POŠTARINA' PL'AĆENA' U GOTOVU
CENA' f.~ DIN.
(UM
GLASILO SAVEZA SOKOLA KR A l J E VI NEJ U O OS L AVI I E
ČUVAJTE JUGOSLAVfJU!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din, • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski Drefinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 17 maj 1940 God. XI . Broj 20
Pravo odbrane je svetije od svih obzira!
Sred najsudbonosnijih dana što ih proživljuje svet, pokazuje Jugoslavija da veruje, i u [svoje pravo i u svoju snagu. A u današnjim prilikama to je jedini stav, ko ji može biti od koristi. Sva nastojanja da se protivnici udo-brovolje uzimanjem jagnječe maske, pokazala s u se kao bezuspešna. Pasivna neutralnost, sputana obzirima prema svim stranama, pokazala se 'ne samo kao iluzorna, več i mamac za protivnika, ko ji mu otvara put.
Demokratske sile se pravda ju tj me, da one, več po svojim načelrma, ne mogu da pribegavaju kršenju medu-narodnih obaveza i upotrebi nasilja, kad im je cilj, da se bore protiv toga. Zato nisu ni mogle da unapred one-moguče napadaj na Norvešku, Holandiju i Belgiju, time što bi same, još pre, ušli u te zemlje; dok su napadnuti ne-utralci mislili, da če moida izbeči napada ju, ako nista ne učine da ga izazovu, pa niti to, da unapred organizuju pomoč sa strane saveznika. Medutim su bat ti obziri bili moida presudni u pitanju prevage, koja $e u dosadašnjem razvoju operacija, u Holandiji i Belgiji, pokazala na ne-mačkoj strani.
U sukobu su tu dva shvatanja; i totalitarcj to ne naziva ju obzirima, več sporošču. i nesposobnošči}; dok.munje-vitu bezobzirnost, zajhdno sa svirna „petim kolonama", Hd., dižu na rang novog rnedunarodnog rnorala, zdrave rasnosti i osnove za buduči poredafr i civilizacijц.
Ni je u prirodi našsg čoveka da takva shvatanja pri-hvati, a i velika večina ostalog (ovečanstva (i pored do-sadašnjih uspeha pretstavnika tih teorija) ne može da veruje, da bi ona mogla da iznesu konačnu pobedu. Zato se i podvlači, da su i u rani jim r atovima vrlo, često sve po-bede bile na Strani bezobzirnosti, sem konačne pobede. Pa ipak bi vrlo opasno bilo osi an j ati se isključivo na analogije iz istarije i na ubedenje da n) najmočniji režimi nisti nikada uspeli da se nametnu čitavom sveta, gomilajučiiz dana u dan nove žrtve, nova ogorčenja i nove neprija-ielje.
Načelno može sve to da bude tačno, ali je tačno i to, da čovječanstvo strada, da se ta stradanja proširuju na nove zemlje i da svaki od neutralaca može svakog trenutka da očekuje, da se i na njega prošire.,/ lato treba več unapred da izvrši sve pripreme i da ne propusti ni jedne zapete u sistemu svoje odbrane.
I naimanja sitnica može da bude odlučujuča! Unapred svaki pojedinac treba da zna svoje mesto i svoju dužnost, i da je, bez odlaganja j sa maksimumom energije, izvrši. Nikakvog kolebanja ne sme da hude; u toliko man je sto /e, bar kod nas u Jugoslaviji, JEDNODUŠNOM V OLJ O M MBRODAVNIH I ČITAVOG NARODA , STVORENA NE-IZMENJIVA ODLUKA, — DA SE NAJODLUCN1 JE BRANIMO, — MA KO NAS NAPAO, MA KOLIKO BILO NA-PADAČA 1 MA KOLIKO MOČNI ONI BILI!
TO JE VRHOVNI AKSIOM ČITAVE NAŠE DANAŠ-N JI C E 1 ZATO N JI ME TREBA DA SE RUKOV ODE SVA NAŠA DELA 1 SVE NASE PRIPREME. Sta če raditi vojska na granicarna, to znaju oni koji je vode, i u ko je naš narod gleda sa punim poverenjem. Ali. več sada TREBA da zna I SVAKI COVBK U UNUTRAŠNJOSTI, SVAKA ZENA, PA TAKO REČI 1 SVAKO DETE, KOJA MU. JE DUZNOST, NE SAMO U RATU, VEČ JO$ I DANAS, DOK TRAJE MIR, — DA SE RAT PO MOGUĆNOSTI 07-KLONl!	*
Metode defetizma, stranih agenata, „petih kolona*„ preodevenih padobranaca itd., več su i suvjše otkrivene da bi ma ko mogao biti izhenaden, ko ni je u krajnjoj meri uspavan i demoraliziran. A baš poslednji dani su pokazali, da se odbrambeni moral i odlučnost našeg naroda nalaze na retkoi višini, i da te vrline treba još samo ČVRSTO I CELISHODNO ORGAN1ZOV ATI.
U tome leži gl&vni zadatak i GOLEM A ODGOVORNOST SVIH ISTINSK1 NACIONALNIH .QRGANI.ZA^JA, A U PRVOM REDU JUGOSLOVENSKOG SOKOLSTVA. Oglašlvbn iem pripravnosti i velikom smotrom našeg članstva, prošle netie.1 jč, sokolstvo je pokazalo put. kdji treba Uo pre da se proširi i na sva ostala udruženja, na‘čilav
Величанствени успех смотре соколске приправности, у недељу, 12 маја
Велика смстра југословенског[ соколства, која је у читавој Ју-1 госла&ији обгвљена прошле hs-деље, 12 маја, као прва јавна менифестгиија СТАЊА СОКОЛ-СНЕ ПРИПРАВНОСТИ, коју је сдредио Савез Сокола K. Ј., псказала се, и по броју учес* ника и по духу који је том смстрсм владао, — kso НАЈВЕ-ЛИЧАНСТВЕНИЈА НАША НА-ЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИ-А, СРГАНИЗОВАНА У HA-UJOJ ЗЕМЉИ ПОСЛЕ ОСЛО-БОЂЕЊА.
Не сесло све упраее наших жупа, кего и сваки, најнезнат-нији ч-лзн наших ссколоких че-та, схаатио јв врло добро сми* oso сзе смотре приправности и одлучности, па је зато уложио СЕв напоре, да она успе што саБршеније и да у једној миопи скупи, нв само југословенсно сокслстбо, него и читгву нашу отеџбину, овојом смотром је југословенсно срнопетво хтело прво да укажв пут, иојим треба читава земља да пође и да к>ом даде пример читавој нашој јав-ности. Југословенсио сокопство е свесно своје изузетне одго-всрнооти у данашњим судбо-несним сременима, и зна врло дсбро, да — одмах иза наше јунгчие Еојске, у коју су упрте очи читзеог народа, оно долази на прво место у, приватној ини* 1'ИЈЕТИЕИ, за стварањв унутар-њег фронта, за организацију одбране и отпора, за борбу против ссих страних убацива-к>а и за организЕцију рада и дисциплине. Знајући то, сонол-ство је на првој манифвстацији ссоје припрЕвнооти позвало на окуп и'кључиво своје членство, као ПРВИ KOPAH ЗА ОНУП-ЉАЊЕ СЕИХ НАРОДНИХ СЛОЈЕВА, кога ћв сонолство спрсвести у е?зи св осталим неционестним удружен>има, и у коме ће оио чинити језгру и ргЕати ппедводниче. ДУХ СА-МОСЗЕСТИ, ВЕРЕ, ПОУЗПД. ЊА, БОРБЕНОСТИ И ОДЛУЧ
НОСТИ ТРЕБА ДА ЗАТАЛА-СА ЧИТАВОМ НАШОМ ЗЕМ-ЉОМ, да кажв и најизложени-јем нашем човеку, да ће ra чи-тав народ узети у заштиту; а свима који би хтели да нас на-пвдну, да he наићи на врло тврд орах, о који ће већ уна-пред скршити зубе сви страни агенти, туриоти и издајници, нЕо и сви нападачи, ма иано бројни и наоружани били.
ОДЗИВ НА СМОТРИ БИО ЈЕ СЈАЈАН У ЧИТАВОЈ ЗЕМЉИ, а одушевљење такво, да ra je на кргтком простору немогуће описвти. Било је, додуше, у неним варошима Бансвине Хр-ватске случајева, да су opra-нини власти ометали прире-ђивање ЈЕБне смотре, што је изгзвало разумљиво огорчењв у душгма наше браће. Савез Сокола је најодлучније проте-стирао против таквих мера и препоручио нашим јединицама да се клеие било иаивих инци* дената; па кад већ они, коЈима би то била дужноот, немају до-вољно смисла за општу ствар, нека Соксли покажу да су из-над њих, и да им је спољна безбеднозт преча од свих уну* ТЕрњих размирица, Наше члан-ство се томе и одазвало, али треба наглвсити да је више не-ro жотосно, што се и у оваквим приликама испол>ило ситничар-ско партизанство и што је мрж-ња фргнковачких разбијача од-нела победу над родољубљвм и звконитошћу, Иначв, морамо признати, да је у осталим кра-јевима Бановине Хрватоке смо-тра сбављена без икаквих npe-прека са отране власти, док са стргне нврода, а нарочито се-љсштва, није успште дошло ни до најмањег инцидента, взћ је напротив јавност са највећом симпетијом гледала иа сокол-ску манифестацију.
Није нам могуће донети по-танкости о смотри у појединим јединицЕма ма да су те поједи-ности пуне врло утешл»ивих
шш
narod i na sve krajeve. A cilj te organizacije treba da budt, da još pre opasnosti pokaže, i spoljnim neprijate-Ijima i eventualnim „petim kolonama“, da čemo NAJBEZ-OBZIRNIJE ugušiti svaki njihov pokušaj, pa da ga se več unapred o kane. A ako to ne učine, da budemo u stanju da ga zaista sa največom BEZOBZIRNOŠČU ugušimo!
Ne bojimo se reči „bezobzirnost", jer ona kod nas ne znači št o i kod drugih. Kod nas to ni je bezobzirnost jačeg naoadača prema mir no j žrtvi, več muški stav napadnutog, kod koga NAJSVETIJE BOZIJE I LJUDSKO PRAVO, PRAVO' ODBRANE, POSVEČUJE SVA SREDSTVA, dok svaku obzirnost pretvara u kukavičluk i u zločinstvo.
Kad znamo svoj put i svoju pravd u, onda znamo da su sa nama i Bog i moral. 1 zato odbacimo sve obzire i * predimo na posao. Ne ugrožavamo nikoga, ali ni od koga ne damo sebi oduzeti pravo, da se, i u miru i u ratu, do zubi naoružamo i organizujemo, protiv bilo čijeg ugro-žavanja! Stvari se razvije ju tako, da čitav svet uvida, da mu St radi o biti ili ne biti. A it toga ima samo jedan izlaz, a- neumorno raditi, s r>rkrilati se i boriti! Jer pobe• da Če, na koncu konca, biti ipak onoga, čiia vera i snaga
moralna, a ne samo matrr.ialnh veču istrajnost.
bude pokazala što
Друштво Београд П подиже за« ставу на Калемегдаиу.
чињеница и ееличанствени* призсра живе вере и спонтаног одушевљења. Beh до данас смо примили безброј дописа и теле-графских извештаја о успеху смстре, а тај fce број током не« деље сг.мо расти, па би нам требало читевих десет бројева, да изнесемо све што ее у н>и« ма налази. Зато смо присиље* ни да излучимо само оно шта је најнарактеристичније, а бра-tiy молимо да уваже, да Савез Сокола има преко 2.000 једини« ца, и да је толики број изввш-таја, нарочито ако су двтаљни, немогуће објавити.
5шка и deo#codu
i
Beogradske i zemunske jedini" ce Sokola održale su u svojim sokolanama i letnjim vežbališti-ma uspele smotre, spojene sa predavanjima i programima rada iz narodno odbranbenog va* spitanja. Specijalni automobil, sa starešinom beogradske župe br, Veljom Popovičem, članovima u-prave i našim saradnikom, obi-šao je sve beogradske i zemunske jedinice, gde su se uverili o pravom shvatanju i dužnosti beo-gradskih sokola.
Odziv članstva u pojedinim sokolskim društvima u Beogradu i Zemunu, izražen u sumarnom procentu iznosi nešto preko 750/b« što je vrlo lepo, kada se uzme u obzir da je mnogo njih bilo sprečeno drugim dužnostima, a naročito pozivom na vežbu.
U sokol, društvu Beograd Matica smotra je bila naročito impozantna, s obzirom na veliki broi članstva, vojnu muziku, de-setičnu obuku, starešinstvo Save-za itd. Osim programa, predvU
(Nastavak na 2-oj strani)
U čllavof Jugoslaviji se sokolstvo najspremrnje
odazvalo poziva Ofadžfame
(Nastavak sa 1. Strane)
denog po opštim uputstvima, generalni sekretar Saveza SKJ, brat Radmilo Grdlč, održao je veoma uspelo i vatreno predavanje.
Sokolsko društvo Beograd I održalo je smotru na letnjem vežbalištu, a prosvetar brat Ilič održao je lepo predavanje.
Sokolsko društvo Beograd II obavilo je desetičnu obuku, predavanje za ženske o bojnim ot-rovima, evakuaciji, izvršilo je gadanje puškom i defile pred zastavom. Predavanje su održali starešina ing. Kostič i brat Dušan Jovanovič.
U Sokolskom društvu Beograd 151 održana su predavanja o narodno odbranb. radu, recitacije: »Kako se vaspitala predratna o-miadina« i drugo.
Sokolsko društvo nas čukarici *—■ Beograd IV — osim predavanja i poslanice, izvršilo je oba-vezno takmičenje na strelištu svih pripadnika do 35 godina. Stariji su gadali iz vazdušne puške, izvršene su utakmice u od-bojci, lakoj atletici, održan je čas s maskom i dečiji čas. Osim toga izvedena je ratna služba »osvajanjem«' Banovog brda i druge ratne vežbe.
U društvu Beograd V održali su predavanja župski načelnik brat Maksimovič i brat l^losav-Ijevič, te brat Reljič.
Beograd VI je izvršio smotru I napravio izlet u četu Ivanovo, koji je u svakom pogledu uspeo.
Beograd VII takode je bio na višini, kao i Beograd IX i X.
Zemun - Matica na svom letujem vežbalištu izvršio je smotru. Odziv članstva bio je vrlo dobar. Održana su predavanja i izvršeno prenošenje preko zvuč-nika, što je privuklo veliki broj publike.
Sokolsko društvo Zemun f iz-
‘ velo je na smotri gadanja, odr-žane su vežbe iz desetične obu-ke, predavanja o bojnim otrovi-ma t lekarskim predmetima, za ženske. Svirala je muzika Doma slepih iz Zemuna.
Pripravnost se pokazala opšta i zanos spontan i iskrena odloč-
nost.
I. Sediaček.
Uspeli smotre u ostalo] zemlji
Veliki brojčani i moralni uspeh Imale su smotre u svima župama, Prema dosadašnjim izveštajima,
na njima je uzelo učešča sigurno oko 120.000 Sokola i Sokolica, što znači vrlo lep broj, osobito kad se uzme u obzir, da 'nisu bila pozvana deca i da se mnogi i mnogi članovi nalaze na vojnoj dužnosti. Ima župa, u kojima se na smotru odazvalo do 98°/« či-tavog članstva, naročito seoskog., Sve smotre su otvorene pozdravom zastavi .i čitanjem Savezne poslanice, zatim su održane voj-no-odbrambene vežbe, takmičenja u gadanju, vežbe velosipedskih patrola, pouke u prvoj lekarskoj pomoči itd. U velikom broju jedi-nica vršena su skupna pešačenja, na daljinu od 5 do 20 kilometara, u kojima je junački učestvovalo i starije članstvo. Neke su jedini-ce, baš u vojničkom duhu, odr-žale smotru več u 5 sati izjutra. Gotovo u svima krajevima je na smotrama učestvovalo i ostalo gradanstvo, sa jednakim odušev-Ijenjem, a mnogi su tom prili-kom zatražili da se upišu u Soko.
Naročito brojan je bio odaziv na smotri u župama Beograd, Skoplje, Banja Luka, Kranj, Novo Mesto, Novi Sad, Split, Osijek, Petrovgrad, Sarajevo, Ljubljana, Celje, Maribor, Mostar itd. Iz nekih župa nemarno još pojedinač-nih izvesta j a, ali je nesumnjivo, da je i u njima odaziv bio velik. Prema pojedinim telegramima beležimo, da se je u Novom Mestu odazvalo 90°/o, da je u župi Skoplje učestvovalo preko 7.000 članova, u župi Petrovgrad oko 5.000, da je u Crnoj Gori, i po-red toga što je veliki broj članova pozvan na vežbu, oduševlje-nje bilo veliko; da je u župi
Kranj smotra izazvala vanredan utisak i okupita preko 4.000 članova; da su u Zagrebu, i odziv i raspoloženje, bili odlični itd.
Župa Maribor javlja, da je smotra' imala ogroman moralni uspeh i da je pokazala, da sve što nacionalno oseča ide za sokolstvom u odbrani otadžbine. — U Zagrebu je smotra sokolskih društava I, II, V i VI održana u dvorani Sokola II, gde je brat Gavrančič održao sjajan govor; a društva III, IV i VIII održala su smotru na sokolskom stadionu u Maksimiru. Odaziv je bio vrlo dobar, a oduševljenje veliko. Smotra je održana i u svima drugim jedinicama župe. — Župa Karlo-vac javlja, da su sve jedinice izvršile smotru u največem opsegu, bez ikakvih smetnji sa bilo čije Strane, i da je uspeh bio rekor-dan. — U Šibeniku i oKolici je smotra održana u največem odu-ševljenju, jeunako kao i u Splitu, gde se u sokolskom domu sakupilo nekoliko hiljada članova, pošto je smotra na javnom mestu bila zabranjena, a velik deo članstva je bio sprečen drugim važnim dužnostima. — Sa bolom i ogorčenjem nam javljaju iz Sinja i Komiže, da je, za volju nekoliko mesnih razbijača/smotra bila potpuno zabranjena, zbog čega su frankovački elementi bili oduševljeni. Tome naprotiv je smotra u Trogiru i Kaštelima prošla u redu i sa uspehom, a u šibenskoj župi je smotra zabranjena u Novoj Srbici i Badnje-vini.
U župi Osijek su smotre obav-Ijene uz največe oduševljenje, sa
U društvu Beograd — Matica, za vreme govora br. R. Grdiča
vrlo lepim odazivom. Jedino je policija zabranila povorku, koja je iz Slavonskog Broda bila kre-nula u Bosanski Brod.
Iz Subotice nam pišu, da je smotra imala veličanstven uspeh. Starešina, Lazar Tešič, održao je vatren govor. Velika povorka članstva krenula je na Palič i izvršila razne narodno-odbrambene zadatke. — Iz Vršca nam pišu, da je sokolska povorka pošla na aerodrom, predvodena od vojne muzike i pračena od mnogobroj-nog naroda. Starešina Lilič je održao patriotski govor i izvedene su uspele narodno-odbrambene vežbe. — Smotra u Belom Ma-nastiru pretvorila se u sjajnu manifestacija, a u Plaškome je smotra održana na javnom vežbalištu, u prjsustvu brojndg naroda i pretstavnika vojske. Vazduhopov-ni kapetan, Andrejevič, predavao je o vazduhoplovstvu.
Naročito uspela smotra održana je u Borovu, na kojoj su uze-li učešča Sokoli iz Borova i iz Vukovara, u tako velikom broju, da su ispunili sav stadion. Održane su vrlo uspele vežbe i bojna gadanja, a govore su održali starešina Toma Maksimovič i N. Bartulovič. Ostale novine javljaju takoder o vrlo uspelim smotrama u Požarevcu, Bihaču, Alek-sincu, Kraljevu, Nišu, itd.
U Novom Sadu je smotra za-počela več u 5 sati izjutra, po-dizanjem sokolske zastave i govorom starešine župe, brata Dr. Pavlasa. Odziv je bio sjajan, pa su sokolske kolone krenule preko varoši u Petrovaradin i Bu-kovac, sa muzikom i sokolskom konjicom na čelu. U Petrovara-dinu se pridružio također veliki broj sokola, sa starešinom Vito-ševičem na čelu, a malo dalje sokoli Iz Sremskih Karlovaca, sa starešinom Dr. S. Simeonovič-Cokićem. U Bukovcu ih je doče-kala tamošnja četa, sa starešinom br. Rankovičem na čelu, pa se čitava ta impozantna povorka vratila u Novi Sad, pošto je na obromcima Fruške Gore izvela vrlo uspele narodno odbranbene vežbe. Smotru je posetio i komandant prve armijske oblasti general Milorad Petrovič, koji je naročitu pažnju posvetio stre-Ijačkom odeljenju. Rodoljubive govore su održali starešine: Jovan Totovičn Vlada Višoševič, itd.
Sve jedinice u župi Novi Sad priredile su smotre, ali još nedosta-ju izveštaji iz jednog dela jedinica. Medutim se, i prema do-sadašnjem izveštaju vidi, da je odziv bio svuda odličan i oduševljenje veliko.
U Doboju je smotra počela takoder u rano jutro, pozdravnom reči starešine društva, Huse Avdiča i predavanjima narodno od-branbenog karaktera, braće Ž. Nikoliča i S. Priče. Veličanstve-na povorka uputila se na doboj-sku kosturnicu mučenika, da se pokloni njihovim senima, a brat Mučibabič održao je rodoljubiv govor. Izvedene su narodno cd-branbene vežbe, uz največe oduševljenje članstva i gradanstva. Vrlo uspele smotre su održane i u sokolskim četama Kožuhe, Li-pac, Srpska Grapska i Kostaj-nica.
U Sarajevu je održana zajed-nička smotra u društvu Soko-Matica, gde se okupilo oko 1-500 članova i mnogo ostalog gradanstva. Brat Jovan Petrovič je održao pozdravni govor, a general Ljubomir Novakovič je govorio
o	narodno odbranbenim dužnostima. Smotre su izvedene u _ Či-tavoj župi Sarajevo, u svima društvima i četama, sa največm oduševljenjem i sa rekordnim odzivom, tako da čitava rodolju-biva javnost sa največim pouzda-njem gleda na naše sokolstvo.
Iz Stare Kanjiže javljaju takoder o vrlo uspeloj smotri, kojom prilikom je starešina A. Tatič održao rodoljubiv govor.
U rudniku Sisevac je sokolska smotra naročito uspela, i na njoj su uzeli učešča mnogobrojni radnici Sokoli, kojima su brača, Strahinja Vukovič i Marko Jankovič, održali prigodne govore. Priredena je velika sokolska povorka kroz čitavo rudničko naselje, i obavljene narodno od-brambene vežbe. Radništvo je ' ječnodušno pokazalo, da je Spremno da brani otadžbinu. Či-tav niz- novih članova upisao' se tom prilikom u Sokolsko društvo.
Savez Sokola K- J- je primib čitav niz pozdravnih telegrama, upučenih sa strane jedinica za vreme smotre. Svi ti telegrami, čiji tekst, zbog pomanjkanja prostora, ne možemo objaviti, puni su odlučnosti i vere u snagu o-tadžbine i u jednodušnosti čitavog naroda, koji je spreman da, bilo protiv koga, brani rodnu grudu.
Povodom održanih
godišnjih skupština
Je.dno od mnogih jezgrovito emišljenth i značajnih Tirševih ge-sala glasi: »Večiti rad -— večlto nezadovoljstvo«. Ovo mudro geslo irnalo bi da bttde urezano u mislima svih sokolskih pripadnika i jedinica pri svakodnevnom sokolskom i opštem poslovanju. Nije dovoljno da bude lepo napisano na zidu sokolane, več treba da struji kroz svaki i najsit-niji sokolski rad. Raditi i biti zadovoljen ,sa svakim i slabijim ra-dom ili uspehom nije dobro, nije vaspitno, nije napredno.
Iz temelja greše jedinice koje u godišnjim izveštajima na redovnim skupštinama ili drugim prilikama iznose često svoje čak i »potpuno« zadovoljstvo o svome radu. Ovo smelo tvrdenje nije uvek lako dokazati a najmanie treba da ga iznosi jedinica — sama o sebi. Niko od nas ne može 5 ne sme uveravati sebe ni druge
o	nekom »potpunom« zadovoljstvu postignutog rada, ideala ili cilja pošto bi se proveravanjem toga često i površnega tvrdenja vrlo lako doznalo da nije baš svuda tako. Lepe i kitnjaste re-čenice izveštaja još nc potvrduju
uvek dobro a još manje na »potpuno« zadovoljstvo izvršen rad. Da i bez naročite strogosti či-nimo smotru širom celog Saveza, nečemo nači ni jedne jedinice u kojoj se ne bi našla poneka ma-nja, veča ili i opšta otsutnost i razni manji ili veči nedostatci u vezi sa izvršenim vaspitnim ra-dom u sokolani, kod omladine, članova nevežbača, načelništva, prednjaštva, uprave, prosvetnih organa, pri vodenju Časova vežba-nja bez rasporeda i sa njim, pri uvežbavanju, prosvečivanju, u organizaciji, administraciji, pri po-sellma, igrankama, drugim priredbama i slično. Generalizirati pak »potpuno« zadovoljstvo bez obzira na nepovoljne činjenice i tek samo da treba nešto pohvalno izneti, najmirnije rečeno je — nepromlšljeno. —
I tako je često »prehvalisanim« izveštajem a pored toga i vesti-ma u Štampi o održanim skupšti-npma čitaocima sokolima i neso-koiima sugerisan utisak da je kod naših Jedinica sve odlično srede-no i u najboljem redu. Medutim dobro znamo svi da nije u sve-mu tako. — Pogrešna je praksa
iznositi u godišnjim izveštajima samo ono što je bez brige, pri-,jatno i lepo za nas i slušaoce kad znamo da ima i suprotnih či-njenica. Je li ovako iznošeno zadovoljstvo pravilno i dobro? Može 11 se njime popraviti u jedinici ono što popravku ili možda i rez odličnog hirurga uzalud čeka? Može li sve to pretstavljati ver-nu sliku i bilans istinltog stanja jedinice?
Sa pojedinačnim i celokupnim radom jedinice preko godine možemo biti zadovoljni samo do-r.ekle, no potpuno — nikad! Svakako da' i ono raznih stepena zadovoljstvo utvrdujemo u sraz-meri prema stvarno povoijnim ili nepovoljtiim sredstvima i činjeni-cama sa kojima je naš rad i život povezan nedostatkom sokolskih domova, vežbaonica, dobrih i stručno spremnih ličnosti kod prednjaka, prosvetnih i upravnih organa i uopšte nedostatkom onih uslova koja nam obezbedu-)u redovan, dobar, nesmetan i vaspitno napredno rad. —
Ni jedinice koje imaju sve po-voljne uslove za najbolji rad — ne mogu niti smeju biti »potpuno« zadovoljne svojim radom-Pre svega taj rad ne biva obično takav, da se ne bi moglo nači u njemu ni jednog nedostatka. — •Suvišno pak oduševljenje u zadovoljstvu ne biva trajno I stvara
izvesan zastoj u napretku pripadnika- — Jer oni, kad čuju ili čitaju takvo »prezadovoljstvo« vrhovnih funkcionera i vodstva jedinice o svome radu a znajuči da nije rad bio baš tako idealan nekako se pokolebaju i postaju na neki čudan način i sami zadovoljni. Najzad u to veruju i smatrajo da su za to »zadovoljstvo« dosta več i učinili i da ne moraju biti bolji. — Mnogi pak tu lako zaraznu činjcnicu iskoriščuju dalje, popuštaju u radu, ulaze ne-primetno u nemar, u neradnike i najzad u potpuno mrtvilo.
Uz »potpuno« zadovoljstvo sa radom ne smemo se ni hvalisati ti izveštajima. Prvo je to neskromno, često i neukusno. Ako smo stvarno neko priznanje zaslužili— dobro je. Ali ne treba da to kažemo o* sebi mi — več merodavni drugi. No ni oni drugi ne treba da troše samo pohvalne reči, što ne znači da priznanje treba izbegavati. Naprotiv! Treba da se zbog potstreka uvek iznese opo što priznanje zaslužuje no pritom odmah,. radi uporedenja, moramo skrenuti podesno pažnju i na negativne činjenice i na taj način uputiti svakom ono što treba makar to i neprijatno bilo. No to treba činiti uvek na prim* Ijiv i bratski način, sa vaspitnim ciljem da budemo još bolji. —
Iznošenjem samo pozitivnih či* njenica i zadovoljstva mogu se oduševiti samo sokolski početni-ci ili oni koji na skupštine dola-ze više manje kao gosti sokolane, koji nisu ušli u svakodnevne potrebe i radnu odgovornost a koji prema torne nisu ni mogli da prate razvoj rada ili ono što je u njemu za jedinicu korisno ili štetno. — Ali iskusni pozna-vaoci istinitog, izveštajem neretu-širanog stanja u jedinici mogu o svemu tom imati drugo čak i su-protno mišljenje. Nikoga pak ne smeju zavaravati samo hronolo-škim redom sredeni i ako možda brojni radovi jedinice u godi-šnjem izveštaju a naročito ako nije izneto uporedenje o torne da li smo i duhovno napredovali, ih oslabili u radu i opštem stanju prema prošlosti ili ne. Prolazni brojevi ili kvantitet ne odlučuje
0 bilansu rada — več stvarni » trajan kvalitet.
U suštinu ne mogu razume se uči prolazni posmatrači skupština. — iz pisanih, lepih, prijetnih
1 pohvalnih izveštaja ne može se nikad saznati pravo stanje jedinice t. j. što je u njoj stvarno dobro I što nije.
Medu sadržajno najbogatlje i najznačajnije izveštaje a prema delokrugu rada idu izveštaji na-čelnički. — Čitaj i uporedi članak
Годишњица смрти Стевана Жакуле
У понедељак, 20 маја, h© про-тећи година дана од смрти ве-лрког сокола, неусграшивог бор-ца, истрајног радника, брата Отеваиа Жакуле, Том приликом ће се читаво југословенско со-колство сетити његове светле и уснрављене соколске фигуре и приликом годишњег помена одати му заслужено признање и вечиту захвалност.
Значајне 1875 године Перу-шиђ је дао Лиии новога сина и Стеван Жакула засијао је пу-ном светлошћу, која разбија'гу-сту таму, што тада обавијаше југословенско племе. Сиромаш-на Лика, без школа и без веза са осталим светом, није га мо-тла задржати у своме крилу и он свли у Босну, да у Сараје-ву сврши гимназију, баш у до* ба општег буђења националне свести. Племенита, младалачким жаром задахнута душа Стева-на Жакуле, упијала је у еебе све народне боли, а из себе из-дашно расипала сва народна надања за бољу будућност.
Жељан науке, а свеетан да се бој не избија само оштром сабљом, већ и оштрим пером, Жакула иде у Грац да доврши философске и педагошке студи-je. Обогаћен знаљем, натоварен многим плановима, враћа се ку!\и, где га рашнрених руку примају раволуиионари Босне и Херцеговине са првим својим барјарктарима Ллексом Шанти* ћем, Јованом Дучићем, Шолом, Ђоровићем, и другим. У часо-пису „Зори”, из пера Стевана Жакуле објављиваће ее прве контуре будућег народног пре-порода. Однегован под окриљем обнлићевских и' душановских идеја „Омладикскога покрета”, утоку последњих деценијаХ1Х столећа, Жакула полази у Ту-злу Г903 године, да тамо васпи-тава омладину, да их одувдеви и са њима заједно да оснује прво гнвздо „Српског Сокола”. Под руком духовног заливања Стевана Жакуле и његових дру-гова, никла je Босанско-херце-говачка жупа, да свој барјак уз-дигне до олимпијске висине, на слетовима у Загребу, у Прагу, у Софији. На том идеалу Жа-кула je започео свој жнвотци пут и на њему је заврпшо. Суд* бина, тако сурова према љему у току џелог жнвота, била је најмилоетивија у последњем
тренутку: годинама мучен у аустријским тамницама. Жаку-ла није био мучен ниједног тре-нутка болешћу — његово срце у секунду престало је да куца и преселио се у вечност начи-ном божијег угодника,
Не треба мислити да је брат Стеван био душа само сокол-оког покрета. Друштво „Побра-тим” и друштво „Просвета” за многе евоје успехе имају да за-
če.lnički. — No i bez obzira na to treba da svi izveštaji poj l dinih funkcionera zajedno čine je* dnu jedinstvenu, harmonlčnu i preglednu sliku o radu jedinice, da se njima ne ponavljaju iste činjenlce i priredbe i da budu is-tinito, živo ogledalo opšte vaspit-nog rada i celokupnog života pri-padnlštva cele jedinice. Izveštaji nikada ne smeju bjti samo suvo-parnlm i hroiiolpškim nabrajanjem rada bez otvorene, opravdane, objektivne i bratske kritike, bez u-poredenja i bez potstreka i osve-ženja za dalji rad. — Naročito pak ne smeju se gubiti u suvišnoni Zadovoljstvu, površnom oduševlje-nju i neskromnom hvalisanju samih sebe. Jer svako, možda i dobronamerno iznošenje oduševlje-nog zadovoljstva, i ako je samo prolazno, ipak ostavlja uvek ne-povoljan trag opasne bezbrižnosti kod pripadnika, nije vernim tuma-čenjem stanja jedinice, zavarava i ni u čemu ne popravlja u jedinici ono što u njoj nije bilo dobro. — Pored toga sadašnje teško i bor* lieno stanje oko nas iziskuje od las nešto sasvim drugo, nešto du-llje, neSto pozitivnije nego da se »icdusobno ubedujemo o nekom radnom zadovoljstvu. — Prelaziti preko ovih činjenica to nije prava,ni vaspitna, ni napredna svrba go-dlšnjih ni (ЈгикШ izveStaja sokol-skih.	Miroslav	Vojinovič
хвале њему, a ни „Народна од* брана.” нијб оетала, без његове издашне помоћи.
Одличан и одушевљен настав-ник, Стеван Закула се нарочито посветио школи. Одушевљен млад наставник, научен зрео професор, сталожен директор,
—	у сваком од ових пернода евога слулсбовања он служи као пример за задобијање, одушев-љавање и фанатизовање својих ђака. Што год је река.о омла,-дини да чини, чинио је он сам исирод ibe, без обзира на годи-не старости. Био је увек млад, па је баш зато мог*ао Младој Босни да удахне вечито мла-далачки дах. Гаррило Принцип, Трифко Грабеж, Васа Чубрнло-вцћ, Влада Гаћиновић, Мишко -Јовановић, Данило Илић, и без-нрајни низ других беху рвегови ijaim у шиоли или у соколани, вазда. спремни да свом учите-љу дбкајку колико су му до* стојни ђаци.
Младн Фуди, када им. дође дан да пођу у мировнну, — цз-губе се од савременог сввта и ровлаче се у мир. Брат Жакула није то хтио. Дан пензионисања примио је у знаку обновљен,а младости. Унос-ио се у пословв Савоза Сокола са највећим жа-ром, а, свима службеницима у Савезу умео је да буде не само добар шеф, већ и добар брат, добар савепшк, све са ножиош-by доброг оца.
За будуће генерацнјв је брат Жакула оставио свој лик у мно* гим списима. Редав је соколеки лист, или часопис, а да v њему нв cnja имо Стевана Жакуле нспод кригтално чисто наниса-нога чланка, у коме је увек до-мшшрала и логнка и патриоти-зам и младалачка свежина, По-зната је и његова језгровнта одбрана, наше национално ства-ри, у Велеиздајничком процесу бањалучком. Имао je увек. хра-брости да слободно мисли и да оно гато мисли слободно каже, или слободио напише.
Зиао је на изуст све народне песме те их преносно на широ-ке народне масе, а иарочито иа слушаоце у соколскнм тколама-Особито јс палила његова пос-ничка реч војницима — соколи-ма, који су долазнли у Савезну школу за обуку војника за вођв соколски чета, гдв je он био пр-ви уиравник и организатор. Та
ко је брат Жакула рреко војске практички изразио евоју нео-граничену љубав према нашем сељаку, за чији мукотрпни жи-вот имађашо толико разумева-хва и толико љубави.
Име брата Жакуле ће остати неизбрисиво у аналима сокол-ctce историје и соколскога раз-воја уопште. Сећање иа њега нарочито је значајно у данаш-н>им временима, кад су нам по-требни примери високог по-лсртвоваља, вере, рада и одлуч-ности. И зато иока је вочита слава брату Стевану Жакули, за све големо дело што га, је поклонио соколству и Југосла-вији, и за светао пример, што га је оставио млађим покоље-њима!
ГОДИШЊИ ПОМЕН ЗЛ БР.
СТ. ЖАКУЛУ
Годншњи помен брату Стева-ну Жакули одржаће се у субо-ту, 18 маја, у 11 сати и 30 ми^ нута, у цркви иа Новом гроб-љу. Помен приређује породица покојникова, а иа н>ему узеће учешћа и претставници Савеза Сокола K. Ј. н савезно чинов-ништво.
Препоручамо и осталом члан-ству из Београда, да помену присуствује у што већем броју и да се на тај начин још јед-ном одужи успомени великог соколског и националног борца.
Glavna godišnja skupština Saveza sokola K. J, održaće se 8 i 9 juna
Gjavna godišnja skupština Saveza Sokola K. J. održaće se 8 i 9 juna o. g.
Sastanci župskih načelnika, prosvetara, radnika na selu, referenata za SPP i sl. održače se u petak 7 juna.
Ovogodišnja skupština če zbog izuzetnih prilika biti organizovana tako, da se os-tavi dovoljno vremena za temeljito pretresanje svih pitanja koja če biti stavljena na dnevni red, pored uobičaje-nog dnevnog reda prema so-kolskoj organizaciji. Stoga če skupština početi več u.su-botu, 8 juna u 9 sati ujutro. Na dnevni red su stavljene, kao posebne tačke, ova pitanja:
1. Pitanje sokolske pripravnosti. Referat o planu Saveza za organizaciju pripravnosti. Narodno-odbranbena i vojno-odbranbena pripravnost. Iz-veštaj o izvršenim zadacima u sokolskoj pripravnosti. Diskusija o daljnem planu SPP.
2. Plan za novu organizaciju sokolskog rada na selu-
Referat o planu Saveza za saradnju sa svim organizaci-
Glas pravog narodnog pesnika
Ljubljansko „Jutro', od 12 maja, objavljuje na uvodnom mestu značajnu reč veiikog slovenačkog pesnika, Otona Župančiča. Jedna od najveeih pesničkih ličnosti, što ih je jugoslovenski narod dao, u-metnički genij, koji je preveden na sve velike strane jezike, i ko-jim bi se poposio narod veči od našega, ostao je veran svojim velikim slobodarskim tradicijama iz godine 1914—1918, kada je, bez straha od austrijskih progonsta-va, upučivao svoje plamene Štihove čitavoj jugoslovenskoj omla* dini, pozivajuči je na borbu pro-tiv tudina i na stvaranje velike i nef.avisne jugoslovenske države.
Veliki nacionalni pesnik osetio je, da je baš on pozvan, da u današnjem trenutku kaže svoju reč, i kazao ju je kao istinski genije, čiji je duh uvek u skladu sa ose-čajima naroda i sa njegovom ve-rom u budučnost.
„Kako mi se jalovo i bedno lini, spram svih katastrofa, koic se do-gcdaju oko nas, izvespo naše mu-drovanje o narodu i državi, — šta
li	je od toga primarno, a Sta sekundarno, 'sta li je apsoiutno, a sta relativno, — mudrovanje, kOje se nekima kod nas čini (ako važno ižrvfjavanie naše misaonosti. Krv se lije u potocima, I veliki narodi, sa golemom tradicijom, stenju kao da se nalazc pod kopitarna apokaliptičkih jahača, a kod nas ima još mudrijaša, koji, sred sve tc grozote i nepravde, mirno filozof ir a ju, kao da sede na mesecu..
Župančič kaže, da ti mudrijaši liče na čoveka, koiji raspravlja, da li mu je važnija krv ili koža.
I završava:
,Jednostavna narodna pamet, koja ne mirite po teorijij, več raste iz prirodnog tla I istirtskog života, kaže: Mi, Slovenci, smo u državi u ko jo j živimo, očuvali sve svoje kulturne tekov i ne i ustanove što smo ih imali; i dobili smo nove, najviše naučne institucije, za koje smo se ram/e deceniiama uza-lud borili. Sve Mo u toj državi još
fali, močičemo tako da dobijemo, danas ili sutra; ali nigde drugde, sem u toj državi! Svuda drugde bi smo, i ono što danas imamo, mogli kroz jednu samti minutu zauvek da izgubimo i da na na&oj zemlji ostane pustoš, da ne bismo, znali ni gde da postavimo krst nad svojom prošlošču i budućnošću. Tako veli narodna pamet, i zato r,arod ne sluša ničijih teorija, več gleda činjenice i kazuje, kao Sek-spir, na usta Hamletova:	„Budi
spreman, i to je sve!”
Isti broj „Jutra" donosi i članke još nekolicine uglednih slove-načkih književnika, napisane u h stom duhu. Fran Govekar kaže: „Vreme pokazuje, da smo mi stariji pravilno mislili. I zato ve-Hm: „Sva društva, sve škole, sve crkve i sva naša kultura, mora se prekaliti vrelim nacionalnim oseča jem. Ako ikada, to nam dana s treba narodne samosvesf/, ponosa i icdoljublja. Samo tim odlikama smo se održali i samo njima če se cdržsti naša otadžbina. naša Jugoslavija’".
Vladimir Levstik upravlja poziv „Budimo spremni", u kome kaže, da je trenutak ozbiljan i da nije vreme, ni za strah ni za frazerske davorije, več za odlučnu pripravnost, čvrstu solidarnost i borbenost. „Ništa nas ne sme iznenadi-ti!“. — A Dr. Vladimir Bartol, pi-
jama koje rade na podizanju sela i o dosada postignutim rezultatima.
3. Plan za pojačanje broj-nog stanja sokolskog članstva i osnovnih-novih jedini-ca, bratstava i povereništava.
4. Problem sokolskih domova. Referati po pitanju svojine domova nasilnog o-duzimanja domova itd.
5. Zaključna godina S.P.P, Referat o izvršenim radovi-ma. Način na koji treba zaključiti zavetno petogodišnje doba S.P.P..
6. Prolava Kajmakčalana,
12	jula, čiji je domačin Sa-vez S.K.J.
7. Pitanje sokolske štampe-Kako povečati broj pretplat-nika listova na onu brojku koja odgovara brojnoj snazt sokolske organizacije?
še, da narod i danas oseča, da mu je sloibodu donela jedino misao čvrste nacionalne i duhovne za* jednice, od Triglava do Đevdelije. i danas se nasilju možemo su-protstaviti jedino kompaktnom voljom sviju, da se borimo za slo« bodu!
Tako govore pravi narodni književnici, tako govori pravi iii-goslovenski rasni genije!
GLAS OMLADINE
Srednjoškolska omladina u Ptuju je održala zbor, bez razlike političke pripadnosti. Na tom zboru su uzeli učešča naročito dači, učlanjeni u Sokolskom naraštaju i u Šlovenskoj dačkoj zvezi, pa su doneli zaključak, da narodna i državna potreba današnjice, traži, da sve razlike u naziranju na svet budu bačene u pozadinu i da se ističe samo to, što združuje čitav narod i državu.
„Zato omladina zajednlčkl ispo-veda svoju odlučnu, slovenačku I jugoslovensku svest, tražeči da se u svakom našem čoveku, bilo kojt grupe ili partije, gleda pre svega brat po jeziku i po krvi! NAŠ NB* PRIJATELJ JE SAMO ONAJ, KOJI HOČE DA NAM OTME ZEMLJU, KRV I SLOBODU. Zato treba provesti koncentraciju svih snaga našeg narodnog života, koji rr.ože da ostane neokrnjen samo v našo/ Jugoslaviji!"
УНАПРЕЂЕЊЕ БР. МИЛОША СТАНОЈЕВИЋА
Постављен je за директора државне реалне гимназије у Сенти, бр. проф. Милош Стано* јевић, претседник Просветног одбора Савеза Сокола K. Ј., до сада професор на гимназији v Вршцу.
Брату Станојевићу желимо много успеха на новом и пот* пуно заслуженом положају!
Sa smotre Sokolskog društva Beograd U, 12 maja
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Iz slovenskogf sveta
Sokolska četa Seljani, društvo Rogatica organizovala je počasnu stražu na Hristovom grobu u crkvi u Rog^itici od Velikog petka do Uskrsa ujutro, pod koman-dom načelnika čete, br. Kulaše-viča	Steve. Na	Uskrs	su izvršili
počasnu paljbu	pred crkvom.	—
Četa je na Uskrs priredila u Se-Ijanima javni nastup. Sve tačke izveli su vežbači na opšte zadovoljstvo. Priređene su i utakmice u lakoj atletici, gadanju i frčanju. U gadanju se takmlčilo 68 strelaca. Pobedio je naraštajac Tatomir Bojovič iz Seljana. U tr-Čanju je pobedio br. R. Forcan, koji	je prošle	godine	zauzeo	u
■župi	Sarajevo	sedmo	mesto	na
župskim takmičenjima. Posle priredbe je govorio br. M. Tatovič, a zatim je nastalo narodno i sokolsko veselje«
*
Sokolsko društvo u Staroin-gradu na Hvaru proslavilo je go-dišnjicu smrti Zrinskog i Frankopana sa obilnim programom. Brat prosvjetar, Nikola Posinko-vič, umirovljeni školski nadzornik, održao je opširnije predavanje, koje je ostavilo na svakoga dubok utisak. — Sokolska djeca održala su par deklamacija, a ženski mladi naraštaj sa sokol-skora djecom, izveo je vrlo dobro vježbu »Zdravo«, uz pjeva-nje. Zenski naraštaj izveo je slet-ske vježbe (Dunje ranke) sa mnogo elegancije i uz odlično pjeva-nje kao i vježbu »Kolo«. Dvoje sokolske djece izvelo je dialog o sokolskoj ideji, a ženske članice, uz pratnju glazbe, vježbu »Val-eer«, koja je ostavila na svakoga najbolji utisak. Muško članstvo je izvelo tehnički dotjerano prvu sletsku vježbu. Za ovaj uspjeh treba istaknuti požrtvovnost načelnice A. Franetovič, režisera diletantske sekcije, M. Radoslavič, te brata načelnika Stjepana Miloša.
Na kraju je diletantska sekcija sokolskog društva dala jednu ko-mediju, koja je izazvala buru o-dobravanja. Dvorana je bila dup-kom puna.
*
U zadnje vrijeme razvilo je Sokolsko društvo u Šibeniku in* tenzivniji rad. Osim redovitih vježbanja svih kategorija, društvo održava svake srijede sastanak članstva, uz jedno kulturno-pro-svjetno predavanje. U mjcsecu aprilu održana su ova predavanja: »Dinastija Karadordeviča i jugoslavenstvo«, »Forme državne uprave i naše narodno Ujedinje-nje« (održao dr, Bosančič iz Splita), »Kult zastave«, »Bojni piino-vi«, a 1 maja održan je svečani pomen Zrinjskog • Frankopana. Svaki članski sastanak počima sa dizanjem državne zastave, zatim slijedi pjevanje »Sokolskog pozdrava«, a na koncu se otpjeva »Hej Sloveni«.
Svake subote održava se društveno sijelo, a nedjeljom popo-dne čajanka. U društvenim pro-storijama otvorena je i društvena čitaonica koja je odlično po-sečena. Sokolska biblioteka ima neprestano u kolanju par stotina knjiga.
*
Sokolsko društvo u Dugoj Rcsj priredilo je, 5 maja, proslavu majčinog dana. Sve tačke programa, koji je blo vrlo bogat, bile su odlično izvedene, tako da je publika, koja Je potpunoma zauzela sva mjesta u dvorani, burno pljeskala, a neke tačke tražila da se ponove. Poslije programa razvila se veselica.
*
Sokolsko društvo Teslič je proslavilo uspomenu na Zrinjske i Frankopane, u sokolskom domu, uz prisustvo mnogobrojnog članstva. Sokolski naraštajci su izveli nekoliko deklamacija, a zatim je predavsč, V. Vukovič, istakao politički i nacionalni rad, te velike zasluge porodica Zrinj-
skih i Frankopana za prava Hrvata.
*
Sokolska župa Užice održala je narodno - odbrambeni tečaj od 8 do 22 aprila u Užiču. Tečaj je pohadalo 20 prednjaka iz 10 je-dinica . i završen je sa dobrim uspehom i velikim oduševljenjem za narodno odbranbeni rad. Na tečaju su predavali brača: Dra-škovič, Jehlička, Jungovič i Mlr-geva.
*
U Ležimiru, u Sremu, biče o-snovana na pravoslavni Spasov-dan Sokolska četa, po želji samih seljaka, koji su več učinili potrebne pripreme. četa če spadati pod matično društvo Sremsku Mitroviču.
*
Sokolsko društvo Mokrin uzelo je kao glavni zavet u SPP po-dizanje šume u mestu, gde se za to davno osečala potreba kao i u ostalim mestima Banata. Zem-Ijište je dobiveno od opštine, oko 4 jutra, pa je odmah pristupilo radu. Zaslugom sreskog poljopri-vrednog referenta u Vel. Kikindi koji je izradio plan rada i ruko-vodio njime, dobijene su sadnice bagremova. Za par dana zasade* no je 6.000 bagremova, 50 jabla-nova, 50 vočaka, 30 lipa, borova i jela i zasejano 10 kilograma raznog semena, koje če posluži-ti za živu ogradu. Ukupno če biti zasadeno 10.000 sadnica. U radovima učestvuje sve članstvo, koje je, kao i ostalo gradanstvo, svesno ogromne blagodati od po-šumljavanja.
♦
Polugodišnja zbor Sokolskih
četa iz Srema održače se u nede-Iju, 19 o. m. u Martinclma. Ove skupove, koje je organizovao poznati sokolski radnik, br. Dimitrije Rašič, iz Sremske Mitroviče, pqsečuje neobično velik broj članova sokolskih jedinica u Sremu, pa se i za ovaj sastanak očekuje obilan odazlv, tim više, što če se održati i izložba ručnih radova, sokolskog obeležja, izradenih od dece i naraštaja. Savez i Župa Beograd, poslali su lep broj knjiga za ovu izložba Zupa če poslati takoder predavača, a sa:ta-nak če po svoj prilici posetiti i starešina župe br, Velimir Popovič.
Џ
Sokolsko društvo Vršac poka-zuje vidan uspeh u svima prav-cima sokolskog rada. S ve Kate-garije vežbaju redoviva. članovi prosvetnog odbora drže redovno govore pred vrstom, a članovi u-prave dežuraju za vežbovnih ča-sova, kako bi bili u što užero kontaktu sa vežbačima. Povreme-no se prireduju nedeline sokolska sela za naraštaj sa raznovr-snim zabavnim i korisnim programom. Trajanje sela je po 4 sata, a poseta odlična.
Društvo ima i blciklistički ot-sek, koji marljivo' vežba, pa su članovi javno nastupili na dan sokolske smotre, vozeči dulje pruge do okolnih jedinica, posti-gavši odlične rezultate u brzini.
Ostale sekcije takoder aktjvno rade. Vršački sokoli mogu biti ponosni na svoj rad, naposg Prosvetni otsek, koga vodi bivši prosvgtar župe Sušak—Rijeka, br. Josip Bačič-
Iz „Mskog junaka"
Voda „Hrvatskeg Junaka", Dr Clcak le održao nedavno u Brodu govor, u kome le, prema IzveStalu BRODSKE RiJECl", svojim Tuna-dma uputlo I ovu, herolsku poru-ku :
„Mladeill Doblčete unllormu Dcblčete noževe. Doblčete bubnie-
ve. DobKete muziku. Mladež! — sumo ncmol ulazltl u kritiku!"
ČESl I SLOVACI U STRANOM SVETU
„československy boj", koji iz-lazi u Parizu, objavljuje u broju od 10 maja čianak H. Ripke o jedinstvu svih čeških i slpvačkih snaga u današnjim vremenima. Čianak kaže, da su se svi českj i slovački emigranti okupili oko autoriteta Dr. Beneša, baš prema želji javnoga mišljenja u Otadž-bini, koje je jednodušno odredilo, u koga ima pouzdanja za vodenje oslobodilačke akcije. Nema sporova u emigraciji, a svaki o-naj koji bi pokušao da razbije to jedinstvo, bio bi zgnječen od jednodiišnog prezira. Svi hoče jedno, a to je slobodna Čehoslo-vačka u slobodnoj Evropi. O či-tavom docnijem uredenju države, odlučiti če suvereno slobodni češi i Slobodni Slovaci.
čuveni čehoslovački avijatičar, František Novak, koji je izvodio sjajne akrobacije za vreme po-slednjeg svesokolskog sleta u Pragu, a o kome je več jednom bilo javljeno da je umro, podle-gao je pre nedelju dana teškoj bolesti, i u Parizu mu je prire-den veličanstven pogreb.
JZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Francuski listovi javljaju, da se u česko-moravskom protektoratu oseča nov val terora. Pošto vla-stima nije uspelo da uhvate študenta Smudeka, koji je ubio jed-nog činovnika Gestapa, pooštrile su se mere protiv Čeha. 6 maja ja blo osuden na smrt Josef Čeh, zato što je 2 maja ubio Nemca Lajma, koji je hteo da ga dade uhapsiti zbog cepanja plakata o sabiranju kovina za nemačku voj-sku. Sem toga je na begstvu pu-cao u nemačke vojnike. Izdano je naredenje da če biti kažnjen smrču svaki onaj, ko bude nosio oružje, bez dozvole. Sud u Berlinu osudio je Ceciliju Filda na 4 godine robije, zbog širčnja letaka i veleizdaje. Zbog istog razloga su bili osudeni J- Mahe-lek. J- Pastirik i Vožena Kiselova na 2 godine robije. U Brnu su zbog sabotaže u fabrici „Edison" bili osudeni Česi, Perko, Svobo-da i Čihal na kaznu smrti, a rednik Otsetek. na 6 godina tamniee. Mnogo Čeha je osudeno takoder zbog slušanja stranih radio Staniča.
VESTI IZ SLOVAČKE
„Čcskos!ovensky boj" (Pariz) javlja, da je iz Slovačke doblo podatke o novoj koncentraciji ne-mačkih trupa-
List tvrdi, da su pretstavnici nemačke vojske imali duge razgovore sa Dr. Tukom i ministrom vojske, čatlošem, te da je raspra-vljano o mobilizaciji slovačke vojske, koja bi trebala da ratuje na strani Nemaca, za slučaj bilo ka-kvih sukoba na jugoistoku.
*
Prilikom godišnjice smrti velikog čehosiovačkog rodoljuba, generala Štefanilu, koji je bio Slovak, priredene su svečanosti u svima čehosiovačklm kolonijama u inozemstvu. Pošto je general Stefanih bio največi apostol misli jedinštva izmedu Čeha i Slovaka, slovačka vlada se bojala da tom prilikom ne dode do manifestacija protiv režima, pa je zato dala iz-javu, da niko drugi ne sme da prireduje štefanikove proslave sem zvaničnih vlasti. A pošto zva-ničnima ne konvenira Štefanih, o, ni uopšte nisu ni priredili nikakve svečanosti...
ČEHOSLOVAČKO SOKOLSTVO U INOZEMSTVU
„Vjesnik pariškeho Sokola",
čehoslovački sokolski list koji iz-lazi u Parizu, javlja u broju od 3Q aprila, da se u Parizu osnovala „Zagrrnična sokolska ž:;:a čeho-slovačka", i da je pripremni od-
bor održao sednicu 9 aprila. Iza-brano je starešinstvo župe, a za starešinu je izabran Dr. Juraj Slavik, čehoslovački ministar u Varšavi i čian čehosiovačkog na-rodnog odbora, bivši zamenik starešine ČOS. ŽagraniČna sokolska župa uputila je svima čeho-slovačkim sokolskim jedinicama u inozemstvu manifest, u kome ih poziva, da švim svojim snagama pOmogrtu borbu za oslobodenje čehosiovačkog naroda, koja se vodi pod vodstvom brata Dr. E. Beneša, te da u toj borbi uče, stvuju, jednako na bojnom polju kao i šahiranjem finansijskih sredstava. — Pariški čehoslovački Soko održao je takoder svoju glavnu godišnju skupštinu, 30 marta, na kojoj je uzeo učežča velik broj članstva. Sa skupštine je upučen srdačan pozdrav pre-zidentu Benešu, a zatim Savezu jugoslovenskog sokolstva, u kome se zahvaljuje za bratsku ljubav i pozdravlja se bliski svesokolski slet u Beogradu, kao i buduči svesokolski slet u Pragu.
Sokolsko srce ne pozna starosti!
Red&k primer sokolske disclpll-ne l požrtvevanja pokazao ie na smotri Sokolskog druitva Бео-grad-Matlca, br. Dr. DUŠAN PE-LEŠ, ministar u m., koli le uprkos vrio visokim godinama i bolesti, stajao na odredenom mestu u desetini, radeii veibe kretania i okretania. Mnoga brača, videči se. dog sokolskog i naoionaJnog veterana, kako drhtavim telom, ali sa lunatkim srcem, učestvuie na smotri, zamoliie ga, da izade iz stroja i, da sedne. Nezpajuči 5(0 hoče, Dr. Pelei le pošao za njima, ali se odmah vratio sa retima• „Htsdcke da sodnem. A zašlo, zat ja nišam Soko, kao i ostali?",..
1 ostao te do kraia. ktda su Ipak morait, v/;e sllom nego milem, da ga odvedu, za vreme mzrilrania uz muilku-Moramo istači ova/ primer mno-go j mladoi breči! Rada bi svaki Soko shvatio svoju duinost kao brst Pelei, mi ne bismo imali ni pet od sto članova, koii nebi do$li na svaku sokolsku smotru.
Papa za pravedan mir, a „Hrv. Straža" — zašlo!*
U čltavom svetu le zapaden c* štar čianak papinskog lista. »O-SSERVATORE 'ROMANO*., O P«* padalu na Belghu I Holandiiu-Mediutim, u isto vreme, klerikalna ■»Hrvatska Straža« obiavliuie čla-tak Dr. Zimermana, o stavo, koga vtreba da uzmu Hrvati katoltci u spoljno-politltklm pitan Uma, sa stafiovišta katollikog morala*. I
—	u trenutku kad a su napadput•» katolička Belgija i Holandija, — g. Zimerman postavlja hrvatskim katolidma samo ova dva značajna pitanja: zar se sa religliom slaiu »r.ečcvieitva počlniena od Palestine do Indijev; — i »zašfo zapadnl krugovi nisu nlkad pokazali tankočutnosti prema staniu u H' $koi?«~ Nikakav drugi napadal l nikakva druga nelovieitva! A u istom tom broju nalazi se i napis protiv g, H. Križmana, zato žto ie u lednom članku preporučlo Hrvat ima, da budu spremni da ie brane od opasnošti iz vana, i da ne v&ruiu stranim ag&ntirrj, koii im propovedaiu o nepobedtvlm vojskama izvesnih sila.
Kad se torne nadoda, da o svf-ma nainovijim napadallma na mirne i nezdvisne države u klerikalno} *Hrvatskoj straži* nile objav« //en niti jedan red, sa stanov lita krščanskog morala, ni u duhu va-tikanskog organa, — onda je po-sve razumljivo što strani listovi javjjaju, da ie zagrebački mdbi-skup, g. Stepinac, bio pozvan 11 Rim, i da ie, kako »UNITED PRESS* javlja, tal poziv u vezi s* položajem na jugoistoku Evrope. *Hrvat$ka Straža* se požurila, da demantuie te informacije, zato ier $e radi i o njanoi ulozt, kao i o radu raznih Mediča, čija je rabota sve drugo nego H katolička. u
danažniim težkim vremenima-
Sad samo treda videti, da U ie katolička crkva univerzalna svuda, osim u redakciji »Hrvatske straže*- 1 žto ie leče, da U aufori• tet crkve I moral religije, lli ne-iziečlvi bakdl crno-lutt frtpko-l urtimaitine?!-
ZA „SOKOLSKI GLASNIK"!
Sokolsko društvo Rab, župa Sušak-Rijeka, ptfe nam:
„Molimo da nam u buduće šaljate 15 primjeraka „Sokolskog Glasnika", umjesto 10 dosadaSnjih, jer se Hgt
sve vi,šc traži",
*
Poverenik sokolskih listova iz Plaškog, župa Karlo* vac, br. J. Stepanov, piše nam:
„Po sada sam primao 40 komada „Sokolskog Glasnika", ali kako je interes za naS lijapi i dobri list porasao, molim da mi Saljete OD MAJA MJESECA PO 60 PRIMJE-RAKA“.
Sokolsko društvo Donja Kaštela, Dalmacija, piše nam:
Buduči, da se pojedini ilianovl naSega društva mnogo interesuju za naš „Sokolski Glasnik", molimo da naim u buduče Saljete redovito po 10 komada, a nadamo se da čemo taj broj ubrso povečati*.
Sokolsko društvo Omiš, našlo nam je petoricu novih pretplatnika.
%
Starešina Sokolskog društva Travnik, br. P. Dur-dič, šalje nam pretplatu zn desetoricu pretplatnika i piše, da če ovih dana poslati pretplatu zn ostalu braču. Ovako se najbolje radi za sokolsku štampu! Neka svako nastoji, da novi pretplatnici ujedno pošalju i pretplatu bar za pola godine.
Џ
Brat Josip Kratki, povcreriik sokolskih listova Iz Nove Gradiške, našao nam je petoricu novih pretplatnika za „Sokolski Glasnik", za koje je odmah uplatio pretplatu. Uiedno javlja da je interes za sokolsku štampu u No* voj Gradišči sve veči.
Ufakmice naj bol jih vežbača istočnih 1 zapadnih žiipa u Zemunu
U flftdelju, 12 maja pod pokroviteljstvom 1 zamenika Starešine Saveza SKJ Dr. Vladimira Belaj-
održane su u velikoj dvorani 60ko]skog društva Zeraun-Ma-tiča, utakmice najboljih vežbača istočnih i zapadmh sokolskih žu-pa, za nezvanlčno prvenstvo Sa-veza SKJ. Utakmici je prisustvo-vao veliki broj gledalaca, medu kojima i Ministar fizičkog vaspi-tanja naroda g. Jevreni Tomič, izaslanik Ministra Vojske i Mornarice, pukovnik Ristanovič, zatim izasianik ministra prosvete i Pomočnika Vrhovnog inspektora vojne sile, mnogobrojni članovi Uprave Saveza sokola, Uprave sokolske Župe, na čelu sa starešinom, Veljom Popovičem, te mno-eobrojno Članstvo svih beograd-skih i zemunskih sokolskih druš-tava.
Utakmice ie otvorio I zamenik starešine. Dr. Vladimir Belajčič, koji je sa ovim utakmicama pove-гао i smotru celokupnog jugoslo-venskog sokolstva, pa Je njegov govor bio toplo pozdravljen.
Takmičari istočnih sokolskih Žu-pa nastupili su pod zastavom sokolske župe Beograd, a pretstav-nici zapadnih župa pod zastavom Saveza SKJ. Vrstu istočnih župa Predvodio je Maksimovič Bogdan, načelnik župe Beograd, a vrstu zapadnih župa Boris Gregorka, stari gimnastički reprezen*ativac ii Ljubljane. Vrstu istočnih sokolskih župa saEinjavali su: Kujun-džič Josip (Subotica), Bela Nor-bert, Stergar Miloš, Jurman Ervin, Merzlikin Dimitrije i Buda Ju-raj iz Beograda, te. Kovačevič Boško iz Sarajeva.
Vrstu zapadnih župa sačinjavali »tj: Pristov Janez iz Jesenica Kranj), Primožič Josip iz Maribo-
štukelja. Brat Štukelj je govorio o silnom utisku, koji je na njega ostavilo ovo takmičenje koje, po njegovim rečima, ne zaostaje ni u čemu iza medunarodnih utak-mica.
Tehnički rezultati ovih utakmi-ca su sledeči:
1) Zapadne župe 265,25 bodova,
2) Istočne župe 252,85 bodova, razlika: 12,40.
Pr. v.	Razb.	Vrat.	Konj	Krug.
Zap.	55,10	52,90	50,80	51,40	.55,05
Ist.	53,95	48,00	45,85	47,90	57,15
Proš.	54,53	50,45	48,33	49.65	56,10
U procentima izraženo:
Zapadne
91,84 88,17 84,67 85,67 91,75 88,42 Istočne
89,92 80.— 76.42 79,83 95,25 84,28 Najbolja trojica u pojedinim granama:
Proste vežbe: Kujundžič 9,90, Buda 9,60, Malnarič i Merzlikin 9,45; Razboj: Forte 9,70, Kujundžič 9,60, Primožič i Merzlikin 9,45; Vratilo: Merzlikin 10.—, Kujundžič 9,80 i Pristov 9,65; Konj: Pristov 9,70,. Kujundžič 9,55 i Primožič 9,45; Krugovi:	Stergar i
Forte 9,85, Merzlikin 9,70, Buda 9,65.
PojedinaČni plasman
Broj Mesto Ime Proste Razboj Vratilo Konj
1	I	Kujundžič J.	9,90	9,60	9,80	9,55
2	II	Forte Miro	9,30	9,70	9,55	9,40
3	Merzlikin D.	9,55	9,45	10,00	9,10
4	III	Pristov J.	9,15	8,90	9,65	9,70
5	IV	Josipovič S.	9,45	8,10	9,15	9,20
6	Primožič J.	9,45	9,45	7,75	9,45
7	V	Malnarič J.	9,55	9,20	9,10	7,25
8	VI	Stergar M.	9,00	8,15	7,00	9,25
9	Vil	Bela Norbert	9,50	8,10	8,65	6.60
10	Vlil	Buda Juraj	9,60	7,45	6,10	6,70
11	IX	Sega Bojan	8,20	7,55	5,60	6,40
12	X	Vitek Gvido	7,10	6,20	8,55	7,00
13	XI	Stavbe Fr.	7,15	6,55	9,05	4,15
14	XII	Kovačevič B.	6,40	5,25	4,30	6,70
15	XIII	Jurman E-	9,25	5,00	6,50	5,10
Krugovi Svega %
9,60
9.85 9,70
9.20 9,55 9,35
8.65
9.85 9,15
9.65 8,45 7,30 9,00
9.20 4,50
48.45
47.80
47.80 46,60
45.45
45.45 43,75 43,65 42,00 39,50 33,20 36,15 35,90 31,85 30,35
96.90
95.60
95.60 93,20
90.90
90.90 87,50
87.30 84,Q0 79,00 72,40
72.30 71,80
63.70
60.70
Sa takmičenja u Zemunu: B. šega na razboju
MattOficl
u i/ospitanfu (mi&dlnz
Takmičari po uspehu mogli bi se podeliti i oceniti sa ovim ocenama:
Odličan: Kujundžič, Forte, Merzlikin, Pristov, Primožič, JOsipo* vlč;
Vrlo dobar: Malnarič, Stergar i Bela;
Dobar:	Buda,	Sega,	Vitek i
Stavbe;
Slab: Kovačevič i Jurman
Poslednji takmičar od prvog
Kao sudije na ovim utakmicama fungirali su: kao vrhovni sudija brat Ivan Kovač, načelnik Saveza, zatim Leon Štukelj iz Maribora, Antosijevič Edo iz Ljubljane, inž. Šuica Stevan iz Zemuna i Vukotič Emil iz Beograda, Svoju dužnost Su obavili na potpuno zadovoljstvo.
O ovim utakmicama može se reči samo najbolje Takmičari istočnih žup-a imali su osetljivi „peh“, Takmičari zapadnih župa dominirali su na svima spravama, sem na krugovima, to su morali prepustiti boljim „istočnjacima".
Poželjno bi i korisno bilo da se ovakve utakmice održavaju Sto češće.	Ivan Sedlaček
Takmičari jtdne l druge vrste pred nastup
ra; Malnarič Janez, Šega Bojan, Forte Miro, Vitek Gvido iz Ljubljane, Josipovič Stjepan iz Zagreba i Stavbe Franc iz Celja. Takmičilo se je po pravjlima Me-dunaj-odnog gimnastičkog Saveza »FIG-e‘', ovim redom; proste vežbe, razboj, vratilo, konj u širinu i krugovi.
Pošto je u* zvuke državne himne podignuta državna zastava, Mpofiele su utakmice, koje su pri-svttni sa največim interesom pra-tili. Dvorana je bila dupkom pu-na.
Nakan zavrženih utakmica, nar ?e!nik Sev«?a Sokola brat Ivan Kovat je proglaslo rezultate, po. s)e tega je br- Bclajfilč, predao Pobedničkoj vrsti skupoceni pe< bar, dar g. Tomiča, ministra fi-*i?kog vaspitanja, Ujedno je brat B«laj?ič, u ime Save*#, čestitao pobednicima. Zatim je, uz pesmu .,Qj Sloveni“ spuštena državna *»stava.
Organizacija svih otseka ovih utakmica spada u najuspelije so. kobke priredbe u Beogradu, i to uvtranje neka služi priredivači-ma, kao piata za njihov ogromni tr«d.
Naveče je prireden sudijama i ♦•kmlčarima banket, na kojamu je brat dr. Koveč Čestitao pobcdnici-ma. Brat dr. Belajčič je naročito Pozdravio najstirijeg takmiSara,
brata Primožiča, i sudiju brata „odmakao“ je kod stočnih župa za 16,£0 bod. dok je kod zapadnih župa ta razlika 10,40 bodova. Ta razlika u opštem plasmanu je kod Istočnih župa 16,60 a kod zapadnih župa 12,20.
Najbolju ocenu u celom takmi-čenju postigao je Merzlikin na vratilu i to 10 bodova, dok je naj-slabi,ia ocena 4,13 koju je dobio Stavbe na konju. Najbolju prose. tnu ocenu postigli su takmičari istočnih župa. i to na krugovima t j, 9,53, a najslabiju takoder tak mičari istočnih župa na vratilu-
Prosečnu ocenu u celom takmi-ienju dobili su takmičari zapadnih župa i to 8.84 a takmičari istočnih lupa 8,43-
Medu takmičarima vidno su ot-skakali takmičari zapadnih župa, dok su takmičari istočnih župa i-ako Ih znamo kao odlične kao Budu i Stergara pa i Belu, oset-Ijivo podbacili. U vrsti istočnih Jfupa bila su dva takmi?ara, koji su iz vojske, dakle be?; treninga, došli, a to su brača Buda i Merzlikin, Sto je imalo vidnog utlcaja na uspeh.
Vredno je istači da se je na u-takmicama, kao takmičar, poiavio opet naš stari takmičar i repre-tentativac brat Primožič, koji je ujedno bio i najstariji takmičar uopšte.
Вести из ЈулијскеКрајине
Последн>и број „Равноправио-сти“ јавл>а, да из Јулијске Кра-јине у последк>е време стижу неповољне вести у погледу ста-ва локалниЈс власти, према упо-треби нашег језика-
„ПоСле кратког пергмда толе-раниије, који је наступио након потписцван>а Београдског cno-розума, локалне власти у некцм крајевимз ометају употребу српско-хрватског, односно сло-реначког језика, не само у ro-стконииама и на јавнцм мести-ма, где. је забрањено певање словеначких песама, већ и у црквама. Оне утичу на свештен-ство и чак на бцскупе, како би српско-хрватски, односно сло-веначки језик елиминирале из цркве. У процесијама н. пр. не дозеол>ава се рише певаи>е на-божних песама на словенским језииима, забра№ена је и упо-треба старих црквених застава са словенским натписима, који-ма се славе Бог и хришћански свецц- Сами бискупи налазе се у неприлиии'1.
Исти лист јавл>а, да је у обла-сти Гориие впше југословенских свештеника тужено суду, зато што су из Југославије примали по више истисака религиозних новцна. У околини Пазина из-ВрЈцено је више иретреса по се-д,ачким кућама, и тражени су лнстови из Југославије. У цепо-средној 0К0ЛИНИ Трста продаз-ци више не смеју држати југо-словенске новиие.
Zagrebačka >Nova RijeČ« je, u broju od 9 maja o. g. donela članak, u kome napada nameru, da se »Hrvatskom Junaku« dade jedini monopol na vaspitanju školske omladine. List tvrdi da su »prvi protesti protiv toga ostali bezuspješni«, da šu »prijašnja društva šilom odstranjena iz raznih prostorija«, i da su se »u njima uselili novi okupatori«, u liku »Hrvatskog Junaka«; da su isposlovane službene preporuke školskim ustanovama, banski nov-čani krediti itd. Prema »Novoj Riječi« je »Hrvatski Junak« u i-dejnom pogledu »neka maglovita frazeologija sa klerofašističkim raspoloženjima, koja odgaja Hrvate u rasističkom smislu«, koja se pozdravlja dizanjem ruku, i koja smatra da treba da ima monopol na uzgoj mladeži, a kao uzor sebi navodi slične organizacije. u Italiji i Nemačkoj. Konač-no, »N. Riječ« protestira protiv toga i kaže, da »hrvatski narod neče povjeriti svoju mladež bivšim crno - žutim, skrahiranim križarskim vojvodama, bivšim vjer-nim šeštojanuarskim sokolima, a Sada uspješno metamorfoziranim Junacima, ili pak osobama koje nisu zvane da uzgajaju mladež.«
Kao što se vidi, »N. Riječ je smatrala da ne može a da se — tobože zbog objektivnosti — ne zak3či i o Soko, ne samo u ovom pasusu, nego i u uvodu članka, gde podgrejava frankovačka na* bacivanja na sokolstvo, kao da je tobože bilo »u službi režima«, ili da su njegovi vode imali neke političke, a »možda i više« koristi od toga...
Sve je to, medutim, vrlo ne-tačno. Mi ne kažemo da nije po neki partizan uspeo da se uvuče i u tako golemu organizaciju, kao što je Soko, pa od toga imao i koristi, — jer ni sami Kristovi učenici nisu mogli da se odbrane od takvih uljeza, pa nije bez njih ni grupa kojoj pripada »N. Riječ«. Ali šta su glavni vodi sokolstva za sebe dobili, ili gde su se politički plasirali? Njihova imena nisu nepozpata, — i ceo Svet znade, da se veči deo njih nije politikom nikada ni bavjo. A ima i takvih, koji su bili baš na najvišim mestima u sokolstvu, i koji, ne samo što nemaju ni pre-bijene pare, več nisu uspeli da o-siguraju sebi ni najskromnije na-meštenje ili penziju, — što bi im po svima njihovim, sokolskim i ostalim zaslugama, i te kako iglo. daleko pre nego li mnogima od onih koji danas užlvaju visoke položaje i masne sinekure. Kad ove neukusnosti iznose fran-kovački listovi, mi se i ne osvr-čemo na njih, ali kad i »N. Riječ«, u ime zlo shvačene objektivnosti podgrejava, onda moramo kazati, da je to u krajnjoj meri neozbiljno.
A razlika je i u svemu osta-lom. »N. Riječ« i sama ntvrduje, da »Hrv. Junak« sam traži, i to vrlo odlučno, da mu se osigura monopol, dok sokolstvo to nije
nikada tražilo. »H. Junak« 0tV0'< reno zastupa i podvlači antide-mokratsku i klerofašističku mi-sao, dakle reakciju i protivnost težnjama širokih narodnih sloje-; va; dok se sokolstvo svoje demo* kratske misli nije nikada odreklo. Potporu koju sokolstvo prima od države, prima zato što vrši na-rodno-odbrambeni, higijenski posvetni i ostali vaspitni rad, it službi naroda, te u službi vojske i države, koji bi inače morao da padne na državu samu. A u koje ime »H. Junak« traži da mu se osiguraju potpOra i monopol? Zar on unapred ne odbija svaki narodno-odbrambeni rad, svaki rad u vezi sa vojskom, državom itd.
I konačno, ako je u Sokolu i bilo konjukturista, ti su sada i te kako otpali; a sama »N. Riječ« svedoči da su prešli u »Hrv. Junak«. Medutim, Čak ni ti karije-risti ne mogu da se stave u isti red sa »bivšim crno-žutim skrahiranim križarskim vojvodama«, za koje »N. Riječ« tvrdi da su glavni u »H. Junaku«. Jer »crno-žut« znači tudinskog izmečara, a bar »N. Riječi« se ne može pri-govoriti, da »radi protiv hrvat-stva«, kad takav naziv prišiva organizaciji, koja bi trebala da (lobije monopol nad uzgojem mia-deži u Banovini Hrvatskoj.
18
Ha дан уласка немачких тру« па у Холандију и Белгпју, били смо сведоци овог призора: Ма-са света стоје пред афишама београдских диевника и, одлуч-на али озбиљна лша, читају о судбоносним догађајима. До тих плаката увукао се, међутим, joui један, са натписом неког опскурног листића, који излази кад стигне, и са дречећим прве-ним словима, исписан оваквим насловима:	„Страшни	прогони
Срба у Хрватској!“, „Сви Срби на окуп, за одбрану српства!“, „Је ли Босна хрватска или cpu* ска?“ итд.
Мислећи да, на такав дан, ни-но неиа друге бриге, осим оне најважније, падне понеком око и на тај плакат, али се одмах одврати. Нека жена каже чак: „Ама лако ћемо ми зато, сине, само да се сврши ово главно“. А некн чича из унутрашњости додаје: „Да није н то налепио кеки „турист“, да пам одврати поглед баш од тог главног".« А трећи закључи љутито: „Скидај то, море!“
Има нажалост п у Хрватској, можда и више, сличних листова ii плаката, na се надамо да ће и тамо, све што је заиста родо-Л.убиво и што гледа здраво на ствари, са једнаким презиром оценити љихову работу у да-нашшим временииа...	С
Sfrana E  	... .
Zammljivosti iz domai svefa
Жџпски слет ti пџшм&а ZO-UHjuui-Hptotfi С&млске жуие TUmp&tiip&fy
Javljaju iz Moskve, da je pot-pisan nov trgovinski sporazum izmedu Jugoslavije i Rusije. Prema tom sporazumu, predvida se, da če trgovački promet izmedu dveju zemalja, do godine 1941, iznositi 176 miliona dinara. Sovjetska Rusija če uvoziti iz Jugoslavije poljoprivredne sprave, mašine, petrolej, pamuk itd. Sovjetska Rusija če imati trgovačko pretstavništvo za Jugoslaviju, a jugoslovenska vlada trgovačko izaslanstvo u Sovjetskoj Rusiji. Jugoslovenska delegacija, kojoj je na čelu bivši ministar finansija Milorad Đorđević, več je otputo-vala za Jugoslaviju, a strani li-stovi javljaju, da je u Moskvi bila srdačno primljena. Ljubljanski „Slovenec" javlja, da če usko-ro u Moskvu otputovati, još jed-na jugoslovenska delegacija, u kojoj neče biti samo ekonomski stručnjaci, nego i politički. A strani listovi kažu, da če se povesti pregovori i za uspostavu diplomatskih odnosa izmedu Jugoslavije i Rusije.
*	/
Ministarski savet je doneo od-luku, da, sem redovne potpore, koju primaju porodice obveznika, pozvanih na vežbu, koje ostaju bez nužnih sredstava za život, — treba svima siromašnim porodica-ma odmah isplatiti vanrednu pot-poru od 150 dinara, za svaku po-rodicu, čiji je hranilac pozvan na vojnu dužnost.
*
Upad nemačkih četa u Holan-diju, Belgiju i Luksemburg, do-
veo je do teških oružanih sukoba na području tih, do juče mirnih i neutralnih država, koji su još uvek u toku. Pošto su pomenute države, i pored sumnji da se sprema napad, htele do posled-njeg časa da očuvaju strogu neutralnost, savezničke čete su mogle da im podu u pomoč tek nakon netnačkog napada, što ih je dovelo u prilično zadocnenje prema Nemačkoj. Obzirom na to, Holandija i Belgija su bile več unapred spremne da se povlače, dok stigne saveznička pomoč, i tia dobar deo svog teritorija prepuste neprijatelju. Medutim je nemački udar bio toliko jak, da je, kroz pet dana, doveo gotovo do' potpune kapitulacije holandskih oružanih snaga, dok se u Belgiji borbe vode na drugoj odbrambenoj liniji, na reci Mezi. Bitke koje su se vodile do sada označuje se kao veoma žestoke, ali se priznaje da nemačka vojska još nije došla u sukob sa glavnim snagama savezničke vojske, i da to ima tek da se odigra na drugoj odbranbenoj liniji, u Belgiji. Prema svemu izgleda, da bi taj sudar mogao da usledi kroz par dana, pa je posve razumljivo, da čitava svetska javnost sa največom napetošču o-čekuje ishod te bitke.
U Engleskoj je, medutim, do-šlo do promene vlade, na čijem čelu se nalazi g. Čerčil, poznati pristalica energičnog i bezobzir-nog vodenja rata, do krajnjih granica U vladu su ušli pretstav-nici svih stranaka, a prošircna je i francuska vlada, tako da se sad ističe, da nema više nikakvog izgleda za kompromis i da če se rat voditi do kraja. Engleska i francuska štampa ne kriju ozbilj-nost položaja i teškoča, sa kojima treba da se bore, jednako kao što priznaju i snagu nemačkog napadaja. Ali pri tom ističu. da sve to još ne pretstavlja glavne vojničke operacije i da, ma šta se desilo, saveznicl neče popustiti, verujuči u konačnu pobedu.
*
U vezi sa dogadajima u Holandiji i Belgiji, zapaža se pojačana agitacija u Italiji protiv savezni* ka, i pretnje italijanske štarnpe, koja nagoveštava da bi Italija mogla da ude u rat na strani Ne-mačke. Londonski „Times" odgo-
vara, da je sva ta agitacija veš-tački udešena, da Italija nema rašta da se žali na saveznike, i da njen ulazak u rat, na strani Nemačke, ne bi saveznicima mnogo škodio, a Italiji ne bi kori-stio. Pri tom se ističe, da su saveznici preduzeli sve potrebne mere na Sredozemnom moru i da paze budno na držanje Italije'.
V
Ma koliko da je raspoloženje na Sredozemnom moru vrlo napeto, navlaš se podvlači, da niko ne cilja na Balkan i na jugoistoč-ne države, a Italija naročito ističe, da želi održatije mira na Balkanu. Neki to dovode u vezu sa paralelnom akcijom Engleske i Sovjetske Rusije, jednako kao i sa držanjem Nemačke, koja nema interesa da, usled zapleta na Balkanu, bude blokirana i sa te strane. U Ženevi se tvrdi, da je Engleska ponudila Italiji izvesne koncesije kolonijalnog značaja, dok se s druge strane to deman-tuje, pa se uverava, da je engle-ski poslanik u Ankari preduzeo veliku diplomatsku delatnost, da koordinira interese Rusije, Egle-ske i Turske na jugoistoku. Tvrdi se, da engleska diplomacija nema ništa protiv, več da čak podupire ruski interes za Balkan, u koliko ne ulazi u ideološku propagandu. Englezi gledaju prijazno na produbljenje ruskih veza sa nekim balkanskim državama, a pripravni su priznati Rusiji i njen novi položaj na BaltiČ-kom moru. U vezi sa tima glaso-vima podvlači se i članak zvanič-nog moskovskog lista, „Izvestija", od 14 maja, u kome se oštro napada nacionalsocijalistička teorija
0 rasama i u kome se kaže, da narodi, koji progone druge, zato što su Jevreji, ili pripadnici drugih rasa, jesu divljaci i polulju-di.
*
Pomorski stručnjak „Manchester Guardiana" uvereva, da su Engleska 1 Francuska na Sredozemnom moru u ogromnoj nad-močnosti prema italijanskoj floti. Francuska i Velika Britanija na Sredozemnom moru imaju pet oklopnjača, sa 159.000 tona, i 16 linijskih brodova, sa 488.000 tona; dok Italija ima samo jednu oklop-njaču, od '26.000 tona i 4 linijska broda. Saveznici dovršavaju još 3 oklopnjače i 10 linijskih brodova, dok Italija gradi 4 oklopnjače
1 dva linijska broda. U drugim vrstama brodova saveznička nad-močnost nije tako velika, ali je ipak znatna. Italija je, doduše, jaka u podmornicama i u motornim torpednim -čamcima, ali time ne može da popravi ravnotežu u svoju korist. Ona zavisi od po-morskog saobračaja, a saveznici su gospodari na moru. Sem toga Italija ima vrlo dugu obalu, ne-zaštičenu osjrvima, i svi njeni gradovi izlozeni su napadima iz vazduha. Ona ima( tu prednost, da može poremetiti savejnički saobračaj na Sredozemnom moru.
Slet sokolske župe Osijek u Borovu
Za slet sokolske župe Osijek, koji če se održati u Borovu na Vidovdan, sastavljen je sletski odbor, od najvidenijih pretstavnika sokolske župe Osijek. Na čelu mu je starešina župe, bral Dušan Krulj, a potpretsednici su mu brača Toma Maksimovič, Berislav Jeričevič i brat Rogulie iz Vuko-vara.
Poduzete su mere da svi učes-nici na sletu u Borovu, uživaju popust u vožnji željeznicom od 75°/o. Na taj način če se u Borovu sakupiti vrlo veliki broj Sokola iz župe Osijek i okolnih župa. Največa atrakcija sleta je medu-
Stupanje sokola u Vojnu akademiju
Vojna akademija je ustanova koja daje našoj vojsci mlade vode, dobro obučene i svijesne svoje velike misije. Oni moraju u Voj-noj akademiji da dobiju opče vojno obrazovanje, kako bi mogli da što bolje posluže, kada bude za-trebalo Kralju i Otadžbini. Ti mladi oficir! treba da budu oni, koji če, po uzoru svojih predaka dra-govoljno dati svoje živote na oltar otadžbine.
Za vrijeme. pohadanja Vojne a-kademije, medu ostalim predme-tima, uče mladi akademci i istori-ju. Ali kako god bila knjiga op-širno napisana, neče nikada cbu-hvatiti svu isforiju jugoslovenske misli i rad onih, koji su toj misli najviše dali. Stoga je potrebno da mladi akademci budu članovi onog udruženja, koje če ih vaspitati u nacionalnom duhu i spremati ih, da izvrše kako treba svoj veliki zadatak, a to je Soko. U Sokolu oni če upotpunti nacionalno obrazovanje, a istovremeno i tjelesno, što je važno za rad mladih ofi-cira.
Buduči mladič, kad ulazi u akademiju ima več izradene lične nazore, koje je teško mijenjati, potrebno je da u Vojnu akademiju idu oni, koji imaju razvijenu ju-goslovensku i slovensku svijest. Pošto se u sokolskim društvima najviše radi na širenju jugoslovenske misli, jasno je da su Sokoli najpozvaniji da se u što večem broju javljaju u Vojnu akademiju. Primjer zato može dati sokolsko društvo Zemun, čijih dvadeset članova se nalaze u Vojnoj akademiji. Kada ti mladi Sokoli svrše Vojnu akademiju, poči če u razne garnizone po cijeloj zemlji. Tu če moči da u najširem obimu pro-pagiraju medu vojnicima i grada-nima jugoslovenstvo i sokolstvo. Kao vojni referenti u pojedinim društvima mogu na .jjspjeJan način da propagiraju medu narašta-jem ljubav za vojsku i želju da i oni postanu oficiri.
Sve ovo važi i za Pomorsku i .Vazduhopiovnu akademiju. Smatram da je potrebno da se stupanje Sokola u ove akademije što više propagira sa strane svih dru-štava i četa, naročito medu nara-štajem, jer su to godine najjačih ideala. Uspjeh Sokola, pitomaca Vojne akademije, o kome je javio „Sokolski Glasnik" u broju od 19 aprila, potvrduje najbolje ove moje riječi,
Split	Obrad	Pavlovič
тшштшшшттЈШ
Немци у Југославији
„Равноиравност", који излази у Панчеву, се осврће на изјаву сенатора, r. Др- Попа, дату у-
реднику загребачких „Новости",
о	ставу немачке маљине у Југо-славији, према држави. Др- Поп је у тој изјави казао, да се признаје свесним Немцем, али да је сасвим лојалан и веран Краљевини Југославији и њеном Младом Краљу. „Равнопрзв-ност" подвлачи, да је Др. Поп за Немце у Југославији тражио најшира права, јер свака мањи-на има право да живи својим слободним животом; али да је заборавио надодати, да сва та права, а нарочито школе, Нем-ци у Југославији већ давно и-мају, док их напротив Југосло-вени у Немачкој немају. „Рав-ноправност" примећује, да јс Др. Поп претерано навео број Немаца у Бановини Хрватској, јер их тамо има само 80.000, а не 100.000.
narodno takmičenje naše i bugar-ske gimnastičke vrste, zatim ve-necijanska noč na Dunavtt itd.
Управа околске жупе Петров-град одржала је 4 маја седиииу, на којој су тајник Жебера«, на-челник Погачник, просветар Мој-силовић и благајник Цветков поднели извештаје о припремама за прославу 20-годишњице жупе.
Управа жупе је одлучила, да се прослава 20-годшшвице одржи у Великој Кикикдп, 16 и 17 ју«а, и да се том приликом одржи и XV жупски слет, у Великој Кикинди, а да се 15 јуна 1940 одрже општа жупска такмичења чланова, чла-ница и нараштаја, такође у Вели-Koj Кикинди. Приликом ових све-чаности ће се извршити и освеће-ње жупске заставе, коју ће пода-рити жупи бр. бригадир Драгу-тин Ристић, днвизијски генерал у пензији, који је прогласио први ослобођење Великог Бечжерека и Велике Кикинде 191S r., и ушао у те градове на челу победилачке српске војске.
За ову прославу чине се већ потребне припреме, у јединицама и у жупи, а припадници жупе се спремзју, да у великом броју по-by на ове соколске манифестади-је, које ће бити увеличане и про-славом 30-годишњице Соколског
Protivnici
NOV PROCES PROTIV BR.
C. MILIČA
„Sokolski Glasnik" je več javio o procesu koji se pre neko vreme vodio u Mostaru protiv brata Čede Miliča, starešine Sokolske župe Mostar, zbog toga da jeLSirio neki letak, koga, su inače trinogi naši listovi objavili. Brat Milič je bio oslobOden op-tužbe, ali je Stol sedmorice u Zagrebu ukinuo to rešenje i odredio ponovnu raspravu.
Neka gospoda u Zagrebu se drže, kao da Banovina Hrvatska u današnjim vremenima nema „opasnijeg neprijatelja", nego li je brat Milič, čija ljubav za Hrvate je veča od svih onih, koji sličnim šjkanama kompromituju hrvatstvo...
NAPADAJ! „HRV. ZAŠTJTE"
Pišu nam iz Šibenika: članovi „Hrvatske zaštite" ne prestaju da terorišu sokolsko članstvo, u kraju oko Biograda na moru. Tako su pre par nedelja upali nao-ružani u kuču brata Vjekoslava Benčiča u selu Kraju, kod koga se nalazilo 10 članova tamošnje Sokolske čete. Stali su da ih grde i vredaju, tražeči da odmah napuste Benčičev stan. Kad su ih članovi naše čete izbacili, vratili su se članovi Zaštite u trostru-koin broju, preteči im, da če porušiti kuču, ako se svi ne razi-du. Pred takvom opasnošču naša su brača pokušala da pobegnil, ali su neki od njih bili teško ranjeni. Kao n. pr. Benčič Vice, Lju-banovič Andrija i Mazič Dragu-tin. Iste večeri su članovi Zaštite napali još neke sokolske članove i šilom ih pretresli. A na kuču starešine Krste Benčiča napali su kaihenjem. I^toga dana bio je napadnut tajnik čete, Pe-tar Benčič, koji se nalazio u Bio-gradu na moru. od tamošnjih članova Zaštite.
ZAR ! OPET OTIMANJE SOKOL-SKOG DOMA?
Pišu nam iz Krapine: Brat J. Vohel bio je pozvan, 3 maja, u Sresko načelstvo, gde mu je sre-ski načelnik, Turkalj, predoČio zapisnik, prema kome je opštin-ska uprava u Krapini tražila od Banske vlasti, da se sresko načelstvo preseli u sokolski dom, koji je i onako državna zgrada,
друштва Велика Кикинда, једног од најстаријих друшта®а жупе Петровград. Ono he том прили-ком осветити и нарадатајску за-ставу и отворити гај, који поди-же, у оквиру Петрове Петолепги-це. Друштво Велика Кикинда спрема и веома лепу споменицу за прославу своје 30-годишњиие. која ће за кратко време изаћл из штампе.
На дан 16 јуна по подне he с« одржати велика јазна слетска ве-жба, а увече академија. Нз дан 17 јуна ће се одржати свечана cei ница жупе и друштва, затим осва-hen.e заставе и свечани ручак, а увече просветна академија. По псдне тога дана ће учесници ра-згледати град и радозе за СПП у Вел. Кикшгди. На ове свечано-сти he бити позвати многобројни гости и стари члачови из доба о-снивањз жупе и друштва Вел Кикинда; затим старешине жупе и остали часници од оснивања до сада.
Велика Кикипда је град са пре-ко 30 хиљада становника, у кома Југословени чине претежну већ'Д-ну, па he ове свечаносги безу-словио успети.	Ст.	Ж-
sokolstva
pa se može upotrebiti za smeštaj državnih nadleštava i za stan sre-skog načelnika. Brat Vohel je na to izjavio, da zgrada nije državna, več da je svojina Saveza SKJ i prema tome da je jedino Savez vlastan raspolagati njom. Sa ovim u vezi - treba napomenuti da se več duže vremena, sa strane naših protivnika, pronose glasovi, da sokolski dom treba oduzeti i dati drugim društvima, pa nije čudo ako se ovaj korak dovodi u vezu sa ovim namerama.
OTPUŠTANJE SOKOLA Pišu nam iz Imotskog: Nedavno je otpušten iz. službe zvanič-nik-dpevničar kod sreskog suda u Imotskom, Jovan Kadijevič, ni-zašto drugo, več zato što je, kao dobar Srbin, bio i dobar Jugoslovan i tajnik sokolske čete » Glavini. Da je to tačno, svedoči i činjenica, što je uvek bio ocenjen kao odličan. Sada je bačen na ulicu, da se učini mesta jed-nom poturici, koji je nekada bio sokolski prednjak, dok je sada najgrlatiji u „Hrvatskoj Zaštiti".
I	na taj se način nagraduju loši karakter!, a gone ispravni ljudi, kao što je brat Kadijevič, koji je bio na ponos četi u Glavini, a koji je sada upropašten.
ZNACAJAN PROCES U CELJU Celjsko „Nova Doba" izveštava
0 pretresu protiv inž. Vestena, o kome smo več javili u „Sokolskem Glasniku". Svedok, R-Kraupner, je posvedočio, da ga je Vesten uvredio rečima „Van sa Vindišiina" (pogrdan naziv, kojim Nemci nazivaju Slovence)-Trgovac Debenjak je takoder potvrdio, da mu je Vesten kazao „Još jedno slovenačko pseto"; a Miroslav Žagar i još nekoliko svedoka izjavili su, da se i prema njima Vesten uvredljivo ponašao. Na osnovu toga bio je inž. Vesten osuden, po čl. 5 Zakona o zaštiti države, na 2 meseca zatvora
1 na 8.000 dinara globe. Inž. Vesten je sin poznatog velikog in-duslrijalca iz Celja, a „Nova Doba" primečuje, da čitav taj pretres podaje „značajnu sliku mišljenja izvesne gospode, kojima kod nas i suviše dobro ide, a koje je prožeto mržnjom prema nama".
ČITAJUĆI NOVINE...
V poslednje doba čitamo često v govorima različitlh naših po//* tičaia: „Da riije bilo ovoga lil ono• ga, Jugoslavje danas ne bi bilo", itd. Ne smatramo medutim, da su takve izjave zdravo promislienje. Jer ako saberemo sve zaiedno, iz-gledalo bi da postojl bezbroi uslo-va, bez kotih Jugoslavije danas ne bi bilo, ili zbog kojih bi moglo da je ne bude. Kao da se radi o nekom pevaikom društvu...
Za svesnog Jugoslovena ne sme-ju, medutim, da dodju ni u kom-binaciju slučajevi, kad ,Jugoslavije ne bi bilo"; jer svl naši unu-tarnjl sporovi I nesuglaslce mogu uspešno da se rese samo onda, ako Jugoslavija BEZUSLOVNO bude i ostane. NI Srbi, ni Hrvati, ni Slovenci, nitj ikoja grupa medu njima, nemaju prava da se hvale, da bez njih pojedlnačno, ili bez nekog njlhovog koraka Jugoslavije danas ne bi bilo". Jer kad ne bi bilo Jugoslavije, Šta bi bilo od njih? / zar ne spavamo sv; mi, ne samo srpstvo, hrvatstvo
i	slovenaštvo, nego 1 svaku stran-ku, svaki kraj i svakog pojedinca, time što bezuslovno hoćemo I tacamo Jugoslavlju?!...
#
„METALURGIJA", organ meta-hirgljske Industrije u Jugoslaviji, objavljuje članak Zvonimira Marinkoviča, u kome se kaže, da fe-derallzam i podela na tri naroda r.iogu da budu dobri u političkom, državnopravnem I kulturnom pogledu, ali nlkako u prtvrednom. G. Martlnkovič misli, da se u svemu možemo cepati do mile volje, sem u privredi, koja čini jedrn celinu. „Dvadaset i dve godine zajednič-kog života Srba, Hrvata i Slovena-ca formirale su jednv narodno prf-vredu i jedno privredno područje",
—	veli se u tom članku, pa se žali, što se, naken ustanovljenja Banovine Hrvatske, primečuiu pojave, koje idu za drobljenjem tog iedinstva i Sije lose posledice, za Privredu celine i pojedinih delova, se več nažalost vlde.
Posledice u privredi se v ide več zato, što se radi o interesima, zbog kojih ljudi najpre stanu da kukalu. Ali ubedeni smo, da neče proči dugo, pa če se videti, da do Isto tako negativnih posledica dovodi politika серапја I rasparčavania, i r:a političkom, socljalnom i kul-turnom poliu.
*
Zagrebački »Savremenik« /e u broju za april objavio članak šefa zagrebačke opštine, g. Dr. M-Starčevlča, o razvoju Zagreba. V tom članku se, izmedju ostalog, konstatuje, da su »prilike koje su nastale iza 191S godine znatno Pojačale privlačnost Zagreba* 1 %odlučno ut kal e na priliv stanov-n'Štva«, tako da je u prvom dece-niju Zagreb porastao za 70°la, dok danas Zagreb ima več oko 250.000 Stanovnika. Dalje se iznosi, da je, °d g. 1910 u Zagrebu izgradjeno V|’še kuča, nego što je bilo brojno stanje svih kuča u Zagrebu g. 1910; da su industrijska preduzeča kroz ta vrijeme porasla, од 42 na 252. tt. da »Zagreb ima danas više dja-кз, nego što je pre pedeset godi r, a imao Stanovnika«.
G. Starčevič se, doduše, taca da kzže, da se sve to dogodilo NA-KON OSLOBODJENJA l UJEDI-KJENJA, 111 OTKAD SE ZAGREB NALAZI U SLOBODNOJ JUGOSLAVIJI, več tome daje sramež-
ljivi naziv; *prilike, koje su nastale iza I91& godine<, — kao da se radi o nekoj pošastiAli u tome i jest pikanterlja! Jer nam se več uši probiše uveravanjem, da ovih poslednjih dvadeset godina, ili kako bi g. Starčevič kazao »prilika, koje su nastale Iza g. 19Ш pretstavljaju najstrašnlje razdoblje za Zagreb i za Hrvate... Medjutim se, za vreme tih najstra-šnijih prilika, Zagreb potrostru-čio, a u Industriji podesetostručio!
*
$vi smo svedoci, sa kakvirr, odu-ševljenjem su bili nedavno pozdravljeni hrvatski seljacl Iz ču-čerja, kada su, na Kolarčevom univerzi tetu u Beogradu, prikazivali čučersku svadbu. Jednako kao što če biti srdačno pozdravljeni i u svim ostalim mestima u Srbiji. Pa ipak, „Hrvatski dnevnik" objavljale vest o njihovom putu u Srbiju i u Bugarsku, samo pod naslovom: ,£eljacl iz čučerja na putu u Bugarsku!’’
Važno je I prijateljstvo izmedu Hrvata I Bugara, ali bi za svakoga od nas bar malko važniji treball da budu odnosi izmedu Srba i Hrvata...
*
Splitski „HRVATSKI GLASNIK" javlja o priredbi „Hrvatskog Junakat' u Imotskom, na kojoj je društveni stjegovoda, Miroslav Pušic, pošto o „Hrvatskom Junaku" nije imao šta da kaže, čltav svoj govor posvetio napadajlma na sokolstvo.
Šteta što „Hrvatski glasnik" ne
javlja, kakav je rodoljubivi hrvatski govor izrekao na toj priredbi
i	poznati imočanskj protusokolski heroja — Italo ColombanL.
*
Nema dana, da iz Banovine Hrvatske ne primarno natrag pojedine brojeve „SOKOLSKOG GLASNIKA", sa oznakom ,jie prima", „otputovao", itd; I da odmah na-kon toga dobljsmo pismo od tih, koji su tobože „otputovair, ili , neče da primaju", v kome se Žale, da nlsu primill Ust i mole nas, da im ga pošaljemo. Formula je postala več toliko stereotipna, da nam se vratllo I nekoliko brojeva, upučenlh na sokolske čete ili društva, sa primedbom „otputovao u vojsku
Dode II do potrebe, biče narav, no I takvih slučajeva, gde če čl-tave sokolske čete, do posljednieg člana sa oduševljenjem otputovati u vojsku. Ali za sada je takav slučaj prllično neverovatan, os/m u s rclma trankovačklh št e toči rta, na poštama u Hrvatskoj.
SUDELOVANJE SKOLA NA II SVESOKOLSKOM SLETU 1941 GOD. U BEOGRADU
Mlnistarstvo prosvete raspisalo je kohkurs za Cetiri najbolja sa-stava prostih vežbi kao i rnuzič-ke pratnje za vežbe učenika i učenica srednjih i njima sličnih škola, koje če sudelovati na po-menutom sletu. Vežbe su posebno za učenike, posebno za učeni-ce nižih i viših razreda, četiri najbolje vežbe nagradiče se sa po 500 dinara, isto tako i muzii-ke pratnje. Skole su Izveštene o konkursu. Vežbe i upute za u-takmice štampače se u posebnoj knjižici i razaslati školama.
SOKOLSKO ŠTUDENT-SKO SREDIŠTE U AKCIJI
U cilju okupljanja sokola stu-denata, Središte je pokrenulo veoroa živu akciju, i ta akcija primljena je kod svih sokola stu-denata vrlo oduševljeno. Nakon osnutka Središta u Beogradu, po-krenuće se akcija za osnivanje Središta u svim mestima, sa uni-verzitetom ili fakultetom. Kao prva etapa toga rada dolazi Skoplje, grde 18 o. m. polazi grupa od 20 sokola študenta, članova Sokolskog studentskog središta, radi osnivanja Središta na tamoš-r.jem Filosofskom fakuitetu. U vezi s tim sokoli študenti vrše marljive pripreme, a i braća iz Skop-lja spremaju veoma srdačan do-ček. Tim povodom održače se velike sokolske svečanosti u Na-rodnom pozorištu, u Skoplju, u čTjem če programu sudelovati i članovi Središta iz Beograda.
G. Jake
PREDAVANJA U STUDENT-SKOM SREDIŠTU
U okviru propagandnog kursa za članove Sokolskog studentskog središta održače se, od 21 do 31 maja, drugi deo propagandnog kursa, po ovome redu:
21	maja (utorak) — brat inž. Sveta Vučkovič: „Metodi rada na selu";
24 maja (petak) — Dr. Aleksan-dar Đaja: „Zdravstveni problemi sela";
25 maja (subota) — brat Veljko Kuprešanin: „Radne čete";
28 maja (utorak) — brat Vu-kasovič: „Poljoprivredni problemi Jugoslavije".
Predavanja se drže u prostorl-jama Saveza S. K. J., i to: utor-nikom i petkom od 19 do 20 ča-sova, a subotom od 20 do 21 čas. Mole se brača i sestre da dolaze na predavanja u što večem broju, naročito na predavanje brata Veljka Kuprešanina, koji če . im moči, kao oprobani radnik na selu i saradnik poznatog sokolskog radnika brata Dr. Popoviča, da prikaže rad četa na selu, i na taj način ih osposobi za njihov skorašnji rad u narodu.
Sl. Nič
dc&cu/a sc bzc kcaia i Uzustovh&l
*HRVATSKI DNEVNIKf se na uvodnom me$tu osvrče na rodo-Ijubivi članak siovenačkog pesnika, OTONA ZUPANČIČA, objavljen u Ijvbljanskom *Jutru«, a koji I mi prenesimo, u današnjem broju. Zagrebački list mu u glavnom odobrava, ali — ma koliko da ne veruje da Ima takvih cepidlaka, o kojlma govori Župančič, — / sam pada u slično cepldlačarenje, pa kaže:
»Država stvarno treba biti or-ganizovani narod, i gdje ona to nije, takva ustanova doduše može nositi naziv države, ali ona ne služi svrsi države... Narodi stvaraju države, oni ih i brane sve dotle, dok te države služe svojoj svrsi ili dok barem ima opravdane nade, da če joj u budučnosti služiti.«
To je, medjutim, baš. ono, pro-tiv čega se Zupančič I zdrav rasni instinkt našeg naroda bore. Jer svo/a država se ne brani, ni dotle ni dovle, več DO KRAJA I DO POSLEDNJEG ČOVEKA1 Svoja država značl I svoja sloboda. U svojoj državi, čak i onda kada bi bila nalgora, postoje mogučnosti da se. / bez ratova i revolucija, o-brne sve u najbolje. Bez svo/e države, ma šta o njoj mislili, ne bi
Ca недељне смотре у Соколском друштву Београд — Матица: Чланови савезне управе у строју.
blo moguć, ni sporazum ni Banovina Hrvatska. Nikakvih slučajeva nema, gde robovanje tudjinu može da bude prihvatljivije od svoje države. Jer gubitak svoje držlve značl grob, u kome više nema druge alternative, nego trulenje, ili krvavo pogibanje...
SOKOLSKI NARODNI UN1VERZITET
Девето предавање на Сокол-ском кародном универзитету жупе Београд, у Соколу Мати-ци, одржао је прошле среде Др. Иван-Марија Чок, претседник Савеза емиграната, о „Сокол-ству и Југословенима у туђини“. Предаваше је било одлично по-сећено, а предавач је настојао да свестрано прикаже рад со-колства међу Југословенима у отргнутим крајевима, у чему је потпуно успео, јер је у томе раду и сам узимао учешћа. Др, Чок био је награђен срдачним аплаузом.
*
Идуће предавање одржаће у среду, 22 маја, генерад Драгу-тин Живановић, инспектор зе-маљске одбране о теми: „Со-колство у одбрани јединства, слободе и независности Југосла-вије“. Почетак у 20 сати-
JUBILEJ SLOVENAČKE HIMNE Ovih dana se navršava 80 godina od postanka slovenačke himne, „Naprej zastava slave!", koja je danas sastavni deo jugosloven-ske državne i nacionalne himne. Pesma je nastala IS maia 1830, u Beču. Davorin Jenko sedio je u jednoj kavani i čitao feljton u li-?tu „D:e Presse”, u kome se sa porugom govorilo o Slovencima
i	o Slovenima uopšte. Jenko je bio tako ogorčen, da je bacio list
i	pošao napolje- Razmišljao je o-veličini slovenstva i o njegovim protivnicima, pa su mu same od sebe dolazile u misao i reči i melodija buduče himne. Još istoga dana'bacio ju je na papir, a prvi put se pevala na javnom mestu,
22	oktobra 1860, na jednoj zabavi Slovenačkog pevačkog društva u BeČu. Kao št.o je poznato. Davorin Jenko je docnije živeo u Beo-cradu, pa je komponovao i srpsku narodnu himnu, „Bože pravde".
REUMATIZAM
kostobolju, l.<Uas, pro~ badanle, ukočenoit iila itd. l(jetl sa uspjeliom.
,ANTIREVMIN‘
dobar Ijekovtti preparat tsproban a državi I na strani. Cijena oris. fiaii od 75 gr. Din. 35,— sa poštaritiom Din. 40,— 3 origjlaše Din. 105. Salje povzetem Mr. Ph. MRKU-SIĆ apoiekar a Mo-staru (Ban. Hrvatska). Dobiva se i u apotekama. O&as reg. pod Br. 14245 od U-VIII- 1S3S godine.
ff
IZ NAČELNIŠTVA SAVEZA SKJ
Obaveštavamo načelništva župa, da su iz štampe izašle »Proste vežbe mlade 1 starije ženske dece za II svesokolski siet SSKJ u eogradu 1941 god.« Cena Din. 5.50.
Isto su iz štampe izašle i »Igre za članice sokolskih četa«, na II svesokolskom sletu SSKJ u Beo-gradu 1941 god.« Cena im je Din. 7.50.
Molimo načelništva župa, da nas odmah obaveste, koliko žele komada da im pogaljemo.____________
SOKOLSKA ŠTEDNA I KREDITNA ZADRUGA U SPLITU Stanje na 30 aprila 1940
Aktiva: blagajna:	primila	din.
326.422.25, izdala 326.009.25, st^* 413. — Zajmovi zadrugarima: izdano 342.873, povračeno 90.496, stanje 252.377. — Aktivni tekuči računi: novčani zavodi 105.489.34, zadrugari 58.656. — Tiskanice: 4.218.75. — Inventar: 200. — Poslovni udjeli kod revizijskog saveza 1.000 Din. — TroŠkovi: 805.41.-- Ukupno aktiva: 423.159.50
— Pasiva: Ulošci na žtednju: ulo ženo 484.823.50, dignuto 113.140, stanje 371.683.50. — Sitna štednja: 3.391.	— Pasivni tekuči račun: 2.714. — Poslovni udjeli zadruga> ra: 29.975. — Rezervni fond: 5.120.
— Socijalni fond: 1.560. — Pro-svjetni fond: 1.560. — Dohotci: 7.156.— ukupno pasiva: 423.159.50.
— Ukupni promet poslovanja
2,^10.263.82. — Zadruga ima 298 zadrugara s3 1,203 poslovna u-djela.
тражите H O hli E R ЦЕН0ВНИК
■ Фтћ™
кр.мидт 9. преко пут»з«ндон&"
Sesfre-Braćo!
Upamtite da ćete so-kolsku odoru, vežba-će odelo i sve ostale sokolske potrepštine dobiti jedrno, propis-no i jeftino u solid-noj i poznatoj
Trgovini
sokolskih
potrepština
Branko Palčić
ZAGREB
Kraljice Marije 6
BEOGRAD
Balkanska 22
Tražite besplafni cenovnik
Izdaje Savez Sokola Kr Jugoslavije (arh M Smiljanič, Alekse Ne nadoviča 6) - Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr Vlad Belajčič) - Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protič, Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija „LuC“, Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772-
2405-6553
Udobne i Iagane ženske cipele od diftina sa poluvisokom potpetieom. Vrlo pogodne za kancelariju i šetnju.
45301-2204
Za lijepe dane najjeftinije i najpodesnije platnene cipelice, sa gumenim donovima. Dječje Din 15.-, 19.-, 25.-, ženske Din 29.-, muške Din 35.-.
40891-7063
Dječje sandaliee od jakog platna, sa elastičnim donom i špangom preko rista Razmjer 2 Din 29;-, razmjer 3 Din 35.-
3985-13121
Ukusno izrezane cipelice od fine bijele kože, sa kožnim donovima i niškim pot-peticama. Idealne za proljetne dane.
RADIŠA
Ćarapa koja ne vara. Osvojila Je stotine luljada svojom trajnošeu i jeftinoeom.
5761-GS8S2
Fina d ječ ja fleksibl sandal, ea n krasom i špangom preko rista. Razmjer 2 Din 59.-, razmjer 3 D 69.-, razmjer 4 D 79.-.
3965-96154
Ukusne ženske sandale za lijepe proljetne dane, sa kožnim donovima i niškim pot-peticama.
8767-04680
Veoma udobne muške feksibl-sandale od mekane kože, sa kožnim donovima.
5961-14841
Divne dječje sandaliee od fine bijele kože, sa jakim kožnim donovima. Trajne su a tiz to vrlo jeftine. Razmjer 2 Din 59.-, razmjer 3 Din 69.-, razmjer 4 Din 79.-.
2945-44637
Praktične i jake cipele od boksa, na Špan-gn, sa kožnim donovima i potpetieama.
9337-2626
Gospodinu nz novo odijelo dobro pristale ove fine cipele od sivog platna kombini-ranog sa lakom.
NESTAŠKO Din 7, 8, 9 i 10.
Veoma jeftine dječje čarape od pamuka Peta i prsti naročilo su pojačani.
2625-44154
Veoma udobne ženske cipele od flnog te-lećeg boksa, preko rista ukrašene uku-snim jezikom. Izradujemo ih u crnoj smedoj boji.
8927-44684
Elegantne cipele га gospodu. Od sivog Ш smedeg semiša ili od kože, ukrašene rupi-cama.