SOKOLSKI GLASNIK
1926.	U	Ljubljani, 31. oktobra 1926,	20.
Savezni dan
Svinia. bratskim župama i društvima!
Temeljem zaključka II. sabora u Zagrebu 1924. godine, slavit če jugo-slovensko Sokolstvo ove godine po treći puta 1. decembar kao sokolski blagdan i kao spomendan našeg narodnog i državnog ujedinjenja. Prva dva Savezna dana pokazala su, da imade nekoliko jedinica u JSS., koje se u svome sokolskom radu još nisu dovinule do onog stupnja sokolske svesti, da bi slavile naš največi narodni, državni i sokolski blagdan.
Zato upozor avarno o d m a h i p r e sv ega sve bratske ž u p e, da budno paze na to, da ne bi bilo ove godine nijednog društva, koje ne bi priredilo Savezni dan!
Svako društvo neka priredi toga dana ili u predvečerje sveč a n u a k a -d e m i j u s a vežbačkim programom i zakletvu n o v o g a članstva sa nagovorom starešine o značenju 1. decembra. N a r o č i t o p a k o u pozoru jemo na ovogodišnji z a k 1 j u č a k P r o s v e t -nog odbora JSS, da u nagovoru ili u posebno m kratkem predavanju dode do izraža j a pitanje sokolskog n a-raštaja kao uzdanice našeg ujedi n jenog naroda i ujedi n j e n e države.
Naš buduči sokolski i državni rod raste iz našeg sokolskog n a r a š t' a j a 1
Sto svečaniji neka bude akt zakletve novoga članstva! Zakletva, koju iz-govaraju članovi i članice doslovno za starešinom, glasi: Zaklinjam se, da ču u društvenem, privatnimi i javnem životu vršiti savesno i verno sve dužnosti, koje mi nalažo svetost i uzvišonost sokolske misli. Izjavljujcm, da su (ni poznati propisi društvenih pravila i da ču ih se bezuvetno držati. Kuncm se, da ču ostati veran jugosloveuskom državnom i narodnem jedinstvu te ideji zajednice sviju Slavena. Zdravo! — (Slovenski tekst): Zaobljubljam sc, da hočem vestno in zvesto izpolnjevati vse dolžnosti, ki mi jih nalaga svetost in veličina sokolske misli, v svojem društvenem, zasebnem in javnem življenju. Izjavljam, da so mi znani predpisi društvenih pravil in da se hočem brezpogojno po njih ravnati. Zaobljubljam se, da ostanem zvest jugosloven-skemu državnemu in narodnemu edinstvu ter ideji vseslovanske skupnosti. Zdravo!
Nakon dovršene zakletve svaki član i članica pruža desnicu starosti i [inlaže ruku na društveni barjak, alco ga društvo imade. Kod zakletve imade biti nazočan celokupan društveni odbor i prednjačiti zbor sa društvenom zastavom.
Sve potankosti glede organizacije Saveznog dana prepuštamo pojedinim društvima, koje neka izvedu, oslanjajuč se na mesne prilike.
Nastojajte, da Saveznom danu prisustvuje po mogučnosti celokupno članstvo i Sokolstvu naklona javnost.
Savezni dan neka bude Sokolstvu ujedno i obvezatan dan posvemašnje trezvenostli!
Sakupite tog dana i naraštaj i decu i pričajte mu o lepoti sokolske ideje, oduševite ih za sokolsko delo. Ustalite ga u sokolskom čislom i plemenitem mišljenju, koje treba da bude konačni cilj moči i lepote naroda, domovine i oslobodenja naše zarobljene brače!
Konačno upozorujemo, da čista dobit priredbe ide u korist JSS, koja se imade odmah posle Saveznog dana odposlati Jugoslovenskom sokolskom savezu zajedno sa iskazom sviju dohodaka i troškova za proslava.
Bračo i sestre! Svi na posao! Svima Vama naš iskreni bratski pozdrav.
Zdravo!
U Ljubljani, 1. novembra 1926.
Starešinstvo Jugoslovenskog sokolskog savesia.
E. (»angl v. r., starosta.	Dr.	Riko	Fux v. r., tajnik
Narodu i Sokolstvu!
Dana 7. novembra 1926. slavi se u Zagrebu, tom našem kulturnom centru, otkriće spomenika velikom i umnom sinu našega naroda, vladici Josipu Jurju Strossmayeru, po čijim je delima Zagreb tek postao ono što jest i što znači u kulturnom svetu.
Tega bi dana trebala ova slava da okupi oko kipa slavnog vladike sve sinove našega naroda bez obzira na pleme i veru, da baš na ovom mestu svi oni, bez razlike, manifestuju veličinu njegovih ideja i da zajedničkim prisustvom dokumentuju ostvarenje tih ideja u jedinstvenoj državi.
Toga bi dana trebala ova slava da sakupi pred svetlim likom neumrlog velikana i sve naše nacijonalne organizacije, medu kojima je prvo naše Sokolstvo i po prošlosti i po sadašnjosti, jer je ono danas po svom radu i nastojanju najispravniji sledbenik ideja i težnja slavnog vladike.
On, čovek širokog pogleda, dubokog uma i širokogrudnog shvačanja, za života je svoga visoko cenio Sokolstvo, a cenio ga, jer je ono bilo od postanka svoga nosiocem velike slavenske ideje, za kojom se baš on svim poletom plemenite svoje duše zanašao. Dokumentovao je to i svojim rečima i svojim obolom, kad se ovamo na jugu, u Ljubljani, osnovao prvi Soko: «Južni Sokol», matica današnjeg Sokolstva u našoj državi. Več tada, pred šesdeset i više leta, oduševljen da je u naše strane presadena slavenska biljka Sokolslvo, pozdravlja on taj čas i blagosivlje čin: «... jer Sokolstvo treba da bude faktor, koji če ujediniti svu braču jedne krvi i jednog jezika.»
A Sokolstvo, koje se svagda duboko klanjalo seni velikoga rodoljuba, koje se i danas sa dubokom harnošču seča velikih dela njegovih, noseči u svome srcu sveti zapis: «... da treba da bude faktor, koji če ujediniti svu braču jedne krvi i jednog jezika*, to je Sokolstvo ostvarilo ovaj veliki ideal velikog umnika i narodnog dobročinitelja, ujedinivši svu braču i sestre u jednoj jedinstvenoj organizaciji <Jugoslovenskom sokolskom savezu».
Pa ipak dana 7. novembra 1926. pred spomenikom Josipa Jur j a Strossmayera neče se okupiti čete jugoslovenskog Sokolstva, neče se pokloniti sokolski barjaci stare slave i prošlosti, sadašnje snage i ponosa, kao i oni u crao zavijeni barjaci zarobljene brače, koji su našli utočišta u slobodnim domovima jugoslovenskog Sokolstva.
Da, neče se pokloniti! Ali ne zato, jer to ne bi hteli, jer ne bi mogli, več zato, jer to neče oni, koji su preuzeli aranžman i organizaciju proslave u svoje ruke.
«Z o v u se u punom broju samo isključivo hrvatska društva, a ostala tek da šalju zasl upnik e. Jugosloven-sko Sokolstvo nije im poželjno, kako ne bi radi pozna tih
194
prilika u Zagrebu pred očima kralja d o š 1 o do neželje-n i h incidenat a.»
Tako nam glasi službena poruka priredivača. Visoko štujuči posvečenu osobu vlada on, našega uzvišenog pokrovitelja, svesni si važnosti momenta, u kome se oikriva spomenik velikom sinu naroda, primarno ovu poruku i uzvračamo je sa otporukom:
Mrtvi vladika Strossmayer ne može da prosveduje protiv ove is-ključivosti, ali Josip Juraj St’rossmayer sa svojim delima i ne-umrlim duhom živi je protest ove uskogrudnosti.
Jest, ideje, duh i dela slavnog unmika protestuju, ai protestuju jasno i glasno, jer historije ne može nitko da izbriše.
Josip Juraj Strossmayer bio je Ilrvat, ali ne isključivi. On je bio i Hrvat i Jugosloven, što više potpuni Sloven.
Njegove je ideje poprimilo jugoslovensko Sokolstvo, pa zato ono hoče i mora da ga slavi i veliča.
Jugoslovensko Sokolstvo i ako sprečeno da formalno prisustvuje otkriću njegovog spomenika, slavi i Slaviče u dušama svojim veličinu neumrlog velikana, noseči još u najdaljnja pokoljenja njegovu neizbrisivu i veliku misao, misao jugoslovensku, koja je danas sviju nas vlast i svojina.
Zdravo!
U Ljubljani, dne 30. oktobra 1926.
Starešinstvo Jugoslorenskog soknlskog saveza.
Načelnik:	Starosta:	Tajnik:
Dr. Viktor Murnik v. r. Ungclbert (langl v. r. Dr. Riko Fux v. r.
Na daljni i novi rad!
Zavladala je zima. Vračamo se u sokolane. U mislima još nam se prevrču uspomene na divne sokolske priredbe prošlog leta, od kojih je največa, naj-divnija bila praški slet.
Mislima na praški slet vračamo se u sokolane, ali ne da plandujemo, več da radimo, jer baš praški slet pokazao nam daljne velike dužnosti. Moramo napred, da usavršimo naš rad oko telovežbe, da podignemo sokolsku ideju do one višine, na kojoj ona mora da bude i po svojoj vrednosti i po svojoj veličini.
I baš sada je za ovaj rad odlučno doba. Na početku smo školske godine, kada se roditelji odlučuju, kojim načinom da upotpune školski odgoj svoje dece, a opet mnogo je omladine ostavilo školske klupe i krenulo u razna zvanja, da se spreme za novi život. Odlučni su to časovi, jer je za dete najsudbonosniji momenat, kada se ono nade na prekretnici svog dosadanjeg života. O tome mora da vodi računa i Sokolstvo. Svu tu decu i mladiče mora ono skupiti u svoje kolo, pa je zato upravo sada najpodesniji momenat da društva ojačaju na naraštaju i članstvu. Neka društva povedu snažnu agila-oiju za novim silama, a stare odgojene sile neka privežu na daljni rad pojačanom energijom u sokolanama. Prva dužnost društava neka bude da nastoje oko toga, da se u sokolane vrate svi oni, koji su i prošle školske godine vežbali, a s ovima da dodu novi, kojima neka se dade što jači sokolski odgoj. Stvarajmo naraštaj kako u redovima dačke, tako i zanatske omladine, jer naraštaj imade da bude osnov društva, na kome če se graditi buduči razvoj, porast i život društva. Iz naraštaja popunjuju se redovi članstva, pa zato i vrednost članstva, a po tome razvoj društva ovisi od odgoja naraštaja.
Društveni funkcijonari neka uvide koje su im dužnosti, neka si budu svesni odgovornosti, a brača prednjači neka prionu uz posao i pregledaju
spiskove članova, kako ne bi bilo nijednog do 26. gocline, koji ne bi vežbao. Ta bas prednjačkih zborova je dužnost, da budno paze na to, da bude život u sokolani bujan, kako bi se telesni odgoj što više podigao, jer samo po-žrtvovnim radoin u sokolani najbolje ćemo ispunjavati naše sokolske ideale. U današnje doba, kada svetom vladaju toliki poroči, baš mi Sokoli treba da se dademo na intenzivan rad prikupljanja članstva i naraštaja. Neka ne bude u našim redovima nijednog brata ili sestre, nijednog naraštajca ili naraštajke, koji ne bi sada u početku zimskog rada priveo u naše kolo bar po jednog člana ili članicu, po jednog naraštajca ili naraštajku. U sokolanama pako neka vlada neprekidan rad. Funkcijonari naročito neka vrše dužnosti, jer Često puta baš radi njih zaipne sve, da s vremenom propadne i društvo. Sada je vreme, da se započne novim zamahom, ponovljenom voljom, obnovljenim članstvom, pojačanom energijom. Zato svi prednjači i funkcijonari društava na svoja mesta, jer vas zove dužnost na daljni sokolski rad.	ab.
Sokolstvom u sela!
Kod nas u jugoslovenskom Sokolstvu, a naročito u južnim krajevima naše države, opaža se velika manjkavost, a ta jest, da Sokolstvo ne izlazi iz grad-skih zidina u sela u onoj meri, kako bi to moralo biti. Stvar je to nezgodna, jer tako i nehotice Sokolstvo onda izgleda, kao da je ono samo varoško, a nije za selo. To ne smije biti! Ispovedamo li glavni princip, da je Sokolstvo opšta narodna ustanova, za sve i svakoga, onda i te kako moramo raditi na tome, da to naše Sokolstvo ne izgleda da je staleško, samo varoško ili kako bi neki rekli gospodsko. Sokolstvo je organizacija života, pa se zato ono i kao takovo imade širiti, a širiti se iinade u prvom redu onamo, gde to traži najveća potreba, a to su naša sela. Samo onda če Sokolstvo stvarno biti ono što mora da bude, ako obuhvati sve slojeve naroda, ako se ono proširi čita-vom državom. Kod nas u našoj državi stup je države seljak, dakle njega treba zadobiti za Sokolstvo. Srčika naroda — seljaštvo — ono treba da bude i jezgra našeg Sokolstva. Istina, bilo je pokušaja. No ovi su odmah u početku krenuli pogrešnim putem. Organizovanje Sokola po selima provadalo se pod nekim posebnim imenima, sa posebnim načinom odgojivanja. I baš ovako organizovanje sela u sokolskom pogledu stvaralo je jednu podvojenost. Osečalo se kao da se Sokolstvo deli u dvoje: u varoško i seosko. To pako ne može da bude, jer je Sokolstvo samo jedno, opšte, jednako za varoš kako za selo. Zato je bilo teško gledati gde se zaobilazi temeljna organizacija našeg Sokolstva i gde se osnivaju neke posebne seoske čete. Naša organizacija poznaje samo društva i odseke i ništa više. Druga je stvar, kako bi moglo biti. No bar za sada treba da se klonemo svega, što bi i malo davalo dojam podvojenosti. Izgleda da su sokolska društva u tome mnogo grešila, a ispravnije, da celom tom radu niso bila vešta. Zato i koje onda1 čudo, da nam od svega toga bilo malo uspeha. No zato taj neuspeh ne treba da nas učini apatičnima. Nije vredilo ovako, pokušat čemo опцко. Možda če biti više uspeha. Istina teško je doči seljaku sa Sokolstvom. Ali kako pre kazasmo, bez seljaka, srčike naroda*, nije Sokolstvo došlo do svog p ra v op izražaja. Zato neka društva uvide potrebu rada u tom pravcu. Sada u ovo zimsko doba najzgodnije je vreme da se započne. Neka si društva po varošima uzmu za najozbiljniju zadaču, da če prvo počet osnivanjem svojih odseka po okolišnim selima. To je u duhu naše organizacije, a i bolje je, jer su tako društva prisiljena sama od sebe, da budu u stalnom kontaktu sa svojim odsecima, da se brinu za njih kako ne bi zahirili. A onda, sada kroz čitavu zimu neka se drže sokolski zborovi, sastanci. Neka drušlva po selima prireduju manje besplatne akademije, skioptikonska sokolska, zdravstvena i poučna predavanja, pa neka nastoje da seljaku omili to Sokolstvo, da ga upozna, a onda
će oni sami posegnuti za organizacijom u svome selu. Seljak treba da nas razume, a lo čemo postići, ako pridemo k njemu. Ne stoji izgovor da je seljak tvrd, da nije za telovežbu ili da mu ona nije potrebna. Baš protivno. Ta taj isti seljak stupa u vojsku, pa i te kako se divimo izvedbama i nastu-pima vojske po našim sletovima. Budimo iskreni, pa priznajmo da su te izvedbe mnogo puta preciznije i lepše izvedene, nego bi to učinili i najbolji Sokoli. Pa i kamen je jedna gruba tvar, a dobar vajar od nje učini umetninu, kojoj se divi svet. Tako i mi, treba da izvajamo dobre Sokole. No čini se, da smo mi loši vajari, pa ne znamo da izvajamo umetninu iz d ob. rog materi-jala. Ili u koliko bi se našao dobar vajar, u našem slučaju prednjak, taj neče da si dade truda, da učini ono, što bi morao. Prigovor: teško je ovo, teško ono, ne vredi. Ne, brate! Ti ne znaš ili nećeš, pa zato ti je teško! Dopuštam, da rad po selima mora biti drugačiji, da se prilagodi seljaku, ali nikako ne dopuštam, da je naš seljak tako tvrd, da ne bi slivatio najprimitivnijih stvari sokolskog vežbačkog sustava. Tu smo u samoobmani, jer ili sela ne pozna-jemo ili nam se neće. To pako imade prestati. Naša opšta organizacija ne može Sekati, ona mora da se širi. Ne ćemo mi, hoće drugi! A zar če se dozvoliti, da nas tko pregazi. Evo tu je inicijativa društvima, da ovim putem usmere svoj rad. Sokolstvom 11 sela, seljacima pod sokolske barjalte! Od-gajajmo ili, da budu ono, što smo mi.	Ante Brozovič.
II. prednjački tečaj JSS
od 15. septembra do 15. oktobra 1926.
(Izveštaj u narednom broju „Sokolskog Glasnika".)
  IZ STAREŠINSTVA JSS. _______________________________
Bratska društvu! Spreinajte se, da dostojno proslavite 1. deccmbar kao Savezni dan i kao državni blagdan!
XXVII. sodnica starešinstva JSS. 27. septembra 1926.
P r i s u t n i: Kajzelj, Franke, Fux, Jeras, Marolt, Smertnik, Turk, Brozovič. — ls priča ni: Gangl, Čobal, Gregorin, Košir. Murnik, Poženel, Kačič, Švajgar, Zelenko.
Sednicu otvara podstarešina br. Kajzelj. — Brat dr. Fux izveštava, da je odbor za podignuće spomenika palim borcima na Bregalnici u Štipu preloži o proslavu o Ikri ća na neizvesno vreme. — Objavljuju smrt osnivača sokolskog društva u Vranjicu brata A. Grgiča. Svi prisutni odaju počasi ustajanjem i poklikom: Slava mu! — Savez ruskih sokolskih društava javlja novi upravni odbor. Prima se do znanja. — Sokolska župa Split zahvaljuje se za prieustvo-vanje saveznih delegata na župskom sletu. — Župa Kragujevac moli, da savez ishodi kod ministra za vojsku i mornarnicu generalnu dozvolu, da vojnici Sokoli mogu vežbati po društvima. Udovoljit če se. — Sokolskom društvu u Biogradu na moru poklonio je brat Ivan Pelicarić kuću za sokolski dom. Društvu se šalje punomoć saveza, da obavi prenos vlasništva. — Župa Ljubljana dostavlja prepis dopisa društva za gradnju sokolskih domova, po kome je ono posednik nekretnina bivšeg sokolskog društva u Brezovici. Stvar če izv id iti osobno na licu mesta brat Kajzelj. — Izveštaj blagajnika brata Turka prima se do znanja. — U ime redakcijonog odbora izveštava brat tajnik Fux, da je o vaj do sada obavljao poslove oko redakcije «Sokolskog Glas-nika». Predlaže da u buduče sve te poslove preuzme brat Brozovič kao glavni urednik lista. Prima se. — Brat Brozovič iznaša predloge o reorganizaciji lista. Prima se time, da se temeljita reorganizacija sprovede na-rednim godištem. — U ime gospodarskog odseka izveštava br. Fux, da je župa Rijeka izvestila, da su društva Gračac i Vrhovine prestala radom, pa da se njihova dugovina briše. Prima se. — Zaključuje se nabava od 10.000 novih članskih legitimacija. Pozvat če se tvomica da podnese novu ponudu. — Društvo Kotor moli dozvolu za rasprodaju blokova u svrhu gradnje Doma. Upučuje se župi na mnenje. — Interno.
XXVIH. sodnica starešinstva JSS. 4. oktobra 192B.
Prisutni: Gangl, Fux, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Kandare, Marolt, Račič, Švajgar, Zelenko. — Ispričani: Franke, Košir, Ludvik, Murnik, Poženel, Turk.
Sednicu otvara starešina brat Gangl, koji izveštava, da je prisustvovao župskom sletu u Tuzli. Starešina pruža opširan izveštaj u kome pohvalno ističe rad tuzlanske župe. Izveštaj se prima do znanja sa zaključkom, da se župskom starešinstvu u Tuzli izreče priznanje i hvala. — Brat starešina izveštava da je primio od NaTodne Odbrane dopis po kojem je izabran u središnji odbor ove organizacije. Pita starešinstvo bi li prihvatio izbor. Kako je Narodna Odbrana organizacija, koja imade iste ciljeve kao i naše Sokolstvo, to starešinstvo ovaj izbor pozdravlja i moli starešinu da ga primi. — S obzirom na veliku nesreču, koja je zadesila naše krajeve usled poplave, zaključuje se, da JSS. pozove svoje članove putem novina, da sabiru doprinose za stra-dalnike. — U stvari dolaska čeških parlamentaraca zaključuje se, da im se na stanicama, kuda prolaze, imade prirediti doček. O tome hitno upozoriti društva — Brat Švajgar izveštava da je dovršio redakciju Sokolskog kalen-dara za godinu 1927. Dat če se u štampu. Tehničku stranu zbrinut če brat Brozovič. — Dalje izveštava br. Švajgar da je do 1. oktobra ove godine statističkom odseku prispelo 69.774 prijava i 15.433 odjava. Stanje je članstva prama tome 44.341. — Brat tajnik dr. Fux upozoruje na otvorenje Doma u Ljutomeru 10. ovog mjeseca. Zaključuje se da če savez zastupati br. Smertnik, a u slučaju njegovog zaposlenja starešina mariborske župe. — Čita se «Hrvatski list» iz Osijeka s obzirom na pisanje o praškom sletu. Ustupa se pravnom odseku. — Bral Kajzelj izveštava u stvari nekretnina bivšeg sokolskog društva u Brezovici. One su stajale 120.000 kruna, otplatilo je društvo 50.000, u dva maha kamate, dok je ostatak duga platilo društvo za gradnju sokolskih domova. Prama tome društvo nije absolutni vlasnik nekretnina. Zaključuje se pribaviti još neke informacije. — Župa Maribor pita kakovo
stanovište imade se zauzeti spram onih članova, koji su bili primljeni, ali se naknadno doznalo, da su bili po sudu kažnjeni. Župi se odgovara, da pouči sva društva, da budu več kod primitka vrlo oprezna. U konkretnom slučaju neka se takovog člana prijateljski pozove da istupi. Ne učini li toga, imade ga se iskljueiti. — Predsednik prosvetnog odbora brat Jeras izveštava, da je prosvetni odsek dovršio program rada za zimski rad po društvima. Jednako da je povedena rasprava o proslavi Saveznog Dana za 1. decembar ove godine. — Temeljem izveštaja da je u nekim školama reducirana pouka o telovežbi, zaključuje se priposlati ministarstvu prosvete odnosni memorandum glede štetnosti ovake redukcije. — Brat Marolt, predsednik organi-zacijonog odseka, izveštava na razne upite društava, koga se imade smatrati u smislu popusta na železnicama vežbačem, a koga nevežbačem, pošto to društva različito definiraju, da se u svim takovim prigodama smatra vežbačem sve vežbače koji vežbaju i aktivne funkcijonare. Ovo se prima. — Brat Kandare izveštava da je sokolsko društvo Split izključilo dra. Josipa Berkoviča radi interpelacije u sednici opštinskog veča. Pošto je još sadržina ove interpelacije objavljena u «Jadranskoj Pošti» i «Novom Dobu>, a ista je protiv interesa Sokolstva, to se isključenje potvrduje. — Interno.
*
Sestrama na znanje! Starešinstvu JSS. stizavaju od raznih društava upiti, da li odgovaraju istini glasine, koje se od vremena na vreme pronose, da če se promeniti svečana odora članica. To ne stoji. Ni iz daleka se ne misli išta menjati na svečanoj odori sestara, več ona ostaje i dalje onakom, kako je prihvačena na glavnoj skupštini saveza u Brodu na Savi. Sta više starešinstvo JSS. preporuča sestrama, da si od reda nabave svečanu odoru. To je dužnost svake članice, jer če samo u svečanim odorama moči da sudeluju kod sokolskih priredaba, a u prvom redu sletovima. Odore, kao i pribor za odore naručuje se isključivo kod saveznog dobavljača br. Branka Palčiča u Zagrebu, Kukovičeva ulica br. 13. Sestre, pazite i na vanjsku opremu, opskrbite se svečanim odorama. To vam nalaže sokolska dužnost.	Starešinstvo	JSS.
Brat Lev Štukelj, naš pobednik na VIII. olimpijadi u Parizu godine 1924., položio je ovih dana sudski ispit. čestitamo! Soko-sudac sudi uvek po sokolskom načelu istine i pravde. Zdravo!
*
Savezni dan. IX. izkaz: Vela Luka 100 Din, Avtovac 50 Din, Kutina 200 Din, Rajhenburg 50 Din, Ada 53 Din, Jagodina 75 Din (za godinu 1924. 100 Din); Daruvar 235 Din.
*
Sastanak župskih statističara i delegata /tipskih prosvetnih odbora održan je 24. oktobra o. g. u Beogradu. Izveštaj o tom važnom zboru iziče u nared-nom broju -fSokolskog Glasnika».
Iz prosvetnega odbora JSS.
l.
Svima župskim i društvenim prosvetiteljima!
Upozorujemo na proglas JSS. glede proslave Saveznog dana. Prva vam je dužnost, da se pob rinete u zajednici sa prednjačkim zborov i m a, da se što veličanst.venije proslavi Savezni dan u svakom društvu bez razlike. Bratske župne prosvetne odbore pozivamo, da pošalju Saveznom prosvetnom odboru odmah iza Saveznog dana kratke i pregledne izvešfaje o moralnom uspehu. Neka ne bude
društva, ko j e ne bi priredilo Savezni dan. U prot iv n o m slučaju neka župe ovakova društva odmah povuku na odgovornost. Veličina sokolske misli nalaže nam dragovoljnu disciplinu, a ova izvršavanje sokolskih dužnosti. Čitava čista dobit Saveznog dana imade se odmah poslati Jugoslovenskom sokolskom savezu u Ljubljani.
2.
Brač« prosvetitelji!
Zaključkom VIII. glavne skupštine u Da kovu, danom 1. oktobra o. g. obavezatno je zabranjeno sokolskoj d e c i uživanje alkohola i pušenje. Pomažite prednjake kod uzgoja dece, kako bi se odnosni zakljuČak strogo izvršavao.
Prosvetni odbor JSS.
__________________________________________________________ IZ	ŽU__
GORENJSKA SOKOLSKA ŽUPA KRANJ.
Osvrt na župslce prilike i neprilike. Gorenjska sokolska župa poznata je u jugoslovenskom Sokolstvu i po svome radu i po svojim radnicima. U ovoj župi naročito odskače velika agilnost i disciplina, pa ove dve kreposti i najviše doprinašaju torne, da je delo u župi tako intenzivno. Ovogodišnji bilanc rada imao je prikazati župski slet. No na žalost nevreme je omelo ovu nakanu. Od čitavog rasporeda moglo se izvesti jedino utakmicu višeg odjela i utakmicu društvenih odjela u prostim vežbama. Kod jedne i druge utakmice istaklo se društvo u Jesenicama. U višem odjelu pobedio je br. Janko Pristav iz Jesenica sa 91'50 tačaka od 100 mogučih, a od društva Sokolsko društvo u Jesenicama sa 233-50 tačaka od 270 mogučih. Kraj Jesenica lepo su se plasirala i društva iz Kranja, Radovljice, Škofje Loke, Koroška Bela-Javomik, Žiri, Tržič i Bled. Župski prednjački zbor odlučio je ove zime preneti dio rada u prirodu. Zato če se svakog tjedna jedno popodne posvetiti izletu spojenom sa raznim vežbama. Naročita če se pažnja posvetiti skijanju. Zato če se u društva odoslati naročiti učitelji, koji če podučavati članstvo. Do godine priredit če župa naročite utakmice, u kojima imadu sudelovati svi vežbači, vežbačice, kao i naraštaj. Inače u društvima bilo je ove godine života i lepih priredaba. Tako je društvo u Bohinjskoj Bistrici otvorilo svoj dom, prirediv lom zgodom lepu javnu vežbu. Sokolsko društvo u Jesenicama svojom jav-nom vežbom je opet pokazalo svoju vrsnoču. Društva se sada od reda spre-maju na zimski rad, pa su po večini i izradeni načrti, koji pokazuju, da se misli mnogo toga prirediti. Samo da se i izvede, a da ne ostane na papiru.
IZ SPLITSKE ŽUPE.
Malo pregleda o radu i životu splitske župe. Ovogodišnji slet splitske župe pokazao je unutarnju njenu vrednost i spremu. No slet je pokazao i to, da župa splitska neče sustati, več da joj je svrha napredak. Slet bio je velika radost sviju nas, a i naš ponos, jer njime smo pokazali, da smo od dela, a ne reči. Tako čemo proslediti i dalje. No u tu našu radost unešena je i žalost, jer je iz redova naših nestalo odličnog radnika brata Andrije Grgiča. Tko je bio Andro to znademo mi ovde u Splitu. Bio je potpun čovek i time smo kazali sve. Pravi narodski čovek, urešen svima vrlinama. To je naročito pokazao kao starešina sokolskog društva u Vranjicu, gde se odlikovao svojim sokolskim i nacijonalnim radom, koji je rad okrunio trajnim spomenikom izgradnjoin Sokolskog doma u Vranjicu. Inače kako uvodno spomenusmo župa se sprema na daljni rad, pa je raspisala natječaj za proste vežbe i to
za kategorije muške i ženske (leče, muškog i ženskog naraštaja. Ove vežbe određene su za slet naraštaja u Splitu, koji če se do godine obdržavati uz poželjno aktivno sudelovanje župa: šibenske, riječke, mostarske, novomeške i zagrebačke. Matica župe, sokolsko društvo u Splitu, započelo je intenzivnim zimskim radom. Taj se rad naročito posvečuje deci i naraštaju, a ne uzmanjka brige i za ostalo članstvo. Tako je brat Borčič u oči dolaska čehoslovačkih parlamentaraca održao uspelo predavanje o Čehoslovacima, a započeo je i kursom za učenje češkog jezika. I druga društva župe rade. Soko u Posti-rama priredio je svoju javnu vežbu, koja je lepo uspela. Jednako je javno nastupio Soko u Milni. Ovo društvo do godine slavi 15-godišnjicu opstanka, pa se več sada sprema na oveču priredbu, koju liani uveličati razvičem svoga društvenog bar jaka. Soko u Visu takoder priredio javnu vežbu, koja je dobro uspela sa dosta tehničke spreme. Jednako i Soko u Supetru pokazuje jak inicijativni rad. Dakle jedno s drugim u župi je očevidan rad i napredak. No kako Soko nikada nije zadovoljan, več je elemenat večnog kretanja, tako če i naša župa da se kreče samo nap red letom i snagom sokolskom.
*
Amo tanio po našem Sokolstvu. Teško je redovito prikazati bujnost života u našim jugoslovenskim sokolskim redovima. U prvom redu krive su župe, pa i društva, koja se teško odlučuju da izveštavaju javnost, a onda sve je to tako rastreseno, da je teško pokupiti u jednu celinu. A ipak to je potrebno, da znademo lmkovi smo, kako nam ltuca bilo i koliko je života u nama. I 011 je doista bujan. Ove godine primečena je radoena pojava, da sva društva bez razlike uvidaju, da je bez dobrih prednjaka nemoguč rad u društvima. Pokazuju to mnogi društveni i župski prednjački kursevi, a naročito je to pokazao II. savezni lcurs, a zapažamo lepu pojavu, da brača idu i u kurseve u Prag. Tako su poslednji kurs u Tyrševom domu apsolvirala brača Žic sa Cetinja i Pogačnik iz Velikog Bečkereka, obojica sokolski načelnici. Kraj ove pojave zapažena je druga jednako važna. Naime da društva teže da podignu što više svojih sokolskih domova. Stvar dobra i pohvalna, jer bez sokolana teško se razvija Sokolstvo. Ove godine otvoren je lep broj domova u Sloveniji. I moramo naročito naglasiti, da su bratska sokolska društva u Sloveniji baš u toni pogledu najagilnija. Ta i ono brojem članstva najslabije društvo teži da dode što pre do svog doma. Tako i treba! No i drugde se jednako radi. Tako se sada dovršava lep Sokolski dom u Somboru, koji zapada do dva milijuna dinara. Jednako se dovršava Sokolski dom u Skoplju, a spre-maju se na gradnju domova društva u Nišu, Šabcu, Arandelovcu, dapače i u Đevđeliji, gde je u tu svrhu več osnovana lepa zaklada. Beograd neče da zaostane. On kani da podigne dom, koji če biti ukras naše prestonice, pa je u tu svrhu več sabrao milijun dinara. Vredno je zabeležiti i nastojanja župa i društava da dodu do svojih barjaka. Ove godine šlo razvijen, što oevečen ih lepi broj. Samo dalje tako. Kraj ovih pregnuča ulaže se mnogo pažnje i opštem razvitku Sokolstva. Ova pojava naročito je primečena u Crnoj Gori, gde su radom oživila društva u Cetinju, Nikšiču, Danilovom Gradu i Podgorici. Za njom ne če da zaostane Stara Srbija, gde je osobito povoljan teren za razvitak Sokolstva, pa se opaža i lep porast i interes. Skopljanska župa u toni pogledu razvija jaku inicijativu. Dakle na sve strane rad i rad. Samo neka bude ovaj rad dobro fundiran na zdravoj bazi sokolske i narodne misli. Mali ispit ovog rada morat čemo pokazati do godine u Ljubljani, gde se sprema impozantan uvod u priprave za naš 11. jugoslovenski svesokolski slet. Tom zgodom obavit če se i otvorenje najlepšeg Sokolskog doma u našoj državi na Taboru. Priprave za ovu priredbu več su u toku, a poznajuč spremu i organizatornu sposobnost naše brače u Ljubljani, nema sumnje, da če ova priredba biti i opet jedan svetli zapis u knjiži historije našeg Sokolstva.
ab.
Sokolska štampa
«Soltol na Jadranu». Primili smo broj 7. cSokola na Jadranu», glasnika sokolskih župa Split i Zadar-Šibenik. List se odlikuje svojom sadržinom. Uvodno donaša članak brata starešine E. Gangla «Bratska reč iza sleta», u kome tvrdi, da je ovogodišnji slet splitske sokolske župe bio najuspelija svečanost. Zatim članak brata dra. Metikoša, 1шji kritički posnmtra opštu mlitavost u sokolskim redovima, pa predlaže da se godimice održaje slet u Splitu, jer je potrebno da imamo stalno svake godine jednu smotru svoje snage. Zatim sledi u posebnom članku opširan opis sleta. A onda br. Markovič iz Sinja u članku <Apostol Jedinstva i Ljubavi» karakteriše ličnost našeg saveznog starešine, dok br. dr. Bego posvečuje tople reči uspomene preminu-lom br. Andriji Grgiču. Zatim slede članci o sokolskem slavlju u Veloj Luci, češkim jezikom pisan članak br. Babačeka o praškom sletu. Ovo nam se osobito svidilo. Članak je pisan češki, a pod noto m dodano je odmah tuma-čenje manje poznatih reči. Doista sretna misao, kako če naši Sokoli polagano i bez muke naučiti češki jezik. Poznati naš pisac, a i urednik lista S. Vrdoljak nastavlja svoju študiju «Smernice telesnom odgoju dece». Suvišno bi bilo naposeb isticati vrednost ovakovih študija, a da su doista vredne jamstvom nam je ličnost samog pisca, našeg najboljeg fiziološkog posmatrača. Slede još <Vežbe osmorice» od br. Murata, a onda se javlja i naš stari radnik br. Boras sa Sušaka svojom proštom vežbom za muški naraštaj, dok se konačno cela sadržina ne završuje raznim vestima iz župe i društava. Kako rekosmo odlična sadržina. List nas podseča mnogo na «Sokolski Vjesnik» župe zagre-bačke, pa mu je doista doličan pandant i služi na časi našoj i opštoj sokolskoj štampi. Samo dalje i napred na korist opšte stvari.	ab.
«Vestnik Gorenjske sokolske župe». Izašao je 7. ovogoiišnji broj «Vestnika Gorenjske sokolske župe» u Kranju. List završava uvodno lepom raspravom brata dra. de Glerie «Higijena u vežbaonici». Ako je ikako mogače dobro bi bilo da se ova rasprava. odštampa u posebnoj knjižici, kako tia slovenštini, tako in na srpsko-hrvatskom narečju, jer ona če biti dragccen priručnik zdravstvenim odsecima po društvima. Brat dr. Kuščer donaša svoje «Vadbene načrte», a onda sledi opis župekog sleta sa rezultatom natecanja, pa razne upute za zimski rad, dok tekst završuju društvene i župske vesti. Na posled-noj strani tabelarno je iznesena statistika župskog tehničkog rada. Ovo je vanredno praktična stvar, pa bi ti*ebale sve župe, koje imadu svoje listove, uvesti ovakove tabele. Neka se vidi koliko koje društvo vredi i radi, a s istinom na javu nije sramota. Ako se društvo stidi svoga nemara, neka na-stoji da če brojke i tabele pokazivati da ispravno shvača sokolske dužnosti. Ovo je vrlo dobro odgojno sredstvo za društva, pa Gorenjska sokolska župa i u tom pogledu pokazuje lep napredak. List preporučamo pažnji i drugih župa, jer to ziivreduje svojom sadržinom.	ab.
______________________________RAZNO_____________________________
IZ CEHOSLOVAČKOG SOKOLSTVA.
Kako Česi kažnjiivaja one, koji vroilaju nacijjunalne svetinje. U našoj državi mi smo širokogrudni spram onih, koji se ismejavaju svetinjama narodnim i državnim. Slučaj, koji se desio novosadskom svešteniku Alimpiji Popoviču u Bratislavi, pokazuje da se u bratskoj čehoslovačkoj posve druga-čije gleda na ove pojave. Vračajuči se sa svesokolskog sleta u Pragu, dok jo sa ostalim Sokol ima prolazio bratislavskim ulicama, neka pijana Madžarica pljunula mu je na sokolsku odoru, prošavši pored povorke. Uhapšena je odmah i ovih dana dobio je brat Popovič saopštenje od bratislavskog suda, da je ta Madžarica osuđena na mesec dana i proterana iz čehoslovačke. V.
Sokolstvo u strunojj štampi. Sudeč po pisanju inostranih listova svi kul-turni narodi, koji cene vrednost nacije po telesnom vaspitanju, u Sokolstvu gledaju najsavršemju telovežbačku organizaciju, prvu na svetu. U Memelu izlazi list «Memeler Morgen-Stimme», koji je več u dva maha posvetio naroči tu pažnju Sokolstvu, a jednom donio i iscrpivi referat o Tyršu i njegovim temeljnim pogledima na telesno vaspitanje čoveka. Naročito su oduševljeni za Sokolstvo Francuzi. Tako list «L’ Education Physique» u članku «Chez les Sokols» donaša oduševljen člamak o Sokolstvu, za koje veli, da njegov telesni odgoj pojačan snažnom moralnom idejom, medu Slavenima stvara idealnu rasu. List se naročito divi sokolskim sletovima, pa u impresijama sa prošlih sletova slavi veličinu Sokolstva.
Uzor Sokola. Vesnik praške sokolske župe donosi vrlo lep spomen članak
0 bratu Vaclavu Ždimeryu, bivšem prednjaku praškog Sokola Vil., koji je upravo pred deset godina kao dobrovoljac jugoslovenske dobrovl jačke divizije pao u bojevima u Dobrudži. Tom zgodom iznosi dobar predlog, kako bi u nagovorima trebalo spominjati ovakove junake i svetle tipove, i to baš pred mladim članstvom i naraštajem. Sokolske junake, koji su padali za oslobođenje slavenske braće u svetskom ratu, ne smije se predati zaboravi, več obratno uveli ih predočavati uzorima današnjim sokolskim generacijama. Ta slavne ljude ne moramo tražiti samo u davnoj istoriji, kada ih danas ima-demo toliko, koji su nikli u našoj sredini, a baš po sokolskom odgoju.
IZ POLJACKOG SOKOLSTVA.
Naš kralj odlikovao starostu poljačkog Sokola. Nj. Vel. kralj Aleksander odlikovao je starostu Saveza poljskih Sokola Adama Zamoyskoga ordenom sv. Save 1. stepena sa lentom. Brat Zamoyski je odvetak drevne slavne poljačke porodice, koja se smatrala od uvele ravnopravnoin sa kraljevskom porodicom. Ugled, koji uživa brat Zamoyski u celom svetu, vidi se odatle, da je nedavno prigodom venčanja svoga sina Nikole primio čestitke od kraljeva: španjolskog, engleskog, belgijskog, rumunjskog, nadalje prezidenta Masaryka, prezidenta Poincarća i maršala Focha. — I mi sa svoje Strane iskreno čestitamo br. Zamoyskom na visokom odlikovanju.
Jubilej poljačkog Sokolstva. Prvi poljski Sokol osnovan je u Lavovu god. 1867. Do godine dakle navršit če se 60 godina od osnutka Sokolstva. Zato je starešinstvo Saveza poljskih Sokola odlučilo da do godine ta j jubilej proslavi na osobiti način. Odlučeno je da se u svakoj pokrajini priredi po jedan pokrajinski slet, onda da se iz čitave Poljske prirede štafetna trčanja u Lavov, tako da se donesu pozdravi sa sviju strana Sokolu jubilarcu, a god. 1928. imade se priredili svesokolski poljski slet, kome če sudelovati svi narodi Slavenskog sokolskog saveza. Misli se otpočeti i gradnjom Sokolskog doma u Varšavi, koji bi dom nosio ime poznatog poljskog sokolskog radnika Adama Durskoga.
Stanovište starešinstva poljačkog Sokolstva o praškom sletu. U jednom od prošlih brojeva doneli smo izjavu starešinstva saveza «Slavensko Sokol-stvo» u pogledu učestvovanja poljačlrih Sokolova na praškom sletu. Sada jc
1 samo starešinstvo poljačkog Sokolstva izdalo izjavu sledeče sadržine: Pošto su domače poljačke i inostrane novine pisale o tome, kako poljački
Soko nije prisustvovao sletu u Pragu, a poštoi su se zlobno i tendencijozno komentirali uzroci tog nesudelovanja, starešinstvo poljačkog Sokolstva smatra svojom dužnošču da iznese čitavu stvar. Još meseca augusta 1925. god. bilo je poljačlco Sokolstvo pozvano na slet u Prag, kada su u Varšavi boravili delegati svili slavenskih sokolskih saveza. Odlučilo se na brojno učestvovanje i odredilo društvima da vežbaju posebne vežbe naročito zato sastavljene. Jednom reči starešinstvo nije nista propustilo, a da nastup poljačkog Sokolstva u Pragu ne bi bio što sjajniji. Ministarstvo inostranih dela ne samo da
je podupiralo naše težnje, več od nas Sta više tražilo brojno učestvovanje, obecujuč svaku pomoč. U aprilu ove godine zatražile su od starešinstva duhovne vlasti ponajprije usmeno, a onda i pismeno, da sletu ne prisustvu-jeino, a to radi Husove proslave. Starešinstvo Sokolstva preko minislarstva inostranih dela nastojalo je duhovne vlasti uveriti o mogučnosti prisustvo-vanja na sletu uz apstinenciju kod Husove proslave. U tome je dapače popustilo tako dateko, da se obvezalo ostaviti Prag u dane Husove proslave. Sva naša nastojanja nisu uspela, a duhovne se vlasti i dalje protivile. Sada je polovicom maja i ministarstvo inostranih dela promenilo svoje gledište, naglašujuč da politički obziri traže prilagodivanje stanovištu Vatikana i da zato ono nije više voljno da podupire našu stvar i opozivlje sve obečane potpore. To je sada primoralo i starešinstvo saveza da šilom prilika opozove svoje sudelovanje na sletu u Pragu, o čemu je COS. obaveštiena 9. juna o. g. No naglašujemo da i ako nismo sudelovali praškom sletu, da to ni najmanje nije uticalo na naš odnošaj do Slavenskog solcolskog saveza.>
Novost u poljskim školama. Ministarstvo prosvete u Poljskoj dogovorno sa ministarstvom vojnim, donelo je novi zakon o telesnom uzgoju škotske omladine. Po ovom novom zakonu posvetit če se več kod škotske dece naročita pažnja tome, da se ona izobraze u vojničkoj telovežbi. Tako če se od sada po poljskim školama uz postoječi šport i gimnastiku deca podučavati u vojničkim vežbama.
IZ RUSKOG SOKOLSTVA.
Amerikan-Ruskij Sokol Sojedinjenija (A. R. S. S.). Ove godine održavao se u Chicagu slet K a rpato ruskoga Saveza Sojedinjcnije, koji je osnovan godine 1892. u Americi, a koji je imao svoj naročiti odbor cSokot So^ jedinjenija», kome je bila svrha da vaspita karpatorusku omladinu u Americi u telesnom pogledu. I utemeljači od prvog početka išli su za time, da ovoj organizaciji dadu sokolsko-slavenski karakter. I njihovo nastojanje urodilo je dobrim rezultatom, jer se organizacija počela brzo razvijati. Ona se u glavnom deli u župe, a ove u «bratstva» i «sestrstva». Kako je njihov razvoj tekao, najbolje se vidi iz statistike, koja je godine 1910. iskazivala 1‘2 dru-šlava sa 262 člana, dok danas broji 337 društava sa 19.000 članova. Sama organizacija pokrenula je još godine 1916. svoj organ ■'■'Sokol Sojedinjenija*, koji je u početku bio polumesečnik, da se kasnije pretvori u tednik. No stvarnu sokolsku vrednost dobiva čitava organizacija tek godine 1918. na zboru u Clevelandu-Braddocku Pa, kada je bio izabran prvi načelnik (hlavnyj upražnatelj) brat Andrej Rusnak. Več godine 1919. organizacija je bila dobro spremljena u organizacijonom i tehničkom pogledu. Te godine broji devet župa sa nazivima: Aleksandra Dudmoviča, Teodora Konjatoviča, Joana Uhrina, Adolfa Dobrjanskoga, Julija Fircaha, Andreja Popoviča, Eugenija Fenčika,, Pavla Žatkoviča i M. Artina. Sela su im župa u: Homes-stead Pa, Charleroi Pa, Jongstovn Ohio, Johnstovn Pa, Seranton Pa, Lans-dorf N. Y., New York N. Y., Bridgepost Com., Chicago 111. Godine 1920. održali su slet u Fantonu N. Y., a na VII. slet u Prag poslali su naročilu deputaciju, koja je posle sleta posetila Podkarpatsku Rusiju, pa lamo snažno uticala da su se počela osnivati sokolska društva. Za vreme svetskog rata mnogi članovi «Sokola» dobrovoljno su stupili u američku vojsku. Sada ove godine na glavnoj skupštini u Ilarletonu Pa promenili su svoje ime i prozvali su «Anierički Ruski Sokob.