KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 30 (3).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 novembra 1934.
PATENTNI SPIS BR. 11216
1,1 • »■—I ■■mil l ■ 1^1 | T ll« MWWWWIIBW—rgil r-l	lil) IIMIHI m ,1 ■’
Dr, Deutsch Desider, Budapest, Madarsha.
Uređaj za uvođenje lekovitih sredstava u telo pomoću jontoforeze.
Prijava od 7 oktobra 1933.	Važi ođ 1 aprila 1934.
Traženo pravo prvenstva od 9 sepetembra 1933 (Madjarskab
Već je poznato, da se lekovita sredstva uvode u telo pomoću jontoforeze, t.j. pomoću električne struje, koja pomoću elektroda biva sprovedena u telo kroz sloj materije, koji naleže na telo i koji je natopljen le-kovitim sredstvom. Ova metoda lečenja se pokazala kao dobra, naročito kod tretiranja reumatičnih obolenja pomoću uvođenja histamina, ali je podesna i za uvođenja drugih lekovitih sredstava, na primer kinina, kofeina, adrenalina i t, d. Takođe je već predlagano, da se jontoforeza sprovodi pomoću podloga iz materije, sposobne za natapanje, na primer iz filtarske hartije, natopljene le-kovitim sredstvom, pri čemu su elektrode, u vidu nalepljenih metalnih listova, ili pomoću Schoop-ovog postupka prskane na podlogu nanesenih metalnih pokrivajućih slojeva, prisno vezane sa podlogom.
Svi poznati uređaji za sprovođenje jontoforeze imaju ipak nezgodu, da potrebuju dovođenje struje od kakvog zasebnog izvora struje i stoga pojedinačno tretiranje može trajat: samo srazmerno kratko vreme, jer pacijenat, koji pri tome u većini slučajeva nije za ležanje u krevetu, nego ide za svojim pozivom, ne može duže vreme biti vezan sa izvorom struje ili ležati. Osim toga i kod poznatog izuzimanja struje iz kakve suve baterije srazmerno visokog napona postoji o-pasnost od opekotine kože, ako jačina struje ne bude pomoću otpora tačno smanjena na dozvoljenu meru ili ako jedna elektroda slučajno dođe u dodir sa golom kožom.
Po pronalasku sve ove nezgode bivaju jzbegnute time, što iz elektroda i same po-
dloge iz materije, koja služi za prijem le-kovitog sredstva biva obrazovan galvanski elemenat, koji daje potrebnu struju za sprovođenje jontoforeze. Pomoću ovog uređaja, čije razmere i težina nisu veće od istih kod dosadašnjih elektroda i podloga, samih, bez izvora struje i otpornika, to je moguće, da se jontoforeza bez smetnje po aktivnost pacijenta u njegovom pozivu, sprovodi kontinual-no u proizvoljno dugom vremenu, tako, da se dakle na primer lekovito sredstvo može za vreme od 24 časa dugotrajno uvoditi u veoma malim količinama u telo, čime bivaju postizani mnogo bolji rezultati, no kod kratkotrajnog uvođenja velikih količina na jedinicu vremena. Osim toga ovde ne može da se desi, sagorevanje kože, pošto ‘galvanski .elemenat, koji se sastoji iz ,elektroda i podloge nema više napona no približno 1 volt, koji ni u kom slučaju ne može biti opasan. •
U slikama su predstavljeni primeri izvođenja naprave po pronalasku. Sl. 1 pokazuje izvođenje kod kojeg je galvanski elemenat obrazovan iz cink-anode 1 i ugljene katode 2, kao i između obe elektrode ležećeg sloja 3 materije sposobne za natapanje, na primer filtarske hartije, gaze ili t. sh, koja poslednja služi za prijem elektrolita i lekovitog sred stva. Tako obrazovani galvanski elemenat biva sa ugljenom katodom prislonjen uz bolesni deo tela, i povratno sprovođenje ka anodi se vrši pomoću daljeg sloja 4 materije, koja je natopljena kakvim električno sprovodljivim rastvorom soli, koji može biti i sam elektrolit, i koji je izolisan od sloja 3
Din. 15,—
materije, T<oji sadrži elektrolit. Radi jednostavnosti mogu se oba sloja materije sastojati iz jednog komada, pri čemu se izolisa-nje može izvesti natapanjem trake 5 sloja materije, kakvim rastvorom gume. U slučaju, da se i sloj 4 materije, koji služi za povratno sprovođenje struje natapa i sam elektrolitom, mora se svakojako starati o tome, da između ovog sloja materije i anode ne nastane potencijalnom padu u galvanskom elementu suprotan potencijalan pad, jer tada se ne bi javila struja. Stoga se u pvom slučaju izvodi veza između ovog slpja 4 materije i anode uz međuuključenje dalje elektrode 6 iz kakvog metala, koji se nalazi u redu napona između anode i katode galvan skog elementa, na primer bakra. Ugljena elektroda biva podesno u vidu grafitnog pra ha nanesena na sloj 3 materije i korisno biva pomešana sa piroluzitom, da bi se na ovaj načjn pri upotrebi amonijumhlorida kao e lektrolita dobio potpun Leklanšeov elemenat.
Ako podloge iz materije pre upotrebe budu natopljene i navlažene elektrolitom i lekovitim sredstvom, na primer histaminom da bi zatim bile stavljene uz telo, to telo kratko vezuje ugljenu katodu sa električno sprovodljivim spojem 4 iz materije, i iz elektrolita se histamin-joni kreću zajedno sa drugim jonima u telo. Podesno je, da se kao elektrolit upotrebi kakva higroskopna so, na primer magnezijum hlorid ili kalcijumhloriđ, da bi se u sloju materije nalazila uvek potrebna količina vlage.
SI. 2 pokazuje drugi oblik izvođenja, kod kojeg je telo uključeno u unutrašnje kolo struje galvanskog elementa. Kao anoda ovde opet služi cink-elektroda 7 a kao katoda u-gljena elektroda 8, no ipak se ovde obe nalaze u neposrednom međusobnom dodiru i struja teče od anode, preko spoja 9 materije, natopljene lekovitim sredstvom, u telo a zatim preko isto tako elektrolitom natopljenog sloja 10 materije, izolisanog od anode i sloja 9 pomoću gumiranih traka 5, ka ka-todi, od koje se neposredno vraća ka anodi. Umesto ugljena može za katodu biti upotreb Ijen i (kalaj, a izvođenje elektroda se može izvršiti pomoću prskanja cinka ili kalaja na slojeve 3 i 10 materije, ili se pak cink i kalaj mogu galvanski taložiti na pomenute slojeve materije. Najzad je takođe moguće, da se kao elektrode upotrebe metalni li stovi, koji se pritvrđuju na slojeve materije.
Pri tome se slojevi 9 i 10 materije mogu izvoditi i kao flaster, tako. da se ceo uređaj po načinu kakvog flastera može nalepiti na bolesno mesto tela.
Da bi se pri tome otpor što je moguće više smanjio u spoljnjem kolu struje, može se cink-anoda staviti i preko veće površine
ugljene katode, kao što je to pretstavljeno u si. 3.
Najzad je takođe moguće, da se površina sloja materije, koja služi za dovođenje lekovijog sredstva, učini većom, no što su elektrode, da bi se pomoću iste mogao bolesni članak obaviti, pri čemu su elektrode, koje služe za proizvođenje struje umeštene na jetjnom mestu sloja materije. SI. 4 pokazuje šematički jedan takav raspored gledan odozgo, kod kojeg se cink-anoda 11 i bakarna katoda 12 nalaze u sprovodljivoj vezi a anoda je vezana sa kakvom dugačkom trakom 13 iz materije, koja biva natapana elektrolitom i lekovitim sredstvom. Sa ka-todom je isto tako vezana traka 14 za struju, koja biva natapana kakvom električno spro vodljivom tečnošću, na primer kakvim rastvorom soli i zajedno sa trakom 13 iz materije obrazuje zavoj.
Patentni zahtev:
1)	Uređaj za uvođenje lekovitih sred stava u telo pomoću jontoforeze, naznačen time, što ima jedan galvanski elemenat, koji se sastoji iz dve elektrode, koje su iz materija različitog potencijala naponskog reda, i iz podloge materije, koje stoje sa anodom p neposrednom dodiru i koja se natapa sa elektrolitom i lekovitim sredstvom.
2)	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što se obe elektrode nalaze međusobno u sprovodljivoj vezi i tretirajuća tela zatvaraju unutrašnje koto struje elementa.
3)	Uređaj po zahtevu 1 do 2, naznačen time, što jedna elektroda pokriva drugu po celoi veličini.
4)	Uređaj po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se sprovodljiva veza između tela i katode isto tako vrši pomoću izolisanog stoja materije natopljenog električno sprovodljivom materijom, vezanog sa anodom i izolisanog od sloja materije, koji se nalazi u dodiru sa anodom.
5)	Uređaj po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što su obe elektrode snabdevene zajednički slojem materije, sposobnim za natapanje, čiji je deo koji pripada anodi izo-lisan od svoga dela, koji pripada katodi, pomoću natapanja kakvom izolujućom materijom.
6)	Uređaj po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što je sloj materije, koji treba da se natopi elektrolitom i lekovitim sredstvom, raspoređen između obe elektrode, koje se ne nalaze međusobno u vezi, i spoljne kolo struje tako obrazovanog galvanskog elementa biva zatvoreno pomoću tela, koje treba da se tretira.
7)	Uređaj po zahtevu 1 do 6 naznačen time, što se veza između katode i tela, koje
treba da se tretira vrši neposredno, a veza između teta i anode naprotiv pomoću kakvog sloja materije, koji je natopljen kakvom sprovodljivom materijom i koji je izolisan od sloja materije, koji sadrži elektrolit.
8)	Uređaj po zahtevu 1 do 7 naznačen time, što je sloj materije, koji služi za zatvaranje spoljneg kola struje isto tako natopljen elektrolitom i sa anodom se ne nala--zi neposredno u vezi, nego posredstvom dalje elektrode koja se sastoji iz materije koja ima negativan potencijal prema anodi.
9)	Uređaj po zahtevu 1 do 8, naznačen time, što se anoda sastoji iz cinka a ka-toda iz ugljenika.
10.) Uređaj po zahtevu 1 do 9 naznačen time, što se treća elektroda, koja se nalazi u vezi sa anodom sastoji iz bakra.
11) Uređaj po zahtevu 1 do 10, naznačen time, što se slojevi materije, koji treba da se natope elektrolitom, odnosno lekovitim sredstvom sastoje iz filtarske materije.
12. Uređaj po zahtevu 1 do 11, naznačen time, što se slojevi materije, koji treba da se natope elektrolitom odnosno lekovitim sredstvom sastoje iz kakve tkanine.
13)	Uređaj	po	zahtevu	1	do	12	na-
značen time ,što se elektrolit sastoji iz rastvora amonijum hloriđa.
14.	)	Uređaj	po	zahtevu	1	do	13	na-
značen time, što	se	elektrolit sastoji iz	ra-
stvora magnezijum hlorida.
15.	)	Uređaj	po	zahtevu	1	do	13	na-
značen time, što se elektrolit sastoji iz rastvora kalcijum hlorida.
16) Uređaj po zahtevu 1 do 15, nazna čen time, što se elektrode sastoje iz metalnih listova, koji su nalepljeni na slojevima materije ,koji treba da se natope elektrolitom, odnosno lekovitim sredstvom.
17.	) Uređaj po zahtevu 1 do 16 naznačen time, što se elektrode sastoje-iz metalnih slojeva, koji su prskanjem naneseni na slojeve materije, koji treba da se natope elektrolitom, odnosno lekovitim sredstvom.
18.	) Uređaj po zahtevu 1 do 16 naznačen time, što se katoda sastoji iz grafitnog praha, kojim je namazan ,sloj materije, koji treba da se natapa elektrolitom, odnosno lekovitim sredstvom.
19.	) Uređaj po zahtevu 1 do 15 naznačen time, što se katoda sastoji iz meša-vine grafitnog praha i piroluzita, kojom je namazan sloj materije, koji treba da se natapa elektrolitom, odnosno lekovitim sredstvom.
20) Uređaj po zahtevu 1 do 20 naznačen time, što je sloj materije, koji treba da se natopi elektrolitom, odnosno lekovitim sredstvom, izveden pomoću natapanja kakvom lepljivom materijom ,kao flaster.
20) Uređaj po zahtevu 1 do 20, naznačen time, što su slojevi materije koji treba da se natope elektrolitom, odnosno lekovitim sredstvom izvedeni kao trake, koje su raspoređene sa obe strane međusobno vezanih elektroda.




■










Ad patent broj 11216
Fig.l
1	9
Fig4
7
12
/
j
%