosadanjim prijavama čini se, da če odaziv iz bratskih društava i četa biti veoma velik. U okolnim selima vlada več sada znatno interesovanje za tu sokolsku pri-redbu, pa se nadamo, da če slet mnogo doprineti da se sokolska misao proširi u celom ovome kraju.
Prigodom sleta ovdašnje Kolo srp-skih sestara prireduje izložbu ručnih radova svoje stručne zanatske škole, a a i osnovna škola izložiče svoje rado-ve. Tim če se još jednom poikazati sa-radnja Sokolstva sa školom, vojskom i selom. Istovremeno otvara svoju izložbu i akad. slikariea gda Adela Borova.
Program sleta toliko je obiman : zanimiv, da smo uvereni da če celo vreme držati pažnju posetilaea. Sletište se uvelike ureduje, pri čemu se naročita pažnja obrača estetskom izgledu. Za večernju akademiju takoder je program obilan i raznolik, zahvaljujuči do-brohotnom sudelovanju Pevačkog društva »Vila« iz Prijedora.
SOKOLSKO DRUŠTVO LIČKO PETROVO SELO
Dana 30 aprila 1933 Sokolsko društvo u Ličkom Petrovom Selu proslavilo je komemoraciju na tragienu po-gibiju Zrinjskih i Frankopana. Predavanje je održala s. Marija Kalčič.
SOKOLSKA ČETA U VRBANJI
21 maja o. g. osnovana je Sokolska četa u Vrbanji. Osnivačkoj skupštini prisostvovalo je 39 članova, sa Strane
matičnog društva Banja Luka bili su prisutni brača Muradbegovič i Bekic.
Skupštinu je otvorio brat Ajdino-vič Jusuf, učitelj. Zatim skupština iza-bire brata Ajdinoviča, da vodi skupštinu.
Pošto jc pretsednik pročitao spisak članova čete, poziva ih da svi polože za vet trezvenosti. Svi polažu zavet trez venosti usmeno i pismeno.
Zatim brat Muradbegovič govori o Sokolstvu uopšte i ističe kako Sokolstvo prodire u naše selo. Iza toga skupština prima Pravilnik sokolskih četa i izabire sledeču upravu čete: starešina: Hadžič Ramadan, zamenik starešine: Stokič Jovan, tajnik: Hadžič Hil mija, načelnik: Zrelee Emil, prosvetar i knjižničar: Ajdinovič Jusuf. Odbornici: Kapič M e dan, Pakalbašič Ali I lafiz Revizori: Piragič Muhamed Hafiz, Mu haremović Mujo, Stokić Nikola. Sud časti: Hadžič Ramadan, Ajdinovič Ju suf.
Posle izbora uprave čete uzeo je reč brat Bekič, koji jc govorio o važnosti Sokolstva na selu i o podizanju sela pomoču Sokolstva. Zatim jc pretsednik zaključic skupštinu.
SOKOLSKA ČETA GORNJI POD-GRADCI
Na 21 maja o. g. održala je četa u Cor. Pod grad cima svoju prvu javnu vežbu 11 kojoj ie učestvovalo i bratsko Sokolsko društvo Bos. Gradišta.
Posle podne izvršena su takmiče-nja članova društva i čete u skoku u daljinu, baeanju kugle i trčanju, a iza toga održana je javna vežba. Članovi čete i dcca društva i čete nastupili su s vežbama obaveznim za čete i decu banjalučke župe, a članovi i članice društva sa ljubljanskim sletskim vežbama. Sve vežbe izvedene su skladno i na opšte zadovoljstvo publike. Naro-čito su zapažene proste vežbe ženske dece Sokolskog društva Bos. Gradiška, koja su nastupila s pevanjem i vežbe muške dece Sokolske čete sa zastavicama i štapovima. Pojava članova čete u narodnim nošnjama lepo je dočekana i srdačno pozdravljena od prisutnih. — Vežbe su izveli na potpuno zadovoljstvo publike.
Javnoj vežbi jc prisustvovalo preko 350 odraslih osoba i preko 250 dece. Posle vežbe nastala je igra i narodno kolo.
Moralni i materijalni uspeh vežbe je ispao vrlo dobro.
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD IV
Sokolsko društvo Beograd IV na Čukarici na dan 14 o. m. izvršilo je osvečenje novosagradenog sokolskog doma i letnjeg vežbališta.
Na zbornem mestu u drž. fabrici šečera pridolazile su kolone brače i sestara, pojedinih bratskih društava, gde je izvršena i proba za javan čas. Do 10 časova koneentrisano je na tome mestu preko 1.000 lica. Po završenim proba-ma za javan čas formirana je povorka, koja je krenula ulicama k mestu gde jc dom i letnje vežbalište, kamo su isto-remeno dolazili i uzvanici. Do časa odredenog za čin osvečenja došli_ su izaslanici i pretstavnici: Nj. Vel. Kralja, g. Kosta Mušicki, puikovnik, g. Ministra vojske i mornarice g. Stevanovič Milivoje, brigadni deneral, Nj. Sv. Patrijarha g. Aljagič Nikola, Narodne skupštine br. Miloševič Gavra, narodni poslanik; g. Ministra prosvete brat Štefan Adolf, inšpektor; Opštine grada Beograda brat Bogdanovič Dobra, pot-pretsednik; Upravnika grada Beograda brat Novakovič Dragutin; g. dr. Rajser, otpravnik poslova Češkoslovačkog poslanstva s gospodom; g. Hajek, ppukov-nik, vojni ataše; g. Ctibor Mele, ataše za štampu češkoslovačkog poslanstva; Narodne odbrane; Udruženja Trst-Istra - Gorica; g. Jovanovič Mitar, ren-tijer s gospodom, kao veliki dobrotvori ovoga društva i mnogi drugi.
Crkveni obred osvečenja izvršili su pretstavnici crkava, pravoslavne, proto-jerej brat Mdojkovič Radivoje, staro-katoličke brat Kalodera dr. Niko i muslimanske brat Hadžič Abdul, imam. Pored crkvenog obreda, u svojim go-vorima brača Milojkovič i dr. Kalodera u ime svojih crkava dali su svoja mišljenja o vrednosti Sokolstva. Još su govorili: brat starešina Stevanovič dr. Miodrag, koji je pozdravio pre svega prvog i največeg Sokola, Nj. Vel. Kralja, zatim starešinu Sokola Nj. Vis. Prestolonaslednika brata Petra, sve prisutne izaslanike i ostale. Brat Bogdanovič Dobra, u ime Suda opštine grada Begrada pohvalio je napredan rad ovoga društva. Rad ovoga društva pohvalio je i starešina žiipe, brat Zivkovič Branko, kao i starešina Sokolskog društva Beograd Matica, dr. Glavinič. Naj-zad su govorili o Sokolstvu još i pretstavnici: Narodne skupštine i Ministra prosvete, što je takoder ostavilo lep utisak na prisutne.
U ovako svečanoj priliei Sokolstvo jc manifestovalo svoju zahvalnost do-brotvorima i prijateljima, koji u raznim oblicima čine potpore Sokolstvu. Brat starešina društva i brat starešina župe, na najdirljiviji i reeitiji način, odali su javno priznanje br. Jovanoviču Mitru i gospodi mu, cvde prlsutnim, koji su ovome društvu dali zemljištc za dom, i omogučili mu da svoju zami sao može da ostvari.
U 4 časa po podne održan Je javan čas na letnjem vežbalištu s ovlm ras-poredom nastupa: 1) Proste vežbe — ženska deca. 2) Proste vežbe — muška deca. 3) Proste vežbe — ženski nara štaj. 4) Proste vežbe — starija brača.
5)	Vežbe na spravama — župsko ode-ljenje. 6) Proste vežbe — muški nara štaj. 7) Proste vežbe -— članice. 8) Pro ste vežbe — Seosika četa Stubline. 9) Proste vežbe — članovi. 10) Vežbe s puškama — muški naraštaj i B. IV. 11) Odbojka.
Uveče je data akademija s ovim tačkama: 1) Pesma iz Južne Srbije. 2) Mali mornari. 3) U ranama na bojištu.
4)	Napred. 5) šestica. 6) Devetka. 7) Dalmatinski šajkaš. 8) Humoreska. 9) Vežbe na konju. 10) Šestica — članovi.
11)	Ritmički sastav. 12) Skupine i preskoči preko konja. 13) Osmica i 14) Slovan.
I akademija je uspela vrlo dobro. Prostrana sala, bila je prepuna gleda laca. I svi su se oni izražavali najpo-voljnije o vrednosti prikaza.
Članstvo Sokolskog društva Beograd IV u ovome svečanom činu, izvr-šenom na ovakav način, dobilo je zaista zaslužcnu nagradu za naporni rad u akciji oko gradenja doma.
SOKOLSKA ČETA STUBINE
U ovoj četi izabran je akcioni odbor za podizanje doma i osnovan odnosni fond.
Drago Jelič, zemljoradnik iz Stubi-na, čija su deca članovi Sokolske čete, shvačajuči i ceneči rad Sokolstva na selu i u želji da i sam pomaže ostvara-nju ove ideje poklonio je Sokolsko j četi teren od 1500 kvadratnih metara na najlepšem mestu u selu, na banovin-skom putu.
Starešinstvo čete ističuči kao primer ovaj plemeniti gest, u ime svoje i u ime svih članova Sokolske čete, naj-toplijc zahvaljujemo br. Dragi Jeliču i njegovoj staroj majci Milevijia ovom lepom poklonu.	Starešinstvo.
Župa Bjelovar
ŽUPSKI SLET U BJELOVARU 11 juna o. g.
Sokolska župa Bjelovar održava u nedelju 11 juna o. g. u Bjelovaru svoj X župski slet, kako glavni sletski od-
bor tako i svi ostali pododbori, medu koje je izvršena podela rada i čitavo poslovanje oko sleta, rade več duže vremena veoma intenzivno i obilno, može se več sada reči da če to biti naj-jača manifestacija sok. misli u ovome kraju. Poslednji slet ove župe, prireden pred dve godine u Bjelovaru, bio je prvi slet što ga je župa Bjelovar priredila u novoj organizacionoj formi našega Sokolstva. Kako je u ono vreme, kao i svagde drugde, broj sokolskih pripadnika i jedinica (društava i četa) veoma brzo i visoko porastao, to je i taj slet, uz obilan rad speeijalno župskog naeel-ništva, u svakom pogledu bio na višini, te je nada sve uspeo. Medu tim župa Bjelovar pokročila je u dve zadnje godine u sokolskom radu vidno napred.
S jedne strane, osnovan je izvestan broj novih jedinica, od kojih neke vrlo dobro rade, dok je s druge strane uspelo večinu jedinica organizaciono ojačati, te ih potaknuti i uputiti na bespre-kidan i ispravan sokolski rad. Rezultati toga rada župske uprave kroz poslednje dve godine videče se najbolje na sletu 11 juna.
Po brojnim prijavama, koje dano-mice stižu župi od 83 njene jedinice, dade se več sada zaključiti da če i po broju posetilaea biti ovaj put nadmaše-ni svi dosadanji sletovi priredeni na teritoriju župe Bjelovar. Osim toga na slet su pozvane i susedne bratske sokolske župe pa se očekuje da če i one biti brojno zastupljene. Poseban interes vlada kod solkolskoga članstva za nastup uzorno vrste Sokolskog društva Zagreb II na spravama i to s vežbama, s kojima se ista vrsta u Ljubljani bori za mae Kralja Aleksandra I. Na sletu če, uz ostali obilan program, nastupiti i konjanički otsek Sokolskog društva Virovitica, dok su posebni vlakovi i ostale pogodnosti u vožnji na železnici več osigurani.
Još samo kratko vreme, i Bjelovar če ponovno osvanuti u ervenilu sokolskih košulja.
SOKOLSKA ČETA LOŽAN
Dne 21 maja o. g. održala je sokolska četa svoju drugu ovogodišnju pri-redbu.
Program je bio sokolsko zadruž-nog karaktera, a sastajao se iz sledečih tačaka: 1) Jos. A. Kraljič: »U sokole mlade«. 2) »Ja sam Sokolič«. 3) Proste vežbe nižeg muškog naraštaja. 4) Po-para: Na posao! 5) Stojkov: »Popravili se«. 6) Popara »U carstvu mraka«. 7) Proste vežbe muškog višeg naraštaja.
8)	»Liječnik od nevolje«, igrokaz. 9) Proste vežbe članova. 10) D. Boguno-vič: »Sokolstvom jedinstvu naroda i snazi Jugoslavije«.
Naročiti utisak na prisutne ostavio je igrokaz »Pripravili se«, koji ističe prednost i korist zadružnog života i rada na selu. Osobiti efekat ostavila je živa slika brata Bogunoviča, koju su izveli naraštajci u raznim narodnim nošnjama.
Na koncu priredbe održao je brat Emil Kavgič govor: »Sokolstvo i zadru-garstvo«. Istakao je rad Mostarske sokolske župe u tome pravcu, koja jc u pasivnim krajevima Hercegovine pomoču sokolskih četa koncem 1932 godine uštedela 203.896 Din.
Prisutne je pozdravio starosta čete brat Martin Tušnič.
Priredbu su posetila brača i sestre Sokolske čete Spišič-Bukovica, priličan broj meštana i učiteljstvo iz St. Graca. Posle priredbe održala se igranka i sokolska veselica na kojoj se uopče nije točilo alkoholno piče.	D.	P.
Potreban je načelnik društva
Sokolskom društvu u Paraelnu potreban je načelnik društva, koji če moči da vodi 200 dece i 30—(0 članova. Uslove poslati hitno na adresu Sokolsko društvo Paračin. Paračin jc grad u Moravskoj banovini sa 8000 Stanovnika.
Xupa Celje
SOK, DRUŠTVO HRASTNIK
Proslava 25-Ietnice obstoja.
Ustanovitev Sokolskega društva v Hrastniku pada v pomembno leto 1908. V času, ko sc je po Sloveniji budila nacionalna zavest prebivalstva proti rastoči besnosti črno-žoltih trinogov in podivjanih nemških in nem-čurskih tolp, se je zbrala v Hrastniku peščica narodno zavednih mož, hoteč ustanoviti Sokola kot protiutež nemškim društvom, ki so rastla kot gobe po dežju, podpirana od hrastniške nemške industrije. Že pred septembrskimi dogodki se je vršil, ^ in sicer meseca maja, ustanovni občni zbor Sokola, ki je tvoril takrat odsek Zagorskega Sokola. Nepozabna ostanejo imena voditeljev Roša Vekoslava, Miloša, Sorčana, Gorenjca in Sentjurca, saj so to imena bratov, od katerih živita samo še dva, ki so imeli v takratnem nemškutarskem Hrastniku pogum, da so se uprli tuji tiraniji in ponemčevanju naše dece. Z ustanovitvijo 10-
kola pred 25 leti je bila prizadejana stebru nemškega mostu na Jadran nevarna razpoka. Čeprav pod neugodnimi pogoji, brez vsakih sredstev in strehe, se je tem možem posrečilo, da so zbrali v okrilju Sokola vse zavedne Slovence. Pričelo se je takoj z redno telovadbo, in sicer v kleti sloven- ’ ske osnovne šok. Ves nemški bes je bil naperjen proti Sokolu in njegovim voditeljem. Nemci in nemčurji, ki so se zbirali okrog »Schulvcreina«, »Siid-marke«, nemške čitalnice, otroškega vrtca in »Schiitzenverema«, gmotno dobro podprti, so mislili, da je Sokol muha enodnevnica, in da ne bo živel dalje od rojstva. Ker so se pa zmotili v svojih računih, so z močjo in vplivom dosegli, da je bil prvi premeščen br. Šentjurc kot vodja slovenske šole.
V svoji onemogli jezi. ker tudi ta premestitev ni oplašila ostalih, so se spozabili tako daleč, da so člane Sokola dejansko napadali. Toda vsa ta nasilja niso mogla škoditi Sokolu. Leto dni izza ustanovitve se tedanji odsek Zagorskega Sokola osamosvoji in postane samostojno društvo. Značilno za tedanje prilike je to, da so slovenski socialni demokratje v Hrasniku bili člani Sokola in ga podpirali.
Da pridobi zase primerne prostore, se je v društvu osnoval poseben odsek, ki je izdal bloke, pisane v vseh slovanskih jezikih. Delo je lepo napredovalo in pred svetovno vojno je bilo zbranih že 8000 kron. Leto 1914., mesec julij tvori najžalostnejše poglavje v zgodovini Sokolstva v Hrastniku. Ko so se na dan proglasa mobilizacije naši člani vračali iz Zagorja, kamor so odšli na okrožni zlet, ki pa je bil v zadnjem hipu prepovedan, jih je na hrastniškem kolodvoru napadla podivjana nemška in nemčurska tolpa, oborožena s krampi in lopatami. S huronskim vpitjem proti Srbiji in Srbom ter Sokolstvu so bili po naših zavednih in neoboroženih članih. Z razpustom Sokolstva je tudi prenehalo delovanje našega Sokola, njegovi člani pa so morali v strelsko jarke.
Toda seme, vsejano leta 1908., se ni dalo uničiti in tako vidimo že leta 1918., decembra meseca, da se je sestalo članstvo na občnem zboru, da nadaljuje s prekinjenim sokolskim delom. Pod novimi prilikami v svobodni državi je bil izvoljen odbor z bratom Rošem Milošem kot starosto. Njegove posle, on se je tedaj nahajal v italijanskem ujetništvu, je opravljal orat Lojze Hofbauer, ki že naslednje letQ prevzame posle staroste in jih vodi skozi sedem let. Društvo se razvija m raste, bori se in zmaguje kljub nasprotnikom.
S porastom pa se vedno bolj čuti pomanjkanje lastne strehe. Zato vsa napredna društva ustanovijo konzorcij »Narodni dom«. Leta 1923. se prične z gradbo, vendar je bilo delo zaradi pomanjkanja sredstev dvakrat prekinjeno. Svet za dom je dala na razpolago s. Šentjurčeva, gmotno stran pa je vsaj za takrat osigural br. dr. Dimnik, odvetnik v Krškem, tako da se je decembra 1924. vršila svečana otvoritev doma.
Društvo se je živahno razvijalo in delovalo, vendar pa je vedno kot Damoklejev meč viselo nad njim grozeče stanje dolga, kateri še danes sega v stotisoče in ovira društvo pri delovanju.
Bratu Hofbauerju so sledili kot staroste Faičnik, sedaj pa mu že od leta 1931. starostujc br. Groznik Jože. V telovadnem pogledu je imelo društvo lepo število sposobnih in navdušenih načelnikov, brate Fajdiga, Raka, Volka, Završnika, sedaj pa načeluje br. Kušar Janez. Prosvetno delo vodi uspešno br. Milan Mahkota, on je z br. inž. Freyerjem duša naše clramat-ske družine. Gospodari br. Čander, s finančnimi nejevoljami pa se bori br. inž. Burger. Tajnica s. Groznikova uspešno vodi poverjene ji posle, ki danes niso ravno malenkostni. Z velikim veseljem pa delajo tudi ostali elani.
Leta 1931. je likvidiral konzorcij »Narodni dom« ter je vse prevzel So-kol in spremenil ime Narodni dom v Sokolski dom.
V neprestanih borbah se pripravlja naš Sokol, da dostojno proslavi 25-letnico svojega obstoja, ki bo združena z okrožnim zletom gornje-posav-skega sokolskega okrožja. Na predvečer' zleta, v soboto 3. junija, priredi društvo slavnostno akademijo s sodelovanjem vseh telovadnih oddelkov in glasbenega društva, ki je vedno pripravljeno sodelovati in pomagati Sokolstvu. Dne 4. junija pa se vrsi ob pol 13. sprejem gostov na kolodvoru, nato povorka do Sokolskega doma. Ob pol 14 uri sc vrše skušnje, ob pol 16 pa javni nastop. Po telovadbi se vrši prosta zabava.
Bratje in sestre, prihitite ta dan v čim večjem številu med nas, da nas na ta način podprete moralno in materialno v naši težki borbi za obstoj. Naša dolžnost je, da pokažemo ob tej priliki vsem onim, ki nas sovražijo in ki so nas nekdaj napadali, da Sokolstva na njegovem pohodu ne more ustaviti nobena sila, našim prijateljem pa dajmo s tem nove vere in novih sn, da bodo vedno verovali našim sokolskim idejam in našemu delu. Zdravo in na svidenje! — J. K.
Župa. Ceflnfe
OKRUŽNI SLETOVI U CETINJU,
BERANAMA I KOTORU
Tri okružja ove župe priređuju svoje okružne sletove i to u Cetinju 12, u Beranama i Kotoru 4 juna t. god. Ovakav raspored okružnih sletova izvršen je da bi društvo Cetinje što ja-če ispomoglo ostala 2 sleta, pošto je ono najjače i najsprcmnije.
Na slet u Berane poči če iz Cetinja oko 50 Sokola automobilima 150 km, samo da se Sokolstvo u našem Sandžaku pojača i postakne na još in-tenzivniji rad. Takoder če veči broj Sokola iz Cetinja poči u Kotor istoga dana da ispomogne okružje Kotor.
Starešinstvo župe izdalo je raspis svim sokolskim jedinicama u vidu uputstava za slet u Ljubljani. Tim raspisom se sta vij a do znanja vreme polaska (24 juna), trajanje na sletu (27, 28 i 29 juna) i povratak (2 jula). Prosvetni odbor župe poslao je takoder nekoliko raspisa i predavanja u svrhu propagande za ljubljanski slet. Br. Milič, župski novinar, izradio je u vidu predavanja »vodič« (putopis), kojim se ima upoznati svaki polaznik na slet. Br. Velimirovič održače predavanje »Spremajmo se na slet!« Župski načelnik br. Žluva obilazi jedinice i daje uputstva. Neprestano pridolaze nove i nove prijave od društava i četa. Kako je ova župa teritorijalno velika, to se produžilo vreme prijava sve do sada.
Broj prijavljenih za slet u Ljubljani iznosi oko 800 učesnika. Mnogi če putovati u živopisnom narodnom cr-nogorskom odelu. Također se prijavila za odlazak na slet četa Ćeklići isto u narodnom odelu. Još se ne zna tač-no pravac puta. Želja je svih učesniki da se putuje do Ljubljane preko Suša-ka, a povratak preko Broda. Očekuje se od Saveza pravac puta da ga odredi prema mogučnostima obzirom na ostale župe s juga.
ŽUPSKI OTSEK ZA SOKOLSKE ČETE
U Sokolskoj župi Cetinje izvršena je organizacija otseka za sokolske čete, na čijem čelu je župski referent br. Dedič Ćetko. Pojedini župski odbori: prosvetni, poljoprivredni, higijenskl i soeijalni delegirali su po jednog člana. Ovaj odbor je stvorio program rada prema prilikama koje vladaju u ovim krajevima, a saglasno sokolsko) organizaciji. Izmedu ostaloga je predvideno da se širi prosveta u selima, na čemu su pozvani učitelji, koji imaju najviše neposrednog dodira sa seoskim svetom; da čitaju sokolske listove i »Prosvetu«, koja izlazi u Sarajevu; da se uče pismenosti putem organizova-nja analfabetskih tfcčajeva; da se seo-ski nodmladak upučuje u poljoprivred-ne škole, posle svršene osnovne škole, kao i dr. stručne škole prvenstveno u zanatske, obzirom na slabo nzvijeno zanatstvo u ovim krajevima.
Banski načelnik g. Slapničar je pretsednik poljoprivrednog odbora.
Š. M.
SOKOLSKA ČETA U MIRCU
Još pre 2 meseca javili su se selja-ei sela Mirca starešini Sokolskog društva Kotor bratu Marčiču Brunu, koji je uspeo da organizuje 6 sokolskih četa u Grblju, području Sokolskog društva Kotor. Kao ljubomorni na blago-dat i uspehe, što ih postizavaju ostale čete u njihovoj okolini, Mireani su ostavljeni na jedno malo pokusno vreme, koje su izdržali, te su 19 marta pošli iz Kotora starešina br. Marčič Bruno s referentom za sokolske čete br. Klisurom Androm, načelnicom Vik i br. Kovačevičem.
Br. Marčič lepo je izložio važnost i dužnost Sokola, i naročito seoskih četa, nakon čega se pristupilo upisiva-nju članova i naraštajaea. Upisalo se 26 članova i 9 naraštajaea.
Predloženu upravu ovc čete potvr-dila je župa. Nju čine: stareišna br. Kaščelan Marko, zamenik br. Peraš Niko, tajnik br. Kaščelan Krsto, bla-gajnUc Milaš Krsto, prosvetar Kašče-!®nv . ,uro’ načelnik Perovič Ivo, zam. Kaseelan Dušan, revizori: br. Kaščelan Đuro i Marko.
Župa СјиШјапа
SOK. DRUŠTVO LJUBLJANA-ŠIŠKA
Dne 20. maja t. 1. je naš Sokol priredil večerno telovadno akademijo na letnem telovadišču, ki je bilo razsvetljeno z močnimi žarometi in na katerem se je kljub hladnemu večeru zbralo lepo število občinstva, med njimi zastopniki oblasti, Saveza SKJ, Sokolske župe Ljubljana in zastopniki ljubljanskih in okoliških sokolskih društev.
Vse vaje, odnosno nastopi, so se izvajali na reproducirano glasbo z dobrim zvočnikom in na harmoniko, s katero je spretno in mojstrsko spremljal vse točke podnačelnik br. Prinčič Vladimir.
Akademijo je otvorila moška :n ženska deca. Zaplesali so s svojimi vodniki »kolo« živahno in mladostno. Zatem so nastopile članice s prostimi vajami za I. pokrajinski zlet v
Ljubljani, ki so jih izvedle precej dobro in skladno. Sledil je nastop moškega naraščaja, ki je s svojimi dobrimi in posrečenimi skupinami na mah osvojil gledalce. Vrsta članov je dobro izvedla svoje vaje. Nastop sta rejših članov s prostimi vajami iz leta 1904. je občinstvo toplo in prisrčno pozdravilo. Nastopilo je le majhno število starejših bratov, ki pa so svojo nalogo častno izvršili. Vaje z zastavicami je izvajala ženska deca v splošno zadovoljnost. Pri raznoterostih so nastopili člani in moški naraščaj z raznimi efektnimi izvedbami in so pokazali mnogo spretnosti in gibčnosti. Ženski naraščaj je z gimnastičnimi vajami očaral občinstvo. Naraščajnice so bile deležne velikega in prisrčnega aplavza. Nastop moške dece z metulj-nicami je bil v splošnem dober. Višek akademije pa je bila simbolična telovadna skladba društvenega načelnika br. Zalokarja. Ta simbolična vaja je zložena po motivih Suppejeve opere »Lahka kavalerija«. Devetorica članov je nastopila s to vajo, ki je pokazala vse najboljše in najlepše, kar more dati telovadec, ki je vsestransko iz-vežban. Izvedba te točke je bila brezhibna in dela vso čast tako avtorju, kakor tudi telovadcem. Občinstvo pxi tej točki ni štedilo z odobravanjem. Za zaključek akademije so člani, članice ter naraščaj izvajali redovne vaje, ki so izpadle prav dobro.
Akademija je uspela lepo in v občo zadovoljnost občinstva. Pohvala gre prednjaškemu zboru, ki posveča vse svoje sile in moči sokolskemu delu in napredku.
Župa Maribor
DELNI ŽUPNI ZLET V LJUTOMERU
Ker je vse tehnično delo usmerjeno v priprave za pokrajinski zlet v Ljubljani, priredi Sokolska župa Maribor le delni zlet.
Ljutomerski Sokol obhaja letos 30-letnico svojega obstoja. Tridesetletnica sama govori o velikem pomenu tega jubileja za društvo in za našo žu-po. Zamislimo se nazaj v čas, ko se je tukaj šopiril črni dvoglavi orel v znamenju germanizacije — nemškutar-stva. Kdo si je drznil takrat na plan s slovensko sokolsko mislijo? Ljutomer je to storil, danes slavi po težkih bojih jubilej zmage.
Kot najstarejše društvo na našem severu je tvorilo svetlo središče, čigar vpliv je posegal dalje v naše ozemlje. Kmalu za njim so vzrastle nove močne postojanke: Maribor, Ptuj, Št. Lenart itd., ki so se razširile v močna okrožja z nad 100 edinieami naše župe.
Ne z besedami, z delom se hoče župa oddolžiti Ljutomeru ob tem jubileju. Zato hoče zbrati vsaj del telovadcev, ki naj s svojim nastopom manifestirajo zasluge ljutomerskega Sokola in obenem pokažejo, kako so pripravljeni za pokrajinski zlet .
Pokroviteljstvo zleta je prevzel Nj. Vel. kralj Aleksander I.
Program celotnega zleta je:
10. VI. 1933 ob 20 K okrožni zvezdni tek s ciljem — sokolski dom, nato baklada;
ob 21. slavnostna akademija v sokolskem domu.
11. VI. ob petih zjutraj budnica;
ob sedmih poklonitev preminulim
sestram in bratom;
od 8. do 11. ure skušnje vseh oddelkov za popoldanski javni župni nastop;
ob 11.30 povorka po mestnih ulicah;
ob 12. uri slavnostna poklonitev traku, darovanega društvenemu praporu od Nj. Vel. kralja Aleksandra I.;
ob 15.30 javna telovadba.
Pridite vsi na sokolsko slavje v naši prcljubljeni slovenjegoriški metropoli! — Zdravo!
MURSKO SOKOLSKO OKROŽJE V LJUTOMERU
Osem cdinic Murskega sokolskega okrožja je bilo zbranih dne 21. maja pri Sv. Duhu na Stari gori ob priliki propagandnega okrožnega pešizleta, kjer si je spletla mlada četa svoje sokolsko gnezdo. V prvi vrsti je bil namenjen izlet pregledu in skupni predelavi prostih vaj na godbo za člane in članice kot priprava za delni župni zlet v Ljutomeru dne 11. VI. in za I. pokrajinski zlet v Ljubljani. Pogrešali smo dve četi, ki bi se naj tudi udeležili izleta, akoravno ne znajo vseh štirih prostih vaj. Vsaj načelniki bi morali biti navzoči.
Lepo zasnovanemu izletu so sledili še lepši uspehi. Sodelovala so tudi oddaljenejša društva: Ljutomer, Gor. Radgona, Križevci in Veržej.
Po kratkem 20-minutnem odmoru se je vršil nastop. Proste vaje 9 nara-ščajnic iz Ljutomera pod vodstvom s. Mohoričeve so bile skladno in odlično izvedene. Nato so nastopile članice, 57 po številu, pod vodstvom okrožne načelnice s. Severjeve, ki so prav zadovoljivo izvedle proste vaje. Član:, 85 po številu, so pod vodstvom okrožnega načelnika br. Stoparja nastopili z vsemi štirimi prostimi vajami — razen sestopa, ki je pri preizkušnji pokazal, da je tu treba še temeljite vež-
be. Vaje so bile izvedene za prvi skupni okrožni nastop dobro. Le pri raz-stopu je treba še posebno paziti na ravnanje in kritje.
Vse vaje, določene za I. pokrajinski zlet v Ljubljani, so se izvajale na godbo iz Male Nedelje, ki je prav dobro prestala preizkušnjo in ji moramo k naslovu sokolske okrožne godbe samo čestitati.
Po izvedbi prostih vaj članov je okrožni prosvetar br. Karbaš v zanosnem govoru pozdravil zbrani narod. Tu moramo z radostjo pripomniti, da je prisostvovalo nastopu veliko domačega ljudstva, prišli pa so tudi kmetje in kmetice od daleč
Po nagovoru je sledila prijateljska tekma v odbojki na lepem in tehnično pravilno urejenem prostoru med Ljutomerom in kombiniranim okrožnim moštvom. Zmagal je obakrat Ljutomer. Tudi odbojki je sledilo občinstvo z največjim zanimanjem.
Za tem se je razvila do odhoda zabava.
SOKOLSKO DRUŠTVO HOČE
V Slivnici deluje že precej časa narodni orkester »Guslar«, ki ga tvorijo večinoma dijaki-Sokoli pod vodstvom šol. upravitelja br. Mejovška. Ta orkester je za naš okoliš velikega pomena, ker imamo v njem edini orkester, ki vedno rad in nesebično sodeluje pri naših prireditvah. V svrho dobave sredstev za odplačilo inštrumentov je priredil v nedeljo 14. V. t. 1. komedijo v treh dejanjih »Voda". Napravili smo ta dan tudi mi mal izlet v bratsko nam Slivnico, da si ogledamo to prireditev in ni nam bilo žal. Igra je bila v režiji br. Mejovška izvedena izborno ter je bilo navzoče občinstvo izredno zadovoljno. Čestitamo »Guslarju« k tako dobremu moralnemu, kakor tudi gmotnemu uspehu.
Materinski dan smo proslavili skromno tudi v Hočah. Priredili smo skupno s hoško šolo v nedeljo 21. V. t. I. mladinsko igro »Pri mamici je največja sreča«. Režirala je učiteljica s. Volčjakova. Obisk je bil nad vse pričakovanje dober, mnogo je bilo odraslega občinstva, največ pa seveda šolske dece ter je bila dvorana nabito polna. Poleg hoške šolske dece je dospelo k igri največ šolske dece iz Slivnice, ki jo je privedla učiteljica sestra Zabukošekova osebno. Najsrčnejša hvala vsem, ki so na katerikoli način pripomogli k tako lepemu uspehu prireditve.
Kupujte zastaifa kod
I.
Ljubljana, Pražakova ul. 8
2G5-6
Župa Mostar
SOKOLSKO DRUŠTVO MOSTAR
23 aprila o. g. održana je dečja sokolska akademija.
Program se sastajao iz 14 odabranih tačaka.
Sve tačke na programu izvodene su uz pratnju glasovira.
Osim sokolske dece program su potpomogli svojim učeščem i učenici osnovnih škola: »Kraljice Marije« I »Knjeginje Zorke«.
Odziv publike t. j. dečijih roditelja bio je na svome mestu, te je uglav-nome i drugi razlog napred iznet za postignuče cilja akademije postignut.
Moralni i materijalni uspeh akademije je vrlo dobar.
SOKOLSKO DRUŠTVO KLJUČ
Društvo je priredilo proslavu trez-venosti u zajednici s društvom trezve-nosti »Naše zdravlje« i osnovnom ško-lom na 25 maja o. g., održanjem predavanja i trezvenjačkom povorkom koja je prošla ulicama do vežbališta uz velike manifestacije ideji trezvenosti.
Akademija je otpoeela predavanjem brata St. Bojoviča »Medecinsko soeijalni pogledi na alkoholizem«, trez-venim deklamacijama i pesmom »Mi smo daci trezvenjaci«, koju su otpevali učenici osnovne škole. Zatim su sve kategorije nastupile sa sletskim vežbama, a muški naraštaj sa skupinama. Nastu-pilo je u vežbačim odelima 98 vežbača. Prisutno je bilo 500 do 600 lica. Sreski veterinar br. Andrejevski prikazao je štetnost alkohola pomocu zidnih slika, a zatim je nastavljena igranka.
Župa Niš
ŽUPSKI SLET 4 i 5 JUNA
jPripreme za ovogodišnji slet Sokolske župe Niš, koU če se održati 4 i 5 juna o. g. u Nišu u punom su toku. U očekivanju velikog učešča Sokola sa teritorije ovc župe, jedne od najveeih u našem Savezu, koja obuhva-ta prostor od Prahova i Tekije na Dunavu, do Podujeva, Vranja, Bosilj-grada i Caribroda, u župi je več davno obrazovan sletski odbor, koji je u punom jeku rada, da bi i ovogodišnji slet ispao što bolje.
Prema programu, več 3 Juna do-laze takmičari, radi učestvovanja U župskom takmičenju, koje počinje 4 juna u 6 časova u jutru na letnjem vež-balištu niškog društva. Istoga dana (4 juna) dolazak učesnika, a u 18 časova je zbor društvenih načelnika u Sokol-skom domu; u 20 časova povorka bak-Ijadom kroz grad i pozdrav g. banu Moravske banovine. U 21 čas. svečana sokolska akademija u sokolanJ.
Glavni sletski dan je 5 juna s ovim rasporedom; u 4 časa budenje sokol-skom muzikom kroz grad; u 4.30 časova proba na sletištu (Igralište S. K. Po-beda«); u 10.30 časova polazak povorke sa sletišta kroz grad i pozdrav gradu Nišu pred opštinskim domom. U 16 časova na sleiištu javna vežba na kojoj če nastupiti sve kategorije članstva ovim redom: Muška i ženska deca (proste vežbe); muški naraštaj (sletsikc vežbe); ženski naraštaj (sletske vežbe); Ruski Soko: vežbe na spravama (sva odeljenja); Željeznička škola (proste vežbe); vežbe vojnika; vežbe seo-skih sokolskih četa; članice (sletske vežbe); članovi (sletsike vežbe); dečje igre; sokolska konjiča.
Ovogodišnji sletski znak pretstav-lja Čele-kulu, simbol borbe i pregnu-ča ovoga kraja za slobodu i ujedinje-nje našeg naroda. Izraden je po pozna-toj staroj slici ove kulc, radu našeg. slikarskog veterana, g. Stevc Nikšiča-Lale.
Župa Novo rnesio
MIRENSKO SOKOL. OKROŽJE
Mesec maj nas je vseeno pregnal iz zatohlih sob in telovadnic v naravo, v gozd. Izvršujoč sklep župnega TO, je naše okrožje organiziralo svoj prvi tajni izlet, ki se je izvršil prvič v župi v nedeljo 21. maja popoldan. Udeležila so se ga vsa društva razen Žužemberka, ki je, žal, preoddaljen. Vsa društva so se podala peš s sedežev svojih edinic točno ob 12.30 uri z vsemi telovadnimi oddelki in ostalim članstvom in po dveh do treh vmesnih postajah prišla na cilj, ki je bil na Rakovniku v gozdičku grofa g. Barb;\ kjer je bratsko društvo Mirna istočasno imelo piknik. Veselo petje sokolskih koračnic je odmevalo po vaseh, kjer so korakali Sokoli, hiteč na tajni izlet k neznanemu cilju. Zanimiv ic bil pogled na prihajajoče skupine — društva, ki so se vsipala z vseh strani v prijazen gozdiček.
Kmalu po 16. uri pa se je izvršil na lepem tenis prostoru gradu na Rakovniku prvi poskusni nastop vseh oddelkov z letošnjimi vajami. Otvorila ga je moška deca (36) pod vodstvom br. D. Berceta, _ki je strumno podala vse tri sestave. Štetje naj bo v bodoče jasnejše! 42 žen. dece pod vodstvom s. Nežirne je odtelovadilo vaje še dosti dobro, le razstop in sestop bo treba še vežbati. Moški naraščaj (17) pod vodstvom- br. Herbsta je odvežbal I. in II. sestavo dobro, le III. in sestop šc nista zrela. Boljši je bil nastop 12 naraščaj nie pod vodstvom s. D. Čcbulje-ve, le nekatere gibe bo treba še izravnati. 24 članic je pod vodstvom scs. okr. načelnice Kolenčeve skladno od-vežbalo vse zletne vaje, le tempo jc bil z ozirom na godbo prepočasen. Zaključili so nastop člani (53), ki so pod vodstvom okrožnega načelnika brata Tratarja še dosti skladno podali vse sestave.
Ob zaključku je pozdravil in pozval vse navzoče brat okr. načelnik, da se udeleže polnoštevilno prihodnjih okrožnih župnih in saveznih pri reditev. Izleta se je udeležil s strani žup. načelništva tudi župni načelnik brat Lj. Papež, ki se posebno zanima za vsako tehnično delo v našem okrož ju. Skupna udeležba po društvih je bila: Mirna 83, Mokronog 53, Št. Janž 61, Trebnje 61, Št. Lovrenc 48, a najmanj Št. Rupert 26, ki je bil najbližji. Disciplina je bila splošno prav dobra, zato je tudi izlet uspel, kar je gotovo zasluga vseh načelnikov društev, ki so vodili oddelke.
Po vseh društvih je bil izvršen pregled vseh vaj po okr. načelništvu. Vaje so naučene povsod — sedaj se prično samo piliti.
Za Ljubljano je naše komaj sedem društev broječe okrožje prijavilo prav lepo število telovadečih vseh oddelkov, in sicer: 85 članov, 35 članic, 31 moškega in 16 ženskega naraščaja, 66 moške in 62 ženske dece, skupno 300 telovadečih. Tudi tekem se udeleži okrožje s 33 člani in 10 članicami v srednjem in nižjem oddelku. Tekmu jejo vsa društva razen Št. Ruperta.
Okrožje se udeleži nastopa Sokoi. društva Trebnje korporativno 4. junija, enako izbirnih župnih tekem 11. ju nija v Novem mestu. Po ljubljanskih svečanostih pa priredi na Mirni tretji okrožni zlet, ki bo 16. julija.
SOKOL. DRUŠTVO MOKRONOG
Prosvetni odsek Sokolskega društva Mokronog jc priredil v režiji br. st. Pavla Herbsta dne 13. in 14. maja 1933 »Grudo«, igro iz kmetskega življenja. Vloge so bile srečno razdeljene in odigrane povsem skrbno in spretno v splošno zadovoljnost vseh navzočih in igralcev samih. Kljub vsemu požrtvovalnemu delu in trudu sodelujočih pa je bil obisk skrajno minimalen.
CIKORIJA
501-3
Župa Novi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO BAČKA TOPOLA
Sokolsko društvo Bačka Topola proslavilo je 21 o. m. na veoma svečan i dostojanstven način desetgodišnjicu svoga opstanka, i želeči da ovaj svečani i značajni jubilej obeleži i vidnim znakom, osvetilo je svoju društvenu zastavu, koju je poklonio ovome društvu njegov starešina br. Kosta Lavi-rac.
Sokolsko društvo u Bačkoj Topoli proslavljajuči ovaj svoj jubilej pobo lo je svoju pobedonosnu zastavu u sveto naše tlo, i ovime ponovno dokazalo da smo tu, i da tu ostajemo i svojim delom dokazali su Sokoli u Bačkoj Topoli, da su u tešikoj i nejedna-koj borbi protiv tudinske najezde ostali pobedioci. U povorci, koja se kre-tala od vežbališta glavnom ulkom do tribine, gde se je izvršilo osvečenjc, ueestvovalo je 860 Sokola i Sokoliea svih kategorija. Ovo je zaista toliko impozantan broj, da su gosti sa stranc ostali zadivljeni, i odali su syako priznanje onoj bruci i sestrama, koji su svojim neumornim radom uspeli to da stvore. Nakon osvečenja zastave po-zdravio je goste starešina društva brat Lavirac veoma lepim i temperament nim govorom. Iza njega govorili su: izaslanik ministra za fizičko vaspitanjc naroda br. M. Petrovič, načelnik istog ministarstva, izaslanik bana: g. nače! nik sreza B. Topola; izaslanik župe br Kneževič, tajnik i na kraju zahvalio sc. u kratkom, ali veoma lepom govoru darodavcu zastave, u ime društva pro svetar br. Marot. — U podne bio jc. prireden za delegate i uzvanike banket. — Po podne bila je priredena na nu-gometnom igralištu ovd. šport, kluba javna vežba, koja je u glavnom veoma dobro uspela. Šteta, što je pre počet ka pala sitna, veoma kratkotrajna kisa, koja je preplašila publiku, koja »i-je u naročito velikom broju učestvo-vala, oko 500 do 600. Na javnoj vežbi ueestvovalo je 688 vežbača svih kute gorija i jedan vod (42) vojnika Vaz duhoplovne podoficirske škole iz Pc trovaradina. Prema pokazanoj vežbi mogao bi sc utvrditi jedan red, sliean nekakovoj ranglisti, koji hi nam po-kazao uspeh pojedinih grupa. M. deca (338); m. naraštaj (62); stari ja brača (15); ž. deca (105); ž. naraštaj (43); Cia novi (78); članice (26). — Pored ovili nastupio je napred imenovani vod vojnika u vežbama s puškama; izvedba je bila odlična. Isto tako nastupili su čla novi na vratilu i razboju, a m. naraštaj na konju bez hvataljki, i oni su u pot punosti zadovoljili.
U veče je priredena akademija s dobrim uspehom. Kao uvod muzika je otsvirala 2 koncertne tačke, odlično. Ž. deca odvežbala jc proste vežbe vrlo dobro. Jedno odeljenje članova na konju s hvataljikama pokazalo nam je jednu obaveznu i jednu slobodnu vež-bu, i zadovoljili su. Ž. deca vežbom: »Leptiriču šarcniču ...«, uz pesmu, iza-zvala su dopadanje, no uspeh bi bio još veči da su uzeta manja deca. Različnosti: dva para članova pokazali su nam razne stvari, uglavnom akrobacije, kojima možda i nije mesto na aka demiji, ali je ovo ipak bila veoma zgo dna i uspela manifestacija sistematske telesno kulture. — Nakon odmora, sokolska muzika je opet dala dve koncertne tačke, koje su požnjele još veči uspeh. — Članovi: proste vežbe deve-toricc, kod ove tačke, bez svega dalj-njoga, toplo bi preporučili ovoj brači, da se u buduće ugledaju na svoju naj-mladu braču. Vežbe na razboju: članovi, i ovo odeljenje je potpuno zadovoljilo. Na završetku ž. naraštaj uz vežbu i pesmu izveo je jednu apo^teozu našem moru, što je naišlo na dopada-njc.
Na završetku moramo napomenu-
ti da se je Sokolsko društvo Subotica odazvalo pozivu i sa 149 aktivnih učes-nilka i svojom muzikom: muzika ovoga društva dala je ceo muzički program, kako za vreme povorke i javne vežbe tako i koncertne tačke na akademiji, te jc i ovoga puta dokazala svoje dobre kvalitete.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEŠKA
Sokolsko društvo Beška održalo je na Spasovdan javnu vežbu na kojoj su nastupile sve kategorije članstva. — I pored rdavog vremena poseta je bila rekordna.
Program je bio sledeči: osnovna Skola nastupila je s prostim vežbama; muška i ženska deca vežbala su vežbe propisane za župski slet u Somboru; ženski naraštaj — simboličke vežbe; članovi su nastupili na spravama; naj -zad je nastupio muški naraštaj s utafc-mieom i igrom. Po završetku javne vežbe pristupilo je se narodnom veselju, uz sudelovanje vatro^asne fanfare.
Primečuje se, da ovo mlado društvo osetno napreduje kako u broju članova tako isto i tehnički.
SOKOLSKO DRUŠTVO SOMBOR
Na prvi dan Duhova 4 juna, odr-žače se veliki slet Sokolske župe Novi Sad u Somboru. Svi se pododbori slet-sko« odbora u Somboru spremaju za slet največom revnošču. Pododbori za nastanbu i doček več se prijavilo preko .3000 Sokola i Sokolica za skupno stanovanje. Ministarstvo saobračaja dalo je popusta na držav, železnicama od 50%. Na sletu če ueestvovati Sokoli i Sokolice iz svih 57 sokolskih dru-štava i 16 četa ove sokol. župe. Gra-dani grada Sombora željno očekuju 3 juni da pri dočeku gostiju opet pokažu svoju susretljivost i gostoprimstvo kao prc 6 godina prilikom posvečenja so-kolskog doma.
Župa SušaR - Rifelca
SOKOLSKO DRUŠTVO CRIKVE-NICA
Naše Sokolsko društvo počelo je u zadnje vreme intenzivnije da radi. Naročito se to opaža kod podmlatka i naraštaja, kojih je svakim danom sve više i više.
Sokolska misao zahvača sve više i starije, jer deca ih privlače svojom ve-sclošču i oduševljenjem.
Ovih dana izgubilo je naše društvo dva agilna elana i to braču Luku Brnjca, koji je pozvan u vojsku i Milana čolakoviča, koji je premešten u Korenicu.
SOKOLSKO DRUŠTVO GOSPIĆ
Na Spasovdan osvečen je u selu Ostrvici »Dom Petra Tesliča«, sto ga je podigao br. Petar Teslić, senator i veleindustrijalac iz Siska, kao spomenik svojoj majei. Taj dom sagraden je za parohijalni stan, ali su u njemu predvidene i prostorije za sve kulturne
ustanove u selu. U njemu su i prostorije sokolske čete, pa je stoga prigo-dom osvečenja prireden i sokolski na-stup matičnog društva Gospič sa 9 četa. Nastupile su sve kategorije vežbača s prostim vežbama, koje su izvedene vrlo dobro i na opšte zadovoljstvo svih gledalaca. Naročito ih je oduševio na-stup muškog naraštaja, ikoji su goli i bosi, unatoč jakoj kiši, odvežbali svoje vežbe besprikorno. No kruna ove uspele priredbe bio je nastup seljaka Sokola. 126 vežbača (toliko je moglo pri-miti vežbalište) odvežbalo je svoje lepe vežbe odlično. Ovaj uspeh je tim veči kad se uzme, da su te vežbe naučene u nepuna 2 meseca.
Posle sok. nastupa razvila se je prava narodna veselica,
bvm.
SOKOLSKO DRUŠTVO KASTAV
Dne 14 maja upriličilo je naše društvo izlet. U odredeno vreme kre-nula je duga povoiika izletnika, na čelu s glazbom iz Spiničiiči, put Sv. Mateja, gde se je tog dana proslavljalo 12 godišnjicu oslobodenja. Tu smo nastupili s vežbama za slet u Kastvu i za župski slet u Sušaku. Nastupu je pri-sustvovalo preko 600 gledalaca. Nastupila su ž. deca s »Igrankama« od br. Borasa, m. deca s prostim vežbama za slet u Ljubljani, ž. deca s vežbama s čunjevima, a članovi i članice s prostim vežbama za slet u Ljubljani.
Naveče održala je Narodna čita-oni-ca u Sv. Mateju vrlo uspelu akade-miju.
Ovaj prvi naš izlet uspeo je iznad svakog očekivanja i dao novih pobuda za dalj nji naš sokolski rad na ovoj izloženoj taeci naše domovine.
Župa Tuzla
SOKOLSKA ČETA PRIBINIĆ
Sokolska četa Pribmič priredila je 14 maja 1933 godine zabavu s vrlo lepim i biranim programom.
Matično društvo Teslič priredilo je izlet u Pribinič sa svojim celokupnim članstvom, kao i dr. građanina, prijatelj ima Sokolstva.
Program zabave bio je sledeči: 1) Pozdravni govor brata starešine. 2) Deklamacija »Zdravo«, od dr. Rašica. 3) Vežbe članova čete. 4) »Muha i buha«, od Zmaja J. Jovanoviča, deklamcija.
5)	Pozorišni komad »Nevidljivi Jurič«, izvodili su članovi i članice čete. Na kraju bila je tombola.
Ova je priredba, sama po sebi, uspela vrlo dobro moralno i materij al-no, a uz to bila je dostojna manifestacija sokolske snage.
Ž.upa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO LEPO-GLAVA
Brat Deduš, delegat župe, održao je u nedelju dne 21 maja uspelo predavanje o »Svrsi Sokolstva na selu«. U vrlo lepom govoru protumačio je pri-sutnima naše nacionalno, gospodarsko, higijensko i kulturno stanje, te borbu našega naroda za oslobodenje i ujedi-njenje. Predavanje je bilo vrlo pažlji-vo saslušano i popračeno burnim odobravanjem.
SOKOLSKA ČETA KAMENICA
Dne 20 maja održali su u ovdaš-njoj osnovnoj školi predavanja br. dr. Oton Šamtel i br. Vladimir Deduš pred velikim brojem slušalaca-seljaka. Govorili su o našem gospodarskom, na-cionalnom i političkom životu, ikao i o zadacima Sokolstva u našem selu. Govornici su nagradeni dugotrajnim aplauzom.
SOKOLSKO DRUŠTVO PRELOG
21 maja ove godine priredilo je Sokolsko društvo u Prelogu svoj ovo-godišnji javni nastup, koji je u svakom pogledu najbolje uspeo. Več na stanici Donji Kraljevec dočekani su izaslanici župe, te bratsko društvo iz Kotoribe, dok je društvo iz Ludbrega došlo pe-šice. U zajednici sa društvom Donji Kraljevec svrstala se je velika povorka Sokola i predvođena glazbom varaž-dinskog Sokola, ušla uz pucnjavu mu-žara i barjacima okičen Prelog.
Na ukusno uredenom letnom vež-balištu nastupile su, pod vodstvom društvenog načelnika, brata Frančiča, sledeče kategorije: muška deca (52), ženska deca (28), muška deca društva Kotoriba s puškama (9), muški naraštaj (27), ženski naraštaj (13), članovi (30), članice (11) i na spravama tri vrste. Na preči nastupio je i prvak župe, br. Ke-rec. U odbojci odigranoj izmedu Kotoribe i Preloga, uz živo učestvovanje gledalaca, pobedila je vrsta Prelog sa 2 : 0.
Posle vežbe razvila se je ugodna zabava.
Ž.upa Vel. Eečkerek
SOKOLSKO DRUŠTVO KRSTUR
21 o. m. održana je prva ovogodiš-nja akademija koja je imala probni karakter za nastupajuči župski slet, koji če se održati od 3—4 juna u Vel. Ki-kindi. Prvu tačiku izvela su muška deca, drugu tačku izvco je naraštaj; naraštaj-ci su izveli vežbe s motkama. Ujedno napominjemo, da je ova tačka najbolje
uspela, i da su na opšti zahtev i pljesak isti prodefilovali pored publike peva-juči pesmu »Jugoslavijo majko slobo-de«. Posle ovoga nastupili su članovi s vežbama za župski slet. Zatim su nastupili vežbači na spravama. Na spravama su uglavnom učestvovali članovi, koji se misle takmičiti na župskom sletu. S ovim je akademija završena, i publika je sa zadovoljstvom napuštala sokolanu.
SOKOLSKO DRUŠTVO TOMAŠEVAC
18 maja t. g. prosvetar brat F. Fe-tisov, održao je u sokolani pred članstvom društva veoma lepo predavanje. Tema je bila »Alkohol i trezvenost«. Svi su članovi, ovo predavanje pazljivo saslušali i popratiii živim odobravanjem.
Ž.uj»a Xagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAZMA
Članovi Sokolskog društva Čazma svesni svoje zadače rade preko dve godine na okupljanju i jačanju svih nacionalnih snaga.
Uspeh toga rada najbolje se je oči-tovao na prvom javnom zborovanju i nastupu 21 maja u Čazmi, na kojernu je sudelovalo dve i po tisuče gledalaca, što Sokola, a što ostalog naroda iz bliže i dalje okolice. Takovo sokolsko slavlje nije Čazma od svoga postanka doživela.
Več u jutro redala su se kola za kolima vozeči Sokolove i decu u raznim nošnjama uz pevanje, da se sjate na zborište, gde je odmah održano zborovanje.
Iza burno pozdravljenog govora starešine brata Jerke Matulovič, preda-vao je prosvetar brat ing. Kikie-Petro-vić. Nato je brat Miroslav Birtič, načelnik društva, održao govor o važnosti sokolske ideje i discipline.
Posle podne otpočeo je javni nastup prema utvrdenom programu. Nastupilo je društvo Čazma s nara-štajem i s decom njegove čete iz Li-poveana, a uz pesmu članova čete. Deca društva Dubrava sa simboličikim vežbama: »Sa sela« i deca društva Križ s ritmičkim vežbama pobudila su pravu senzaciju kod gledalaca. Društvo Ludina nastupilo je s članicama u ljubljanskim vežbama i s članovima na spravama s vrlo dobro uvežbanim točkama. Deca društva Ivaničgrada izvela su vrlo lepu vežbu od Bogunoviča: Mali vojnici Jugoslavije. Njihov muški i ženski naraštaj vrlo dobro je nastupio u prostim vežbama. Isto tako nastupila su društva Dubrava, Križ, Kloštar Ivanič, na spravama i pokazala lep napredak u svome radu. Čete
društva Čazma: Lipovčani, Dapci i Siščani vežbale su proste vežbe s puno elana i pokazale uspeh, iako su se mogle spremiti za nastup samo kratiko vreme. Od stranih četa nastupila je ona u Cagincu, dok su čete Štefanja i Rečica bile prisutne na zborovanju. Pravo je oduševljenje nastalo, kad je nastupilo u prostim vežbama zajedno 400 muške i ženske dece iz Križa, Čaz-me, Lipovčana, Dabaca, Siščana, Bojane, Draganca i Miklouša. Deca i naraštaj, naša uzdanica, nastupili su u največem broju i s najlepšim točkama, što je zasluga i našega učiteljstva, kojc je ovom zgodom pokazalo, da razume Sokolstvo i da je njegov imjbolji sa-radnik.
Ovaj je javni nastup uspeo preko očekivanja i dao novog poleta društvu, da uz dosadanje tri čete nastavi s daljini. osnivanjem sokolskih eeta, jer je selo naša snaga, a čete naša krila.
SOKOLSKO DRUŠTVO KUTINA
U petak 19 maja održao je u nizu prosvetnih predavanja Sokola u Kutini vrlo interesantno predavanje o de-liktima maloletnih brat Puk Ante, starešina suda. U uvodu predavanja pri-kazao je historijat prava sve do da našnjeg našeg rnodernog krivičnog zakona. Plastički i razumljivo izneo je teorije i odgovornosti napose maloletnih, i brigu države i društva za njih, jer na mladima svet ostaje. Istaknuo je važnost i značenje svakog poj edinca u organizovanom ljudskom društvu, te o odgovornosti njegovoj prema društvu uopče.
Lepo je prikazao brigu i dužnost Sokolstva naročito za mlade, koji treba da iz sokolskih dvorana po rečima velikana M. Tirša odilaze kano pot-puni muževi čvrsta značaja, plemenite duše i snažna tela.
SOKOLSKA ČETA SMRTIČ - RATKOVAC
Inicijativom samih seljana u Smr-tiču i Ratkovcu, osnovana je za ta dva napredna sela sokolsika četa. Bratska župa Zagreb imenovala je ovu izabra-nu upravu čete: starešina Šučurovič Nikola, zam. starešine Radojčič Joco, tajnik Balič Mihajlo, blagajnik Bobič Miloš, načelnik Žakula Dane, prosvetar Bosanac Ilija, te revizori: Cvijanovič Radoslav i Šučurovič Petar.
U četi je 51 član, od toga preko polovice vežbača, koji se s mnogo volje za vežbu sastaju i marljivo rade. Radi toga očekujemo, da če ova naša 14 naj mlada četa, uz pomoč matičnog društva Nova Gradiška i naše agilne čete Medari - Trnava, moči s uspehom raditi i napredovati.	D.	V.
Sušak
Na najlepšem položaja.
O t v o r e n čitavu godinu gll Ci jen e u m j e r e n e. jJ Kupalište besplatno.
»Spomen - Klince«
— Eksere	■■	•■=
za osveden/e sokolske zastave najbolje i jevtino izradjuje MIRKO &МЛТ. graver Beograd, Te raz ij e 1 2<>0—22
Širite
Sokolski
glasnik
„Sokolic" i
radost
Sokolsko sukno
kakor tudi sukna za vsa oblačila si nabavite ugodno samo pri domači industriji volnenih izdelkov
Vlada Teokarović & Komp., Paračin
Tovarniško skladišče
LJUBLJANA / GRADIŠČE ŠTEV. 4
Sokoli kupujte samo domače izdelke!
263—u
Pisemski papir in kartoni l tekolilim grbom 1
Izdelali smo več vrst pisemskega papirja in kartonov s sokolskim grbom na papirju in na kuverti
Prva zaloga je uspela izredno lepo, zato pohitite z naročilom!
Brafo, sestre!
Spremajte se pravodobno na slet u Ljubljani i Sušaku i nabavljajte sve Vaše potrebe za decu, naraštai i članstvo kod najstarije bratske radnje:
Branko Palčic, dobavljač Saveza SKJ
ZAGREB, KR. MARIJE UL. 6 ® Brz. nasl. TRIKOTAŽA ZAGREB TELEFON 26-77 ® F1L1JALA U BEOGRADU, BALKANSKA 24
gde čete biti na potpuno zadovoljstvo posluženi prema propisu Pc.veza SKJ • Zahtevajte cenike i prospekte • Cene umerene
257—23
Cena mapi (10 papirjev oz. kartonov in 10 kuvert) od Din 8’— do Din 11'—
KNJIGARNA
UČITELJSKE TISKARNE
UUBUANA, FRANČiŠ^ANSKA 6 MARIBOR, TVRŠEVA CESTA 44
2G2—22
KlltARNA CT*DE III
цотцАМдадиаииаУАИ
201 — 21
Tko oglašuje, taj napreduje!
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSK1H POTREPŠT1NA
H. DRUCICER Zagreb, Iliča 39
-	r-:-.	-	ВвОдГЛС!, PaSaŽ
Akademije Nauka
NOVI specialni CIJENIK za fOK. DRUŠTVA
sa svim potrebnim uputama upravo SZASAO!
JUGdSLOVENSKA
SOICIILSEA MATICA
U LJUBLJANI
(NARODNI POM)
dobavlja:	P®	ceni*
Odela za žensku decu.........od Din 40— do Din 45 —
Gaćice „	„	„	   30^	„	„ 35'---
Hlačice za mušku decu......... >•	•»	»	__
Košulje ervene za mušku decu	. .	.	.	„	»	35	„	»	4J
Hlače za muški naraštaj ....••••»	»35'	„	„	40’
Košulje ervene za muški naraštaj . . . „	„ 45'	„	„ 50 ~
Marame bele za ženski naraštaj sa
ervenim trnkom.......................a	„	8’
Marame ervene za članice........................ >» 8’
Košuljice bele za ženski naraštaj, platnene.  »	25*
„	„	»	».	>.	panama.........  „	35 —
„	„ „ članice, panama............ » 5U'
„	■- „	„	„	trikotne........ .	.	.	„	„	35*—
Trikotne hlače za članove,	pamučne . . od Din 70 —	do	„	75
Majice za članove............. »	20'	,,	»	25
Cipele za vežbu • •  ......... »	—	”	”	on-
Pojas lakovani za svečanu odoru la.....a	„30
„ » » . »	»>	1Ia   ”
Kape za svečanu odoru.................. »	48
Znaki za kape.......................... >»	4’
„	„ pojas........................... »
Stof za svečanu odoru la...............  »
Ha....................  „	125‘—
”	”	”	”	Ша	.............  „	105 —
n »i »»	**	1	'	»n
Pribor za svečana odela po najnizom cenama
268-22
2.ЗД-21
Шф S«™ Sokola braljevioe Julijo ,E.Ca»g.). Gla.ni i od.ovon,! „rodolk Stjopa. ћкг.ОМф	™