TJEDNIK SVEUČILIŠNO
Ш FEIERATIVNA P
*OCUALIST_
W<M i
СТУДЕНТСКАТА
zajednički broj svih študentskih listova 25. 5. 1977.
REVOLUCIJA
CE
MOKA DA TEČE HODU
Nakon razdoblja slabe i nikakve saradnje, kontaikata koji su se odvijali pojedinačno — u pauzama sastanaka, telefonom — i završavali razmenom nekoliko tetostova dli (u najboljem slučaju) zajedniičkim hrojevfima dveju redakcija (»Študentski zbor« i »Študent«, »Student< i »Študentski list«), našli smo se s vri: u godini Titovih i naših jubileja.
Povod mije mogao biti bolji: Dan mladosti i rodendan druga Tita. S radošču je prihvačena »Študentova« imcijativa, j er pokazati študentski novrinsko-aktivistički angažman na 24 strane jcdnog primerka novfeie — nije teftko, a lepo je. NBje teško: naše študentske novine kanakteriše ona sučeljenost sa životom ko j a ne zazjire od vlastitih konsekvenci — naprotiv, njihov naj ambiciozni ji smisao je da život pribliiže njegovom legitimnom, samoupravnom iskonu. Lepo je: ZAJEDNlSlVo nije pilinoip na ko jem se zasniva samo ovaj broj, več je i stvarnost našeg svakodnevnog delovanja. Trebalo je samo načini ti formalan napor —* sakupiti sve priloge na jednom mestu. Ovaj študentski broj nije, dekle, reprezentativen (ni po tematsko j usmerenosti tekstova, ni po njihovom kvalitetu).
Reforma školstva je fenomen na kome su študentske novine protekle školske godine (i ne samo protekle) najviše radile. Ona je proces sa nizom konstanti i nizom specifičnosti ( o njima malo znamo, skoro ništa). Uloga SSO-a u transformaciji visokog školstva je takode tema na boju smo usredsredivali pažnju i oštrili sluh (ne samo politički). Njoj smo prilazild i informativno, uobičajeno, ali i temeljito, teorijski, suptilno. Realne snage, Savez komunista i Savez socijalističke omladine, su činjeniica — polazište. Naprosto zbog toga Sto ništa ne postaje želj ena stvarnost a!ko je ne nose stvarne snage.
UNIVERZITET RADNICIMA je polcret stvarnosti ka svom autentičnom klasnom izrazu. To je isto kao ikad se kaže: »Izlazak radništva na društvenu scenu — legalno zbivanje revolucije«. UNIVERZITET RADNICIMA je samoupravna legalizacija onog (radničkog) interesa koji hoče da d na univerzitetu bude u dosluhu sa svojom klasnom suštinom. Reforma je došla dotle da je odnos snaga u korist svesti ko j a ne pristaje na akademski mir i kontemplacdju.
Savez komunista nastoji da idejno i delatno — od Platforme za Deseti konrges SKJ pa dalje — preformuliše uobdčajeni koncept reforme, ona j na koji se podjednako pozivaju i snage koje su za visokoškolski status quo i snage koje su Za nova univeraitet. Učiniti sebe sposobnim za socijalistički život koji nije diktat — lozinka je univerzitetske stvarnosti. Prihvatiti je dosledno, komunistički, medu omladinom, nije jednostavno. I te kako je to obuhvatan posao na univerritetu.
Savez socijalističke omladine je u vremenu kad akciono produbljuje novu projekciju reforme. On se postavlja ii do voljno široko — u njegovom praktičnem delovanju svoje mesto može nači svaki študent, i egzistenoijalno: budi generaciju.
U godini u kojoj obeležavarno 40. godišnjicu dolaska druga Tita na čelo Partije i njegov 85. rodendan vredno je podsetiti se*onog
predratnog revolucionamog vrenja kad je klasno najsvesniji deo 'intelektualne omladine tražio i pronalazio smlisao svog angažmana u prvim redovima Skojevske organizacije i Partije pod Titovim vodstvom.
s punom odgovomošču — strasno, beskompromisno i mladalačfci zaneseno — ostvarivala, nosili su nužmo pečat ii breme predrevolucionamog vremena. Revolucionarna študentska štampa je bila specifičan oblik delovanja komunistički orijentisane omladine na univerzitetu. Ona je sa izuzetnom hrabrošču pod vlačila svu bestijalnost sveta u kojem je mlada generacija bila trajno lišavama jednog od osnovnih preduslova za menjanje sveta — prava na obrazovanje. U klasnom procepu izmedu rada i obrezovanj«, reč študentske štampe nije mimolilazila realnost seoske, radničke i srednjoškolske omladine. Boreči se na univerzitetu, ona je davala svoj doprinos borbi Partije ,i radničke klase.
U današnjim uslovima izgradnje samoupravnog socijalizma, študentska štampa pronalazi smiisao i razloge svog postojanja u razotkrdvanju svakojakih otpora uklapanju univerziteta u društvo, u njegov sadržajni kontekst i težišna nastajanja. Jedino tako ona nastavlja svoje svetle tradicije.
Napori društva da istimski, iz temelja prevlada podvojenost rada .i obrazovanja ii da obrazovanje stvaralački ugradii u celinu društvene reprodukcije udruženog rada, postavljaju pred jedilnstvenu omladinsku organizacij u mnogobrojne odgovorne zadatke. Bilo bi se, pri tom, u zabludi ikad bi še smatralo da postojanje amladinsklih glasila unapred diskvalifikuje postojanje študentskih. Naprotiv!
Stranice ovo^ broj a s v i h študentskih listova 'koji izlaze u našoj zemlji dovolj no* govore ne samo o svesti da je zajedništvo mladih u revolucionamom preobražaju sredine u kojoj živimo — nužnost, več i o torne da je ta nužnost spoznata. Delovati danas i ovde je imperativ »zdrave pameti« čoveka koji za predmet svoje delatnosti dma samoupravnu praksu naše zajednice. Naravno, u kolektivnam osečanju mlade generacije naše zemlje pmilsutan je i odredeni emocionalni naboj koji je ponekad predmet sumnji u n jenu sposobnost da se superiorno uhvati u tooštac sa prvorazrednim problemima samoupravnog socijalizma. Birokratska apologetika status quo-a je upravo meta kritike koju isu mladi Jugoslavije u raznim pililikama »bacali« stvarnosti u lice.
2elja da se što pre, što bolje i što više izgradi samoupravni sooijalizam je konstanta delovanja svih naših poratnih generacija. One su slika vremena u kojem mladi stupaju na poprište klasne borbe, ali i anticipacija vremena u kojem čemo svi biti »pesnici«. Revolucionarno delovanje mladiih ispoljava se i kao kritika neinteligentnih i neinventivnih stavova koje kvazirevolucionarne snage pokušavaju da predstave kao organon marksističkog delovanja. Otpor koji mladi pružaju tim konzervativnim snagama je prvi vezivni element njihovog jedinstva i inspirator za sve dosledniju klasnu (samoupravnu) borbu. Izgradnja samoupravnog socijalizma je revolucija. Iza nje ostaju nazadne snage, teorije i pojave. Mladi su snaga koja sasvim shvata da revolucija moiria da teče. Jer, samo oni koji menjaju sadašnjost pripadaju budučnosti.
»Ako »ideale nose živi ljudi, onda su ideali realnost«!
Zbog toga, pozdravljamo ideju da izdavanje zajedrvičkog broja povodom 25. maja postane tradicionalno.
Zadaci koji su se tada postavi j ahi pred naprednu studentsku štampu i koje je ona
Svim studentima, čitavoj omladini, svim našim čitaocima čestitamo Dan mladosti. Zajedno!
STAJ
C1JVE
л IJA
SLOVA
NASE
PLA
NETE
(Ova pesma je jedan od mnogih radova inostranih studenata prispelih na konkurs koji je Klub medu^ narodnog prijateljstva u Beogradu raspisao povodom 40. godišnjice dolaska druga Tita na čelo Partije i njcgovog 85. rodendana)
Blistale su zvezde u sumraku Zvečao je tam — tam u tvojem imenu Nije mi trebalo leteti milione kilometara.
Onog lepog dana kada sam (uo.
Iz prekrasnih padina mojeg mesta,
Ime druga Tita »Živela omladina, Jugoslavija i omiljen naS
drug Tito«
Meni se čintlo da je ime vrlo kratko
Ali kud sam otvoric knjigu o njemu ,trajalo je toliko dugo, A još duie, da bih stigao do poslednje stranice.
Ziveo drug Tito!
Ti si iovek koji je trebao Pevamo!
Vmesto do-re-mi-fa> reči čemo Veliki Heroj
Kada se priča o istoriji čovečanstva.
Važno je pomenuti imena velikih heroja,
Koji su se isticali svojim delima.
Za slobodu svoga naroda.
Izuzetno, za te, koji usled toga, tokom svoga života,
Ispolje veliku upornost u svetu.
V borbi za mir, ravnopravnost i razvoj,
Hočemo li tyih pohvaliti, nama reči nedostaju.
Ziveo drug Tito!
Ti si čovek koji je trebao
Pevamo! Umesto do-re-mi-fa, reči čemo stari borac
Jugoslavije
Cetiri najiuvenijo slova naie planete.
Cetrdeset godina na čelu Komunističke partije Jugoslavije’ Po drugu Titu, u osamdeset petoj godini,
Duh za dobro svoga naroda je mlad kao u dvadeset petoj-Tvoje ime če biti nezaboravljeno u istoriji sveta,
Nekada generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije, Ti si več tada nosio sukno pravog čoveka naroda.
Juče, ti si uiao u zatvor.
Da bi otvorio vrata za druge.
Tvoje hrabrosti, jož se sečamo u borbama.
U toku revolucionarne borbe.
Nikada nisi dao uzaludan napor.
Uprkos svim teškočama.
Ti si iz ove borbe izaiao pobednik.
Ziveo Drug Tito!
Ti si čovek koji je trebao Pevamo, igramo kolo kozaračko Umesto do-re-mi-fa. rečf čemo osnivač.
Danas u tvojoj osamdeset petoj godini.
Ti si okrenuo novu stran u svog života.
U bilansu predenog vremena, kapacitet je ogroman.
Jož kao vodič broda. broda bezbednosti, broda mira.
Svi očekujemo mnogo od tebe.
Brod u kome može svako putovati besptatno-Duva vetar, ali putnici iz raznih zemalja,
/maju poverenje j er stara ruka,
Iskusna je i stabilno drži kormilo.
Kristifor Kolumbo je otkrio jedan novi svet.
Živi i majka koja, od svoje dojke.
Ga ječi sina, nije znala da gaji dete naroda,
Od druga Tita nije očekivala da gradi drugi novi svet.
Svet nesvrstanosti, jedini u kome je čovek iskren prema
drugone.
Jedini u kome se ljudi bore da budu jednaki i po miiljenju
i po boji
Onaj gde dva lice zna ju da podele jedno zrno kikirikija, Umesto da ga samo jedan pojede,
Dok drugi umire od pladi.
Ziveo drug Tito!
Ti si čovek koji je trebao
Pevamo, igramo tam-tam i kolo kozaračko
Umesto do-re-mi-fa, reči čemo Zvezda.
Zvezda koja osvetljava budučnost sveta.
Zvezda Saveza komunista Jugoslavije.
Zvezda u nebeskom svodu nesvrstanih zemalja.
SKEČA i\ TI ROBENDAN 1)1U JZ E TITO
logorske vatre
na času istorije mladosti
»Ovih dana je vaš praznik, praznik mlade i najmlade generacije, koji odražava vitalnost naše mlade Jugoslavije. On odražava spremnost naših pionira, naše omladine, svih vas mladih širom naše zemlje, da sutra — kad budete došli na mjesta na koja če vas pozvati naša zajednica — nastavite djelo koje smo mi započeli prije rata, kao revolucionari, i nastaviti poslije rata, kao graditelji socijalizma. Ja sam uvjeren da čete vi taj veliki posao nastaviti i da čete izgraditi vašu veliku budučnost, ako to starije generacije ne budu mogle do kraja da ostvare« —
TITO.
Niko bolje od nas samih ne može govoriti o razvoju naših osečanja i saznanja o ulozi druga Tita u društvenoj stvarnosti naše zemlje. Istorija, socijalizam, samoupravno društvo — to su pojmovi koji čekaju na nove na raštaje, kao što su več postali sastavni deo mišljenja i života nas samih, starijih od nas, i još starijih. Kad god je govorio omladini, kad god nam se godinama obračao kao tak-vima, drug Tito je pominjao budučnost i nastavljanje izgradnje, ali je isto tako podrazu-mevao i prisutnu sadašnjost. U menama nas kojima su bile upučene te reči o sadašnjici, u uporednom pomeranju i dostizanju one generacije na koju se odnose reči o budučnosti napretka naše zemlje, vidimo srečno susre-tište jedne zaloge i anticipacije. Želimo da kažemo da nam je jedna logorska vatra oko koje smo se u školskom dvorištu okupili sa vojnikom iz narodnooslobodilačkog rata vre-dela više od svih časova istorije u učionici, od svih opisa bitaka na otvorenoj geografskoj karti, od svih brojeva na školskoj tabli. Taj čas istorije otvorio je drug Tito: na taka v čas pozvani smo svi, i svi' smo, jedan za drugim, stizali. Drugi če govoriti o našim ocenama, o onom znanju koje čemo dalje umeti da prenesemo: na nama je da tačno opišemo svoj doživljaj, da kažemo kako mi vidimo taj čas istorije, i kad smo počeli da ga pratimo.
To šatorsko krilo mladih izvidača za koje se drug Tito zalaže da se kupi, to njegovo pod-sečanje mladih da pored nogometa postoje i koncerti ozbiljne muzike, te i sve druge slične njegove jednostavne, sa stvarnošču prisne, reči kojima je mladima uvek prilizio, imale su vizionarsku sposobnost da angažuju za bu dučnost, ali i da podsete na prošlost. Činjeni-ca da pored te logorske vatre u dvorištu i-storije naše zemlje, pored pucketanja plamena sopstvene svakodnevnice, bivamo spremni i da jemčimo za uspomenu na sve one mlade ljude, »našu decu od 15 pa čak i od 14 godina, koja su u toku četiri godine borbe gladni ratovali, da su jeli kuvanu koprivu i travu, da su rijetko imali hljeba, da su jeli neslanu hranu j er nisu imali soli — da su se borili i ginuli s pjesmom na usnama, da su davali sve od sebe, svjesni da mnogi od njih neče doživjeti plodove borbe koju su vodili« — govori o našoj spremnosti da dalje pronosimo tu pesmu, da dalje održavamo plamen te borbe u borbi sveta. U rečima druga Tita ko’ji nam je na naš praznik, za Dan mla dosti, upučivao čestitke ali i prekore, ne hva leči nikoga kad ne treba — naučili smo vre menom da vidimo i izazov: Taj izazov če se vremenom uobličiti u pojam Istorija: taj iza zov čemo vremenom shvatiti kao ispitivanje sopstvenih mogučnosti da istrajemo naspram nje, ali i naspram buduče istorije, s pesmom na usnama, ali i da preko tih usana prelijemo kap ovovremenih iskušenja.
O svemu torne možemo da govorimo na Dan mladosti, ali svega toga ne treba da se pod-sečamo samo na naš zajednički praznik: ne smemo da zagubimo svoje reči koje treba da pronademo za nastavak te pesme. U osnovnoj školi, za Titov rodendan, pisali smo u klupa-ma novim perima svoje sastave, takmičeči se čija če čestitka biti najbolja, da bismo on-da uz neopisivu prvu radost Istorije, trčali ndo opštinskog sandučeta u susednoj ulici da izabrani rad pošaljemo drugu Titu za Dan mladosti: — tako u svakoj školi, tako u svakom gradu, širom zemlje. Vodili su nas godinama nakon toga, ili smo sami dolazili, u Muzej gde smo pored svih poklona koje je drug Tito dobio za svoj rodendan, u susednoj sobi sa nošnjama naših naroda, u staklenim vitrinama gledali i te listove iz školskih sve-zaka, te crteže drvenim i vodenim hojicama, te redove ispisane krupnim, neveštim slovi-ma. Gledali smo poruke onih koji su savla-
davali prvu azbuku svoje istorije, i gledali smo one koji su se oko nas na te prve korake, možda baš pred tim listovima sa čestitkama, pripremali. Trebalo je dosta da nam omoguče da primimo i onog čoveka sa »Kapitalom« pod miškom na Univerzitet, kako je to drug Tito jednom rekao, pokazujuči nam i čime sve u svoj oj borbi treba i moramo da se služimo. A kad smo tu borbu i započeli, opet je drug Tito bio uz nas i sa nama, ali drukčijim: sada smo več vladali pesmom u srcu sveta, i sada smo svoj pogled mogli da proširimo na nove vidike obimne istorije bor be za socijalizam. Na tom širokom vidiku sveobuhvatnih težnji humanizma o kome nam je drug Tito godinama govorio kao o našoj najlepšoj vrlini... I ponovo kao u onom davno napuštenom školskom dvorištu sa zapalje-nom logorskom vatrom, ili dok smo kao ko-leginica pored nas i zajedno s njom gledali kako sleču zvezdana jata u vozni park, dok smo i sami počeli da črtamo nove karakteristične karikature i da smišljamo svoje slogane za one i onolike kulture kojima želimo da damo sve od sebe — za saznanje uloge koju drug Tito ima na tom svetskom vidiku, ne-posrednije od zvaničnih saopštenja, komini-kea i vesti, 'kazivao nam je neki povratnik iz daleke zemlje koji je na svom putovanju, daleko od puke legende ili nekakve magične moči, u reči Tito osetio i kod drugih prepoznavanje nečega što je prema njemu lično sasvim iznenada izazivalo posebnu pažnju i neretko pružalo mu olakšice na putu. Osečanja ljudi izvan naše zemlje, koja su potvrdi-vala sve veči ugled druga Tita i njegovih nastojanja — posle poznavanja sopstvene i-storije — govorila su nam na najprisniji način o poštovanju čovečanstva koje, pored broj nih zvaničnih priznanja, svakodnevno odaju svi ljudi spremni i slobodni da u težnji jed-nog pojedinca prepoznaju i podrže svoje sop, stvene borce sa drugačijom a jednom istom pesmom istinskog 'življenja na usnama. Tako, vremenom, postaj emo sposobni da u mreži protivrečnih ukrštanja provereno uočimo da sva ona slova azbuke istorije od kojih smo slobodno pošli kao od su štinske mnoštveno-sti života uloženih u pis, \je te istorije, jed-nog po jednog razlikujemo, izdvajamo i u-poznajemo tog i takvog čoveka, nezavisnog pojedinca a istovremeno zajedničkog subjekta Istorije koji je upravo pred nama i sa nama stalno i dalje izuzetno kao takvu i takvu stvara.
j osip broz tito -svetla pot mladih
победи за јубилеите
Годинава, во нашаш земја се присла-вуваат два значајни јубилеи — 40 години од доагањето на другарот Тито на чело на КПЈ и неговиот 85-ти роденден. Чети-риесет години другарот Тито е на чело на Комунистичката партија на Југославија, 40 години своето дело го поврза со бор-бата за нашата слобода и мир, за нашиот самоуправен социјалистички систем, за мир, демократски и рамноправни односи во целиот свет. Во светот другарот Тито е познат и уште по една заслуга. Не слу-чајно се наречува симбол на неврзување-то и неврзанатћ политика.
Годинешниве јубилеи се посебно зна-чај«и за нас младите од цела Југослави-ја. Од друга страна, тие се и обврска да постигнеме што подобри резултати во ју-билејната година. Другарог Тито секогаш веруваше во нас младите, и во оние мо-менти кога се ганеше на браникот на сло-бодата, а и cera во слободна и неврзана Југославија, кога се води борба за јакне-н>е на самоуправувањето и за доследно остварување на Уставот, на одлуките на X конгрес на СКЈ, на младинските кон-греси и на Законот на здружениот труд. За нашата младина денешните општестве-ни и материјални услови претставуваат основа за понатамошно прогресивно двн-жеше. Таа животно е заинтересирана за секојдневен и што поуспешен развиток на социјализмот. Затоа, младината игра значајна улога како прогресивна сила во борбата за натамошен социјалистички раз-виток во нашетр општество. Во измина-тиот период речиси и не постоеше акција каде што младите не дадоа свој конкре-тен прндонес.
И годинава, со посебна љубов и почит кон другарот Тито, кон неговото делр, Кон живата легенда на нашата Југослави-ја и целиот свет, кон борецот за мир и мирољубива коегзистенција, стотици илја-Ди млади девојки и момчиња од цела Ју-гославија, низ конкретни акции ке се вклучат во прославата на годинешниве Титови и наши јубилеи. Годинашната про-слава нема да претставува едноставно празнување. Работните луге, граганите и младината од цела наша Југославија. Тн-товите јубилеи ке ги одбележат со работ-ни победи крај работните машини, во фабриките, рудниците, со повске петки и Десетки во книшките и индсксите во учн-лиштата односно факултетите, со безброј активности во месните и интересните за-едницн, со поголеми придонеси во земјо-делството...
Како што с познато, снте годинашни активности и успсси на младитс од наша-
ва земја ке бидат во знакот на јубилеите. На тој план, младите од СР Македонија од поодамна веке ги започнаа зацртаните задачи. Почнати се конкретни акции за остварување на поголема продуктивност во процесот на производството, за нама-лување на трошоците и за подобрување на успехот во училиштата и на факулте-тите. Во сите основни организации на ССМ се направени планови за конкретни акции по повод двојниот јубилеј на дру-гарот Тито. Младите, од сите 2.600 основ-ни организации на ССМ, со вкупно евиден-тирани 300.000 членови, цврсто се уверени дека годинашниве зацртани задачи ке ги остварат со поголем успех од било кога досега, низ секојдневни и континуирани акции.
И активностите кои ке бидат спрове-дени на полето на доброволното младин-ско ангажирање во СР Македонија, ке бидат во знакот на Титовите јубилеи. По-себно одбележје на тој план во СР Маке-донија ке дадат двете Сојузни младински акции „Плачковица — 77" и „Мариово
V dneh letošnjih praznikov in spominov na generacijo naše revolucije, na žrtve na Cističnih in fašističnih trinogov, na obdob je, ko ko je bila. Evropa pokrita, v črnino in je moč imperializma razkrivala izkriv ljeno politiko arijske rase, si predočila stra tegijo etnocidne politike, ter lastne nepre udarne množice pošiljala za krvnike nedol žnega prebivalstva; se moramo še poseb no zahvaliti našim herojem pod vrhovnim vodstvom tovariša. Tita, ki je s koncepci jo partizanskega načina osvobajanji naše zasužnjene domovine uspeval in tudi do končno uspel, kot voditelj prvih in borbeno izredno homogenih ljudskih akcij na pragu nemškega rajha, ob robu germanizacije in militarizacije, ki jo je fanatično in zagrizeno uresničeval veliki fuehrer.. To je bilo najtežje obdobje svetovne zgo dovine, čas, ko so milijoni zasužnjenega sveta zrli smrti v oči, istočasno pa vedno temeljitije ih učinkoviteje iskali izhod iz plamenov krvoločnih orlov, katerih vred nota ni predstavljala človeka, temveč izbrano elito rasizma belcev nad miroljub nim in svobodoljubnim prebivalvstvom.
Gospodarsko skrahirana in politično razbita pot kraljevine Jugoslavije našim narodom, še manj pa narodnostim ni precizirala jasne perspektive, nasprotno: velika buržoazija je pozabila na ljudstvo, na načrte in obljube, se vedno bolj dvigovala kot element abstrakcije v odtujljive kroge, popačila celo kapitalistične ekonomske razmere, medtem ko je bil socialni položaj kmetov, delavcev »podvržen neizhodne mu stanju, nasilju policije, socijalni in po litični neenakopravnosti; avangardno in svobodoljubne mislece so zapirali drugega za drugim, človek je postajal nezadovoljen, bližal se je čas obračuna, čas spo padov ideologij, vse bolj so se kazale rane političnih nesoglasij in splošnih družbenih pretresov. Takrat se pojavi fenomen poti v prihodnost, trdne odločenosti in ne klonljive volje: tovariš Tito prevzame v kr marjertfe politiko komunistične partije, ka tere. dotedanji cilji niso bili jasno konci-piirani, niti ni imela izdelane jasne poti v svobodo, akcija razbremenjenih ciljev je obstajala samo v zaprtih frakcijskih krogih brez teženj po trajnih in dolgoročnih rešitvah, vse to je bilo mnogo prešibko, da bi osvobajalo razočarane množice in o- -pogumilo mlade v poletu za odpravo raz mer v temeljitem obračunu s starim nepravičnim in avtokratskim sistemom.
Pred 40. leti začeta, pot je bila za tisti čas edina zmagovito zasnovana akcija osvobo dilnega odpora na tleh imperialistične Ev
rope, — celo več, preteča nacifašistična po šast ji je samo še dodatno utrdila podpo ro množic, ljudstvo je pozabilo na blaginjo in dogmatske težnjte; na tlečo ekstremistično in nacionalistično kliko je padla senca komunizma, kot edina sprejemljiva oblika politične in ekonomske neodvisne in neizkoriščajoče usmeritve v prihodnost Toda pot do te prihodnosti je potekala preko Kozare, Neretve, Sutjeske, Drvarja, pot je bila markirana z rdečim znamenjem človekovega junaštva in skupne borbe, z junaki in upio nezlomljivosti začetega od pora, ki je vedno hitreje in jasneje kazal obrise osvoboditve in želje izhajajoče iz ljudske revolucije. Takrat smo izgubljali heroje boja: Kovačeviča, Ribarja, Rozman -Staneta in druge, toda ostajali smo z nji mi v srcih tudi taikrat, ko so osvoboditelji korakali po osvobojenem Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Skoplju..., takrat, ko je maršal Tito postal genij in simbol svo bode v razrušeni državi, v srcih milijonov pa. nada nove in nesluteno razraščajoče se trdnosti in neodvisnosti ter bratske pove zave med narodi in narodnostnimi manjšinami.
Komunistična partija je začela z rokami, nadaljevala z bratstvom, osvobajal z ideja mi, povezovala intelektualce s kmeti in pastirji, ljudem neprisiljeno analizirala svoje poteze, ter vzroke za njihov nastanek, sistematsko in temeljno ustvarjala mentaliteto za svoje dejanske vrednote, ter uspela v povojnem razvoju in delovnih reformah, ki so jo oblikovale v vedno jasnejši in vsestranski podobi, v Zvezo ko munistov Jugoslavije s poldrugim milijonom članov.
Tovariš Tito je bil junak ognja, ekspert visokih kvalitet in neukrotljivi akter osvo boditve, ter prvi pobudnik akcij zoper Hi tlerjeve cilje, ki na srečo nikoli niso pos tali resnica, še več, množice sojih zavrgle kot naj hujše zlo, ker so uvidele resnično zasnovo svetle prihodnosti samo v poti združenih narodov in narodnosti celotne Jugoslavije brez privilegijev posameznih družbenih slojev ali narodov. Po končani vojni je ostajala naša domovina earadi lastnih komunističnih smernic vedno Vid neje izolirana, najprej od zahoda, nato-zvzhoda, partija je pod vodstvom prekalje nega sina naše revolucije in narodne osvo boditve s tvrdim delom ob podpori milijonov ki so verjeli samo še v skupne cilje države krepila svojo vlogo in jo manifestira la v množičnih poletih mladine in delavcev, ustvarjala in utrjevala bratske vezi na mladinskih delovnih akcijah širom po domovini.
77", на кои ke учествуват 1600 бригадири од целата наша земја. Во знакот на Ти-товите јубилеи во Македонија се сррове-дуваат и акциите „Избираме најдобар уче-нкк — студент", „Избираме најдобар млад работник — самОуправувач", „Избираме најдобар млад индивидуален зеМјоделски производител и најдобра основна органи-зација на ССМ на село". Низ сите овие акции- ке продефилираат поголем број на млади од сите средини, кои низ секојднев-ни акции во фабриките, комбинатите, учи-лиштата, факултетите, селата..., ке пока-жат кој од нив ke биде најдобар. Почет-ните согледувања зборуваат дека годинаш-ннве резултати од овие акции ке бидат големи, дотолку повеке ако се знае дека оваа година истите се водат во знакот на Титовите и нашите јубилеи. Кога станува збор за годинашнава прослава, треба да се истакнат уште три позначајни манифе-стации кои беа организирани во СР Ма-кедонија. Станува збор за прославата на Денот на младоста и манифестациите што беа организирани по повод пристигнува-њето на Сојузната штафета во СР Маке-донија на 16 мај; Фестивалот на трудот, кој годинава се одржа од 13 до 15 мај во Битола а под покровителство на Претсе-дателот Тито и на кој учествуваа околу
1.000	младинци — ученици од училиштата за занимања од цела Југославија, како и Смотрата за општествените активности на младите од СР Македонија.
Владе ПОПОВСКИ
titovi doktorati
Medu mnogobrojnim priznanjima koja su dodeljivana našem drugu Titu, za ovu pri liku izdvojili bismo priznanjb koja su mu dodelili univerziteti i akademije nauka u našoj zemlji i inostranstvu. Ova priznanja nisu kurtuazne ni protokolarne prirode, več svedoče o ogromnem autoritetu druga Tita koji je stekao svojim revolucionarnim radom i o izuzetnoj pažnji i brizi ko ju je iskazivao za probleme obrazovanja, prosvete, nauke i kulture.
Prvi počasni doktorat uručen je drugu Titu 12. XII 1969. u Ljubljani povodom 50 godina postojanja Univerziteta u Ljubljani. I najstariji Univerzitet u Jugoslaviji, zagrebački, iskoristio je pril.iiku da tristo tu godišnjlcu svoga postojanja uveliča do delji vanjem počasnog doktorata drugu Titu. Svečano dodeljivanje počasnog dokto rata drugu Titu zbilo se 17. XII 1969. Priznanja su se zatlm dodeljivala ovim re dom:
Počasni doktor nauka Univerziteta u Beo gradu — 30. V 1972. godine. Počasni dok tor nauka Univerziteta u Prištini — 4, IV 1975. godine. Počasni doktor vojnih nauka Centra visokih škola vojnih nauka u Beogradu — 2il. XII 1976. godine. Povelja i Plaketa Niškog univerziteta povodom posete Nišu — 16. IV 1971. godine.
No, nisu samo univerriteti širom Jugosla vije dodeljivall svoja priznanja drugu Titu. Proslavljajuči svo ju osamdesetogodi šnjicu, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti je 28. XII 1947. proglasila druga Tita za svog prvog počasnog člana. Isto priznanje dodeljeno je drugu Titu od strane Srpske akademije nauka i umetno Sti1 na dan 11. XI 1948. ISlovenački »besmrt nici« su svoje priznanje dodelili drugu Titu 17. XI 1948. U 1989. godini drug Tito je izabran na dve akademije nauka i u-metnosti za počasnog člana — 29. XI u Sa rajevu tu pažnju i priznanje su mu ukaza li članovi Akademije nauka Bosne i Her cegovine, a 25. XII Akademija nauka i umetnosti Makedonije. Poslednje iz niza ovih priznanja dodelili su drugu Titu čla novi Akademije nauka i umjetnosti Crne Gore u Titogradu 9. V 1976,
Priznanja za izuzetan doprinos svetskom miru i za neumorno angažovanje na popu Stanju medunarodne zategnuitosti dodeljiva la su se drugu Titu i na dnostranim uni-verzitetima. Univerzitet u Rangunu je 17. I '1955. godine, po prvi put u svojoj isto rij i, dodelio počasni doktorat prava jednom stranom državniku. Bio je to drug Tito, utemeljivač pokreta nesvrstanih. Za
vreme njtegovog boravka u Indoneziji, U-niverzitet u Bandungu proglasio ga je za počasnog doktora prava 25. XII 1958. Ka-da je boravio u Cileu, 1963, Univerzitet Santjago de Cile proglasio ga je za svog počasnog člana. Isto priznanje dodeljeno je drugu Titu i na Univerzitetu u Alžiru dve godine kasnije. Kada se u svojoj misi jd mira našao u Etiopiji, u januaru 1968. godine, drug Tito je od rektora Univerzi teta u Adis Abebi primlio diplomu počas nog doktora. Iste godine ovo visoko priz nanje dodelio mu je i Državni univerzitet iz Ulan Batora u Mongoliji. Sa Sevemoa meričkog kontinenta ovo najviše univerzi te tako priznanje stiglo je sa Univerziteta u Delhauzu u Kanadi koji je druga Tita
7.	XI ,197,1. proglasio za počasnog doktora pravnih nauka.
Stari i ugledni poljski univerzitet, varšav ski, 20. IV 1972. godine proglasio je druga Tita za svog počasnog doktora nauka. Kroz ova priznanja koja su drugu Titu do delili akademski i naučni krugovi iz Jugoslavije i sveta iskazano je ne samo tovanje prema revolucionarnom delu druga Tita več i činjenica da ono' služi kao inaplracija za stvaranje realne slike o sve tu u kojem živimo i kojeg iz korena tre ba menjati.
pismo nin - u
Prenošenjem teksta »IMA NACIONALIZMA NEMA NACIONALIZMA«!!!??? — objavlje-nog u STUDENT-u broj 14 od 11. maja 1977. godine — NIN broj 1375 od 15. maja 1977. go dine u izvesnom smislu narušava integralnost teksta o kome je reč i istovremeno — samo dotičuči izvor iz koga je preuzet — stavlja u drugi plan stanovište kojim se redakcija STUDENT-a rukovodila objavljujuči pome-nuti tekst. Preštampavanjem naslova u obli-ku koji nije veran originalu — bez navodni-ka i interpunkcijskih znakova kojima se izra žava čudenje na NIN-ov pristup fenomenu na cionalizma, mislimo da je učinjen propust koji i ovaj tekst svodi u okvire protiv kojih istupa autor, odnosno redakcija STUDENT-a. Takode samo uzgredno — gotovo neprimetno — pominjanje lista ŠTUDENT, bez navodenja datuma izlaženja i broja u kome je tekst objavljen, povezan sa smislom uvodne napome-ne objavljene u NIN-u, može da stvori i stva ra pogrešnu predstavu o razlozima koji su podsticali ŠTUDENT prilikom objavljivanja teksta »IMA NACIONALIZMA, NEMA'NACIONALIZMA«!!!??? Ti razlozi se ne mogu stavljati u kontekst NIN-ove napomene uz tekst Slobodana Kljakiča, po kojoj ispada da je njegova polemika pisana maltene u okviru ankete koju uredništvo NIN-a pominje da če nastaviti u svojim sledečim brojevima! ŠTUDENT se ne može — na takav način — vezivati za stanovište koje karakteriše
NIN-ov pristup, jer smo protiv takvih sta-vova i pozicije upravo okrenuti i suprotstav-ljamo joj se!
Mislimo zato da nije reč o prilogu onakvim razgovorima koje je pokrenuo NIN, več su-protno torne: tekst objavljen u STUDENT-u jeste protiv takvih razgovora, i samim tim van njih.
Redakcija lista študent
NAPOMENA:
Ovo pismo blagovremeno je upučeno Draganu Markoviču, glavnom i odgovornem uredniku NIN-a. U svom sledečem broju, NIN ga nije objavio. Jer, upravo je ovaj tekst prilog onakvim NIN-ovim razgovorima o nacionalizmu.
Tako je NIN još jednom potvrdio svo-ju nesamokritičnost — podupiruči je kombinatorikom kao uredi-vačkim principom. Zna li NIN .da je eksploatacija, u nas, ustavno sankci-onisana? Ako zna, otkud mu ideja da STUDENT-ov tekst — protiv NIN-a, i ne samo njega — kvalifikuje kao vlastiti prilog? redakcija
t'.-
i
quo vadiš
ada generacija, uzeta za sebe, odista nije društvena snaga koja može izassvati neku bitni-ju društvenu promenu. Pa čak ni u domenu »svog« radnog kru ga: u škott i na univerzitetu. Ipak, kad god se pomene reč mladi, reč koja označava tek odredenu generacijsku pripadnost, bez obzira na prilike, oko lnosti, društveni i istorijski kon tekst njihovog opstanka, skoro i nesvesno pomišljamo na onaj (generacijski) segment društva koji po prirodi svojih godina, zapravo svoje 'mladosti, ne pri pada u potpunosti tim istim pri likama, okolnostima, pa čak ni istom (datom) društvenom i isto rijskom kontekstu. Da li se va ramo kad cvako rezonujemo? Verovatno da, ako to činimo sve sno, jer najtrivijalnije iiskustvo, naše neposredno i ono pisano, govori da nismo u pravu. Ipak nas asocijacija, naša nesvesna psihička aktivnost, navodi na o-naj teško obrazloživ zaključek
Ijena celokupna nepravda čove čanstva, znači ne neka posebna, kako kaže Marks, več nepra vda uopšte. Reč je o grupama koje, prema tome, ne mogu e-mancipovati sebe a da ne eman cipuju celo čovečanstvo. Bunt i nemirenje su, dakle, društveno-istorijski a ne generacijski u-slovljeni. Jasno je, dakle, gde mladi moraju tražiti inspiraci-ju svoje progresivnosti — u e-mancipatorskoj borbi svetskog proletarijata i svih potlačenih, u njihovom nacionalnem i inter nacionalnem pokretu. Znači, ne zavisno od njihovog konkretnog društvenog položaja.
ti stvar ovog Hi onog »slučaja« u celini gledano — mlad čovek ne da nije čvrsto ukorehjen u svoj društveni položaj, koj'i bi bio nepromenljiv i iz koga bi on nužno mislio 1 delovao — takav odgovor ne bi smeo biti apodik tičan — več je on to mnogo ma nje od drugih (stanjih) genera cija. Odatle se može pretposta-viti njegova spremnost na pobu nu, ali, dakako, samo kao pasiv na mogučnost. Sta če od toga bi ti »iskoriščeno«, progresivno ka nalisano, stvar je konkretnih društvenih odnosa, odnosa (dru štvenih) snaga, neposrednog praktiikovanog društvenog pro jekta.
pitanju je životno opredeljen# kome se mladi prildanjaju n< zato što su potencijalni il faktički pripadnici ove ili om društvene grupe, što uče ili rt de, što rade ili studiraju, ve( naprosto zato što su mladi. A takvo jedno opredeljenje otva-ra perspektivu ukidanja svih p< dela medu njima, i oni se opr« deljuju ukoliko ovakvu perspel tivu vide.
i
етико педагошка
: %,
Општа констатацнја е дека во послед-ииве неколку години воспитно-образовни-от процес во СР Македонија бележн еви-дентни резултаги. Мегутоа, се чини дека ,се уште има доста клучни прашања кои бараат посериозен пристап. Во овој текст ке се осврнеме на едно од нив — уче-ничкото самоуправување. Притоа, уште па почетокот мораме да констатираме де-ка самоуправувањето иа ученнците во средните училишта во СР Македонија е во незавидна положба. И покрај тоа нјто постои опрсделена законска обврска (Закон за средно образование), според која, застапеноста на учениците во со-ветнте иа срсдните училишта, како пај-внсоки самоуправни органи, треба да бн-де една третина од вкупниот број на деле-гатите во работиата заедница.
Лричини за недоволното ученичко са-моуправувап>е има повеке. Имено, во не-ком среднн училишта, кај одредеи број наставници, нсма адекватен однос кон општествената улога на самоуправннот живот и самоуправната дејност во учи-лишгето. Поради неадекватното поста-вување и толкувањс на прашањата и гјроблемнте сврзани со учеството на уче-ниците во самоуправниот живот на учи-лиштето, учсничкнте заедници го губат своего вистииско место во воспитно-об-разошшот процес. Понагаму, недоволниот развој на ученичкото самоуправување се должи и на педоволната грнжа на оп-штествено-политичкиге органмзации при училиштата, на членовнге на ССМ, СК, Синдикатот и Советот на училиштето. Досегашната практнка покажува дека ССМ, Заедиицата за обра.зование, Засдни-цата за школство и сл. многу малку му посв'Гтнле внимание иа учеството на средлошколската младнна во процесот на с амоуправувањето и изградбата на самоуправна свест кај младите. Во ре-шап«1њето на прашањата и проблемнте од секојдневпиот живот н работа на учи-лишгата, мрисуството на учериците се све дуна на формалност, или пак, најчесто нивните предлози се прсмолчуваат и се преминува преку нив. Се чини, ммогу-. мина (професори), како да заборавиле дека учениците во училиштата не се дој-дени само да учат и да совладуваат одре-дени дисциплими од воспитно-образовнн-от процес, туку и да учат да самоупра-вуваат. Училиишата клупа е најпогодно-то vecio за подготвување на идните само-управувачи. Реформскиге зафати што се прапат во СР Македонија, уште еднаш ја потврдуваат претходната максима. И-slcuo. со новите реформски зафати од средните училишта ке излегуваат профи-
ли кои дирекно ке можат да се вклу чат во производниот процес. А, ако овде во училишните клупи се запостават самоуправните обврски и права на уче-ниците, тогаш прашање е како заврше-ниот ученик ке ги сознае претходните искуства за нашето самоуправување и дали директно ке може да се вклучи во самоуправниот процес без соодветни пред-знаења. Активното учество на ученикот во разгледувањето и рсшавањето на витал-ните прашања и проблеми од секојднев-ниот живот и работа во училиштето е далекусежна компонента за поефикасно И поквалитетно образование. Учеството на учениците во самоуПравннот процес во училиштата, претставува обврска и за-дача на ССМ како општествено-политич- * ка и воспитна организација на младите. o*v Согледувајки ја состојбата на учемич- ^ кото самоуправување во СР Македомија, ? по многубројниге состаноци и дискусни М што ги организираше Комиснјата за обра-зование и воспигува!Бе прн РК на ССММ во повеке олштини во СР Македонија, на 15 април во Тетово се одржа и Совету-вање на тема: „Актуелните прашања на ученичкото самоуправување и задачите на ССММ". И тука се увнде дека состој-бата со ученичкото самоуправувањс во СР Македонија е на незавидно ниво. Присутните дслсгати ги изнесуваа мис-лен»ата за тоа и прнтоа се увиде дека' причините за нсдоволното ученичко само-управуваи»е сс скоро слични во сите срс-дини. Мегутоа, беа изнесени и примери како треба да сс самоуправива. Ке го ма- h ведеме само примерот на Титовелешката гимназија, во која, прсд извесно време, ^ бешс воведем и ден на учемичкото само-управување а во идмина се предвидува и , недела на ученичкото самоуправување. М Со цел да се подобрн состојбата на ученичкото самоуправувањс во СР Маке-донија, па Совсгувањсто во Тетово беа донесенн и Нацрт-ставови за актуелннте vK прашања на ученнчкото самоуправува^е и задачите па Сојузот на социјалистнчка- ^ г ат младина на Македонија. Тие треба да гГ' бидат прилог за уште поцелосно согледу- ( вање на поставсноста н улогата на уче- Ј ничкото самоуправување во развнтокот на самоуправните процеси' во воспнтно-образовниот систсм. Едно е снгурно, ка- ^ ко што беше истакнато на Советувањето, дека ученикот мора да го најде своето место и рамноправно да решава по сите прашања од животот н работата во своето училиште. Зашто, само така уче-никот ке може да се осознае како акти- ц вен самоуправувач и носител на само-управувањето во училиштето.
Владе ПОПОВСКИ
Bunt i nemirenje s postoječim, kako nas uči marksizam, prime reni su onim društvenim grupa ma u kojima je kao u žiži skup
Ali, tu se nadaje pitanje koje nam omogučuje prethodno po-menutu asocijaciju — čak pomi sao o organskom nemirenju mla dih s prilikama koje ih okružu ju. Da li su dakle oni, buduči da su mladi, stigli da se čvrsto ukorene u društvene položaje koje im »garantuju«: porodica (socijalno poreklo), škola (u me ri u kojoj je ona transfer isto rijski stagnantnih i regresivnih vrednosti), mesto u procesu pro izvodnje. Mada odgovor može bi
Osnovno je pitanje da li klasa koja ukida klase ima istorijsku šansu da to čini, da li sudeluje u procesu svoje samodelatnos-ti? To je zapravo pravi orijen-tir opredeljenja mladih, raskida nje sa svim nj-ihovim socijalno predestiniranim ulogama. Kao što je društvo u svom procesu (revolucionarnem zfoivanju) je-dan projekt, tako je i pojedinac — njegov učesnik, u ovom slu čaju mladi čovek — projekt, to je zapravo njegova delatnost. U
Ovakvo opredeljenje u našim u-slovima mnogo Je više od prl-padhosti organizaciji mladih (SSO), ali i mnogo manje ukoliko ona uspe da mladalačku e-nergiju, koja proizilazi iz istin skog opredeljenja, njen takore-6i vitalan elan, usmeri na pra ve stvari: uticaj u školi, na fa kultetu, u radnom procesu, pot pomaganje stvaralačkog i revo lucionarnog angažmana, kreativ no koriščenje »slobodnog vreme na«, jednom rečju — na borbu za stvaranje pretpostavke da se svaki mladi čovek zaista oseti subjektom svoje sopstvene rad ne okoline i celokupnog društve nog procesa, slobodan samardžič
неправда сезове
Млади, на неки начпн, пред-стављају једно од најпарадок салнијих свједочанстава на-шег доба: најобразованије су пакољење, a најмање раде. Неко he ipchu да су лијеми. Али, чињенице говор>е — на против! Оии су једили извор радне добровол»ности, а њихо ви ђачки дани на -загријаној столици" премашују радно врпјеме запосленог човјека.
Очигледно је, дакле, да ра злог није у лијености, већ у — незапослености. Тренутно, тек сваки четврти кезапослс ни у Југославије није млад човјек. А то очигледно гово ри о огромиој неусклађенос ■т између знања и стварања.
конкурс
Овдје форма не значи друго до — формалност. Другим ри јечима, бар кад су у питању коекурси, дух закона се сло жно пише, али различито се тумачи и примјењује.
Према малограђанском, при-ватно-моћном, иако друштвс но штетном „хадровском пра ву“, најважшије је запослити своје рођаке, затим рођаке ро ђака, пријдтеље пријатеља ... Због тога нијесу ријетке орга низације у којима основци ра де као стручни савјетницч, чак директори, а хемичари као чистачи, или елекцрича ри као портири.
Поставља се питање: зар за 16 година учења млад човјек о-диста скупи само толико зна н»а да ништа не умије да ура ди без неког ко he му „стаја ти над главом"? Па, претпо ставимо да је и тако, је ли добро да пракса оцјењује уче ност коју оама нема, а уче-ност да напамет нуди пракси оно што не треба. Више је не го очигледпо да се образовни систем и привреда још није су договорили како о плани рању кадрова, али не за заво-де за з&лошљавање, тако и о томс шта учити, а шта „У & хош".
Г Ар
Основно питање младог човјо ка, чим зацршн ипсолу, јесте: како се запослнти? „Преко“ огласа, или „преко“ везе? За сад је, бар заканеки, iiajnpa вичнија форма — конкурс. ‘ ‘ли, и котгурс, у суштини,
Путем конкуроа, дакле, најло гичнијим и најсамоуправни-јим путем, мали број способ-них људи долази на радно мје сто гдје може највише да до гцринесе. Некад то тако и бу де, али нека — никад не бу де! Ако неки људи нуде ква литет, или претпоставку о квалитету (ту је друштво да провјери је ли диплома само претпоставка за квалитетну и просресивну способност, јер постоји и супротна способ-ност) а Други ,и не нудеКи тај квалитет, „преко везе" стек-ну мјесто оних првих, онда Ту очито нешто у мехашизму шкрипи. То нас наводи да се мало дубл.е замислимо иад путоказом који се зове — кон курс.
А-
Је-
сте најчешће само — фориа!
Сви који расписују коикурс „траже" неко радно искуство од онога који he, ако he, оба вљати upornicami, а менад и (пепрописани посао. Питам се: шта је то радно искуство? А-
ко неко никад није радио ка ко је требало да ради, какво је онда његово радно искус тво? Да ли радно искуство а приори има за доказ — потвр ду о радном стажу.
По закону дужан да распише • конкурс за радно мјесто, рас писивач, који већ има „гото вог“ радника за то мјесто, ти ме оправдава свој гест и фор мулације у конкурсу подеша ва „свом кандидату".
Недавно је једна eeha радна оргаиизација расписала кон-курс за радка мјеста „за ко ја је потребна средља струч иа спрема и завршеп припра внички стаж“?! Питам се за-што би неко послије приправ пичког стажа самоиницијати ино напустио радну организа цију?
Или — ако се за радно мјесто самосталног комерцијалног референта тражи десет годи на стажа и, уз то, да је' висо коквалификовани радник гра фичке струке — онда је и врапцима на грапи јасмо да расписивач има у рукаву чо-вјека за радно мјесто кога, е-то, да би испунио форму јав но „тражи".
Поотављам питање: зашто у-мјесто десет це — девет и по година? Мож,да је онај са де вет <и по ил!и чак годином да me стажа бољи радник? Кад већ уводимо пробни рад!
Beh je у заборав пао курио-зитет, јер данас није више ри je-пкост — рудник у Пл»евљи ма расписао је био ко«курс за кн.игонођу у коме је услов да кандидат има баш шест го дина и шест мјесеци радлог стажа у струци! Да није, мо
жда, требало да стој и — шест година, шест мјесеци и петна ест дана — зато што је тих петнаест дана конкурс отво-рен? Или — зар се ma том кон курсу иије могла појавити и слика кандидата.
Није ли више него нелогич но, примјера ради, за радпо мјесто референта за испита вање поријекла имоштме тра жити четири годиие радпог ис куства у спруци? Јер, зпамо од када постоје ове комиси-је. Шта ако лице способно да обавља посао трговпчкг nv-ника не посједује аутомобил’’ Постоје, то је сасвим евиден тно, двије врсте. конкурса: „конкурси" за свој' људе и конкурси. Одмах се поставл.а питање: јеомо ли и шта смо прадузели у вези cai хумами зацијом тог често трновитог пута до радне кн.ижице ако тако често „заборавл»амо“ да нам је иа том путу, изузима-Jyhn сваког четвртдг, мјпад, чо вјек који о свијету vi друш тву у којем живи почиње да стиче своје „практично" иску ство.
Није ли због свега тога у-многоме оправдана једпа но ва изрека младих — „тсже шм пада непрачда него неза послсност".
Ипак, још доста се може учи нити, а, прије свега, правсдни јим, закомскзтм и самоуправ-нијим запошл>авањ^м мла-дих, како не би дошли у си-туацију да ово покољењс „бритког" духа, стаса за гла ву виш*г од друпих, постане прије "Произвођач живота“ него произвођач у животу. видоје конатар
ILo У.:V' •
S&i
~ZAKON
Ml®
Vse skupaj pravzaprav sploh ni tako nova stvar. Po dolgem in po čez smo prelezli najprej osnutek in nato zakon, tudi na Katedri je bila v lienem prejšnjih let organizirana Okrogla miza s pogovorom na to temo. Resno smo se pogovarjali, malo - kot je to v navadi — tudi bla-bla-ja-i, ugotavljali, presojali... in na koncu nam ostane samo nedolžno vprašanje, kaj smo pravzaprav sploh ugotovili, kaj nam je zakon „dal" n kaj nam je „vzel" in pa najbolj zanimivo, kakšen bi zakon lahko bil. Kaj pa pravi na vse skupaj študentarija?
In ker me je prav to zadnje najbolj zanimalo, sem si opasala torbico na ramo, vzela papirček in pisalo in lovila študente (pardon študentske izjave!)
„Opa bato! Reči kakšno pametno o našem zakonu!
Pha zakon! Na tristo straneh, s pametnimi izrazi izražene pametne stvari. Komaj lezem z leksikonom skozi skripte, za hobi imam pa raje kaj boljšega.
Fant je imel močan okus po neresnosti, čeprav je tudi v njegovi izjavi nekaj resnice.
Dejstvo je, da sta učitelj in učenec, ali bolje rečeno visokošolski 'delavec in raziskovalec in študent dva nasprotna (včasih tudi konfliktna) tabora. Zakon pa manifestativno prikazuje, kako bi nastopilo popolno zlitje aktivnosti teh dveh bogov s celim kompleksom združenega dela. Do tega pa ne bo prišlo zaradi nepravih pogojev) ki jih zakon niti v tistih okvirih, ki bi jih lahko, ne zagotavlja.
Čeprav je pojem idealnosti zelo relativen, bi se mu z uresničitvijo tega prikaza močno približali. Zakon prinaša dosti lepih novosti, ki bi, če bi se tudi v praksi izvajale tako, kot to pravi teorija, peljale proti tistim naj-naju.
Pa poglejmo nekaj drobtinic:
Odpira se vpis tudi delavcem, ki do sedaj skorajda niso našli poti na visokošolske zavode.
I Razlik med rednimi in izrednimi študenti ni več. Izredni študij se mora organizirati.
To nam zakon med drugim daje, sicer pa precej zaostruje vpisne popore, študij in s tem rešuje dve značilni slabosti naših visokoh šol: neracionalnost in velik osip.
Hiba, ki študente najbolj žge, je vprašanje študent — delavec, ki tudi z zakonom ni tako opredeljena, kot smo si želeli. Prav iz tega izhajajo vse slabosti našega zakona. Zakaj torej ni opredeljen status študenta7
Razloženo je bilo, da ustava delovnega statusa študenta pač ne ' priznava.
In zakaj je pri nas v Sloveniji drugače kot v SR Bosni in
Hercegovini? Brez razloga.
Naši bratje lahko tudi odločajo o delitvi osebnih dohodkov, ker so delavci, slovenski študentje pa nismo delavci in ne sodelujemo pri tej delitvi.
In kje tukaj idealnost?
Morda se ji bomo vendarle približali, ko bomo tudi to temeljno točko natančno opredelili, ko bo študent dobil mesto in položaj, ki mu gre... Zdaj pa je edina rešitev v tem, da si zakon natančno ogledamo od zadaj in spredaj, zgoraj in spodaj in poskusimo pri vseh luknjah in luknjicah.
Še sem spraševala naše študente. Dajali so mi resne in neresne pripombe ampak kakorkoli so rekli, povsod je bila prisotna tudi resna . misel. „Idealen zakon, ja, mislim, da ga ne bomo nikoli sprejeli. Zmeraj se bodo še našle stvari, ki temu ali onemu ne bodo všeč. Pri tem zakonu pa je bilo takih. Vsak dan imam predavanja, pišem seminarje, ankete, hospitiram. Štipendija., je premajhna, pa delam tudi preko študentskega servisa. Delam izpit za avto, razen tega pa imam tudi fanta. No, vidiš kdaj bi si pa lahko pobliže in sistematično ogledala zakon?! In sedaj, ko sem vendarle ujela trenutek prostega časa in zakon samo preletela mi marsikaj ni všeč. Idealen zakon to še dolgo ne bo. Poglejmo si primer pobliže — samoupravljalski položaj študenta. Saj smo naredili korak naprej, postavili nova, boljša določila: toda kaj moramo zares zmeraj drobencljati? Zakaj ne bi enkrat zares stopali z normalnimi koraki, vštric z vsem, kar je sedaj hitrejše, vse kar nas dohaja, saj vsi vemo, da je bila prosveta peto kolo, v katero se nihče ni vtikal in so se stvari spreminjale po dogovorih, pa še bi lahko kakšno ostro rekla!!
Zakon šteje kot študijsko obliko pripravništvo in omejuje obseg predavanj na 15 ur tedensko. Tega naše visoke šole še hitro ne bodo zmogle. In nas bodo na najrazličnejše načine držali na šolah vsaj 30 do 35 ur na teden.”
In epilog?
Zakon je nedorečen in za družbo, ki se razvija je lahko samo dobro, da je zakon na tej poti ne omejuje. Treba je dopolnjevati, vnašati novejših stvari. Študentje morajo pri tem sodelovati. Idealnega! zakona ne bo, približamo pa se lahko dobri obliki, ki bi zadovoljila obal bregova učiteljev ih učencev, ki bi dovoljevala enakopravno odločanje] o vseh problemih tako prvemu, kot drugemu taboru, ki. bi priznavala, da študent vendarle dela, da je v njegov študij vloženo več kot veliko j truda, ki bi omogočala, da bi se visokošolski zavodi lepo vklapljali v okolje in sploh če bi vse napake odpravili in bi bilo vse vse samo dobro
1П Pr3V'	POLONA	HADNER
Ni j e potrebno posebno isticati kako je obrazovanje, a posebno ovo naše — visokošolsko — izuzetno skupo. Druuš-tvo, točni j e udruženi rad iz materij alne proizvodnje, izdvaja ogromna sredstva za obrazovanje i razvoj znanosti. Teško je odgovoriti koliko dobi j a za svoja o-dricanja — vjernjatno nijedna ozbiljni-ja študija ne bi mogla iskazati i oprav dati svaki uloženi dinar. Pitanje je koliko organizacije udruženog rada viso-kog obrezovanja pružaju udruženom ra du iz materij alne proizvodnje, još toč-nije, koliko medusobno čine da bi ra-cionalnije gospodarile sredstvima, da bi svoj rad učinile efikasnijim, produk-tivnijim — ta cijelo društvo vapi za večom i boljom produktivnošču — da bi što bolje osposobile mladog študenta za neposredno uključivanje u proizvodnju, kratko — da bi stvorile čovjeka za od-govarajuče radno mjesto, a ne za zavode za zapošljavanje i da bi unaprijedi-le'i razvijale znanosti koje njeguju.
Več samo ovo pitanje zahtjeva jedan cijeli elaborat koji bi mogao samo na-značiti problematiku, ali nikako i pru žiti odgovor na postavljena pitanja, sloga i pokušavamo samo naznačiti problem.
U vrijeme kada diljem zemlje niču novi univerzitetski centri, kada je »razbi-jen monopol obrezovanja«, postavlja se i neminovno pitanje kakva je veza iz-medu novih i starih, tradicionalnih, o-koštalih, centara. Može se kazati, čak i bez dubljeg poznavanja problematike — slaba!
Jedno je sigurno — prijašnja veza ko-ja je postojala izmedu starih centara i visokoškolskih ustanova u mjestima gdje su nastala nova sveučilišta preki-nula se, a čvršče veze izmedu novih i starih, ali i izmedu samih novonastalih sveučilišta, vrlo su slabe, gotovo ni-kakve.
Gotovo je paradoksalno, ali istinito, da mnogi novi sveučilišni centri (o starima da i ne govorimo) prije uspostav ljaju mostove suradnje s univerziteti-ma u bijelome svijetu nego sa najbli-žim susjednom od kojega ih dijeli nekoliko opčinskih granica. No, da se od-mah razumijemo, nitko nije, i ne može biti, protiv suradnje s inozemnim uni-verzitetskim centrima — ali ne čini li se logičnijim (barem to, ako ne več ne-što dublje!) da se najprije suraduje s domačim sveučilištima.
Jadno je i žalosno da Zagreb bolje zna što se dogada u, tecimo, Frankfurtu, nego u Beogradu, Skopju, Titogradu, Mostaru ili Prištini, a to, naravno, i opet, na žalost, vrijedi i obrnuto. Veze se svode na lične kontakte i poneki for malni susret predstavnika pojedinih sve učilišta. Pri tom se svakako treba upi-tati što je sa Zgjednicom jugoslaven-skih univerziteta i pri tom ozbiljno po
razmisliti o ulozi koju bi ona mogla I dobiti ukoliko se, a torne se treba na-dati, odlučimo na čvršče povezivanje i suradnju unutar jugoslavenskih gra- j nica.
U vrijeme izuzetno intenzivnog razvo- I ja znanosti, u vrijeme kad svijet postaje premalen, u vrijeme kada je izreka da nauka ne poznaj e granice gotovo u ejelosti realizirana, mi se zatva-ramo u naše vlastite, reklo bi se, si-tno-sveučilišne kule, spremni na otpor svemu što nije naše, pa čak i bez pro-vjere nije li to što dolazi (svejedno o-dakle, iz Splita, Maribora ili Oxforda, Lenjingrada) bolje od našega. Na taj način stvaramo, bolje rečeno učvršču-jemo, staro feudalno sveučilište koje nema nikakve veze sa socijalističkim samoupravnim društvom, niti odgovara potrebama toga društva.
Neshvatljivo je, i za mnogo bogatije društvo od našega, zbog čega se istodobno prevodi na nekoliko m jesta ista knjiga, ali je isto tako neshvatljivo za-što več jedna prevedena knjiga ne može služiti kao udžbenik i na drugom sveučilištu nego se prevodi druga, koja čak i ne mora biti bolja od več posto-jece. Primjer sitan i beznačajan — ali ipak!?
A i više primjera moglo bi se navesti uz malo truda pa bi tek onda postalo jasnije kako se »poznajemo« u vlastitoj kuči. Tom se nepoznavanju vjerojatno čudi i strani svijet, a jadan i ne shva-ča da smo mi takvi, rekli bi, to nam je u krvi, takav nam je mentalitet. Nek’ je strano, pa makar i gore, ma šta košta da košta, lako čemo, več če to ionako netko platiti.
Dobro se zna tko to plača. Pitanje je imamo li mi na sveučilištima pravo ko ristiti tako zaraden novac i zar ne bi bilo pametnije sjesti i dogovoriti se. učiniti što je moguče, pa zajednički i-stupiti prema vani kao organizirana snaga s ogromnim potencijalom i po-sve neslučenim mogučnostima.
Osim toga, još se jedno zna — ovakvo stanje neče biti dugo održivo. Reforma visokoškolskog obrezovanja je u toku u svim republikama i udruženi če rad nemilosrdno eliminirati ono što mu nije potrebno.
Dolazi vrijeme kada se više neče pitati možemo li zajedno i jeftinije, več moramo za jedno, pa če to biti (izmedu o-stalog) jeftinije, efikasnije, probitačni-je za društvo u ejelini, i za svakog su dionika u procesu obrazovanja — bilo da je u taj proces uključen direktno kao sudionik ili indirektno kao onaj tko st vara materij alnu osnovu za -obrazo- | vanje.
'/s
K.
3
8
pred kebs
0
D
i
Politička mudrost starijih i novijih osvajača povremeno se sažimaia u geslu »tzavadi pa Vladaj«. Logičkom konverzijam ovog stava moglo bi se zaključiti da je nekoriščenje ovog gesla znak odsustva političke mudrosti. Oba stava su istinita, ali uz pretpostavku da je reč o agresivnoj sipaljnoj palitici. Pretpostavimo da od zametanja kavge najviše štete pretrpi onaj ko je zameče. U tom slučaju bi važila drugačija »poslovica«: za vadi pa — stradaj. Upravo u takvoj situaci ji se nalaize one političke snage i pojedina koji oko jednog dela završnog dokumenta iz Helsinki) a pokušavaju da stvore manevar-ski prostor za primenu starog, oprobanag os vajačkog gesla. Jer, umesto da dokument gle daju kao organsku celinu, u kojoj vlada me duzavienost njenih delova, oni su počeli da se spore oko pojedinih delova uzetih za sebe. Nije jasno kome bi mogao koristiti spor oko prethodno raskomadanog dokumenta.
Tvrdi se da u dokumentu ima manje i više važnih »korpi«. Neki zato stavljaju nagla
sak na odnose medu državama, neki na »po štovanje ljudskih prava«. Istina je, doduše, da se teško mogu zamisliti harmonični odno si medu državama koje ne poštuju ljudska prava. Ali, može se zamisliti uklanjanje blo kovskih konfrontacija medu državama, bez obzira na to kako se one odnose prema pra vima čoveka. Razomžanje nije ništa marnje značajno od poštovanja ljudskih prava, a u-klartfanje nekih ratnih žarišta i popuštamje u regionima konfrontacija rado foismo pozdravili, bez obzira na to koji je »društveni sis tem« tolerantniji ili pogodniji za ipoštovanje »ljudskih prava«. Svakako, u svetu bez nu-klearnog naoružanja, da zamislimo jednu ide alnu sliku, u svetu bez konfrontacija medu državama, harmonija bi bila samo prividna ako bi iste države kršile ljudska prava. Ali i puno poštovarne prava čoveka u svetu koji leži na buretu baruta bilo bi slično letu vi linskog konjiča: lepota koja brzo umire. Naj krače rečeno, ovo su bili razlozi u prilog je dinstvenom gledanju na dokument o evrop skoj bezbednosti.
Ali, insistiranje na j edinstvenosti ovog dokumenta nilje prepreka da se neke stvari natzovu svojim pravim imenom. Otuda potre ba da se o svakoj od »korpi« govori otvore no, jer niti su odnosi medu državama onak vi kakvi bi trebali biti, niti je naučna, privre dna i kulturna razmena onakva kakva bi „ogla biti, niti je poštovanje ljudskih prava takvo da se nad time ne hi moglo zabrinu ti. Svaka od potpisnica završnog dokumenta
iz Helsinkija ima mogučnost da se sredinom juna o ve godine, kad počimje konferencija u Beogradu, zamisli nad time koliko je dopri nela realizovanju stavova helsinškog dokume n ta ali i nad time šta su drugi uradili za trajni mir i bezbednost ne samo u Evropi več i u svetu. Primenimo jedno poredenje: učes nici ovog velikog skupa ne bi smeli da se razdvoje na tužioce i optužene, jer se od bi lateralnih prepucavanja ne bi mogao videti zajednički cilj. Cini nam se da se največi stupanj političke zrelosti sastoji u trazenju je dinstva u razlikama. To je, medutim, ostvar ljivo samo pod uslovom da se pitanje mira i bezbednosti pretpostavi ideološkim razlika ma, za šta nekoliko meseci pred beogradski sastanak neke snage, kako na Istoku tako i na Zapadu, nisu pokazale razumevanje. Pod setimo na to da je predsednik SAD, Karter, ne tako davno izjavljivao da napredovanje na polju razoružamja fSALT) ne može biti u-slovljavan promenom američkog stava prema problemu »ljudskih prava« u SSiSR. Ukratko, uzajamna prepucavanja, ukazivanja na nedo statke jednog sistema u odnosu na drugi po stalo je važnije od programa razoružanja.
I atomsko i konvencionalno nuklearno nao-ružanje je .poslednjih godina povečano. Voj ni budžeti dve supersile premašuju 240 milija rdi dolara. Na obe strane samo u Centralnoj Evropi koncentrisano je blizu dva miliona vojnika, Više od 22 hiljade tenkova 1 blindi ranih kola, više hlljada aviona i nekoliko sto tina raketa. Pre konferencije u Helsinkiju, ra tne flote obe velesile plovile su na 110 jedmi ca Sredozemnim morem, a danas ih ima 150.
Teško je ove činjenice pomiriti sa zahte vima mira, bezbednosti i saradnje u Evropi. Možda su se zbog toga fcula govorikanja u di plomatskim krugovima NATO u Briselu da ovaj tabor nece insistirati na pogoršavanju uslova rada stranih novinara u istočnim zemljama Jer kad se ima u vidu ratno stanje na Bliskom’ istoku, konfrontacija na Medite ranu, zaoštravdnje sukoba u Africi i Aziji, po litički detant u Evropi zaleta neče uznapredo vati raspravom o torne zašto sovjetski filmo vi i knjige nalaze »slabu produ« na Zapadu, ili o torne da li ljudska prava imaju urode nu vrednost ili su proizvod buržoaskog d ruš tva — o torne da li je katalog ljudskih prava širi na Zapadu ili na Istodcu. Ide se ponegde tako daleko da se u žižu polemike stavljaju cmo-beli stavovi, po principu: na Istoku hap se bez dokaza, a na Zapadu vlasnik preduze ča može prinudno obustaviti posao 1 iizbaciti radnike na ulicu kad god hoče.
Ovakve rasprave predstavlja ju želju da jedan veliki zajednički skup pošto-poto bude uspeh samo za jednu stranu. Bivši ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama konstatuje da konferencija u Beogradu ne bi trebalo da
bude poprište na kojern treba da »uspe« samoj jedna strana. On medutim zaboravlja da če na ovoj konferenciji biti prisutna i »treča strana«, ona koja se zalaže za nesvrstavanje. Otuda uspeh ovog skupa zaViisi od toga koli •ko če, uslovno uzev, sve tri strane moči da nadu zajednički jezik, bez obzira na raaliči tost svojih spoljnopolitičkih orjentacija.
U prilog popuštanju u Evropi navodi se i to da milioni Zapadnih Nemaca odlaze u Nema Čku Demokratsku Republiku u pasete rodaci ma, kao i to da je u SR Nemačku 'iiz NDR pre seljeno, posle Helsinkija, ll hiljada osoba, iz Poljske 16 hiljada, a iz SSSR gotovo isto to liko. Neke zemlje su zaključile i po 56 ugovo ra u kojima se ogledaju principi polltičkog j sadržaja završnog dokumenta, uglavnom u o-blasti tehnike, privrede, trgovine, zdravstva, komunikacija, saobračaja, carina. Primani su posmatrači koji su prisustvovali vojnim ma-nevrima i vežbama, razmenjivane su vojne delegacije. Svakako, sve to predstavlja doprinos bezbednosti i saradnji u Evropi.
Ali, mnogo više tek treba uraditi. Svedoci smo toga da se još uvek pothranjlije politič ki škandal kroz obračanje medunarodnom mo ralu. Naj sublimni ji Izraz ove politike je na goveštaj da bi trebalo stvoriti »sud za pra va čoveka«, kako bi se — zapravo — institu-cionalizovalo zaoštravanje ideološke ofanzive i skrenula pažnja sa pravih pitanja. Umesto da se traži zajednički jezik, predlaže se izvo denfe nekih država i društvenih sistema na optuženlčku klupu.
'S druge strane, tabori se još više kon-frontiraj.u slavopojkama koje se pevaju diši dentima, koji postaju manipulativno orude. Duh Helsinkija mora, zbog svega ovoga, i u Beogradu sprečiti logiku po kojoj, u krajnjoj liniji, procena vojnih stratega postaje najvaž niji činilac pregovora izmedu strana koje za stupaju oprečne političke i šire društvene interese. (Setimo se ovom prilikom 11 rundi sa 134 sednice pregovora o smanjenju vojnih snaga u Evropi, ali bez ikaikvog Tezultata). Beogradski skup bi trebalo da bude novi i pravi inapirator situacije u kojoj če evropska Sira javnost, narodne mase i radni ljudi moči da izraze svoj istinski demokratski m-
radomir sekulovič
//
сизифови маки
Секоја година тема на разговори мегу студентите е нивното сместување. Негова-та актуелност, од година во година станува се поголема. И пакрај честите размислу-ван.а л дискутнрања по овој проблем, барем досега, се чини дека не се најдени најадек-ватните методи за неговото подобрување. Зошто, поинаку и не би можеле да резони-раме за проблемот за сместувањето на сту-дентите во СР Македонија.
Во Скопје, задолжена за сместување и исхрана на студентите е организацијата „Студеитски ц^нтар". Во своите пет домо-вн и населби, оваа организација сместува секоја година по 4.500 студенти. Имено, во студе.чтскиот дом „K. Ј. Питу" се сместе-ни 460 студенти, претежно од Медицински-от и Градежниот факултет; во студентска-га населба „Драга Божинова" која се наз-га’ кај Педагошката академија и располага ;о вкупно 21 баракн, вкупните капаците-ти изнссуваат 1.087 легла; Студентската на-селба „Невспа Георгнсва — Дун>а" распо-лага со 13 бараки односно 520 легла; сту дентскиот дом и населба „Стив Наумов" располага со две згради и 36 бараки, или 530 легла во зградите и 1.364 во баракнте. И на крајот студентскиот до.м „Гоце Дел-чев“, инаку сден од најмодерните во на-шата земја, располага со два блока во кои се сместенм 608 студенти. Тоа се сместу-вачките капацнтетн со кои располага Скоп-је како Универзитетски центар. Ако се знас дека поголемиот број на студенти на Скопекиот универзитет се од останатите места од СР Македонија, тогаш 4.500 легла со ком располага „Студентскн центар", во никоја мера »е можат да бидат доволни.
Состојбата пак, на овој план во Битола, Прилеп и Штип е уште понезавидна. Име-но, во овие градовн студентите се смсс-тени во постоечките ученички домиви или пак во најчест случај во приватните домо-ви, каде што станарините достигнуваат астрономскн изглед.
• KAKO ДА СЕ ПОДОБРИ СОСТОЈБАТА СО СМЕСТУВАЧКИ КАПАЦИТЕТИ BO СР МАКЕДОНИЈА — е прашање на кое пове-кепати досега му било ставано значаен ак-цент. На иовекепати е дискутарано и рас-правано и притоа барани се можните i;a-чини за ублажување на овој проблем. Сме-тајки го сместувањето на студентите како едно од примарните задачи градот Скопје, г.ури израбо.ката на Генералниот урбанис-тички план, предвлде два локалитети за изградба на нови студентски домови. Ед-ниот локалитет е предвиден на улицата „Иво Лола — Рибар", а другиот во реонот „Гази — Баба". Првиот локалитет е веке реализиран. Всушност, тоа претставува из-градбата на првата фаза на студентскиот дом „Гоце Дслчев" сх> 608 легла, а во тек е и изградбата на втората фаза со ист ка-пацитет. Вториот локалитет, пак, во реонот на „Гази — Баба", ке зафака површина од околу 16 хектари, и како што се предвиду-ва ке биде рсализиран во 1980 година. Во истиот рок и во Битола се предвидува да се изградн студентски дом. Според сегаш-ните согледупаља, овој објект би бил лоци-ран во непосредна близина на Педагошка-та академија. Со отворањето на Економ* скиот факултет во Прилел, оостојбата со сместување наполно се изменн. И тука се јави проблемот, каде да се с.местат сту-денгите кои uito доагаат од другите места. За таа цел е предвидено Младннската на-селба „11 октомврн" во селото Старо Jlaro-во, во непосредна близина во Прилеп, да се искористи за студентскн дом. Со успеш-ната реализацнја на предлогот, проблемот со сместување времено би се решил, а со тоа бн се подобрнлс н условите за жипот и работа на прилепските студенти.
Ете, ваква с состојбата со сместувач-ките капацитети во СР Македонија н со размислуваљата во наредниот пернод гие да се иодобрат. Мегутоа, се чини дска проблемот со сместување со студентнте ке се чувствува со сета своја сернозиост н во
наредните иеколку години. Голем дел од студентите, и во иднина ке бидат примора-ни да бараат сместување во прнватнВ ста-нови и со станарини од 350 до 800 новн динари. Тоа всушност, беа годинашниве це »I за сместување во приватните домовм. Се чини, дека годинава приватните стано-давачи се натпреваруваа кој поголема цена ке добие за својот издаден стан. Многуми-на од нив, забораваа дека со тоа прават и оиштествен прекршок. Забораваа дека станува збор за школување и дека тие кадри се потребни иа нашето стопанство, забораваа дска астрономските ценн за из-дадените станови во ннкој случај не се достаппи за плкткнот студентски џеп. Се чини, дека помош ма студентите на овој план нема. Тоа, не е во состојба никој да го паправи, нако досега повекепати интер-венирале и Собранието на град Скопје и испекцискте службн. За една построга интервемција не може да стане збор, би-дејки проблемот со сместување уште по-веке би се продлобочил. Тогаш е јаоно дека прнватните станодавачи ке ги лишат сту-дентнте од своите услуги, а со тоа ништо не би се постигнало во позитнвното разре-шување на овој проблем. Можеби, би тре-бало да се донесат некои законски одредби за износот на цената на приватните стано-ви што ке им се издаваат на студеитите. Но, прашање е дали н тогаш ке се постиг-нс нсшто лозитивно.
Во нднина, можеби би требало да се раз-мислн зз отворање на биро за приватно смсстуван>е на студентите, што бн гн ре-гулирало критериумите и условите што гн понудуваат сопствениците на приват-ните станови и секако би влијаело врз по-безбедно смсстување на студентите. Вак-вата иницнјатива беше покренување на повеке пати досега, но, се остана само на тоа. Овој лредлог е секако погоден и пози-тивен, бидејки формиран>ето на ваквото биро би донело низа позитивни момепти во врска со сместувањето на студентите на СР Македонија.
шрешо и иоследно nabpaKatbe
дупка во здрава акција
ме и добри врски со партизанското движе-ње *ас- К°н крајот на војната, поточно па 11 февруари 1945 година упативме ме-мораноум до големите сили, со кој барав-ме да се реши македонското прашање. Koza се сврши војната собиравме пари, хра-на и облека и ја испракавме преку Црве-ниот крст во Југославија. Кога дојде, пак ео Америка првиот југословенски брод „Раоник се викаше, ние испративме по него инструменти и средства да се изгра-ои болница.
Послевоените прилики направија дел оо лугето на нашата организација da dudar излажани од бугарската пропаганда како што беше на пример, Пирински. Јас отидов 1968 година да разговарам со тие луге кои го продадоа својот идеализам за ообра положба и пари. Кога се вратив од byiapuja го напишав во нашиот весник следното: „Се надевав дека едно масовно овижење како што е Народниот фронт ке придонесе да се уништи шоеинистичкиот л шго ги разединуваше балканските на-роди. Но сега е јасно дека Народниот фронт јд продолжува старато. нолитико. којо. некогаш ги убиваше нашите луге и видни дејци а сега настојува да го убие духот на македонскиот народ."
1958 година дојдов и сам во Македо-nuja, во посета. И имав што да видам. Ви-дов дека мојот народ со сета сила го гра-
,п*оСво,?т нов живот- Дојдов потоа и во 1468 година и повторно се уверив дека го глеоам она што отсекогаш сум мечтаел да 20 видам. Сега доагам по трет пат а не чи слам да се вракам. И не е случајно што oeiuue сиот мој имот да го оставам во Фондот за стипендирање на сиромашни и грудољубиви студенти, бидејки македон-скиот Универзитет тоа е нешто за што целиот мој век сум сонувал. Јас си имам
оа zo живеам својот скромен живот ________
треба да го потхранувам сонот. Јас сум идеалист, а да се биде идеалист тоа зна-чи да се биде со општото добро, а никако не значи сите да чекаме од некаде да до-биеме. За. да добиеме треба да дадеме...
Ете, тука завршува приказната за го-лемиот патриот и добротвор Атанас Близ-накоф од село Д'мбени, Костурско, кој по трет nar си дојде од Америка и реши да остане во својата татковина и свдјата пе-чалба да им ја остави и на идните поко-лениЈа.
Бележел: Љумобир Костовски
Актуелна тема на разговор мегу ст\-дентите, е запишувањето на вонредното студирање на високообразовните институ-ции на нашиот Универзитет. Не без при-чина вонредните студенти се прашуваат зошто нивното запишување се одлагаше по рокот за запишување на редовните сту-денти. — Се наслутуваше за што се рабо-ти, зашто се прошири веста дека се оче-кува зголемување на цената на запишува-н>ето. Но, некои факултети веке од првп-те денови на запишувањето на студентите ги применуваат новнте „тарифи“ за запн-шуваље на вонредннте студентн, чија ви-сина се движеше од 700 до 900 динарц, а последниве денови дознавме дека и на Правниот факултет е ирименета новата „тарифа" на запишувањето — за прва и втора година 700 динари, а за трета и чет-врта година 800 динари.
Во моментот кога организираните со-цијалистички сили на Универзитетот во-дат заедничка акција за реформа и само-управно преструктуирање и трансформи-рање на високото образование според по-гребите на современите општествени дви-жења, односно на потребите на здружени-от труд, овие „тарифи" дојдоа како „гром од ведро небо". Уште повеке, ова доага во момент кога првата фаза од оваа акци-ја за самоуправно трансформирање, одно-сно уставно преструктуирање на Универ-злтетот е во завршна фаза и во наредни-от пернод престои акција за реформа на наставно — образовниот, научннот н во-спитниот процес.
Имено, доста е дискутирано за изедна-чување на вонредните студенти со усло-вите на редовното студирање, коешто се поставува како превасходна задача во ак-цијата што се води на Универзитетот за негово реформирање. Но, и покрај оваа заедничка акција на организираните соци-јалистички сили на Универзитетот, иовата учебна година ја дочекавме со зголемена школарина за вонредното студирање Ова,
на почетокот на втората фаза од оваа акција претставува барање „дупка" во со-се.ма јасната и здрава основа на таа ак-ција.
Всушност, потребата од дообразование на вработените и нивно здобивање со Burno и високо образование се наметнува како императив на современиот развиток на стопанството и посебно на општество-то во целина. Токму стопанството, односно здружениот труд е тој на кого му се по-требни вакви кадри, за што и одделува дел од своите средства. Средства за оваа дејност одделуваат и сите вработенн од својот доход. Тогаш неоправдано е зголе-мувањето на уписниннте за овој вид об-разование до кое можат да дојдат врабо-тените во организациите на здружениот труд во текот на работата. Исто така, на ова место, мегу другото, треба да се од-бележн дека вонредните студенти и за по-лагање на секој испит уплатуваат од 40 до 60 динари. На сево ова се надоврзу-ваат издатоците за поштански такси, так-сени марки, пријавни листови и друго, со што вкупните издатоци за запишување се зголемуваат многу повеке отколку што тоа изгледа на прв поглед.
Притоа, не е мал бројот на студентите особено вонредните кои не се вработени а се евидентирани во заедннците за вра-ботување. Тогаш од каде овие средства ке можат да ги обезбедат за продолжува-н>е на студиран.ето или пак за почеток на истите.
Секако, оваа негативна појава што дој-де на почетокот на учебната година бара соодветно решавање и разрешување, за-што во извесна мера го ограничува вон-редното студиран.е. Ова уште повеке го потврдува фактот дека личните доходи на вработените во стопанството исплатени минатата година се движат околу 2500 ди-нарч, а со тоа се намалуваат и средствата за лична потрошувачка на вработените.
Крсте ЈОВАНОСКИ
На една од последните свечени седни-ци на Универзитетскиот совет, Атанас Бли-Знакоф, наш виден сонародник и патриот, роден во село Д’мбени (Костурско), а ина-ку живеел и работел во Гери, Индијана, ја прочита својата последна волја со која основа Фонд за стипендирање на таленти-рани студенти на Скопскиот Универзитет. Со овој редок и благороден гест, тој ја додели својата жвотна заштеда од 350.000 долари за она што тој го сметаше за нај-целисходно за отитеството. Но тоа е кра-јот, а бидејки крајот е во почетокот, ние од поблиску ке ве запознаеме со живот-ната приказна на Близнакоф, сметајки де-ка неговиот гест е одраз на неговото голе-мо револуционерно искхствр и со годинч граден и надградуван патриотизам.
Мај, 1977 година — Јас сум, значи, роден во декември 1901 во село Д'мбени. Беа тоа револуцио-нернч и мачни времиња. Мајка ми ми ка-жуваше дека често со мене, завиткан во пелени и преметнат на грб, или уште ио-често во нејзините прегратки, бегала пред куршумите на турскиот зулумкар во пла-нината над селото. Тогаш селата ut палеа, ш ограбуваа самџ ако најдеа комити во roj крај. За време на Илинденското воста-ние, пак, се управил илјаден 'аскер од Бел-ишча, сега се наога во Албанија, против дмбенската чета од 97 души. Тешка бор-ба се водела дванаесет саати, изшнаа мно-iy востаници, а мегу нив и стрико ми. norca, селото ни го изгореја, зулум напра-вија, жените сакаа да ги потурчат, мегу нив и стрина ми...
Прво, значи, на што се секавам, беше бедага и голотијата. Татко ми беше уште во тоа време, немај — каде, во Америка. Тој ни исчракаше napit, арно, ама, немаше во тоа време поштари кои ги носеа na pure дома, туку го испративме чичко ми да ги земе дури во Костур. Но Турците, како што знаеја дека овој носи пари, го пре-чекаа и му ги зедоа парите. И како денес се секавам на тоа утро, кога го донесоа неговиот труп во селото. Инаку, учев во бугарско школо, а нашите учители ги пла-liaiue егзархијата. Тие не учеја на туг ја-зик, за туга историја, во туг интерес. А оремето буше многу полошо ... Ги убиваа сите наиш понапредни дејци, и тоа врхо-вистите, а многу загинаа во самото воста-
ние. Заради тоа што ние бевме стар рево-луционерен крај и заради тоа што нашите поучени луге беа поубиени, егзархискиге учители имаа мошне важна задача. Тие ни велеа: „Сеедно дали ке бидете за центра-листите или за врховистите, главно да се бориме против Турците." А дедо Благоев, познат социјалист, еден од ретките инте-лектуалци кои останаа живи, се сакавам дека тогаш ми рече: „Не е сеедно, туку вие врховистите си ги имате во срцето." Потоа ја напуштив школата и мајка ми ме пракаше по нивите. Кога малку подрас-нав, учев за чевлар во Костур, во градот...
И погоа, изби грчко — турската војна и нашиот народ што беше во грчгсиот дел мораше повторно да лее крв за тут инге-реси. Властиге забранија сиге шго имааг над шеснаесег години да го напушгааг месгого за да ги земаат после во војска. Тогаш, ние неколкумина, навечер, јас со едно книжно куферче за алиштата, зами-нав скришум во Атина. Таму си имавме наши лу!е и тие ни направија лажни до-кументи. Така, јас се качив на параход и заминав во Америка. Во тоа време во Аме-рика, бидејкц се уште не беше изгласан иселеничкиот закон, требаше само да имаш здрави очи и да немаш офтика, па да најдиш работа. Уел, јас прво рабогев во една железара во Гери, но штом при-собрав малку пари, се впуштив во бизнис со недвижни имоти. И спечалив тука дос-ra napti — 24.000 долари, а беше тоа 1927 година и тие пари тогаш вредеа многу можеби цели денешни два милиони дола-ри. Но дојде и 1929 г. и ја зафана Амери-ка најголемата криза што било кога ја зафатила. И изгубив се што имав. Почнав одново и мојот експериенс ми кажуваше дека ако пропаднат и големите корпора-ции ке пропадне и Америка — значи го-лемите корпорации нема да пропаднат. Та-ка јас се впуштив во трговија со акции.
Во Герија развивавме широка опипе-ствена акција. Го основавме Македонско — американскиот сојуз, којшто уште на почетокот својата работа ја засноваше на принципите на ВМРО(о); таа идеја ни ја дадоа прогресивни луге, а мегу организа-торите беше и Димитар Влахов. За време на војната, во 1941 година, кога Хитлер ги нападна словенските народи, основавме Сесловенски конгрес. Преку него ја подр-жувавме антифашистичкага борба и имае
‘Ш* 1- Ж
STA SR HRVATSKE U TRANSFORMACIJI
racionalizacija studiranja, standard stu- ^ W W	■	и	^	Ж	J1	^	w	W	W	V	V	W	W	^	•
sveuciliste u zagrebu
Dosta dugo aulama zagrebačkih visoko-školstih ustanova odzvanja jedna riječ — R1FORMA! I što je aula tamnija i akustčnija, jer stari su graditelji lzgle-da vše pazili na akustičnost do li ovi naši Upari armiranog betona, to je 1 eho čudniji, pa je i tiho izgovaranje izaziva-lo nelagodnost i strah.
Sto ji tek bivalo kad su drugi izvikivali ovu iječ?!
No ijednima i drugima je prošla jesen bila inimno interesantna — otvorena je javna rasprava o Načrtu zakona o visokom >brazovanju (tada se doduše druga-čije 2vao, a i poslije je mijenjao ime da bi mi ovo zadnje bilo registrirano kod mati&ra a mi u SL-u smo ga od milja proz\ali ZOVO) i ona je zapravo i for-maln> »prisilila« sve žitelje Sveučilišta da o »reformi« na ovaj ili onaj način razmšljaju, da se njome bave.
Neštc od dijaloga i monologa prenosio je u to prijeme i SL.
Eotreoa udruživanja obrazovanja, znanosti i udruženoga rada, obrazovanje iz rada i uz rad, permanetno obrazovanje. sustai-no planiranje kadrovskih ijotreba.
racionalizacija studiranja, diranja, študentski standard, novi Društveni dogovor o učeničkom i studentskom standardu itd., etc.
Sve su to bile teme mnogih skupova, na Sveučilištu, zborova studenata, znanstve-no-nastavnih viječa, SSO-a, SK-a. Proces i razmišljanja o procesu su se intenzivirala tako da se od, več davno prl-je stidljlvo spomenute reforme, u smislu preuredbe, preudešavanja, došlo do svl-jesti o potrebi radikalne transformacije društvenih odnosa u visokom obrezovanju i znanosti.
»Godina za godinu« — da! Ali. . . govorih su uglavnom študenti. A to »ali« je znalo često biti i veliko. Pitanja studentr sko^ standarda, od smještaja — zavraga tih dana poskupiše Študentski kreveti u studovnovima i nije se moglo spriječiti, pokazale su to sve stručne ekonomske analize radnih ljudi Studentskog centra tako da sada ležaj stoji u prosjeku 540 dinara. To je unijelo dosta nervoze u ra-spravu, no unijelo bi sigurno manje da su na vrijeme stigli krediti, koji zadnjih nekoliko godina ne prate porast troško-va života (prosječni kredit u SRH 960.—). Bila su tu i pitanja prehrane,--kulture, športa, udžbenika, pomagala, prostora, broja studenata na broj nastavnika itd., etc.
Večinom su za »ali« bili odgovori, ali novo (zovo) treba početi funkcionirati pa če i »preduvjeti« biti rlješeni, uostalom ono upravo to i hoče riješiti. Malo je teže uvjeriti sadašnje generacije studenata, tim više što se ZOVO na njih uglavnom i ne odnosi, no sreča je što su svi zapravo bili više okrenuti budučnosti, a priznavali da ima puno toga što se na pravcu reforme može učiniti i bez ispu-njavanja bilo kakvih velikih preduvjeta — na fakultetu, na kolegiju, predavanju, da se več sada mogu bolje planirati kadrovske potrebe, da se več sada mogu razvijati bolje veze sa udruženim ra-dom ..,
Javna rasprava je završena. Rezultati su se sumirali. Dosta dugo čak do ožujka mjeseca.
U meduvremenu se još raspravljalo o studentskom samoupravljanju, o zastar-jelosti Študentske trečine, o nedolaženju i te »trečine« na sastanke samoupravnih organa, pa što če tek biti poslije, govorili su neki nastavnici, kao da je ude-
godina reforme
legatskom sistemu važno »koliko kojih ima«, i kako čemo se nadglasavati u kon-ferencijskim dvoranama!
Dugo se čekao Zakon, a pričalo se sva-šta (zluradi), »da če kasniti«, da nije pro-šao«. No, ZOVO je ipak stigao.
Odmah nakon njegovog izglasavanja u Saboru krenulo se ODLUCNO U PRO-VEDBU! Barem onoga što se več sada moglo.
A več prije se znalo što če po prilici tre-bati — u prvom redu revidirati nastavne planove i programe barem za prve generacije studenata, unijeti izmjene u statute visokoškolskih ustanova i drugo.
Sveučilišna konferencija SSOH Zagreba je odmah nakon (sutradan) izglasavanja ZOVO-a organizirala savjetovanje na temu njegove provedbe koje je trebalo služiti razmjeni iskustava različitih fa-
' '' л ,
:
• .i-	■
*, -».%>	3$
’• ;■ fVtR-.,'
,11 S- JJI 4*
kulteta i viših škola. a naročito oko revizije nastavnih planova i programa.
Sada su se stvari prenijele u »bazu« i glavnina aktivnosti se odvija upravo ta-
mo.
Sveučilišna konferencija SKH Zagreba je reformskim zadacima pristupila, rekli bismo, analitički (po komisijama), svje-sna dosega (posljedica) svake pojedine akcije na ovoj fronti, pa je ovih dana održana tematska konferencija iz pod-ručja Zakona o udruženom radu i Zakona o visokom obrazovanju, nakon koje se očekuje intenzivna politička akcija, poslije ispitnih rokova.
U meduvremenu je jače poticano udru-živanje, u prvoj fazi, onih oblasti za koje se smatralo da imaju prednosti za br-že udruživanje — to su elektrotehnika, prehrambeno-poljopri vredni kompleks, kemija i kemijska tehnologija, mineralne strovlne i gradevinarstvo. Odredeni rezultati su več postignuti.
Sto još reči o drugim interesantnim do-gadajima na Zagrebačkom Sveučilištu? Student-servis, institucija koja zapošlja-va povremeno i do 14.000 studenata, ko-načno ima i Študentske samoupravne organe. Da bismo ju sasvim opisali morali bismo krenuti i dalje u ovom resumeu zbivanja na Sveučilištu od dogovorenog perioda, no ipak su se najvažnije stvari odigrale upravo u zadnjih nekoliko mje-seci. Formirani su Skupština samoupra-vljača i Savjet Student-servisa koji če ubuduče, zajedno sa radnim ljudima Servisa i predstavnicima društvene za-
m
jednice. odlučivati o svim poslovima, pa
i o akumulaciji od oko milijardu i pol godišnje. Več su donešeni kriteriji ras-podjele — sredstva se uglavnom nhmje-ravaju koristiti u funkciji studentskog standarda.
Valja iatači rad Predsjedništva SK SSOH Zagreb u konstituiranju ovih študentskih samoupravnih organa, kao i u-vodenju samoupravljanja u studomove. Ova godina je obilježena i proslavoin Titovih jubileja u zagrebačkoj sveučilišnoj sredini, na svakoj visokoškolskoj ustanovi, organizaciji SK i SSO.
I što još o drugim zbivanjima, akcijama društveno-političkih organizacija? Bilo ih je mnogo, no prostora je malo, a htjeli bismo na kraju spomenuti da je i redovi-tije izlaženje »Studentskog lista« u pro-šlom periodu interesanten dogadaj — i-mali smo nešto malo više novaca.
Veliki je dogadaj i ovaj zajednički broj Študentskih listova SFRJ u povodu Dana mladosti.
U ovom trenutku nama u SL-u i naj-draži!
mato dretvič
cjelovit sustav usmjerenog obrazovanja
U zainjih nekoliko godina u SR Hrvatskoj in-tenzimo se radi na preobražaju odgoja i usmjerenog obrazovanja u duhu Rezolucije X kongresa SEJ. Osnovu cjelokupnog sistema predstavlja obrazjvanje za rad i jedinstvenost usmjerenog obrazovanja. Na taj se način ukida dosad prisu-tan dualizam« u srednjoškolskom obrazovanju i odvzjenost srednjoškolskog od visokoškolskog obrazovanja, te otvaraju putovi ostvarivanju perrmnentnog obrazovanja.
Iako se gradi cjelovit, jedinstven sistem usmjerenog obrazovanja, uvjetno ga možemo podijeliti U neloliko stupnjeva ili faza, i to: opče (bazično) usmj-reno obrazovanje, završna faza usmjerenog obrazovanja i visoko obrazovanje.
Opče usmjereno obrazovanje u trajanju od dvi-je gcdine upisuju svi završeni osnovnoškolti koji že e nastaviti školovanje. Plan i program isti je za sve srednje škole, te se u ovu fazu usmje-renoj obrazovanja uplsuje na tzv. terltorijalnom principu, a ne u odnosu na buduče zanimanje. Novi-n planom i programom uvedeni su po prvi puta i predmeti: osnove marksizma i teorija i praksa samoupravnog socijalizma, prolzvodno-
-tehničko obrazovanje i profesionalna orijentaci-ja. Uvodenjem opčeg usmjerenog obrazovanja o-mogučen je jednak start svim učenicima za na-stavak školovanja, što znači da je obrazovanje u svim školama postavljeno na istu razinu i time se svim učenicima omogučuje jednak start za daljnje obrazovanje.
U završnpj fazi učenici odabiru program obrazovanja za zanimanje kojim se žele baviti. Kažemo program, jer više ne postoji »klasični« oblik škole sa čvrsto organiziranim usmjerenjima 1 razredima. To znači da se u pojedinim školama. prvenstveno u manjim mjestima, obrazuje za od-redene profile zanimanja dotle dok postoji interes organizacija udruženog rada za ta zanimanja, a potom se programi mijenjaju ovisno o interesu udruženog rada.
Programska struktura završne faze srednjeg usmjerenog obrazovanja sastoji se iz obveznog i fa-kultativnog dijela programa i slobodnih aktivnosti. Obvezni program ima zadatak osposobiti za zanimanja, a čini i osnovu za dalje obrazovanje u odabranoj štruci. Fakultativni program ima zadatak da učenicima omoguči proširivanje zna-
nja u odabranoj štruci, odnosno da osposobi učenika za eventualni nastavak daljeg obrazovanja 'u nekoj drugoj štruci.
Programi slobodnih aktivnosti utvrduju se u dogovoru s učenicima, a cilj im je da omoguče zadovoljevanje različitih učeničkih interesa koji s obzirom na sadržaje i oblike rada prelaze okvire obveznog i fakultativnog programa. To se odnosi na različite društvene, kulturno-umjetničke. tehničke, sportske i druge aktivnosti.
Osnovne mogučnosti obrazovanja i osposoblja-vanja u završnoj fazi srednjeg usmjerenog obrazovanja su:
a) Osposobljavanje za uže stručne profile (specializirani stručni radnik) u kračem vremen-skom trajanju (oko 4 mjeseca). Obvezni program sastoji se prije svega iz posebnih sadržaja za od-redeno zanimanje
b) Osposobljavanje i obrazovanje za šire stručne profile traje pretežno 1—2 godine, a program obrazovanja i osposobljavanja sastoji se od obveznog (zajednički dio i posebni dio programa) i fakultativnog programa, te slobodnih aktivnosti.
Svi polaznici po završetku srednjeg usmjerenog obrazovanja mogu se uvesti u rad, a mogu nastaviti dalje obrazovanje. Učenici osposobljeni za uže stručne profile prije eventualnog nastavka obrazovanja (više i visoko obrazovanje) morat če završiti uz rad ili iz rada i dio programa koji nisu završili (prvenstveno zajednički dio programa).
Novi sustav usmjerenog obrazovanja izazvao je podosta nesporazuma i otpora, prvenstveno zbog nedovoljne informiranosti, a ponekad i netočne ili neprecizne informacije. Nameče se utisak, da se ni jedna prom jena u našem društvu, a bilo ib je doista mnogo, nije tako malo 1 netemeljito pratila i objašnjavala, kao što je to slučaj s pre-obražajem odgoja 1 usmjerenog obrazovanja. Ot-pori s kojima se susreče prvenstveno dolaze od strane onih koji inzistiraju na titulama i ne mogu se pomiriti s činjenicom da nam je potrebno obrazovanje za zanimanje i za nastavak obrazovanja, a ne Isključivo za nastavak obrazovanja. U opčeip obrazovanju teškoče se javljaju prvenstveno kod novouvedenih predmeta i to zbog pomanjkanja kadrova osposobljenih za te predmete, a dijelom i zbog namjernog vulgarizlranja stvari od onog dijela prosvjetnog kadra koji ta-kav sistem obrazovanja smatra degradacijom. zbog ukidanja »klasičnih« gimnazija.
Kod upisa u završnu fazu nailazi se na niz te-škoča, jer još uvijek u organizacijama udruže-
nog rada ne postoje izradeni planovi potreba za kadrovima, koji su nužno potrebni u takvom su-stavu usmjerenog obrazovanja. Drugi se problem javlja uslijed toga što se obrazovanje još u-vijek tretira kao potrošnja, a ne kao sastavni dio reprodukcije (reprodukcija kadrova) i uvjet podizanju produktivnosti rada. Zato se u okviru samoupravnih interesnih zajednica ne ostvaruje slobodna razmjena rada, več se sredstva za obrazovanje ostvaruju putem zakonskih doprinosa, a ne putem prihvačenih programa obrazovanja Slijedeči veliki zadatak u oblasti usmjerenog obrazovanja je utvrdivanje društveno-ekonomskog položaja školske omladine. Osnovu društveno-e-k-onomskog položaja školske omladine trebaju či-niti uspostavljeni ugovorni odnosi izmedu učenika (studenata) i organizacija udruženog rada Tek iz tako uspostavljenog odnosa treba proizla-ziti pravo na obrazovanje i pravo na samoupravljanje, te pravo na sredstva potrebna za osobni i društveni standard za vrijeme školovanja. Početni korači su učinjeni i možemo slobodno reči da ohrabruju, iako je prerano govoriti o dose-zima preobražaja odgoja i usmjerenog obrazovanja. Tek završetkom srednjeg usmjerenog obrazovanja prve generacije učenika moči čemo govoriti o svim prednostima i nedostacima take koncipiranog usmjerenog obrazovanja.
Vladimir jagič
uredio goran jeiič
predrag vrabec...
foto-stih
T
ш
z
3
>
o
'O o
1i
O: _ o * -G £
<o
0)
</>
O
« 8 o v P o
S11
o Š c C
:p a
•3
s *
o a
< o
e
8
O b’
-S
V c
O) £
Q t
§
V)
ili-
!^J « u š
i*
§s&
tli
n
a
odlomak	iz	mladog
Kad se završi nastajanje ovog segmenta, spustit čete svoje lijepe oči na početak prvog stiha. Bit če to ujedno početak vašeg, čitateljskog, gradenja pjesničkog modela. Budite dobri čitači. A stihovi su vlasništvo troje mladih hrvatskih sastavljača-konstruktivista. Hrvatska mlada poezija pulsira kao heterogena gospodiča izmedu estradnog i estradističkog (recitativnog) izričaja, zatim zavičajnog i romantično-zazivnog stihovanja. Naši izdvojenici, opet, defi-niraju svoje sestavljanje različito nego što je to pobrojano.
ZVONKO KOVAČ, kritik i pjesnik, čini stihovnu kontaminaciju petrarkističkog, starokajkavskog i, naravno, standard-nog izrijeka, mogučnostima koje spa-jaju spojivo-nespojivo, arhaično-suvre-meno, izazivajuči posebnu tenziju; čini leksičku fantastiku ispisujuči riječi zajedno, te im tako daje višeznačnost, odnosno više-čitanost.
Kovač, uz formalno, višeslojno iskazi-vanje jezika koristi i semantičko pomi-canje kontrastirajuči ili ironizirajuči smisao paralelnim uvodenjem bivših (starodubrovačkih toposa) i suvreme-nih mitoloških konstanti.
SEAD BEGOVIC i BRANKO MALES
sprdovito se odnose spram smisla kao nadzirane slobode. Dakle, fragmenta-cija smisla, a isticanje ritamske strukture — naznačivanje, a ne po pjesmu opasna jasnoča — korištenje literature tituraturi, ironične infantilnosti. PREDRAG VRABEC, ovog puta, poka-zuje gestualnu poeziju. iskonstruirana i izmontažirana nakana »čovjeka koji bi se igrao«, a ako netko to moie »objasniti« kao foto-stih, onda bi se rado umisiio.	',
»Jezik u poetskoj funkciji« dolje je, ispod, ispod, još više. Tako.	(B. M.)
zvonko kovač
Oi o co
S S
o .h c a
хз d
a
PJESME
III
Ganuti u stožer tisučijeh suzah Praštamo sevdahu što nas nagnu niže U odaje Njojzi, gospodiči, bliže Lampioni svijetle zubljom nočnih čari O, Ijepoto Noči g r i h o t a bi da se stara ova lip o s t sveta, ovi božji dari O, Ijepoto Noči; tresnu sami na koljena usmjereni sanci: crne tvoje kose da bi cmje bile
»dva bademasta oka« ove tavne vile biser zupci iza iisan, suhih i sve
b a š , sve je mrtvo
Barbara, gle se i c vij eče z a t v a r a
no z a i m e i s u s o v o, takve su sevdalinke izabrali drugi
Marija ti me razumiješ
Marija i još jedna Marija bile su pubertetske
A onda Marija ili Marija, a prije i poslije njih dvije Makije
pa mala Marija i Marija
te Marija i ostale, u meduvremenu
SVE NE — OSKVRNJENE
Sada bi trebalo pribilježiti još usputne i neuspjele (ali njihova se imena zaboravljaju)
Pa jedna učiteljica, prije jedna buduča učiteljica i dvije profesorice, u tijeku školovanja A žudio sam početnički pjev kao Anko, Ančice...
SVE NE — OSKRVNJENE Abiturijentske slabosti ne bih spominjao Potom neke su se vračale popunjujuči samo slijed Vesna, VeSna i Vesna krivo je bilo prolječe ili dakako Ijeto, a jesen smo ostavili takvu A možda i Lucija
Ali Zoro, ti, uvijek kada noč pristiže
Tako je to Marija: zapravo svaka, Marija, bila je Marija
I Marija je i mala svog platonca (iako je začela);
PUSTIMO TO
Imam jednu, beskrajnu, koju neproejenjivo volim Svakako je to razlog što si ostala ne Ni potpuna pošast ne bi ti samnom donijela ničeg (možda još poraza)
IMAM JEDNU, BESKRAJNU, KOJU NEPROCJENJIVO
VOLIM
I ni k a da Marija ne
SAMO ONA, ANA, NE-INA, U BEZBROJNOM ČISLU
JEDINA I PRAVA
(kao što bi rekli pjesnici i zaljubljeni)
A OSTALE NE — OSKVRNJENE DOISTA
branko inaleš
GLADI, PRZNICE: DAS IST
kost кгска u svome mršavom grlu — bijeloj igli kao pas kos* glode svoju večeru za večeru Igle zime — sliske strnjike izbe su gladi — tu glad mršavi kost krcka grlo gladi guta siše
u svojoj bijeloj igli u svome tankom Životnom stilu ta povijesno gola kost (čista njena povijest) kost koja ne zna tekstil u stripu se čuva
II
knjiga uči manju knjigu ona debija
kao na podmukll asfaltov
lakat
nasukan obraz epileptlčara
ova ma'a knjiga puni možak ova
mala knjiga dak je
svih svojih stranica
prazan livadin možak
tako puna ničega
ona je kontinent
evropa rijeke
Itd.
III
i tako dalje
(itaka je albanca Odiseja)
dalje se može
možemora kao
nož mora ljeti npr.
što konobarski ufrakovljen siječe
tamne dlne žene
daje tako putenu pljuščicu
mlijeku otoka
putru zraka kozi vina — i
dalje tako i
tako drukčije
tako Itaka u S h izgleda kao
jonski turizam
tako itaka u 6 h Izgleda kao
Jonski turizam
itd. grozd
IV
koji pamti da treba pamtiti imati džepove pune p&mčenja grozd na dnu neba nasrijed mora grozd jedan odbačen od mornara albanca i Odiseja nlcht war
L vrače znači skTT 1 s kil s ko znači do
lavToalp :
17. mrzili su smisao
iskati nam valja
Rečenice koje čete pročitati nisu nikakve originalne misli ali «e autori siažu s njihovim sadriajem. Rečenice su to koje govore o poeziji. Tekst je inspiriran razgovorom jedne Bojane i jednog Duška u polju punom Sladostrasnih ervenih makova.
Poezija nije kad netko pati.
Poezija nije asketizam. Poezija nije samoubojstvo.
Poezija nije egoizam. Poezija nije narcisoidnost. Poezija nije čin očajnika. Poezija nije autoritarna. Poezija nije dogma. Poezija nije bijeg. Poezija nije sive boje. Poezija nije pravljenje čiste poezije. Poezija nije perfektuizacija poezije.
Poezija nije mehanika. Poezija nije infantilna. Poezija nije ideologija nenarušivog status quoa.
Poezija nije propovjed. Poezija nije višak vrijednosti. Poezija nije homo-dupiex. Poezija nisu šundkatarze. Poezija nije izmišljanje Ijepote tamo gdje je nema.
Poezija nije mitologija smrti. Poezija nije predmet. Poezija se ne nalazi na polici. Poezija nije objektivna. Poezija nije anemičnost.
Poezija nije sigurnost. Poezija nije foto-aparat. Poezija se ne kupuje na kilograme. Poezija nije ako se poetski ne 2IVI.
Poezija nije ideologija. \	Poezija	nije	maiogradanska.
Poezija nije dekoracija. Poezija nije pozlačena vaza. Poezija nije šupljina. Poezija nije monumentalni spomenik. Poezija nije cementirana misao.
Poezija nije izrasllna. Poezija nije neodgovorna. Poezija nije melodrama. Poezija nije sjajna. Poezija nije kristalna vaza. Poezija nije tragična. Poezija nije boianska. Poezija nije traganje za izgubljenim vremenom.
Poezija nije lai. Poezija nije kulisa. Poezija nije fatalizam. Poezija nije rajski oblak snova. Poezija nije život u komadičima. Poezija nije samo glava več i tijelo. Poezija se ne dijeli na privatno i javno. Poezija nije nagrada pobjedniku. Poezija nije strepnja i Iščekivanje. Poezija nije »never more«. Poezija nije lijepa i mrtva.
Pokušat čemo natuknutl što BI poezija:
Poezija BI biti individualna šlvotna avantura.
Poezija BI biti komunikacija.
Poezija jeat npltnlk za vlaatlti život.
Poezija an jagode n inml.
Poezija Jest čovjek 1 život.
Poezija jo samopouzdanje.
Poezija jo odgovornost.
Poeizja Je odgovarati na potrebe drugih i pnno puno života ...
Irena i goran
MARKSIZEM V PEDAGOŠKEM
PROCESU
'U
O
<731
6
Marsikdo med nami se je že naveličal venomer poslušati profesorje, ki dan za dnem moledujejo, obenem pa kritizirajo — „vsi zahtevajo marksizem v vzgojnoizobraževalnem programu visokih šol, nihče pa ne pove, kako ga vpeljati v ta proces dela na šoli"... ali pa se vsi potrti trkajo po prsih, češ, premalo smo storili za to. Store pa še nadalje nič.
Poskusimo pomagati tem profesorjem in razmisliti o tem, kaj naj marksizem v našem učnem procesu pomeni, koliko in kje ter na kak način ga lahko vanj vnesemo.
Kot splošno priznana družbena in družboslovna teorija je marksizem doma na naših tleh (v naši normativni teoriji) že preko pol stoletja, kar je za družbeno vedo (ob današnji ekspanziji spoznanj) zelo veliko. Morda je dolgost tega obdobja posledica naše kronične nezaupljivosti, ki zahteva vedno znova celo kopico dejstev, ... dokazov,... pa smo raje skrenili z dobro začrtane poti v funkcionalizem in normativno idealiziranje. To pa ni v čast marksistom in tej teoriji. Normativnost v idealiziranju objektivne stvarnosti ter učenje metod ter oblik dela ob zapostavljanju vsebine le-tega (kar je karakteristika funkcionalizma) sta se tako dodobra vsidrali našo podzavest, vsakdanje delo in obnašanje, da tudi v visokošolskem študiju nista tuja. Sicer pa lahko izhajamo iz opredelitve, da se teorija v določeni družbi razvija vzporedno z razvijanjem družbene prakse in institucionalizacija te teorije je zelo težka, v kolikor se v praksi v zadostni meri ne potrdi. Potrebna so preverjanja in dokazovanja, kakor sem že omenil, s temi pa je težje prodreti v visokošolskih (ali raziskovalno znanstvenih, skratka intelektualnih centrih) ustanovah kot pa v praksi. Kriva je verjetno že „poslovična" skeptičnost intelektualcev, pa tudi njihov konformizem glede sprejemanja novega in uvajanje le-tega v oblike njihovega dela ter s tem tudi spreminjanje vsebine. Mnogo lažje je namreč dokazati upravičenost nečesa „nerazgledanemu" delavcu, ki lahko dosežek občuti zelo realno. Mislim, da je prav zaradi tega marksizem iskal tako dolgo pot v vzgojnoizobraževalni proces na visokih šolah. Pojavil se je šele s pravo vizijo pred dobrimi desetimi leti, vsebinsko pa je še v stadiju invalidnosti.
Marksizem - celovitost dela
Marksizem se ne sme več pojavljati kot bav-bav za neprilagodljive profesorje in neuke študente, ampak mora postati osnova celotnega našega samoupravnega obnašanja, dela in spoznavnega procesa v katerega na šoli vstopamo.
Marksizma torej ne smemo ločevati od družbene prakse, še manj pa ga spraviti na kolena in mu odrediti vlogo služabnika te prakse. To lahko opravlja funkcionalizem, ki zganja ideologijo kapatila (in vseh sekvenc ki iz tega izhajajo), marksizem pa mora presegati negativne pojave v družbeni praksi (čeprav se prikazujejo v določenem obdobju kot pozitivni - npr. v večjem obsegu dohodka...).
Marksizem mora torej, kot otrok prakse skrbeti za prasko, ko le-ta omaga, zarisovati ji sproti njene možnosti in nove poti razvoja, krepiti ji vizijo, ne pa ji podtikati operativnega mehanizma. V določenem obdobju je lahko funkcionalizem dobrodošel družbeni praksi, ali kakor sem že omenil — lahko pripomore k ustvarjanju večjega dohodka. Toda to ne more biti naša metoda dela, če se ob tem kršijo osnovne samoupravne pravice delavca, če se v smislu nelojalne konkurence izloča sorodne proizvajalce, in kuje mastne dobičke, če se pri tem razširjajo klice avtonomizma posamezne OZD v negativnem pomenu — s tem da se ruši integrabilnost te OZD s svojim okoljem, če dovoljuje funkcionalno povezovanje v smislu ustvarjanja centrov moči po liniji V. I. P ali kakršnih drugih ne fair (v smislu poslovne morale) relacij. Marksizem po mojem ne bo pregnal teh negativnih pojavov v praksi, v kolikor ne bo institucionalno dovolj močan (kot uradna znanost), ne bo imel dovolj razvitega mehanizma obojestranske transformacije (iz prakse v teorijo in obratno) in ne bo zmogel kritične poti preseganja prakse in konformnih okvirov teorije. Kot uradna znanost marksizem ne sme nastopati kot ideologija, kot „bič božji z ognjem in mečem,” ampak mora biti v tem pomenu vključena v ustrezni meri in vsebini v institucionalne in neinstitucionalne oblike družbenega izobraževanja. To.pa poteka tako na delovnem mestu v združenem delu kakor tudi na šoli.
Marksizem se v celotni družbenoekonomski formaciji najprej pojavlja kot teorija obnašanja - kot teorija samoupravljanja in na podlagi te gradi svoj vedenjski mehanizem, ob istočasnem dograjevanju in oplemenjevanju teorije s sodobnimi (novejšimi)
spoznanji. Kot teorija samoupravljanja se mora marksizem vnašati tudi v sistem vzgoje in izobraževanja. V prvi vrsti kot teoretična osnova za samoupravljanje, v drugi pa kot metodologija družbenega povezovanja, saj je znano, da mora družba, ki se hoče razvijati in krepiti, zagotoviti maksimalno mero samoupravne povezanosti vseh oblik in vsebin dela v okviru družbene reprodukcije.
In konkretno: visokošolske organizacije združenega dela se morajo v okviru dohodkovnih odnosov smiselno povezovati z ostalim združenim delom. Smiselnost pa je preširok pojem in do sedaj ga še nismo uspeli definirati, kar je po moje tudi pravilno. Determinizem namreč ne pelje v razvojne vode, ampak bistri le umetno jezero privatnika. Marksizem, da se ponovim, moramo v največji meri vnesti v obliki in vsebini samoupravljanja. Oblika zajema vse sisteme povezovanja, ki pa jih oblikuje in narekuje vsebina. Strokovnega dela in družbenopolitičnega obnašanja pa v domeni samoupravljanja ne smemo ločevati. Noben strokovnjak ne more biti družbeno koristen, v kolikor se v določeno družbo ne vključuje s svojim delom, v kolikor te družbe s svojim delom ne razvija in ji daje s svojimi spoznanji nove poti v razvojnem pomenu.
Vse to pa mora zajemati vzgojnoizobraževalni proces. Kot samoupravna teorija mora marksizem s svojimi osnovami vzpostaviti čvrsto vez med profesorjem in študentom, kot dvema subjektoma vzgojnoizobraževalnega procesa nasproti objekta — znanja, ki ga morata oblikovati in razširjati oba. Preko tega pa se povezujeta tudi z uporabnikom, ki v objekt — znanje prispeva svoj delež na podlagi praktičnih spoznanj.
Znanje — spoznanje
Da je marksizem za vzgojnoizobraževalni proces na visokošolskih organizacijah združenega dela še vedno neznanka, nam dokazuje že sama metoda dela in življenja študentov na šoli:
— študent -je samoupravljalec za sebe — študentsko samoupravljanje je popolnoma ločeno od „profesorskega" in čepi le na ramenih študentov, čeprav bi se naj študentje samoupravljanja šele učili. V kolikšni meri in kako bodo samoupravno znanje takšni mladi strokovnjaki prenašali v prakso nam je lahko jasno, če se spomnimo, da obstajajo študentske delegacije s svojo samoupravno strukturo in profesorske, da so profesorske neposredno povezane navzven — sodelujejo z združenim delom, študentsko samoupravljanje pa za takšne povezave izve le od profesorjev; da je študentsko samoupravljanje na šolah na slepem tiru nam dokazuje tudi odnos profesorjev do študentskega samoupravljanja, saj so se le-ti zadovoljili z normativno sprejetim samoupravljanjem, ne da bi ga pomagali vnašati v prakso — ga oživljati;
9
— študent — družbenopolitični delavec za -sebe — pri tem poglavju bi omenili le vlogo študentov pri delu osnovnih organizacij ZK na šolah. Ta vloga ni niti zadovoljiva v smislu organiziranosti niti ustrezna v smislu vsebinskega koncepta ter realizacije dela. Študentje nastopajo ločeno od predavateljev — imajo celo svoje aktive ZK, obravnavajo tretjerazredno problematiko in le redko znajo ločiti pomembne stvari od nepomembnega. Sicer pa je vse skupaj podobno zboru klepetulj (konkretno: študentje na dolgo in široko obravnavajo mednarodno problematiko, ki je mnogo bolj strokovno in tehtno obdelana v dnevnem časopisju, medtem ko za napake in nepravilnosti dela v svoji sredini ne najdejo opredelitev, še manj „rešilnih" ukrepov),
— študent kot objekt izobraževanja — učnega procesa: ta vloga nam ni neznana, najbolje pa jo karakterizira obnašanje pedagoškega kadra, ki učno snov odpredava, zapre skripta in preverja memorirano znanje (kar pa niti- ne bi mogli definirati kot znanje). Odnosa do objekta znanja in interakcije preko njega med predavateljem in študentom ne znamo vzpostaviti, toda v današnjem družbenem razvoju bomo mogli odpreti vrata tudi sistematiki razmišljanja in dialektičnemu materializmu in na osnovi tega ovrednotiti ter tudi prestrukturirati učno materijo in metodologijo pedagoškega dela.
Torej — visokošolski študij mora biti osnova nadaljnemu in kasnejšemu samostojnemu inventivno razvojnemu delu vsakega diplomanta, zaradi česar mora te prvine zadovoljivo vključiti že v sam proces izobraževanja — institucionaliziranega. Pri .akceptiranju teh' zahtev pa bomo hitro ugotovili, kaj nam v učni materiji manjka in kaj je neustrezno.	marjan	vešnar
П
Najboljši učitelji: za dobre diplomante;
Združeno delo Slovenije potrebuje tudi svojo drugo univerzo?.1 mariborsko. Ko je nastala, so dejali, da je to ena prvih univerz, d je, nastala zaradi potreb in zahtev združenega dela, kjer so ugotovili, dar gospodarski in celotni družbeni napredek ni mogoč samo z novimi (po’ možnosti uvoženimi) tehnologijami, ampak predvsem z nGvirrr. učinkovitim znanjem, ki ga naj daje univerza preko svojih diplomantov._
Danes se srečujemo z zelo splošno kritiko, češ da diplomanti cbeh univerz pri svojem delu v praksi niso dovolj učinkoviti, to velja taka za" tehnike in diplomante ostalih naravoslovnih ved, kot tiste, ki sc na" univerzi proučevali družbena vprašanja. Kritika je usmerjena šC posebno na tehniške poklice, kajti poleg tega, da diplomanti tehniških., strok v praksi niso dovolj učinkoviti, jih je tudi premalo. Tako jeleta1-1974 v Sloveniji diplomiralo 591 slušateljev na tehniških fakultetah ali višjih šolah, 60 na kmetijskih in 156 na medicinski fakulteti, na-družbenih pa 765 slušateljev, torej je bilo diplomantov s področja?, družbenih ved več od vseh ostalih diplomantov skupaj.	^
Kadri za hitrejši družbenr razvoj
Družbeno zahtevo smo ob zamisli usmerjenega izobraževanja., oblikovali nekako tako: potrebujemo kadre vseh visokošolskih profiov;* toda mlade ljudi je treba usmerjati na tehnična področja, ker je' :anT‘ primanjkljaj še posebej velik in ga je nujno pokriti, če želimo uresričitj;/ nekatere družbeno-ekonomske cilje, na primer vključitev v. mednarodno delitev dela. Videti je, da je že prodrlo spoznanje, da ta n H' mogoče, če se bomo še nadalje držali licenc in licenčnih partnerjev Ti namreč prodajo take tehnologije ali proizvode, s katerimi jim mi ne" bomo konkurirali, torej sami že izdelujejo boljše izdelke, ki so izdelani zl boljšimi in bolj produktivnimi tehnologijami od teh, ki so jih prodali nam. Zato je nujno, da se osvobodimo licenčne odvisnosti, ki polegteft’ pomanjkljivosti ovira še lastno specializacijo in kooperacijo (vt avtomobilski industriji na primer). Načelno tako usmeritev sprejemano,_ pri dejanjih pa se pozna nekoliko manj. Misel o nujnosti dajanja štipendij je v OZD komaj prodrla, glede drugih sredstev, ki naj bi jih usmerili v razvoj pa je še vedno težko, ker so to dolgoročne investiaje/ katerih učinek ni tako jasen, kot na primer pri sklenitvi licenčne pognd-,?4 be, zato se zanje ne odločajo niti v OZD, za banko pa je plasma sed-.,, stev prav tako negotov. Tako ostaja združeno delo z nekaj risalnimi de- ~ skami in še čim, o tem, da bi svoje laboratorijske kapacitete ponudilo;;1 morda še visoki šoli, seveda ni mogoče govoriti, ker so že za lastne po;„. trebe premajhne.
Osnutek samoupravnega sporazuma o temeljih plana za družbene, dejavnosti v srednjeročnem obdobju predvideva gradnjo laboratorijscih prostorov in kabinetov pri Visoki tehniški šoli. Gradnja naj bi se začsla . v letu 1979. Da bi bili diplomantiv praksi dovolj učinkoviti, da bi se lažje; prilagodili neposrednim zahtevam v OZD, bi nujno potrebovali te prostore. Toda zbor združenega dela slovenske skupščine je ta osnutek’ pretresel v razpravi in ga ni sprejel, zato so planirane investicije seveda-;; vprašanje.
I	.
Dohodek gospodarstva in univerza	|
Gotovo je, da bi združeno delo zbradi položaja, v katerem’" trenutno je, težko preneslo večje prispevke za skupno porabo. Teda!?
izgube niso samo plod lanskega gospodarskega nazadovanja, arrnakV sad večletnih napak: neustreznih proizvodnih programov, nfke-produktivnosti dela in sredstev itd. Teh dolgoročnih vzrokov torejne” bomo odpravili tako, da bomo vsako leto tarnali, kako malo dohodki je;.; ostalo, ampak predvsem s temeljito „dozo mladih učenjakov". Ne., takih, ki jih bomo zagrenili že v času pripravništva, ko mlad strokovpak ni nihče, ampak takih, ki se bodo skozi ves čas šolanja povezoval z združenim delom (npr. z OZD, ki jih štipendirajo), ko bodo pd^ mentorstvom učiteljev izdelovali seminarske in druge raziskovane" naloge; izsledki se bodo dali uporabiti v praksi. Ponekod so teke., povezave že vpeljali. Na Visoki ekonomsko komercialni šoli je to ari , nekaterih predmetih odlično uspelo in OZD so postale „laboratorij“ visoke šole". Toda v OZD niso vedno naleteli na ravno ugoden odžv:? ponekod imajo vsi vodilni premalo časa (ali interesa), da bi spreeli . raziskovalne skupine in se odkrito pogovarjali o perečih problemih.
Če bi delavcem v združenem delu tako prikazali pomen mladih _ strokovnjakov za razvoj in večji dohodek, ne bi spraševali, od tod’ toliko prispevkov. Toda dejstvo je, da so še vse premalo informiranim!, da dajejo dohodek, ne da bi natanko vedeli, kaj jim bo to odrekaije-prineslo v prihodnosti.
Delegati se morajo oglasiti!	iUk
Ker stopamo v take nove odnose, ko OZD dajejo sredstva ja visoko šolstvo, ki je le podaljšek del združenega dela, morajo seveda-’ vplivati tudi na učne programe in način dela.
Čeprav se visoke šole v sestavi mariborske univerze trudijo, dabi to zahtevo izpolnjevale, v OZD ne najdejo vedno velikega interesa ja. razpravo o programih študija. Združeno delo pri veliko profiih pravzaprav še ne ve, kaj pričakuje od njih, če nekaj dajo, pa to ni tisb, kar združeno delo želi. Enak problem je nastal v posebnim
(Nadaljevanje na nasladni strmi)..
S
nam jnasiobop ca gp мирчешом fjypof)ufic\i, рекшором yniibcp.iuaieuia „be i>Ko bAaxobuh6i у шиттраду
ПЈ1ТАЊЕ: Три годнне су Универзитета. Вријеме врло кратко а резултати? Шта карактерише те три године рада црногор ског Универзитета, и, шта је показало до садашње универзитетско искуство?
Одговор: Иако наш Униварзитет постоји веома кратко вријеме, ипак, треба рећи дд протекли период има велико значење зз његов раст и развојни иут.
Најприје, он је лотврдио оправданост на пора за формирање Универзитета. Тек онда када је Универзитет заживио, када је почео да одвија своју дјелатност, видјело се до које је мјере било неопходно његово осни вање и од каквог је значаја обједиљена активност високошколских и научних ив статуција у асоцијацији Универзитета. Са да L«h ca сигурношћу можемо тврдити да је оснивањем Универзитета превладано стање подвојеног и неаинхронизованог ,ра Да појединих факултета, виших школа и научних институдија. Оснивањем Универ зитета створен је заједнички оквир за ос тваривање већих и далекосежнијих амби Ција заснованих на заједничкдј сеази ути Uaja, што није било мопуће оетваривати сепара-шим дјеловањем појадиних факул тета и институција.
Тр је, чини се. драгоцено сазнање, из ко јег произилази тежља да се све више о-ријентишемо на зајвдничку активност, на тјешње међусобно повезиваље и усагла-шавање по свим кардиналним питањима. Наглашени тренд у овг>м процесу дужни смго да далЈв развијегмо, н&рочито, у погле ду ловезивања интареоа Уииверзитета и његових јединица са интересом других ди-јолова удруженог рада, привреде и дру-штвених дјелатности.
Период који је иза нас представља значај но искуство у погледу верификације опра вданости основних принципа на којима смо заснивали конституисање и организа цију Универзитета. Већ сада можемо кон статовати да је протекли период у бит-но-м дао подршку основном концепту и ка челима на којима се формирао Универзи тет. Разлоге за то налазимо, прије свега, у чињеници да су ,наша полазишта и те мел>на огтредељежа била у складу са на челима наших устава и битним ставовима VI конгреса Савеза комуниста Црне Горе -и X конгреса Савеза комуниста Југосла-вије.
ПИТАЊЕ: Организационо функциониса-н»е Ункверзитета?
Одговор: Од самог почетка сматрали смо да је организацију У.ниверзитета неопход но заснивати на прмнципу јединства нас тавног и научног |рада. На бази таквог опредјељења је одлучено да се најважни-је научне институције у Црној Гори укљу че у Универзитет. Тиме је, уз постојање научиих језгара у оквиру факултета, ство рен значајан оквир за лакше повезиваше наставног и научног рада и уопште за раз вој научно-истраживачког рада Универ-зитета.	‘	,
Сада нам гтредсдоји напор да овај прин-цип дал>е развијамо. Да у ок иру постоје Ких научних институција развијамо одго варајуће облике наставе, да би на тај на чин потенцирали спрегу научног рада и ва ставног процеса и да би што прије и пот пуније остварили принцип јединства кас тавно-маучног процеса. Осгваривање овог принцигга омогућује не само већи степен рационализације и економичности образо вања и научне дјелатности него, што је важније, и већи квалитет у наставно-на учном процесу. На тај начин се, истовреме но. поједине универзитетоке јединице ос-пособљавају за комплексније наставне и научне подухвате, складно потребама при вреде и друштвених дјелатности.
Оживотворење овог фуидаменталног пита ња у раду Универзитета зависиће, прије свега, од: наше спремности да консеквент но ост арујемо утврђене ставове, да ускла димо програмску активност и интегрише-мо интересе и од наше спремности да бу демо до краја отворени и прихватимо све оно што 'је савремено м ггрогресивно.
Други, темељни принцип од којег смо по лазили приликом конституисања Универ зитета је био ва стварање Универзитета, «ао својеврске асоцијације, не би смјело Да значи механичко уједлњавање факул тета, виших школа и научних институци-ја. већ да Универзитет дјелује као јединс твени организам, да се заједништвом вас таввих и ваучвих једивица стичу повољ ности за интегрисање наставво-ваучвог процеса и за остваривање пувијих ефека та, прије свега на бази расположивих ма теријалних и кадровоких потенцијала уд-ружевих јединица. С тог ставовишта при шли смо изграђивашу одговарајућих ивс титуциовално-оргавизациових облика и си стема одвоса на Универзитету. односно формирању увиверзитетскнх једивица у свим доменима од заједвичког кнтерсса.
У вези с тим, учинили смо да се успоста ви другачија улога поЈеДивих увиверзитет ских једивица у ваставво-научвом проце-
СУ. Тако да ду подедини факултети, однос но рише школе одговорни за извођеље «а ставе из појединих дисциплина своје ос новне активносгги за читав Укиверзитет. То ће омогућити не оамо већи степен ра-циочализацнје наставе и научког рада, «е го и веКи квалитет у наставно-научном процесу.
ПИТАНјЕ: Универзитет је формиран као самоуправва асоцијација ваставно-вауч-вих и иаучиих оргавизација удружевог рада. Је ли „умањева" улога, звачај и од говорност појсдиних једивица у в.еговом саставу?
Одговор: Досадашњи (заједиички) рад У сжвиру Универзитеиа представља афНР-мацију делегатског система, што је, тако be, (јвдна од темељних детерминаити ,од 'ко јих cvio полазили у фарми,ран>у Универзи ' те+а. Управо, Укиверзитет је формиран као самоуправна асоцијација наставно-на Учјшх и научмих орранизација удруженог рааа. Добровољно демократско самоуправ-но организовање предетављало је полазну основу у процесу настајрња и конституиса Ља Универзивета, у облшковаљу његове у-к.угЈне оргаиизације, њсрових oprana и зас •*» «ibo одноеа у пагховом функциониоа-ЊУ- При томе је јаоно дошло до изража ја- опредсљеље да се осниваи.ем Увивер JifreTa ничим не умањи улога, звачаЈ и од
моћ универзитета није само у његово] способности да покреће и мијења друштвену стварност већ да мијења и
своје сопствено биће
говорност поједивих јединица у његовом саставу. Напротив, сваки факултет, виша школа и научва ивститудија је и дал>е остала непосредно одговоран носилац про грама развоја, садржаја активности и ква литета свога рада. Универзитет, као асоци јација 4>ршнизаци(ја удружеиог рада, нас тоји да ое удруженим 1напорима итобољша вају општи услови за оствари ање основ них задатака, да се коордиимра активност на свим тачкама ад заједничкдг интере-са, како би се увећао укупни ефекат на-ших 'нгапора.
ПИТАЊЕ: Развијање самоуправве орга-визације ва Увиверзитету?
Одговор: У стеари, дошло је до изража-ја опште стремљ<еље да се створи могућ вост свим радвим л»удима и студевтима да слободно и раввоправно уређују своје одвосе у раду, да вевосредво учествују у управљању и одлучквању о заједкичким питањима рада и развоја Увиверзитета. Доследва примјева делегатског система и принципа сразмјерве заступљености у Ску пштини Увиверзитета, у Извршном одбо ру и другим универзитетским оргавима и тијелима чиве полазау освову за даље об ликовање и развијање истивски самоупра вве организације ва Увкверзитету.
При евему томе свјеопи смо да се само управљаље и самоуправно повези1ван>е не исцрпљује у оашцру организација удруже ног рада и у ак иру оамог Универзитета. Од необичне важности је питање самоуп равног повезотван»а Универзитета и њего вих јединица са друштвеном заједнпцом, одговарајућим самоудравним интересштм заједницама и другим суб(јектима са који ма Унивврзитет сарађује. Сасвим је јасио да није ријсч само о сарадњи и ловезива њу у вези финансирања, вего, прије све га, у изграђивању вових одвоса, споразу мијевање и договаран>е Универзитета и његових ивституција са субјектима у при вреди и друштвеним дјелатностима о вај важнијим питањима и садржајима рада и развоја.
Ови темељни привципи самоуправвог ор гавизовања уграђеии су у наша главва докумевта и представљају освову одвоса ва иашем Универзитету. Угграво, претход ни период остаје зиача/јан у погледу нор мативне активности. И то не само због то га што су расправљени м усвојени осноз ни документи, него прцје свега, због тога, што су у њима акцаптираии оавремени токови нашег самоуправног развојд, пооеб но оми који произшгазе из конгресних до-кумената Савеза комуниста и нових ус-тава. Тткме су дати оквири и претпостав ке за далуи раовој и трансформаацију У-пиверзитета, у смиолу изсрађивачља сааре мених садржаја и односа у складу са. ос-новним захтје.има нашет самоуггравног друштва. Али, пуно значен»е постулата «а којима је конституисан Универзитет тре-ба да дође до изражаја у процесу даљег изграђиван>а и развоја односа на Универзи тету и његови.ч јединицама у складу са Законом о удруженом раду.
ПИТАЊЕ: Најважпији проблеми ва Уви-верзитету?
Одговор: Када је ријеч о досадашњем пс кустау треба посебно истаћи спознаје и са зријевања наше свијесги о иагјважнијим проблемима на Уиивврзитету. У току доса дашње активности иаоно су шскристалиоа ни горући проблеми реформе и развоја Униаерзитета; фиксиране су неуралгичне тачке постојећег стања; опредијеллни ста вови и утврђени главии гтравци активно сги у маредном периоду, како на нивоу Ушиверзитета, као цјелине, тако и у ок впру појединих унпверзитетских једшни-ца. Од наше организаванос-т и опремнос ги да мијењамо nocnojehe стање, углавпом зависи оствариван>е основшпх задатака ко ји стоје првд студентиота и радним људи-мн Упиверзитега.
ПИТАЊЕ: Политика уписа и...
Одговор: На ннвоу Увиверзитета постигпу та је сагласност у погледу освова зајед вичке политике уписа: утврдили смо да пресудио значењс у погледу пријема на више школе и факултете ,и определЈиван>у дименоија уписа треба да имацу друштве но-екрномске потребе Црне Горе и њеног развоја за поједииим профилима кадрова и материјалне n кадровске могуКиости вм ших шкала н факуттета и утврдили смо да под једнагсим условчтма имају право у-пнса сви свршеим оредњошколци, без об зира »а дужину трајања школе, та.ко да су отворена врата Универзитета и створе-на је могу+шост упмаа ученицнма са завр шеишм школама за радиичка заишмања. У 1гчл>у потпуниоет обезбеђења овог става, .и зл више шкЈОле he у договору
са одговарајућим ‘Самоуправиим интерес-ним заједницама и за-интересованим орга ии-зациј ама пружити организовану помоћ за њихову пригтрему за пријем на Универ зитет и за њихово укључивање у процес студирања.
Очекујемо да ће ое на о ај начин значај није побољшавати социјална структура сту дената у корист омладине из радничких породица, чвму до оада »ије била покло-њена довољна пажша.
ПИТАЊЕ:
рања?
Реформа и ефикасност студи
Одговор: Један од најзначајнијих ако не и најзначаднији задатак реформе Универ зитета јесте ефикаснаст студирања. Посто jehe стање у нас, као и у другим универ зитетским срединама ,у земљи, једностав mo речеко је незадовољавајуће. Предузете су мјере да се превазиђе раније стан>е ,и значајно побољша ефекат студирања. Ато се може постићи само систематским ра-дом >и предузимањам комплексних мјера у разним доменима активности. При томе је 'најзначајкије да проблематика ефикас ности студирања дође у центар пажње и постане оонавна преокупаци.ја органа и оргаиизација, радних људц и студената на факултетама и вишим школама. Неоп ходно је да се у овакој једипици темељ •но ачалпзцра стање и утарде узроци «е-гтовољних ефеката студиран>а; да се са тог аспекта испита кадровсха ситуација и наставно-научни процос у цјелини. Са е-фектом студирања мора се оа гише дос л<ЗДности уокладити систем раоподјеле, политика кредитирања м стипендирања студвната ‘и утврдити обавезе и одговор-ност наставиика и сарадаика према раду и студеиата према студијама.
ПИТАЊЕ: Образовање уз рад и из рада?
Одговор: Реализацииа у друштву црихва ћених ставова о усмјеравању цјелокупне образовне дјелатности — образовању за рад и уз рад, постаје једав од најважни-јих задатака у овом периоду. С обаиром да је ријеч о 'процесу реформисаља' усм јереног образовања у цјелини — оредњег,
I tmiier и високог ш№олства — Универзи тет је дужан да се овим својим би’Кем ан гажује у реализацији овог зпачајног и замашног посла. Поовбно у погледу уса-глашавања наставних садржаја и начина студирања у новим условима и у погледу обезбј«ђиваља одговарајуће организацпје и трајких облика за студирање уз рад, за усавршавање и иновирање знања високо -об.раоовног1 кадра, нарочито за неке, на-ма најпотребкије, гцрофиле стручњака.
ПИТАЊЕ: Процее РЕФОРМЕ на иашем универзитету?
Одговор: Досадашњи валори у реформи наставно-научног процеса на нашем Уни-верзитету дали су одређене резултате. На
свим факултетима и вишим школама учи н»ен је з»ачајаи напор у реформисању на ставе: измије«.ени су иастввни плаиови и програми појединих наставних дисцип-липа; умиогоме су одстран»е«1и историчи-зам и дескрилција; увадене су нове дисци плине и садржаји к.ојим се значајно осав ремењава насгава; дата је нова, адекват нија димензија изучавању марксизма и самоуправљања.
Но, без обзира на остварени домег, актив пост да реформисању ласгав но-научног процеса, посебно у погледу преиспитива ња његове савремености и заснованости «а дијалектлчко-материјашмстичисом мето ду, трајац је задатак свих субјеката на Универзитету. Пуну и сталну пажљу мо-рамо и дал»е поклањати маркеистичком об разоваљу: .да студенти овладају основ-нцм теоретским поставкама марксизма, да марљсизам усвоје ка-о поглед на свијет и да га ст аралачки пришјењују у пракси. У том погледу значајну улогу треба да о-дигра Центар за марксистичко образова-н»е, и то како у погледу унапређивап>а и интензивираља наставе, теко и у погледу развоја научно-истраживачког рада у до мвну 'марксизма и садиоуправног социјали зма.
Из\чепа и уналређлван>е мегодологије об разов1Ног ггроцеса .и њвгово усклађиван>е оа Савременим достигнућима и битним за хтјев>има друигтва допринијеће модеришзо вању иаставе и пптвнзи ирању рада оа студонтима, као ооповних претпоставкм ре формшоанза насташкннлучног процеоа.
ПИТАЊЕ: О самоуправној травсформаци ји Унигперзитета и његово самоуправво фуикционисан.с?
Одговор: У протсклом периоду на Упивер
зитету и свим његовим јединицама уло-жен је значајан напор и остварени су за пажени резултати у погледу самоуправ-ног конституисања на начелима новог Ус
та а и у духу ставова Савеза комуниста. У овим j едштаца ма Универзитета консти туисане су основне организације удруже-ног рада, одиосно радне организације; до несени су нови статути, самоуправни спо разуми о удруживању и расподјели и дру га акта; на адекватан начии регулисани су одноои између основних оргамизација удружеиот рада и (радних организација; конституисаик су бамоуправни органи са одговарајућом заступљеношћу студената, представнмка друштвено-ттолитичке зајед нице и других заједиица и орга!Низација. Наиме, у склопу општих кретања у зем љи извршена Је одговарајућа самоуправ на трансформација и обезбијеђено ва Ус таву засновано функционисање самоуп-равног механизма ва Универзитету и н>е говим једипицама.
Али, иако су остварени знача.јни резулта ти не може се остати на томе, већ се мора чинити одлучан корак у правцу дал>е са моуправне трансформације: да се изврши непосредно повезквање рада иа Универзи тету са материјалвим и другим облицима друштвеног рада. Морамо обезбцједити ус лове за досљадније остваривање течељ-них начела Закопа о удруженом раду — слободне и непосредне ра зчјене рада', уд руживања рада на бази међусобног спора зумије аља и договараша са привредом и другич дјелатностима, ,раслоДЈеле прехга резултатича рада, <итд.
ПИТАЊЕ: О средњорочној концепцији ра звоја Увиверзктета?
Одговор: Један од иајзначајнизих задата ка Универзитета и4 његових јединица у протсклом лериоду је било утврђиван.е срадњорочне/крецегтције развоја. Углав-ном су искристалчсона основна оттредеље ња. Она се, паједвоотављено, могу овако изразити:
Комцепција развора Универзитета уск лађена је са плачом друштвено-еконочс-ког разврј а Црне Горе, ггосебно у погледу ' потреба за кадро мма.
Ооновно опредељвп«е програма развоја втсокошколокмх инстигуција у Цр«ој Го-ри је — стабклчзацијa nocrojeher. Под тим ое, 'Пршје свега, подразумвва обезбеђивање неопходних ушгверзитетхмоих стандарда за чормалну актиичост уииверзитетоких јединицв in оствариваша већег квалитета. Ово (парочито у погладу обезбеђивања иса дрова одго. арајуће хадровске структуре и побољшавања материјалне базе настар-но-научног гтроцеса, кшо и услова за жи-вот >и рад радавтх лдуда и студвната иа-швг Уишвврзитегга. Мнопа идитаиаа у овом •домвку, нарочито питања кадрова, чиие основну рретотоставку реформе ,и даљег развоја Удиверзитета. Због тога у твку-ћем 'петоподишту наша шжња he, прије свога, биви коицентрисаиа «а стабилшза-цију, да би се nocrotjehe апсокоаигеолоке иистагтуције подигле на «иво којк he обез биједиви воКи к шштет ih иастаопо-образо впзг процеоа и научног рада.
ПИТАЊЕ: Чему је дата предност?
Одговор: У нареднам средњорочном пла-ну дали омо приоритет фармирању зајед-ничких умиверзитетских јединица, од ко јих умногоме зависи могуНност дал»ег ра звоја и постојећих универзитетских једи ница и Унивејрзитета као цјелине. То се прије свега одиоси на изградњу заједнич ких цјелина за које смо се дефинптивно опредијелшш на Универзитету: Нумерич ки центар, Лингвистички институт, Универ зитетска библиотека, Природно-математи чки инсгитут, који такође треба да има функцију заједничке унмверзитетске једи нице. Без ових институцпја, по нашем у-беђен,у, Укиверзитет се Hehe моКи раз: и јјати нити извршити своју друштвеиу ми сију.
Текући петогодошњи период, на извјестан начин, имаће одлучујуће значеже за ста бшшзацију У ниверзитета и љегово повпу-није уобличавање. Отуда и велика одго ворност органа и свих «ас на Универзи тету за благовремеио ц креаггивно оства-рпвање задатака које је друшт то пред Уииверзитет поставило.
ПИТАЊЕ: Шта чипи садашњост југосло венског Универзитета?
Одговор: Општи трецд у cBi-пјету и сазна 1ве на бази сопствеиог искусгва и перспек тиве развоја, недвосмислено показују да универзчтет добиjа нову и све одтоворни ју улогу у друшт у. Нарасле материјал-не снаге и друштвеие !моћи у којнма he се оетваривати наредни развитак чичи да у-лога високошколског кадра и научно-ист раживачжог рада постаје моторна снага укупног друштвеног прогреса и ових Дру швечих мијењања. Баш због тога, универ зптет у цијелом свијету, тга и ход нас, на лази се у столчој функционалној интера« цији са развојем: с једне, он је снажан ди намични фактор разаитка друштва, али с друге стрене, еаш раавитак детерминише нужност адапти.рања универзиггетске етру ктуре и акти ности сагласно новпм дру штвеним потребама.
Moh уииаерзитета, према томе, «ије само у његовој отоеобноспи да покреће и мије н>а друшпвену стварноет и човјеково окру жец.е, мего и способност да сагледава и ео пствено кретање, да мијења и своје сопст вено биће. Другпм рпјечима, морачо те ж!пл универзитету који he бити спреман и впособан за неоттходнс промјене. Наро чито: (1) у осавремељаваљу програмских оадржа-ја и метода тгаставе, ради лермане нтног побољшаван»а к алитета и ефикас ности студираља; (2) у ирилатођавању та . козваие хоризонталне структуре, броја и профила школованог кадра са реалним потребама ггривреде и друштва; (3) у ра дикалном еамоупрааном преображавању, кроз дал»у демокјратизацију односа, .изгра ђивање адекватних облика и форми орпа иизација, који омогуКавају најшире учеш he радмих Лзуди и студемата у угаравл»а-н>у на универзитету.
Раагсвор водио Јанко Бројкавић
ALI LJUBLJANA IMA UNIVERZO ALI JE NIMA
Naslov zapisa je zastavljen precej ostro in morda celo malo tendenciozno, vendar je postalo vprašanje študija danes tako pomembno in delikatno, da se takemu naslovu ne da izogniti. 2e na začetku je treba priznati, da ustanova kot je Univerza faktično obstaja'v Ljubljani, vendar bolj kot samo bivanje univerze kot ustanove je pomembna njena notranja struktura, pri čemer mislim na predmete študija, s katerimi se ukvarja. Študent ali bolje bruc, si s svojim vstopom v visoko ali višjo šolo te ali one smeri, začrta tudi tiste osnovne poteze in vzvode, po katerih in preko katerih bo potem deloval. Kaj to pomeni? To pomeni, da obstaja neka razcepljenost med samimi študenti različnih smeri, ki pa bi jih lahko strnili v dve osnovni sili: eno je študij naravoslovno-tehnoloških znanj in vedenj, drugo pa študij tim družboslovnih znanj in vedenj. Razdelitev sama in tudi izrs sta
premalo opredeljujoča in premalo jasna, da bi stvar pokazala v primerni svetlobi. Gre za temeljno nasprdtje sodobne evropske družbe, ki se deli na: osvajalce sveta (tehnika, znanost, ki omogoča manipuliranje s svetom in svetom ljudi, kar je vse privedlo v končni konsekvenci do ekološke krize) in opazovalce istega sveta, ki se nekako neuspešno postavljajo manipulaciji po robu. Morda se zdi takšna ugotovitev postranskega pomena za univerzo samo, vendar se izkaže ta dvom kot neutemeljen zato, ker se takšna razlika na empliciten način kaže tudi med samimi študenti: kaže se predvsem v interesni sferi ali sferi zanimanja, kar otežuje in včasih celo onemogoča korespondenco med študenti ene in druge smeri. Morda utegne poučevanje marksizma na eni in drugi strani privesti stvar v znosnejše vode, vendar se pri tem postavlja pred nas eno vprašanje:
vprašanje resnosti in strokovnosti takšnega Študija. Evidentno in zastrašujoče pa je dejstvo, da se na izrazito družboslovnih usmeritvah študira stvari (predmete), ki so bili že zdavnaj zreli za v ropotarnico. Velik problem predstavlja načrtno vzgajanje profesorskega kadra. Ponovno smo priča nenačrtni, epileptični kadrovski politiki, ki dela in .bo delala nepopravljivo škodo v samem vrhu učnega procesa, kar bo imelo in že ima vpliv do samih korenin šolstva: do osnovne šole. Nivo študija je ne samo zelo nizek, ampak včasih precej zastarel in neučinkovit. To je dejstvo- in pred tem si ne velja zatiskati oči. Drugo dejstvo, ki je zastrašilo in zbegalo študente ljubljanske Univerze, je neurejena štipendijska politika, ki je mnoge študente v letošnjem letu postavila ob zid. Spet imajo pri tem prednost tisti, ki imajo kadrovske štipendije in navadno so to študentje'z naravo-
slovno-tehničnih fakultet, medtem ko imajo drugi manj možnosti, da bi si pridobili sredstva, ki jih potrebujejo za znosnejšo eksistenco. Stvar se je toliko zaostrila, da je izgledalo kot da utegne vsak hip balon počiti, vendar so študentje raje poiskali svoje starše, ki so jim pomagali premostiti nastale težave. Vendar takšna pot ne vodi v razreševanje problema samega, ker še vedno obstajata dve strani, ki sta si medsebojno diametralno nasprotni: tisti, ki štipendijo delijo in tisti, ki jih dobivajo. Predvsem je treba povedati, da se ne ve kdo je odgovoren za takšno stanje,	kar
pomeni, da odgovornosti sploh ni. Mnogi so pustili študij in se zaposlili preko Študentskega servisa: torej je vzgojni in učni proces utrpel škodo, ki se bo pokazala čez nekaj časa v pomanjkanju raznih kadrov raznih ”profilov”. Ob tem ne moremo mimo dejstva, da Študentski servis še danes ni
kontituiran tako kot bi bilo treba. V veliki meri nosi krivdo za to UK ZSMS in Univerza sama, ker se nikakor ne morejo odločiti, kako naj bo Servis konstituiran. Eno pa je gotovo: vsi, ki so z njim kakorkoli povezani, morajo odločati o njegovem delovanju in o njegovem poslovanju ter o morebitni delitvi ostanka dohodka. Vsekakor je Servis potreben v trenutni študijski situaciji.
Vse naštete probleme bi morala v veliki meri reševati temeljna študentska organizacija Univer-Univerzitetna konferenca ZSMS, ki pa v svojem trenutku ni uspela prevzeti na svoja pleča preteklo obliko organiziranosti študentov, ki se je kazala predvsem preko Skupnosti študentov. Priznati je treba, da se je zgodil nekakšen prelom, prelom med "domačo” domačnostjo stare organizacije in dvom v novo, ki je predvsem politične narave. Morda ni pretirano,
če trdim, da je rayio odpor do politizacije osebnega življenja tisti dvom, ki je v mnogih študentih" povzročil prehod v latentno voljo do spreminjanja obstoječega stanja. Iz vsega tega izvirajo problemi, ki jih ima ZSMS s svojo organiziranostjo. Ne čisto vsi, a mnogi temeljni, ki odločajo o našem odločanju pri spreminjanju obstoje.če disharmoničnosti, Jci je in ki še nastaja na ljubljanski Univerzi. Predvsem gre za povezanost in enotnost pri doseganju zastavljenih ciljev. Prav zaradi latentne volje so tudi možnosti uresničevanja ostale na stopnji latentne zmožnosti uresničevanja. Naj poskusim zaključiti: imamo Univerzo, vendar jo imamo v skladu z našimi hotenji, ta pa so minimalna in minimalna je tudi naša moč pri spreminjanju in dogovarjanju o spreminjanju, zato gredo mnoge stvari mimo in zavemo se šele, ko so že mimo.	S.	ZAJC
/v
O, redka, srečna doba, v kateri lahko misliš kar hočeš in govoriš kar misliš.
TACIT
/
L>t
/avnastt
Mogoče bo vrstni red v naslovu vsiljeval občutek o nedoslednosti, ko vendar pretežno govorimo o javnosti kot negativnem korelatu birokracije in s tako pred-stavitvijo poudarjamo predvsem javnost kot preseganje vsega birokratskega v družbi. Vendar do danes še ni družbe, ki bi v celoti udejanjila Marxovo vizijo "družbe prihodnosti — komunizma", vizijo tiste družbe, ki bo temeljila na svobodni, domišljijski produkciji, tam, "kjer se začne razvoj človeške moči, ki je 'samemu sebi namen, resnično kraljestvo svobode, ki pa se lahko razcvete samo na tem kraljestvu nujnosti, kot svoji podlagi". (Karl Marx, Kapital 3; CZ, Ljubljana 1973, str. 914.). Sele komunistična družba bo družba brez protislovij, torej družba, ki bo, kot piše Marx v Rokopisih 1844, rešena uganka zgodovine in šele v taki družbi bo javnost resnična in svobodna javnost — meščanska ideja javnosti kot obče pristop-nosti bo zapustila nebo in se spustila na realna tla. Javnost se torej udejani šele z odrpavo birokracije in vseh njenih odtujenih — odtuje-valnih kategorij. To dejstvo je narekovalo obrnjen vrstni red naslovnih besed: Birokracija kot negacija javnosti.
Nastanek birokracije ni bil, oziroma ni nikakršna slučajnost, kajti birokracija je proizvod moderne družbe in njene vsesplošne civilizacije. Birokracija je zgodovinska kategorija, ki se v svoji politični obliki pojavi z absolutno monarhijo, v prehodnem obdobju med fevdalno in kapitalistično epoho, takrat, ko je meščanstvo že močno posegalo v politično življenje. Birokracija kot poseben družbeni sloj ne izgrajuje svoje eksistence niti na neposredni udeležbi v proizvodnji, niti na lastnini proizvajalnih sredstev, temveč na funkciji in pložaju v državi in drugih hierarhične izgrajenih upravljalskih organizacij, ker predstavlja njihov profesionalni aparat. Osnovni pogoj za svoj razvoj je birokracija našla v organizacijski In personalni ločitvi od vladajočega razreda in v tem, da je njeno samostojno bivanje dobilo institucionalno obliko. To oddvajanje birokracije od vladajočega razreda (izoblikuje se poseben državni —■ upravni aparat), pa posredno povzroča še eno oddvajanje — oddvajanje funkcije od osebe, ki jo izvršuje (depersonali-zacija).
Birokracija ohranja svoje samostojno bivanje na obstoječih potrebah družbene organizacije po izvrševanju občih del. Potreba po oprav-
ljanju teh občih del omogoča birokraciji, da se maskira v zaščitnika javnega, splošnega, oz. občega interesa, čeprav državi in družbi v bistvu vsiljuje le svoje lastne interese.
Marxovo prvo srečanje s fenomenom birokracije seže tja v leta 1842 in 43, v obdobje njegovega delovanja pri Renskem časopisu (Rhenische Zeitung). V članku Opravičilo mezelskega dopisnika N.N. ( (Rechtfertigung des Korrespondenten N.N. von der Mosel) je prvikrat nakazal svoj kritični in kasneje dograjeni odnos do birokracije.
Ko je proučeval težke gospodarske razmere siromašnega mozelskega prebivalstva je ugotovil, da je deželna oblast nesposobna karkoli storiti za odpravljanje tega siromaštva. Po njegovem je temu vzrok v delovanju birokracije. Ta vladavina uradne garniture vodi v sfero, ki se oblikuje med privatnim in uradnim, v v vzajemno nezaupanje in naposled do podrejenosti tistih, s katerimi se upravlja. Birokracija si izgradi hierarhijo, v kateri nižji uradniki nekritične izvršujejo ukaze višjih, medtem ko za višje uradnike dejavnost nižjih pomeni potrjevanje samih sebe.
Poleg dejanske (realne) stvarnosti nastaja tudi birokratska stvarnost, ki je toliko močnejša, kolikor bolj se zakoni obeh sfer vzajemno dopolnjujejo. Kadar pa nastopi izjemna situacija, ki je ni mogoče odpraviti v kratkem času in z obstoječimi sredstvi uprave, takrat se ne zahteva sprememba v upravnem aparatu, temveč pri tistih, ki se z niimi upravljajo. Medtem, ko je Rousseau iskal v drobnem meščanstvu tisti stan, ki bi bil nosilec "občega interesa", in je Hegel ta stan videl v birokraciji, je Marx tako družbeno silo iskal znotraj meščanske družbe, silo, ki bi se, po svojem objektivnem družbenem položaju, lahko dvignila nad partikularistično družbene interese meščanskega sveta, presegla nivo reprezentativne javnosti in demokracije, ter postala dejanski zastopnik, dejanskih občih interesov. Taka družbena sila je za Магха proletariat in zato v svoji Kritiki Heglove filozofije državnega prava dokončno oblikuje svojo socialno kritiko birokracije, buržoazne reprezentativne demokracije in javnosti. Zaka Marxova kritika
birokracije ne izključuje, temveč še kako vključuje tudi kritiko meščanske javnosti in njene ideje, ki se ni bila sposobna zoperstaviti nadvadi birokratskega upravnega stroja.
III.
Kot smo videli, Hegel birokracijo smatra za tisti "obči stan”, v katerem se reprezentira državna zavest in najbolj poudarja izobraževanje, stan, ki predstavlja glavni steber države. Državo pojmuje kot dejanskost absolutne ideje, realizacijo svobode, medtem ko je zanj birokracija stan, ki povezuje obči in posebne interese. Marx se s takimi Heglovimi stališči ni strinjal, še več, zdela so se mu nesprejemljiva. Predvsem je kritiziral Heglovo stališče, da je moderna država realizacija svobode. "V modernih državah je kakor v Heglovi pravni filq-ofiji, zavestna, resnična dejanskost obče zadeve le formalna ali le formalno je dejanska obča ideja". )MEID I, str. 89.). Hegel adekvatno reproducira stanje v moderni državi, vendar greši, ker je zanj subjektivna svoboda samo formalna svoboda in "ker objektivne svobode ni prikazal kot udejanjanje, kot udejstvovanje subjektivne svobode”. (MEID I, str. 87.). Heglova poglavitna metodološka napaka je za Магха v tem, da Izhaja od države in spreminja človeka v sub-jektivirane državo, medtem, ko bi postopek moral biti obrnjen: človek mora biti Izhodiščna točka, ki vodi k spreminjanju države objekti-- viranega človeka.
Delitev moderne družbe na meščansko družbo in politično državo je rezultat zgodovinskega procesa in razvoja. Ta dualizem pa povzroči tudi delitev, oz. razdvajanje oblike in vsebine in njihovega samostojnega bivanja. V tem smislu pomeni birokracija, ki med drugim tudi izhaja iz tega razdvajanja (preobrazba državnih dejavnosti v službo predpostavlja razdvajanje države in družbe), državni formalizem, posebno, zaprto družbo v državi, iluzijo države.
Težko bi v svetovni literaturi našli bolj dorečeno In temeljitejšo opredelitev In obenem kritiko birokracije, kot jo najdemo v Marxovi Kritiki Heglovega državnega prava. V njej zadeva v samo bistvo birokracije kot sodobnega družbenega pojava. Čeprav je imel tako Marx kot Hegel pred očmi realno predstavo pruske birokracije in njene prakse, je med njunima predstavama velika razlika. Hegel namreč to birokratsko prakso idealizira, Marx
ST Mp:
I MA w
C VM: $\JSTAV BAJC
pa prav to prakso, kljub čestim konfliktom z njo v času njegovega delovanja pri Renskem časopisu, obravnava v mnogo širšem družbenem in filozofskem kontekstu, tako, da njegova kritika ne predstavlja le kritiko birokracije kot pruskega fenomena, temveč kritiko birokracije nasploh.
Магх je birokracijo okarakteriziral kot poseben, pnbiligiran družbeni sloj, ki ne le, da ne more predstavljati obči interes, temveč je v direktnem nasprotju s tem interesom. "Birokracija je”, piše Marx, "državna zavest, državna volja, državna moč, kot neka korporacija (obči interes) se lahko nasproti posebnemu obdrži samo kot neko 'posebno’, dokler nastopa posebno nasproti občemu kot neko 'obče'". (MEID I, str. 80 — 81.). Kot taka posebna, zaprta družba, oz. družbeni sloj, birokracija ne more predstavljati ničesar drugega, kot svoje lastne, posebne interese. Tu pa nastopi mistifikacija, maskiranje svojih posebnih interesov v obči interes, kar birokraciji seveda uspeva, ker ona predstavlja državo, torej nekaj občega. "Birokracija velja sama sebi za poslednji, končni smoter”, piše Marx. "Ker birokracija naredi svoje formalne smotre za svojo vsebino, pride vsepovsod v konflikt z realnimi smotri. Spričo tega je primorana prikazovati formalno kot vsebino in vsebino kot formalno. Državni smotri se spremenijo v birokratske smotre ali birokratski smotri v državne smotre”. (MEID I, str. 81—82). Zato Marx napiše tudi stavek: "Kar se tiče posameznega birokrata, postane ^ržavni smoter njegov privatni smoter, lov za 'višjimi mesti, ustvarjanje kariere”; (MEID I, str. 82.).
Marxu birokracija pomeni še eno posebnost, namreč krog Iz katerega nihče ne more izstopiti, kar v prenesenem pomenu predstavlja birokratsko hierarhijo obveščenosti, posedovanje podatkov in znanja, ki je po hierarhijski piramidi razstavljeno od zgoraj navzdol. Vrhovi se opirajo na nižje nivoje v vsem, kar se tiče posameznih znanj, medtem ko nižji nivoji prepuščajo vrhovom vse, kar se tiče občega znanja, občih smernic, torej generalne linije in na ta način skupaj manipulirajo in so manipulirani. Birokracija je svojevrstna tvorba sholastično — teološkega duha na svetovnem prizorišču (la republique pretre), zato je birokracija kot "cerkvena hierarhija”, pristno povezana z dogmatizmom, Ki je njen "verski simbol”. Permanentni spopad birokracije z resnično znanostjo je pogojen s suženjsko
1
navezanostjo na dogmatsko resnico avtoritete, ki pa je nihče ne preverja. "Dejanska znanost se kaže kot brezvsebinska znanost,'kakor se dejansko življenje kaže kot mrtvo življenje, kajti to imaginarno vedenje in to imaginarno življenje veljata za bistvo". (MEID I, str. 83.). Zato je tudi razumljiva negativna reakcija birokracija na vsako kritiko. Za primer vzemimo samo cenzuro kot tipično birokratsko ustanovo, ki kot kritika želi samo kritizirati, vendar sama ne prenese kritike. Kot taka nima racionalnega značaja, ker pač ne deluje javno, temveč tajno, ker se ne poslužuje ostrega noža razuma, temveč topih Škarij samovolje.
"Obči duh birokracije je skrivnostnost, misterij, ohranjen v sebi s pomočjo hierarhije, ohranjen navzven kot zaprta korporacija. Očitni državni duh, pa tudi državna miselnost, se zato kažeta birokraciji kot izdajstvo njenega misterija”. (MEID I, str. 82.). Tu se odkrije celoten globok odpor birokracije proti vsemu javnemu (mnenju, mišlenju), kajti vse javno razkraja osnovne predpostavke, bistvo njenega delovanja: skrivnostnost in misterij. Bolj ko se birokracija obdaja s skrivnostnostjo, se v njej potaplja čez glavo, bolj je močna v svoji izoliranosti in toliko bolj visoko nad družbo se dviga njena hierarhična piramida. Skrivnostnost je torej izvor birokratske moči. Čim večja je neobveščenost ljudskih množic o delu vladne oblasti, temvečja in manj ranljiva je birokratska moč. S tem, ko birokracija poudarja skrivnostnost svojega delovanja, preprečuje vpogled množic v državne, partijske itd. skrivnosti, kar ji (birokraciji) daje mističen predznak, ki navzven poudarja "pomembnost” njenega (birokracije) družbenega poslanstva.
človek v meščanskem (blagovno-kapitalskem) svetu životari razpet med abstraktnega državljana in egoističnega zasebnika (citoyen in bourgeois), kar pomeni, da njegov iskustveni svet (sein) predstavlja dualizem politične države in meščanske družbe. Za vzpostavitev dejanskega sveta (sollen), torej za vspostavltev "organske politične skupnosti”, je potrebno na eni strani odpraviti eksistenčne pogoje birokracije in s tem njo samo, na drugi strani pa partikularistične interese meščanske družbe. Marx piše: "Ukinitev birokracije je lahko samo to, da postane obči interes poseben interes dejansko in ne, kakor pri Heglu, samo v mislih, v abstrakciji, kar je možno le tako, da posebni interes dejansko postane obči interes”. (MEID I, str. 83.).
Kaj več tu ni dodajati, kajti povsem jasno je že, da se birokracija In javnost Izključujeta. Boj za emancipacijo javnosti, za svobodno, resnično javnost, hkrati pomeni tudi boj za bolj človeške odnose med ljudmi, ki jih danes še vedno, to moramo žal priznati, kalijo različni, tudi birokratski, misticizmi in cinizem birokratske vladavine. Zato lahko boj za svobodno javnost smatramo tudi kot boj za življenje brez postvarelih normativov, brez živalske dresure, neplanirano, svobodno, kreativno. Skratka za človeško življenje.
Mitja Košir
RADO VI
m
MA
a
Redakcijski dogovor je glasio: tre balo bi nešto napisati o torne šta je učinjeno, konkretno, na polju re forme beogradskih univerziteta i vi ših škola. Svaki saradnik i urednik bi odustao od ovog posla j er pisati konkretno o reformi visokog škols-stva u Beogradu dovodi u opasnost i največeg sakupljača činjenica da mu tekst bude besadržajan. Najbo lja ilustracija dvogodišnjeg rada na reformi je izjava prof. dr Vojislava Petroviča, prorektora Beogradskog univerziteta, koji kaže da je ».. .stvo rena atmosfera raspravljanja, pro- | vera vanj a, zdrava atmosfera u ko- j joj su angžovane najkreativnije sna , ge... »Osim »atmosfere«, za ove dve i školske godine, fakulteti su uspeli j da dostave predloge novih nastavnih j planova, da ujednače način ufciisa i studenata i — ništa više.
Celokupna, dosta bučna dvogodišnja diskusija o »ne reformi, več revoluciji« — svedena je, na taj način, na laganu popravku fasade. Profe-sori su ostali na istom, študenti ta kode. Jedino što če nove generacije imati obavezu da upisuju novu go-dinu bez prenošemja ispita iz pre-thodne.
Dokument koji su januara 1976. o-beručke sa oduševlienjem prihvatili univerziteti i više škole (Neposredni zadacl i osnovna opredeljenja o pravcima _ reforme visokoškolskog obrazovanja kao sastavnog dela sistema usmerenog obrezovanja) još je u fazi iščitavanja. Kako inače shvatiti suštinski stav u »Neposred nim zadacima...« koj; kaže:
— Zahvaljujuči dosad postignutim rezultatima na reformi univerziteta i viših škola, d&nas je moguče pri stupiti radu na snštinskom preobra ž*ju visokoškolskog obrazovanja. ‘ti rezultati nisu mali i predstavljaju solidnu osnovu da se učini sledeči, daleko radlkalnij| korak na uklju civanju viših škola, fakulteta i uni verziteta u sistem nsmerenog i per-manentnog obrazovanja 1 vaspitanja na osnovama njihovog integrisanja u udruženi rad.
v’!>7">
Dakle, da li je sadašnji korak dale ko radikalniji od dosadašnjih, po čemu visokoškolsko obrezovanje po-
staje ne oblast društvene nadgradnje, sfera potrošnje, nego integralni deo udruženog rada, njegova proši-rena reprodukcija? Verovatno ne iz-vesnim skračenjiima programa, pri-jemnim ispitima i principima »godi na za godinu«. Jer, to smo mogli da ostvarimo ij bez opšte dreke i mno-gobrojnih skupova i sastanaka. Sve je to moglo da se nazove, jer to do sada i jeste, borba za efikasnije stu diranje starog visokog školstva u Be ogradu. I to, nedosledna borba: svl
oni sastavni deo novog, usmerenog i permanentnog obrazovnog sistema ili če njihove škole biti vansistem-ska pošta palica za slabe študente fa kulteta. Ideja o Višoj školi kao zna čajnom elementu u sistemu perma nentnog obrazovanja ostala je za ka sniju raaradu.
Isto tako, ne predvidaju se ni novi oblici saradnje Izmedu samih fakulteta. Tako se postoječi, gotovo konkurentski odnos (nepriznavanja ispita, nepostojanje zajedničkih pre davanja, Itd.) održava i dalje medu fakultetima.
I dok Zakon o visokom školstvu doživljava muke komisijskog poradanja, na Univerzitetu očekuju njegov konačan tekst več u oktobru. Prizemno je ali i značajno pitanje: kada, gde i ko če o Zakonu da raspravlja? Jer, raspust je na pragu .. .
v' \ ništ** nol***' tega 23
V'
га.чЛ
fakulteti nisu čak sačindli ni svoje predloge nastavnih planova: Reformska diskusija uglavnom je bila zatvorena u okvire fakultetskih (još gore — nastavničkih) veča gde se raspravljalo o torne — šta treba Uvesti ili ne uvesti u program stra učimiti kako bi bilo manje predmeta, ni jezik ili kibernetiku, da li su pro štorije dovoljno prostrane da prime više studenata itd., itd. — to je o-no Što čini suštinu konkretnog re-formskog napora u Beogradu.
Za ovaj no vinski tekst, a i za re-formu — nebitno je da li če biti dva časa nedeljno više vežbi ili pak je-dan rok manje. Jer, u tom slučaju, nije reč o reformi, nego o preispi-tivanju i prilagodavanju postoječih odnosa.
I kao što je teško pisati o torne šta je konkretno učinjeno na polju reforme u toku ove školske godine — isto tako je nemoguče pomen uti sve ono što je ostalo nedovršeno i nesa-gledano.
ispiti
Cak i sama politika upisa za koju se kaže da je »mudar potez«, u stva ri, privid je brige univerziteta za svo je buduče študente. Jer, prijemnim ispitom mečemo upisati pametni j e i obrazovanije srednjoškolce. Njih ob razuje srednja škola. Ono što bi tre balo da bude pravi zadatak uniiver ziteta — pitanje društveno potreb-nog broja studenata — j dalje se vrši bez ikakve analize. Dakle, bez obzira na prostor, upisujemo sve vi še studenata, jer, na taj način, re-šavamo socijalni problem nezaposlenih srednjoškolaca!
O vezi fakulteta i viših škola do sada, ali konkretno, nije bilo reči. Kao da se radi o dva različita školska sistema. I dok se u prvim diskusija ma posle De se tog kongresa SKJ ras pravljalo o suštinskom povezivanju srodnih škola i fakulteta, od toga se, uvidajuči »objektivne uslove« — odustalo. Zbog toga, s pravom se pi taju študenti viših škola: da li su
viša medicinska škola
UMI
študente sanitarnog smera niko neče
Višu medicinsku školu od svega najteže je — pronači. Smeštena u mekadašnjoj porodič noj vili koj a je pripadala dinastiji Kara-dordeviča, spolja i danas podseča na oma-nju porodičnu kuču. U te svrhe je deceni-iama i služila. Sada se ovde školuje oko BOO redovnih i 3000 vanrednih studenata u sedam slušaonica veličine 5 sa 5 metara, od koj ih je jedna montažna u dvorištu, a druga u podnumu. O hodnicima i kancelari jama i da ne govorimo: pre podsečaju na uzane lavirinte ili golubarnike nego na mesta gde se obavlja obrazovna aktivnost.
Na sreču, Univerzitet ima dovoljno i snage, i kreativca d komunista — koj; če uSkost sadašnjih reformskih gledišta prod ubiti sadržajnijdm revolucionarnim zahvatom.
branislav radivojša
gore sreče. Po završetku Više medicinske škole ne postoje teoretski uslov; za nastavek školovanja za lekara preventive, tak-vih stručnjaka kod nas nema, a potrebe su velike. U Evropi postoje zasad samo dva ta-kva fakulteta: u Čehoslovačkoj i u Sovjetskem Savezu. Več godinama se čine pokušaj! da se osnuje Fakultet preventivnih nauka, sačinjen je nastavni plan i program
ft\
a\v,
i
Zahtev za »večom odgovornošču na stavnika i studenata« je recept koji je predviden za prevazilaženje sa dašnjeg katedarskog zasnivanja na stavnog procesa. Koji su to mehanizmi, kojii je način za oživotvorenje ideje o študentu — subjektu nastave
— za to ne postoje konkretna reše-nja. Ispiti — stara forma za održava nje odnosa nadredenostj i podrede-nosti na univerzitetu, ostaju i dalje gotovo isključiv način verifikacije naučenog.
prikrivanje akademske nemoči
I tako dalje. Može se govoriti o udžbenicima, prostornim i cnateri-jalnim uslov ima, haosu u pogledu merila za s tičanj e i raspodelu dohot ka. Može se govoriti i o nepostoje-čem novom Zakonu o visokom škol stvu SR Srbije koji treba, kako kaže Maksim Todorovič, zamenik sekreta ra UK GK SK Beograda, da kon-kreirizuje i pojasni položaj i samo-upravnu organizaciju univerziteta.
I dok Predlog Zakona i dalje doživ ljava muke komisijskog poradanja, na Univerzitetu očekuju njegov konačan tekst več u oktobru. Pri tom, prizemno je ali i značajno pitanje: kada, gde i ko če o tam Zakonu da raspravlja?
Opravdanje da je »sušbinske pro-mene nemoguče ostvariti u talko kra tkom pePiodu i da su tek stvorene bitne pretpostavke za dalju reformu«
— nije dovoljno. Jer, suštinske pret postavke stvaramo več tridesetak go dina.
Samo kad bi to bilo u interesu svtih. Jer, uskost sadašnjeg reformskog eksperimenta odgovara, pre svega, onima koji su za lak, mirni akadem ski život, koj im su živele generacije i generacije.
standard
sVc. i sto na beo^radskim л
uhiverzitetim^/
i
ializovanih društv angažovanje Stvu i kt
Domet reformske akcije, rad na i-dejno-politočkom obrazo vanju, polo žaj kulture i studentskog standar da, rečju, celokupna aktivnost na univerzitetima umnogome je ustavljena aktivnošču i organizacionom mobilnošču Saveza komunista d Saveza socijaiističke omladine. Zato, stalno preispitivanje aktivnosti, uka > zivanje na puteve jasnijeg akcionog 1 pregnuča — u funkciji je stvaranja | nove, reformisane škole.
Akciono i organizaciono ;ačanje
Delovanje Saveza komunista beogra iških univerziteta usredsredeno je na temeljita realizacij u reformskih zadataka, kroz primenu Zakona o u-druženom radu, na samoupravni pre obražaj fakulteta i viših škola, insti tucija kulture i studentskog standarda. Važno polje rada SK i SSO je i u oblasti ideološko-političkog osposobljavanja i marksiističkog ob razovanja, osobito mladih članova, zatim organizaciono i akciono jača nje i unapredivanje sadržaja, oblika i metoda rada osnovnih organiza cija, te osposobljavanje Saveza socijaiističke omladine za ost vari vanj e njegove uloge, jer SSO se ne može. baviti samo vannastavnim aktivno stima. Sušbina omladlinskog anga-žovanja nije samo u organizovanju disko-kluba ili večeri poezije, ma-da su d to značajna polja rada om ladinske organizaaije.
Ako se zna da je u nekim OO SK bilo d preko 400 ili 500 članova, mo že se shvatiti kakva je bila moguč-nost za sadržajan, konkretan i stva-ralački angažman. Partijski sastanak neretko se pretvarao u miting sa no izbežnim posledicama: formalizem u radu, nesredena evidemcija članstva, inertnost organizacije, uopštene rasprave ii prikrivanje sopstvenog nerada iza paravana »učešča u di-skusiiji«. Aktivnost takvih OO SK obično se svodila na sastančenje.
Reorganizacijom su stvorene manje,
mobilni j e i organizovanije osnovne
organizacije. Od 132, stvoreno je 280 OO SK, a u procesu izborne ak tivnosti evedintirano je 5.000 kandidata za nova rukovodstva. Od 24.000
Zagrebu ii donekle u Nišu.
Aktivnost omladinskih organizacija,
Zašto je Univerzitetski odbor jedna od 16 komisija Gradske konferencije SSO Beograda
komunista na Btr, 20.000 je stude-паЦ, a u rukovodstva OO SK, kon ferencije i aktive izabrano je 80 od-sto studenata. Time su stvorene pret postavke za još lintenzivniju aktivnost Saveza komunista.
Univerzitet,ska organizacija SSO — da ili ne?
Pred Savezom socijaiističke omladine stoje slični organlizacioni, ali i drugi problemi. Još nije u potpuno sti prevladan forumski rad, aktivi SSO po godinama i smerovima studi ja nisu ,:®punili očekivanja. Jedna os novna organizacija SSO na fakulte tu ili višoj školi postala je »pretes na« za sve članove, specijalizovane organizacije i, uopšte, za sve aktivnosti. Predsedništva, po zamisli, — aktivnosti, još se uglavnom bave sa koordinator celokupne omladnske ma sobom. Povezanost opštinskom organiizacijom nije na očekivanom nivou, a status Univerzitetskog odbo ra, kao jedne od 16 komisija Gradske konferencije SLO Beograda, sve je više neodrživ. Takav status one-mogučuje efikasnije koordiniranje i usmeravanje aktivnosti OO SSO na fakultetima i višim školama, što dovodi do dupliranja akoija, ponavlja nja grešaka, zatvaranja u sopstvene okvire i slično.
Na IV tematskoj konferenciji SSO
visokog školstva,* koj a je održana u martu ove godine, predloženo je da se oformi UnivenSitetska oirgani zacija SSO koja bi poštovala principe rada opštinskih organizacija SSO. Koncept novog, organizaoiono-| akcionog delovanja osnovnih organi zacija SSO na fakultetima, višim školama j aktav,a u domovima bio hi identičan onim rešenjima koja su primenjena u Ljubljani, Mariboru,
koju nastoji da objedini i koordinira Univerzitetski odbor GK SSO Be ograda, imala je nekoliko značajnih rezultata. To su pokretanje inicija tive za formiranje SIZ studentskog standarda kao i akcija oko donoše-nja Samoupravnog studentskog spo razuma o smeštaju u študentske domove. Takode, indeijativa za formi ranje SIZ kulture beogradskog viso kog školstva predstavlja značajno polje rada i njeno ostvaTivanje do-velo bi do prevazilaženja budžetskog finansiranja institucija kulture i nji hovih programa. Značajna je bila i akcija oko uvodenja institucije sta denta — prodekana na sve fakultete, kao i študenta — prorektora. Rad na bitnim pitanj ima visokog školstva opredeljuje akcije Saveza komu nista i Saveza socijaiističke omladine i, u krajnjoj liniji, omogučuje njihovo revolucionarho angažovanje. Iznalaženje i sprovodenje pravih, što znači i efikasnih metoda za razre- i šavanje protivrečnosti visokog škol stva, moguče je samo'ako eu i osnovne organizacije i njihov; članovi dovoljno osposobljeni i spremni da reformsku akciju shvate ne kao cilj več kao sredstvo za stvaranje nove škole, Lntegralnog dela udruženog rada.
drago njegovan 1
večiti podstana”i
No, to je tek početak priče. Zgrada, ili bolje reči kučica u kojoj je smeštena Viša medicinska škola pripada Gradskoj skupštim. Študenti ove škole su njihovi podstanan vec 30 godina. Koliko dugo, to niko ne zna. Jer, planovi za izgradnju novog, toliko pot-rebnog objekta jednostavno — ne postoje. Da jedna nesreča nikad ne dolazi sama pot-vrduje i podatak da se predavanja i ispiti održavaju na tačno deset mesta u вга u. na Zvezdari, Banjici, Novom Beogradu, bf odeljenju u krugu Gradske bolnice, na Be-ianijskoj kosi itd.
4
U školi predavanja drže samo 2—3 redovna profesora. Svi ostali su stalno zaposleni kao lekarl na klinikama. Uobičajena praksa je da se ispiti održavaju u njihovim kancelarijama na radnom mestu. Možda su abog zauzetosti svojim redovnim poslovima profesori posvetili premalo pažnje Statutu škole. U njemu Je sve oo nedavno stajalo, a u praksi se redovno pri menjlvalo, da študenti iz trečeg mogu biti vračeni u prvi semestar ako do Januara ne polože sve lepite iz prve godine!
partija ping-ponga
Slo se tiče šansi za zaposlen J e svršenlh studenata Više medicinske škole ili eventual-it nastavak školovanja — tu ni Statut n pomaže. Primera radi, na konkursima za lanitarne inspektore uslov za zaposlenje je diploma lekara opšte prakse, mada na ovoj Skoli postoji sanitarni smer na kome se študenti Skoluju upravo za ovo zanimanje. Pitanje Je ko »greši«: škola ili radne organizacije?
Drugi Jedan smer — preventivni — Još je
Partija ping-ponga u kojoj su loptica — 3.800 studenata
tog nesudenog fakulteta, ali...
Otpon ovoj korlsnoj zamisli stižu sa raznih strana. Ponekad se čini da se ona uto pila u moru birokratije. U Zajednici viših škola SR Srbije kažu da nisu dovoljno upo znati sa namerama za osnivanje Fakulteta preventivnih nauka, ali da se svakako neče
složiti s tim. Kažu »Svaka viša škola teži da kad-tad preraste u fakultet, ako bi to dopustili jednoj, fakulteti bi se množili kao pečurke«.
Cula su se i mišljenja da je osnovna koč-nica Nastavno veče Medicinsko® fakulteta. Jer, študenti preventive bi tu posle četiri godine stadija sticali zvanje »lekar preventive«, dok medicinari tu titulu dobijaju na-kon pet godina školovanja. Upltan o tečnosti ovog podatka, prodekan za nastavu Medicinsko® fakulteta je najpre odgovorio da mu apsolutno ništa nije poznato o svemu torne. Malo zatim, dodao je da mu je poznato apsolutno sve o celom slučaju, ali iz »privatnih izvora« Jer, kaže, ni na Jednom zvaničnom forumu nije dosad zauzet zva-ničan stav o ovom pihanju, tako da ga ni. on ne može dzneti.
Sve to več pomalo liči na partiju ping-ponga u kojoj se močni akteri do u beskonač-nost pimplaju sa 3900 studenata, čekajuči možda da im se n® glavu sruši plafon trošne vile nekadašnjih monarha.
aleksanclar ostojir
Študenti iz Prištine nemaju pravo da se hrane u menzi ako nisu članovi SSO!?
susrel studenata filoloških i filozofskih fakulteta	А
iz niša, zagreba, ljubljene, prištine, skoplje i beograda
Tražepje primerenih i svrsishodnih rešenja ' za probleme Studentskog standarda na be-ogradskim univerzitetima ove godine je in-' tenzivno. Tako je 4 problem studomova ko-načno došao »na tapet«. Pozitivan korak u politipi smeš taja je Predlog načrta Samoupravnog dogovora o smeištaju koj im je pre dvideno oformljenje Zajednke studentskog standarda. Pritom, obeshrabruje — ponaj-više — nezainteresovanost studenata, njihova nevoljnost da se samoupravnim putevi-ma prevazlde sadašnja situacija.
Proteklih dana na Filološkom fakultetu a
Beogradu vodeni su razgovori sa predstav-nicima filoloških i filozofskih fakulteta iz Niša, Zagreba, Ljubljane, Prištine i Skopila. Ražmena iskustva bila je više nego plodonosna. U okviru razgovora o standardu
V
uočena su zanimljiva rešenja (i nerešen j a!) koja mogu, kao korisoo iskustvo, da posluže u našim sadašnjim traganjima za pravim modusom studentskog standarda.
Konstatovano je da se večina fakulteta su-sreče sa lidentičnim problemima u svim oblastima studentskog standarda — od sme-štaja pa do prevoza. Zagr*ačke študente mori: nedovoljen broj mesta u studomo-vima, neorganizovan i birokratizovan aparat raspodele mesta, neraščiščeni odnosi sa Stu dentskim centrom... Pokrenuto je i pitanje medurepubličkog dogovora o kreditiranju studenata. Na nejednak položaj studenata različitih republika utiču razllčite cene u pojedinim univerzitetskim centrima. Prelaz
na ekonomske cene je negde potpuno ostva ren (Sarajevo, Zagreb, Ljubljana), a negde (ne Beograd, Skoplje). Prilikom dodele kre dita ova činjenica se ne uvažava.
Problem ishrane takode je prisutan. Kako objasniti činjenicu da študenti iz Prištine nemaju pravo na pretplatu u menzu ako ni su članovi Saveza socijaiističke omladine1’ j Očigledno, motivi za učlamjenje prištinskih studenata u SSO mogu biti apsolutno raz-ličiti, u raskoraku s potrebom snažni j eg dru štveno-političkog angažovanje studenata.
Razmenom iskustava došlo se do zaključka da je Jedan od osnovnih uaroka slabost u vodenju politike studentskog standarda ne-do volj no angažovanje studenata i njihovo slabo uključivanje u samoupravne tokove života i rada na fakultetima. Ipak, nadamo se da če ovaj susret — koji je ujedno bio i radni i drugaraki — doprineti prevazila-ženju postoječih slabosti, pogotovo ako se radi o sličnim problemima, a različitim is-kustvima! A ona su na ovom susretu došla т izražaja.
žarko čigoja
ш
mи
m
is
‘Katanža vojaških interve
remu
V zahodnem tisku (in tu pa tam malce prikrito tudi v našem) so izzvali boji v zairski? provinci Shabi nov val opozarjanja na agresivne namene sovjetske prisotnosti v Afriki.
Značilno za to sfero zahodnega "javnega mnenja" je, da prezentira dogajanje le kot odnos: status quo določenega teritorija — nastop upora proti statusu quo; oziroma tudi kot odnos: interesno območje Zahoda — intervencija vzhodnega bloka. Naši, good guys —
Rusi, bad guys. S tem je postavljen okvir, znotraj katerega sledi potem vse nadaljnje dojemanje dogodkov. Seveda ne le dojemanje, temveč tudi prav konkretno učinkovanje nanje, na mestu samem in v širšem svetovnem merilu — kateremu je "javno mnenje" pač potrebna demokratična opora.	....
Kaj se v Shabi in v Angoli dejansko dogaja, je s takim tematiziranjem problema izločeno, ostane nezanimivo, nerelevantno. (Npr. članek v U. S. News World Report, 25. 4. 77: o?
Zairu: "Nezadovoljstvo narašča, kritiki obtožujejo .. Mobutuja .. gnile, podkupljive diktatorske oblasti, ki je vrgla deželo v globoko revščino. Hrane in zdravil primanj nja pada, brezposelnost raste.” dolga leta je ameriška politika visnost afriških držav in naspi stičnim uporom, __ ki bi mogli nestabilnih držav;" Zaire je "država jatelj ZDA”). Kakšno je dejan konfliktov, na katere aplicirata strategiji ZDA in SZ, ostane pri zahodnega javnega mnenja, h pogosto nagibamo tudi pri nas, problem ruskega prodiranja v Afriko.
Kongo-Lepoldville je dobil neodvi:
6. 196CL Že sam prenos oblasti je veno drugače kot pri francoskih kolonijah, kjer so bili procesi skrbno pripravljeni in v večini pod kontrolo metropole, ki je neodvisnosti bistven in di ekonomskih, političnih in vojaški preko posameznih oseb in ozkih elit, vzgojenih v duhu metropole in zastopati njene interese. Nasprotno gija (podobno kot kasneje Portugalska do konca niti pomislila na morebitno " se neodvisnost za Kongo. Socialna je ostala do zadnjih dni toga in stratifii strogo po barvi kože. Afriškega izobraženi praktično ni bilo. politična aktivnost, ki nudila izkušnje kasnejšemu državništvu, pa j bila Afričanom prepovedana.	цједоч
Naglo širjenje osvobodilnih teženj v Afrik‘l trajat v petdesetih letih, prihod liberalno-dPeiali-stične koalicije na oblast v Belgiji, pa predvsem globok padec cen јзакга, stebra kolonialnega gospodarstva Konga, je privedlo do naglega preobrata v belgijskK pomiki. Leta 1957 je pričela vrsta volitev v afriške pokrajinske zbore, sprejet je bil program hitre dekolonizacije in vzpostavitve centralne oblasti*
Proces pripravljanja prehoda oblasti je potek v ozračju težke ekonomske in socialne krize:
Leopoldvilu in drugih mestih je slitev večina afriškega prebivals plemenski izbruhi po deželi so desetine življenj. Tudi zato je bil hodno dogovorjeno, da pusti f čem neodvisnem Kongu osebja, ki je ostalo potre pretekle kolonialne politike, t sicer načelno na razpolago stem. V takih razmerah in brez vsakif tičnih izkušenj in ustreznih domače prebivalstvo postavljc volitev v zakonodajno skupščine
Izbor je potekal na edini re možnosti, na plemenski pripadnosti treba vsaj opozoriti na pomen plemena: za kak nelogičen arhaičen občutek prit nekf mistični krvni skupnosti. V afriškega življenja je še do danes 'ple povsem realna skupnost, kot narod razvitejj družb. Glavna plemena Konga štejejo po pripadnikov kot jih ima recimo ,slovens narod; "pleme” Hausa v Severni Nlgerijtj Kamerunu In Nigru šteje 40 milijonov/judi’
Pleme živi na strnjenem področju svojih geografskih meja, in ima sj cionalno, neformalno strukturo pravic in odgovornosti. V zlati d ke, v 14. in 15. stoletju, so plemena tudi politično or(_ fevdalne tvorbe, z Izredno in kulturno bazo in dobro orgai skimi vezmi z arabskim imperijem. Te
jravne
e dr| eje, tucije,\ ‘ ničil?
J
so nove geografske in gospodarski sistem In polit so jih uvedli evropski kol Niso pa Evropejci vnesli podlage za forn kakšne nove skupnostne zavesti prebivarcev: ostala je še naprej le in edino plemenska ? zavest, katero skušajo preseči šele letih oz. desetletjih nove malo ali nekaj več uspeha.).
Med množico strank, ki volitvah in odražale plemenske strukture, sta Kasavubujeva ABAKO in pre bina MNC, zelo različni po ABAKO je nastala že leta 1 združenje plemena Bakongo spodnjega (severo-zahodnega) ostal to poglavitni okvir In kasnejši politični dejavnosti. Nje bila federalna, plemensko-teritorial države. Lumumba, sicer predsf plemena iz okolice Stanleyvi“ gani) na vzhodu, pa si je (vi vsega začetka (1958) organi; boj na nad-plemenskih c zagovarjala MNC centralizii obvladovanje izredno bogate potenciala dežele. Koalicija sednik) — Lumumba (ministri ki je dobila 30. junija 1960 v ro tako že v Izhodišču obsojena i zato, ker je bila v očeh pr precejšnji meri tudi dejanske koalicija, katero ostala ple priznavala, kolonialna dedi! sodobnih "demokratičnih” evr shem prebivalstvu, katerega je i kulturna vsebina tega tuje na drugi strani komaj le svoje.
Neučinkovita politična bila le umetna skupnost seboj skrajno raznolikih j v kateri so se križali različni Interesi mogočnih tujih kapitalskih tvorb, je postala očitna že v prvih dneh neodvisnosti. Uprla so se plemena na vzhodu (Gizenga) in zahodu. Predvsem pa sta bila pomembna upora na oddaljenem jugu, ekonomskem tj. rudarskem središču države. Jug je bil dežela plemen, ki so le slabo komunicirala s političnimi centri na severu, in ki v novi vladajoči strukturi praktično niso bila
zastopana. Po drugi strani pa je bil jug dežela Union Miniere du Haut-Katanga, belgijske družbe, a tesno povezane s celotnim industrij-sko-rudarskim kompleksom angleškega, ameriškega in južnoafriškega kapitala na področjih Rodezije, Angole in Južne Afrike; in temu kapitalskemu kompleksu, vajenemu udobnega kolonialističnega oz. rasističnega izkoriščanja naravnih virov Afrike, je bila avtonomna afriška oblast daleč na severu, na mejah nacionalističnega in socialističnega vrenja centralne-zahodne Afrike, prav tako nesprejemljiva, pravzaprav nezamisljiva. Avgusta 1960 se je ustanovila v okviru plemena Baluba 'Avtonomna rudarska država Južni Kasai” (provinca severno od Katange). 2e 11. julija pa4e~Moise čombe, z izdatno pomočjo Belgijcev in Union Miniere, odcepil od Konga njegovo najbogatejšo provinco Katango, katere ministrski predsednik lokalne oblasti je bil tedaj.
Država je padla v kaos. Vojskovala so se plemena in, marsikje v njihovi senci, močni esi. Septembra 1960 je Kasavubu umbo (januarja so ga potem zajeli in ubili). Ob ogromnih finančnih in ekcijah Union Miniere je grozila ivjetske zveze. Varnostni svet je čete OZN, z nalogo preprečiti države in zagotoviti stabilizacijo raz-embra 1962 je padla Katanga, junija I e moral čombe pobegniti.
/Zapleta s tem še ni bilo konec. V iskanju rešitve-, ki bi zadovoljila najvplivnejše v spor vpletene tuje interese (tj., predvsem interese pitala), sq poklicali julija 1964 Combeja v Kongo, ter ga postavili s podporo juga drga na zahodu (kot novega ministrskega predsednika) v koalicijo s (še vedno predsednikom) Kasavubujem. Ta rešitev pa je bila prav tako neučinkovita kot je bila za kon-goške razmere tendenciozna in enostranska. Uprla se je (bivša Lumumbina) MNC za vzhodu. Nerpire je prekinil z državnim udarom general Mobutu. Oktobra 1965 je moral Čombe pobegniti (marca 1967 je bil v Kongu v "sojen na smrt; junija istega leta č ugrabili Alžirci, in v Alžiru je njegov sin je baje danes med )■ Oktobra 1966 je prevzel no oblast. Leopoldville so Kinshaso, leta 1971 pa Kongo-re.
Mobutu še od vsega začetka 'no usmerjen, in je imel tudi ro (morda ne toliko evropske, ameriške, ki je preko njega šele močneje nastopila v Kongu), pa je bil v svojih prvih potezah kar radikalen in, na svoj način, učinkovit. Prerezat je marsikateri kanal anar-hičnejjja tujega vmešavanja v Zaire (nekako za sistematičnega vmešavanja ZDA), bsežne nacionalizacije, med drugim Miniere. Ustvaril je (vsaj v začetku, idno shemo učinkovitega centrali-oravjjanja. države. Predvsem pa je “' Iti vzroke, ki so povzročili več ' gonijo dežele: zatreti tja in ustvariti enotno nacio-t prebivalcev. V tem pa je bil nje, le relativen. Ob pomanjkanju politike gospodarskega in družbe-azvoja se kažejo le politični ukrepi in v kulturni sferi zadnja leta vse in vse kratkotrajne.
-ekonomski sferi ni prišlo do be. Na dan prihajajo Jih je pustila za seboj Gospodarstvo bazira na bakra in sorodnih rudnin z konsumpciji in delni predelavi ek-
  na severo-zahodu. Kljub
iterim ukrepom, so (v monokulturnl in nedotaknjeni večplemen-onalni državi) podpovr-Ivsem zato, ker obsto-tura, pri Kateri se na jugu, razdeljujejo em koncu dežele, ta rjuje in poglablja.
. največ razlogov za neza-,vo	prebivalci Katange, današnje
e	da	tokrat	ne le za politično neza-
ije), temveč tudi decembra 1962 padla nastopili prvi pogromi hodom Mobutuja pa je dokončen status tuja plemena s severa, med boji In po njih s svojimi poraže-Sprva so te "katanške II Potrugalci proti angol-jem, predvsem FNLA o severne Angole pa so se pridruži-še bolj, sovražnemu) ki je operiralo ob oli.
so določene podob-prtšla neodvisnost la opozorila in v enemu vse do te-. Inemu gospodar-:atiranju. Tudi angolska „alska, si po besedah Amil-ditelja portugalsko-gvinejske a privoščiti neokolonializma” iti njena oblast na neeko-iju notranjega raz-. To je poleg tega eden od
kori:
To na
jrotja še vedn ponovno
do'
30S
'ombe; nad pri dobila province?
ko.
Kd
i_
" ~iw
teri' vlai nožiče Katanžan bežale v Angolo, (jjnlngi oddelki’ UBora diln
a tudi Angola že od navse-prepletanja najrazličnejših jgalskih. In seveda, prav ti re, sta poleg Južne Afrike Bjši državi kontinenta, sta sestavna	giomaznega	proizvodno-
finančnega „kompleksa Afrike pod tropi, nena-|bomestljivefla sektorja zahodno-evropskega in feriškega kapitala.
snialna politika Portugalske je bila trša trajnejša od belgijske v Kongu in je represalijam, dok no gibanje. Iz ,
ШТШ tudi v
iz tradicionalne
armirala že v pet-FNLA iz plemena ilijona njegovih pri-1961 prebežalo čez
■ zatočišče pri večln-I skem delu svojega naroda. Izključna navezanost na pleme (ki se razprostira sicer čez tri države, do Republike Kongo, in katerega le manjši del zaobjema Angola) In na Zaire In njegove politične strukture je ostala vseskozi, prav do danes, bistvena karakteristika FNLA: Roberto sam, Mobutujev svak, ni vsedo prav zadnjih bojev nikoli stopil na angolska tla.. Leta 1964 se je iz NFLA izločila Savimbljeva
UNITA, ter se umaktla na svoje etnično! področje (Ovimbundu, čez 2 milijona) na osrednji planoti. Do Ita 1967 je imela še skromno zaledje v Zaroiji, potem pa je bila zaradi "vmešavanja v ntranje zadeve” države izgnana in je bilo dolge časa, vse do zadnjih bojev (ko je prišla spt zambijska podpora (Savimbijevo gibanje ecno samo sebi prepuščeno, brez zatočišča izven Angole. Maloštevilna in brez lastnqa izrazitejšega političnega programa oz zaledja:	do leta
1974kitajska retorika ir kitajsko orožje, po puču na Portugalskem so-odstoten preobrat k "zastopanju svobodnegi sveta” in iskanju podpore v zahodni Evopi in pri angolskih Portugalcih — pa se ji UNITf v zaključnih bojih povsem kompromiirala s sodelovanjem, v sili sicer, z južnoafriška ekspedicijskim korpusom. Iz krogov preganjane nacionalistične in v veliki meri socialisične inteligence petdesetih let je izšla Netova MPLA, ki pa se kljub širšim političnim koncotom (morda, mutatis mutandis, podobnim Lunumbinim v Kongu) in načrtom / prav tako ni mogla v večji meri namestiti drugje kot v ekviru plemena (milijon in pol močnega Mbuniu plemena iz okolice Launde). izrinjena iz seero-zahoda po FNLA z mogočnim zaledjem, pi je mogla vzdrževati v Luandi le omeneno nestno gverilo in del izobraženstva iz svojegi vodstva, medtem ko je prenesla svojo vojaško dejavnost (šibkejšo! od FNLA) na vzhod, jcjer ji je nudila nekaj zavetja tudi Zambija (sicer pa predvsem Republika Kongo). Orožje MPLA je prihajalo iz Sovjetske zreze, ki sicer do leta 1975 kaj več kot rutinskega interesa za Angolo ni izkazovala; kar seveda ne pomeni, da ni bila MPLA že takrat življersko nevezana na njeno podporo.
Pcniit.d lahoda do Angole, dokler je bila ta še kolonija, je bila jasna. Uradno ijinenje ZDA je bilo, da so uporniška gibanja (citiram.) "neučinkovita, nerealna in podpore nevredna" alternativa kolonialni oblasti (vsa gibanja, ne le MPLA). Teko kot Portugalcev, tudi drugih ni zanimala bodočnost Angole in njenega prebivalstva, niti se ni razmišljalo o kakršnihkoli spremenrbah. 25. aprila 1974 pa je padel režim v Lisboii, in vojaki so obljubili takojšnjo neodvisnost. Za prevzem oblasti so se potegovala vsa tri cibanja.
Medtem jeFNLA prestopila meje in v veliki moči, z mnoSco ravnokar prispelega kitajskega orožja, s kitajskimi svetovalci (Kitajska se je kasneje umaknila) in z v Zairu dobro izurjenimi borci, h katerim so pristopile še redne enote zaijske vojske, vstopila v Angolo. Sovjetska pomoč Netu, ki je zapadel v trakci onaške borbe v svojem gibanju prenehala že pred aprilom in je ! iskala morebitnega drugega Novembra ali decembra 1974 se usmerila k Neti, a z zelo skromnln kami, kot da se ni nič bistvenega spren in da gre za le interno državljansko prejšnjega omejenega obsega.
Kmalu zatem so odobrile ZDA po postopku Holdenovi FNLA prvih 300.000 ■_ jev vojaške pomoči in jo istočasno okrepile tudi Zairu, od koder je črpala FNLA večino svojega orožja in \hajM‘.va. Do pomladi 1975 Se
je ta prva ofenziva iztekla v nekakšni pat poziciji: z dodatno sovjetsko pomočjo v zadnjih mesecih, in s podporo levičarskih portugalskih oficirjev v Luandi, se je uspelo MPLA obdržati v tem mestu in na vzhodu.
Drugo dejanje se je 1975 so odobrile ZDA UNITA v znesku okrog še bolj važne so bile bls ke vojaškega materiala,
Avgusta so pričeli'prihajati jetski in kubanski stroke napredovanjem enot FNL7 Luandi, so pričeli dotek beni oddelki Kubancev, bila neuspešna ofenziva imela MPLA precej valstvu ob obali. Pozno oktobra na pomoč UNITA precej močna rednih južno-afriških
I plačanci. Tako 1
Namibije: 1. Ijenih
ni. Julija
i bor-
ne re
Južnoa
obi zaklj 1976 11.(K dolarjev
Rusko-kub dosegla sv< bi mogla na in svojega
z juga.
naprej določeri asila MPLA v lo. FNLA in še 30 km kah vod-prodirali količinam kubanskim voja-prve strani svetov-PLA tik pred zdajci, idosten pokazovalec ežna druga stran, blok priznal novo v8|o novo pomoč. V zelo rje sil povsem spre-enziva je kaj hitro v Angoli. Februarja h ocenah v Angoli in za 300 milijonov preme.
esija? Gotovo, SZ je pomisliti ne svoje vojske Vidika opazo-
vanja sveta kot relacije ZDA — SZ, je danes Angola v prav tako sovjetski vplivni sferi kot Zaire v ameriški. S tem, da gre v Angoli za novo stanje, in za preplah med še včerajšnjimi gospodarji. Včasih se ta logika gospodarja In gospodarjev pritepe v kakšni prikriti obliki tudi k našim novinarjem in k našemu "javnemu mnenju”.	^
Značilno je, da ko so še pojavile januarja 1975 s svojo prvo direktno pošiljko orožja na angolskem bojišču ZDA, da ta pošiljka (In bistven del kasnejših) ni bila namenjena, recimo, Savimbijevi UNITA, ki je predstavljala avtonomno, nacionalno usmerjeno komponento pro-zahodnlh osvobodilnih gibanj in ki bi se lahko v končni fazi, po neodvisnosti, sklicevala svoje etnično zaledje v več kot tretjini golskega afriškega prebivalstva In bi imela tudi delno podporo angolskih Portugalcev; temveč so stopile ZDA v skoraj Izključno pomoč FNLA (do tedaj deležne le metkov ameriške izdelave), ki je imela v Angoli sami le šibko podporo in bila v celoti odvisna od Zaira. Očitno je, da je bila Angoli po 25. aprilu 1974 namenjena popolna "zairizaclja"; očitno je, da je bila državljanska vojna že od vsega začetka, le lokalni okvir, znotraj katerega so skušale predvsem ZDA (tudi Portugalci: so v prehodnem času vladavine Splnole iz svojih pogajanj izključili Neta, ter priznali kot MPLA Chlpendo — ki je kasneje stopil k FNLA) spremeniti nekdanjo portugalsko kolonijo v "neodvisen", a še vedno sestavni del velikega, skrajno neokolo-nlalistlčnega (kakršni so le še redki na svetu) kapitalskega kompleksa afriškega "copper-bel-
ta". Cena te agresivne politike zna biti za Angolce velika: dolgotrajna navzočnost druge velesile, drugih tujih interesov. Cena za zmago nad enim okupatorjem in gospodarjem: drugi okupator in gospodar. Verjetno je zaenkrat še težko soditi. Gotovo pa je, obkoljena od sovražnih in še vedno agresivnih držav, prejemnic obilne ameriške pomoči in podpore, da bo Angola sovjetsko in kubansko podporo še nekaj časa nujno potrebovala — tudi za ceno koncesij s svoje strani. Kot da je bivšemu ali izrinjenemu gospodarju v neko perverzno zadoščenje, da je roka novega gospodarja čimbolj težka.
Južnoafriške posebne enote se še vedno sprehajajo iz Namibije v Angolo, kadar se jim zdi potrebno. Na severni meji je bojišče še vedno aktivno: Holdenovi in zairski vojaki se vrstijo v napadih čez ozemlje angolskih Bakon-gov in preko njega. Brez dvoma je to nadlegovanje s severa (ki le podaljšuje razmere, ki kličejo po prisotnosti Kubancev) glavni razlog, da se je odločila nova LR Angola odpremiti korpus nekdanjih čombejevih Katenžanov, ki so sodelovali v vrstah MPLA v osvobodilnih bojih, čez mejo v Zaire. Ocene o številčnosti tega oddelka so različne, od 500 do 5.000: uradna ameriška ocena je 2.000. Ameriška ocena je tudi, da v bojih ne sodelujejo Kubanci.
Invazija takega obsega seveda ni mogla imeti za cilj strmoglavljenja centralnega zairskega režima. Pokazala pa je na vso trhlost in umetno vzdrževanost zairske oblasti. Jasno, plemenska pripadnost šteje še vedno za poglavitno.. Deklaracije so brez vrednosti, če ni družbeno-ekonomske podlage, ki bi dajala vsebino nacionalnim procesom na nad-ple-menski ravni. Shaba je sprejela napadalce iz Angole kot svoje: v Kinshasi se je znašel Mobutu v situaciji, da mora voditi vojno praktično na tujem ozemlju. Potreboval je 3.000 Maročanov, ugandski bataljon, 50 egiptovskih pilotov, sedaj še čete iz C. A. C., francoska in ameriška letala, precejšnjo pomoč ZDA in skoraj vseh zahodno-evropskih držav v drugi vojaški in polvojaški opremi, da je zaustavil vdor, ki se je na mestu samem spremenil v množično vstaji^	n
Pomoč Zairu je bila v nekaj primerih realna, v glavnem pa simbolična: pokazala je (izza gesel o ruskl-komunističnl nevarnosti), v kakšnem obsegu in v kakšni širin! je pripravljen Zahod braniti svoje Interese v Afriki. Pokazala je popolno soglasje Zahoda glede načina uresničevanja teh svojih Interesov (d^karska pogodba o vojaški zvezi v frankofonski zahodni Afriki, sklenjena izstočasno z boji v Shabi, sodi zraven). Pokazala je, da Zahod živčnih vojn z afriškimi nacionalizmi in socializmi ne misli več trpeti.
Potrdila je točno tisto politiko, ki so jo zavzele ZDA v primeru Angole: ali si ves naš, ali sl ves proti nam. Ne šteje zasidranost v domačih razmerah in domačem prebivalstvu,
temveč pripravljenost z "našim” ožjem govoriti "naš” jezik. Ta politika ne dopušča prostora avtohtonim razvojnim težnjam Afrike; težnjam, katerih cilj je z lastnim selekcioniranjem tuje pomoči (ki ni nikoli zastonj) voditi lasten razvoj, in ne le sodelovati kot stranski, večinoma zakrnel poganjek v razvoju mogočnega tujega kapitala.
Zaire je eleganten primerek modela afriškega razvoja, kakršnega si predstavlja Zahod (glede Afrike je govoriti le o ZDA nezadostno, ker so v njej močno vpleteni in to ne le kot posredniki, tudi in morda še bolj interesi in kapitali zahodne Evrope). Izvozno-uvozno orientirana ekonomska struktura, prilagojena strukturi potreb in viškov metropole: celotnega razvitega Zahodnega sveta. (Ce afriška država Zahodu nima kaj ponuditi, pa pač brez kakršnekoli gospodarske strukture.) V afriški državi pripelje to do razkrajanja dotedanjega vseobsegajočega naturalnega agrarno-obrt-nega sektorja: nadomestila za te izgubljene vire preživljanja ni, ni logičnega notranjega ekonomskega razvoja (produktivnejša tuja tehnologija nadomesti recimo deset prej potrebnih delavcev-rokodelpev z enim samim: devet jih ostane brez sredstev; v sistemu z lastnim notranjim razvojem more ponovno investiranje tako pridobljene potencialno ogromne presežne vrednosti poskrbeti tudi za večino teh devetih: iz tujine voden razvoj te presežne vrednosti sploh ne ustvari, ali pa je ne ustvari pri sebi doma)Prbivalstvo odvisi v eksistenčnem vakumu. Do upora in vzpostavitve lastne k samemu sebi obrnjene oblasti pa ne pride, ker nudi metropola poleg svojih investicij afriški državi tudi obilno "zastonj" pomoč: na eni strani pomoč v hrani, zdravilih itd., ki naj vzdržuje vsaj minimum eksistenčne ravni, ki naj vzdržuje potrebno afriško prebivalstvo vsaj pri čizljenju, če že kapital metropole nima tega namena; in na drugi strani tisto vojaško pomoč, ki je kompradorskemu režimu države potrebna, da parira izbruhom, če do njih kljub vsemu pride )ali da posreduje v imenu metropole v drugih afriških državah, če je potrebno). Končni rezultat je stabilen razvoj in stabilna država, stabilnost tipa Zaire.
V primeru primerov, če se kaj ponesreči, je vsaj vzdržljiv partner celo Sovjetska zveza, je mogoč modus vivendl tudi z državo z gospodarjem z Vzhoda (po besedah Jounga, delegata ZDA v OZN, so na koncu koncev tudi Kubanci v Angoli "faktor stabilizacije"). Za države brez gospodarja pa vsaj zaenkrat po tem konceptu v Afriki očitno ni prostora. To so pokazali boji v Angoli, in potrdil vdor In upor v Shabi.
Franček Drenovec 17. 5. 1977.
Kad je 17. svibnja 1973. godine osnovano riječko Sveučilište bio je to najbolj! znak da u SR Hr-vatskoj treba poduzeti sadržajnije korake u zadovoljevanju potreba pojedinih regija za visoko-obrazovnim kadrovima.
Istarsko-primorsko-goranska regija, sa pozamaš-nim privrednim potencijalom, odlučila je financirati one obrazovne programe koji su njen primarni interes. Institucije koje bi trebale osigu-rati potreban kvantitet f kvalitet stručnjaka u-družene su tako u riječko Sveučilište. Trenutno ga sačinjavaju: Medicinski, Tehnički i G rade vinski fakultet, Centar ekonomskih znanosti (Ekonomski, Hotelijerski i Pravni fakultet), Fakultet industrijske pedagogije, Viša pomorska škola, Pedagoške akademije u Rijeci, Puli i Gospiču te Viša ekonomska škola u Puli.
Medutim, novim Zakonom o vlsokom obrezovanju postaje jasno da formalno udruživanje ne vodi cilju. U skladu sa Zakonom valja pronači ‘ ;ve organizacijske forme rada, koje pretposta-vljaju korjenite izmjene, počevši od sveučilišta (svakog pojedinog) do katedri. Dakako študij iz rada i uz rad još i više potencira danas najbol-
U
ТШШС1Ј1
mlaaa sveučilišta bez kompleksa
★
# Sveučilište u Splitu je mlado (po-stoji tek pet-šest godina) i kao takvo ono se još uvijek nalazi u fazi rasta, sazrijevanja i pronalaženja novih formi' i sadržaja. Splitsko sveučilište karakterizira dosta dinamičan i brz, ali i prilično nesreden razvoj. U rje-šavanju mnogih problema evidentne su i neke pogreške, ali su isto tako uočljivi rezultati i tendencije s pozitivnim predznakom.
Prošla ie školsika godina (76/77) bila možda godina uzimanja zaleta, zagri-javanja, raščiščavanja nekih pitanja, postavljanja temelja za daljnji sve-straniji i brži razvoj.
Počet čemo s pozitivnim rezultatima. U toku prošlih dviju godina, a posebno minule školske godine u Sveučilište se, na bazi samoupravnih sporazuma, uspjelo učlaniti sve visokoškol-ske OUR-e i znanstvene organizacije na teritoriju zajednice opčiria Dalmacije. Na taj je način učinjen prvi korak u nastojahju da se objedini i organizira znanstveno-nastavni rad u hsokoškolskim institucijama. Dosta je toga uradeno i na učvrščivanju i oja-čavanju znanstvenog rada što je vidljivo (izmedu ostalog) iz edicija koje neki fakulteti objavljuju (posebno se u torne ističu PF iz Splita i FF iz Zadra). Na mnogim se fakultetima osje-ča novi pristup u znanstvenoj temati-ci, brojni profesori su se okušali u novim formama nastavnog rada (u torne osobito prednjače FESB, Kemij-sko-tehnološki i Gradevinski fakultet). Organizirani su i postdiplomski študiji za specijalizaciju, u čemu se Sveučilište aktivno angažiralo. Tako npr. na PF sprovodi se postdiplomski študij iz pomorskog prava i pomorske
S
tim da se predaje što večem broju iz-vanrednih studenata i na što više mje-sta, kako bi platna vrečica na kraju mjeseca bila što debija.
Uspjeh studenata nije doživio bitnih novosti. Taj »uspjeh« sastoji se u torne da ni polovica studenata ne zavr-šava študij u redovnem roku. Princip »godina za godinu« trebao bi onemo-gučiti nastavak takve prakse.
Sveučilište se sada nalazi na početku uskladivanja svih samoupravnih aka-ta sa ZUR-om i Zakonom o visokom obrazovanju. Pripremaju se i tekstovi samoupravnih sporazuma o udruživa-nju u Sveučilište i samoupravnih sporazuma o upravljanju na Sveučilištu. Sav taj posao vjerojatno neče biti napravljen u, za to predvidenom krat-kom roku. Ipak je realno očekivati da če principi ZUR-a i ZOVO-a pomoči racionalizaciji i integraciji študija na splitskom Sveučilištu i da če iduče školske godine biti manj e propušta i negativnosti, manje fraza a više konkretnih akcija.
ante kuštre
sveučilište u Splitu
temelji za brži razvoj
nizacijom rada zaposliti više asistena-ta, demonstratora itd. Dok neki profesori dobijaju i po dva milijuna(!) mjesečno (od visokih upisnina koje plačaju izvanredni študenti, jedan sat predavanja za izvanredne študente stoji dvostruko više nego redovno predavanje), na sve Strane se kuka kako nema para ...
Može se konstatirati da umjesto brige za stvarnu reformu nastave mnogi idu za tim da upišu što veči broj studenata (danas ih na Sveučilištu ima 14.183, od toga 8.639 redovnih i 5.544 izvanrednih) bez obzira na društvene potrebe i znanstvene kapacitete. Ne uzima se u obzir koliko se tim studen-tima može dati za uzvrat. To opet ne-minovno stvara negativne društveno--političke posljedice tako da sada i Opčinski komitet raspravlja o tome. Prošle školske godine opažen je pad nivoa nastave na redovnom študiju upravo zbog velikog priliva izvanred-nih studenata i otvaranja područnih fakultetskih centara u nekim dalmatinskim gradovima. Nastavni rad od-redenog broja nastavnika poprima oblik klasiČnog tezgarenja. Ide se za
Promatrano u cjelinl, medu subjektivne slabosti što priječe brži razvitak Sveučilišta mogu se u-brojiti sporo priiagodavanje društvenim prom-jenama, nedostatna društvena odgovornost onih nastavnika koji ponajprije brane osobne interese 1 gledanja, te uopče, nedostatan broj znanstve-no-nastavnih radnika.
Objektivno, največe poteškoče nastavnlcima, a pogotovu studentima prlčinja pomanjkanje prostora za rad i njihova ioša opremljenost. U pro-Bjeku na svakog riječkog študenta otpadaju manje od tri kvadratna metra prostora kojim raspolažu spomenute visokoškolske ustanove dok minimalni normativi za kvalitetan rad predvldaju od šest do dvadeset metara prostora po študentu, zavisno o odredenoj znanosti.
Spomenutome treba pridodati potrebu za objek-tima društvenog standarda studenata. Nije teško dokučlti da uspjeh studenata ovlsi i o tome gdje i kako provode društveni, kulturno-zabavni 1 sportski trenutak svoje svakodnevice.
Istina, mnogi od navedenih problema nazočni su i na drugim sveučilištima, pogotovu na onim mladim. No, usprkos specifičnih teškoča, ostva-rivanje reforme, odnosno Zakona o visokom obrezovanju pustilo je korijenje i na riječkom Sveučilištu a u nekim aspektima i prednjači (integracijski procesi, povezivanje s privredom itd.).
To je i dobar putokaz za budučiiost.
femando soprano
privrede, a EF i FF iz Zadra ima postdiplomski iz povij esti pomorstva, a Fakultet za turizam i vanjsku trgovi-nu u Dubrovniku postdiplomski iz.po-dručja turističke privrede. Na FESB-u je organiziran, u suradnji sa znanstvenim radnicima iz cijele Jugoslavije, a posebno u suradnji e elektropri-vredom Dalmacije, specijalizirani tečaj iz nuklearne energetike kojeg po-hadaju, 73 kandidata. Radi se i na formiranju visokoškolskog študija prvog stupnja iz područja ekologije. Inici-jativu za to dao je KTF, a odgovara-juči SIZ-ovi su je podržali, pa je u planu da s novom školskorh godinom taj študij započne s radom. Uspješno je završen, prije dvije godine započe-ti, postdiplomski študij iz oblasti za-štite i revitalizacije graditeljskog na-sljeda, koji je bio organiziran, u suradnji s Arhitektonskim fakultetom iz Zagreba i Zavodom za urbanizam i prostorno planiranje Dalmacije.
U toku je i rad na stvaranju centra za izučavanje i unapredivanje poljopri-vrednih mediteranskih kultura i za melioraciju krša, koji bi trebao nastati kao plod suradnje Poljoprivrednog fakulteta iz Zagreba i Instituta za ja-dransku kulturu.
Na listi pozitivnih rezultata stoji i izgradnja prve faze Gradevinskog fakulteta, koji več djeluje u novim prostorij ama.
Nedavno Je otvoren i nov! študentski dom, sagraden največim dijelom iz samodoprinosa gradana i uz finan-cijsku pomoč RSIZ-a za usmjereno obrazovanje.
Vrijedno je naglasiti da je s velikim uspjehom provedena obrada f»rvih pet tema za obavezno političko obrazovanje članova SK po programu CK SKH. Obrada se bliži kraju, ostala je još jedna tema koja če biti obradena do kraja ove školske godine. U planu je i obrada jedne izvanredne teme o jubilejima Partije i druga Tita.
Medutim, nije sve bilo sjajno... Tako npr. Sveučilište nije baš imalo ve-likog uspjeha u racionalizaciji i integraciji študija. Iako je više komisija s predstavnicima samoupravnih tijela radilo na integraciji FF iz Zadra i PA iz Splita, dogovor nije postignut. Isto se dogodilo s pokušajem udruživanja EF i VES iz Splita. Politička tijela i dalje inzistiraju na tome da se one-moguči udvostručavanje kapaciteta, te da se poboljša JrValitet znanstveno--nastavnog rada.
Krajem 76. godine donešen je sred-njoročni plan razvoja kojim se pred-vida organizacija Sveučilišta na bazi znanstveno-nastavnih centara u okviru kojih bi djelovali zavodi i instituti zajednički za sve ili za srodne fakultete (npr. Zavod za marksizam, za matematiku, za jezike itd.). Na tom principu Sveučilište bi se trebalo izgraditi kao zajednica srodnih instituta i zavoda, a ne kao skup klasičnih fakulteta. Medutim, realizaciji tog plana nije se prišlo na zadovoljava-juči način.
U materijalnoj i studijskoj strukturi Sveučilišta prisutne su velike praznine. Upadljiv je nedostatak sveučiliš-ne knjižnice i knjižnica po fakultetima, nedostaju i dokumentacioni centri, študentske radne prostorije, a u organizaciji studentskog kulturnog i sportskog života, od osnivanja Sveučilišta, nije napravljen skoro niti jedan korak naprijed. Študentski klub je več nekoliko godina zatvoren (prodan je da bi se namaknuo dio sred-stava za izgradnju Omladinskog doma) te študenti nema ju niti jedno mjesto u gradu gdje bi se mogli sa-stajati.
Društveno-politički život po fakultetima neujednačeno je razvijen, na vrhu se nalazi EF koji ima redovitu i uspješnu Marksističku tribinu, a po-četni pokušaji registriraju se i na PF. Postoji plan za osnivanje Sveučilišne tribine, ali je njena realizacija zastala (jedino je napravljen model plakata). Cini se da je osnovni problem nedostatak profesionalnog voditelja.
Sto se tiče samoupravnih odnosa na fakultetima uočljiva je izrazita pasivnost studenata, koji pokazuju kroni-čnu nezainteresiranost, nedostatak vlastitih stavova, manjkavo znanje o
Formiranje Sveučilišta u Osijeku normalna je posljedica intenzivni-jeg razvoja visokog školstva u Slavoniji i Baranji. Sveučilište u Osijeku osnovano je 1975. godine udruživanjem visoko-školskih ustanova, znanstvenih i drugih organizacija udruženog rada sa ovog područja. U 1960-toj godini formirana je Visoka poljoprivredna škola u rangu fakulteta, godinu dana kasnije Ekonomski fakultet. Danas u Osijeku djeluje još Pravni fakultet, Prehrambeno-tehnološki fakultet, Viša tehnička gradevinpka škola, i Pedagoška akademija. U sastavu Sveučilišta nalaze se i Viša poljoprivredna škola u Vinkovcima, Viša ekonomska škola u Vukovaru, i Viša komerci-jalna u Slavonskom Brodu. Pored spo-menutih visokoškolskih institucija, na području Slavonije i Baranje u sastavu Sveučilišta u Osijeku djeluje i Fakultet
atrojarstva i brodogradnje Zagreb — O-djel Slavonski Brod, a Muzička akademija iz Zagreba- organizirala je 1971. u Osijeku redovni študij prvog stupnja. U školskoj 1976/77. Viša tehnička gradevin-ska škola u Osijeku upisala je prvu generacij u studenata po nastavnom planu i programu Gradevinskog fakulteta u Zagrebu. U sastavu sveučilišta nalaze se i Poljoprivredni institut Osijek, Gradska knjižnica i Historijski arhiv u Osijeku. Prema podacima, u školskoj godini 76/7. na Sveučilištu študira oko 8000 studenata, od toga 65 pošto redovnih, dok ostali študiraj u uz rad.
lndex porasta broja studenata posljed-njih desetak godina iznosi preko 500 pošto. Prijelaz iz godine u godinu uspjelo je ostvariti 41 pošto studenata na fakultetima i 55 pošto na višim školama. Od osnivanja visokoškolskih ustanova, koje su danas u sastavu Sveučilišta, diplomi-raol je do 31. llstopada 1976. 6470 studenata. Študenti koji su diplomirali 1975--76, prosječno su študirali 5,5 godina (redovni) i 9,73 godina (izvanredni). Na sveučilištu djeluju tri poslijediplomska študija, na Poljoprivrednom fakultetu študij »Zaštita bilja, biljnih proizvoda i pre-radevina«, na Ekonomskom fakultetu »Marketing OUR-a«, »Poslovna politika OUR-a«. Treba navesti podataik da na jednog nastavnika u stalnom ili dopun-skom radnom odnosu otpada 23,45 studenata.
samoupravljanju, povode se za stavo-vima nastavnika, zakržljalog su kriti-čkog duha, statiraju ... Aktivna je, i radi, od prilike jedna trečina studenata. Ostali promatraju ...
Jedan od večih problema je i kadrovska politika koja se ne provodi ona-ko kako bi trebalo; uvodenje mladih, sposobnih i progresivnih ljudi još je prilično sporo. Takva situacija se pravda nedostatkom sredstava, što je o-čita hipokrizija, jer se istovremeno na nekim splitskim fakultetima ubiru deseci milijuna na račun prebacivanja norme, a od toga bi se moglo druga-čijom kadrovskom politikom i orga-
U■ BROJU 21/22 SL JE OBJAVIO INTERVIEW SA PROF. DR PETROM ANICEM, REKTOROM SVEUClLISTA U OSIJEKU. DONOSIMO IZVOD IZ TOGA INTERVIEWA. SL: NA PRAVNOM FAKULTETU SVEUClLISTA U OSIJEKU ŠTUDENTI MOGU POLAGATI ISPITE SVAKI MJESEC. SMATRATE I.I DA SE TO ODRAŽAVA NA KVALITET ZNANJA?
DR P. ANIC: »Ima n e što što čovjek mora shvatitl: Po-stoje udžbenlci 1 literatura, pa jedan dlo studenata mole tspite položiti i prije odslušanog predavanja. Ako je materija stvarno studlrao kvalitet znanja ne bi smio biti is pod prosjeka. Time je dana moguCnost studentima da blraju način studiranja. Ovlm načinom polaganja oiakšan je rad nastavnika, jer sada radi s dvije manje grupe studenata — onih na predavanju, i onih koji ispit polažu kasnije. To ujedno odgovara zahtjevtma suvre-mene nastave, što povečava kvalitet znanja. Ml idemo na to da ne unlflciramo problem studiranja«.
<• • ■)
SL: DA L1 JE ISTINA DA POSTOJI »KOMPLEKS« MLADIH PREMA STARIJIM SVEUCILISTIMA, ODNOSNO DA SU CUENJENIJI ŠTUDENTI KOJI ZAVRSE ŠTUDIJ NA
NEKOM OD STARIJIH SVEUClLISTA?
DR P. ANIC: »Nlkako. Ne molemo i nismo smatrali da su lošijl oni študenti koji su završili študij na manjem sveučilištu, več je pitanje kako ih prtvreda shvača i kako su to shvatill. Iskustvo i dugogodišnji rad starih sveučilišta ide u prilog njihove kvalitete, ali ne smljemo za-boraviti mnogo veči trud ljudi na mladim sveučilištima, jer upravo taj trud i volja nadoknaduju iskustvo. Clnje-ndca Je da u svakoj generaciji ima dobrih i loših stude-
nata i tako je to svugdje. Medutim, oni dobri po svojoj stručnostl i znanju ne zaostaju za istim takvim na sta-rijim sveučilištima. To potvrduje i člnjenica da veliki dlo završenih studenata s našeg Sveučilišta danas ima vrlo odgovorne funkcije u našem društvu, ali tradicionalizem i odredeni strah postoji 1 zato moramo tetri da sv! budu dobri i kvalitetni.	\
Ne shvačam člnjenicu da netko ide študirati Pravo, ili Ekonomlju u Zagreb Ili Beograd, a ima ih u Osijeku, jer razlika u kvaliteti ne postoji! Nastavni planov! 1 programi gotovo su jednaki na svim istorodnm fakultetima, 1 učita Iz udtbenlka iz kojih uče študenti svih tveučlllita, prema tome ne vidim neki opravdani razlog rangiranja tveučlllita. Študirati neki fakultet kojeg nema, za sada, u Osijeku., opravdano je, ali študirati van grada ono sto postoji u njemu, nema svrhe.« ■'
SL: S OBZIROM DA JE NASE SVEUCILISTE MLADO, KOJI SU NAJVAZNIJI PROBLEMI S KOJIMA STE SE SUSRETALI U DOSADASNJEM RADU?
DR P. ANIC: »Problema na Sveučilištu ima i bit če ih, bez obzira da 11 je sveučilište mlade ili starlje. Prije sve-ga, imall smo probleme organlzaclonog lipa koji su morali biti riješeni prije osnivanja a jot uvijek se ne rje-šavaju. Sada se Javljaju normalni, svakodnevni problemi u radu. Prevedba Zakona I reforme Jedan je od trenuta-čno najznačajnijih, no ne smljemo zaboravltl ni probleme vezane za daljnje perspektive Sveučilišta.«
pripremili: Ijlljana arsenič, mtodrag žugič i milan kamenko
nema tvoje zgrade a planirani broj studenata koji bi imall diplomirati ove ili naredne godine po svoj prilcl zgradu dočekati neče. U oštroj i ot-vorenoj raspri izneseno je i mišljenje da bi u
slučaju nesredivanja sadašnjeg kaotičnog stanja trebalo zatvoriti fakultet odnosno, do daljnjega neupisivati nove študente.
S mnogo više optimizma prate se integracijski procesi na pedagoškim ustanovama udruženim u riječko Sveučilište
Spomenute visokoobra?ovne ustanove morale bi slijedeče školske godine ujediniti planove 1 pro-
grame rada u okviru Pedagoškog fakulteta u Rijeci. Od pedagoških se akademija u Rijeci, Gospiču i Puli ova posljednja referendumom več izjasnila za pristupanje Pedagoškom fakultetu (u osnivanju). Od problema ponajveči je onaj oko uskladivanja nastavnih planova pojedinih katedri-Pedagoške akademije u Rijeci i Fakulteta industrijske pedagogije. Medutim, kako sada stvari stoje gotovo Je sigurno da če najesen riječko Sveučilište imatl novi Pedagoški fakultet u Rijeci.
nije pitanje našeg obrazovanja uopče — planiranje broja i profila pojedinih kadrova.
Moglo bi se reči da je sada na potezu privreda. Kolika je mogučnost da SIZ-ovi usmjerenog obrazovanja izvršavaju pred njih postavljene za-datke, ovisi i o uspješnom dogovoru dviju zainteresiranih strana — OOUR-a materijalne proizvodnje i OUR-a obrazovanja. Riječke potrebe u-pravo i govore o nužnosti što bržeg i uspješni-jeg dogovaranja.
Najbolj! primjer trenutnih nesuglasica svakako je slučaj oko osnivanja Ekonomskog fakulteta za pomorstvo. Prema sadašnjim predvidanjima Od-jel za pomorstvo i promet Centra ekonomskih znanosti trebao bi se udružiti sa Višom pomor-skom školom u Rijeci Naime, i jednu i drugu je ustanovu dosada financirao SIZ odgoja i usmjerenog obrazovanja u pomorskom prometu. U sveži novog programa novog fakulteta, koji još nije dokraja uskladen, predlaže se njegovo na-dopunjavanje novim elementima, koji bi uklju-Čivali i neke dijelove iz plana i programa Prav-nog fakulteta u Rijeci. Nesuglasice su medutim ozbiljnije i pitanje je opstanka jedne od visokoškolskih ustanova u Rijeci.
Navedimo i primjer nesrazmjernog planiranja koji je najuočljiviji na Pravnom fakultetu. Študenti koji če diplomirati ove, uz neke nezaposlene koji su diplomirali prethodne. školske godine, neče više tako lako nalaziti posao u rije.č-kim OUR-ima. Poseban problem predstavlja ve- ~ lik broj upisanih izvanrednih studenata kojih se, kao što je poznato, Zakon o visokom obrazovanju ne dotikavlje nijednim članom. Tako je pri redovnoj posjeti Republičkog sekretara za prosvjetu, kulturu i fizičku kulturu riječkom Sveučilištu bilo govora i o spomenutom fakultetu. Pomalo je nevjerojatno da Pravni fakultet
u rijeci
ПЕТРОПРСТ
ipyuen
иоршреил
копнеж
Во едицијата „Алфа" на Книжевната младина на Македонија веке шест години се појавуваат по две книги од млади авто ри кои дебитираат во литературата. Оваа едиција шест години ги пополнува праз-ннте простори на издавачката дејност кај нас по пат на анонимен кснкурс и прави своевидла одбрана на рнскантните чекори на творечкиот чин во вид на книга како ме рило за достигнувањето или како опоме-на за ндните цели во непрекинливите вр-виг.и на литературата и нејзиниот Бескрај. Годинава се појавија книгите на два мла ди автори, збирката раскази „Суша м ду-ша“ од Васе Манчев и збирката поезија „Полемика" од Милош Линдро.
ВАСЕ МАНЧЕВ доага во македолска-та литература, cera веке заосталат зад книгата „Суша и душа" а пред тоа некол-ку години расфрлен по весниците и'спи-саннјата („Студентски збор“, „Политика", „Нова Македонија", „Стремеж“, „Разгле-ди", „Современост", „Студент", „Градина" и др) третиран како чудо, не свакан или свакан како натура која извира од невид лнвите реки на националното и универзал ното битие, наречуван жедник ве сушите, бродар низ поплавите во времето и морни чавата егзотика на Светот шго ни го при кажува. Тој, Васе Манчев легитимиран е пред нас со својата душа со своите немер ливи водни суши.
Македонската проза добива авгор кој соединува многу димензии на интелектот и на изворот вајајки ги во воздухот како голем, дијалектичко — метафизички цвет кој мириса отаде сите далечини, отаде границите на нашиот конвеционален ре-зон, кој сепак знае да се запраша: Ама че-кајте, кој е тој, Васе Манчев?
Милош ЈШНДРО со сволге песни се појавл во повеке списанија мирно и не секојдневно, не во баналната, туку во нај-длабоката смисла на зборот. Тој дојде со своите полилеми како лној Кафклн јунак застанат пред портите на смртта, загрл-жен за Светот како балон од сон и мате-рија од илузии и вистини.
Cera е ред да се залрашаме:
— Вие, Васе Манчев, Милош Ллндро, кои сте, како сте и зошто сте?
В. МАНЧЕВ — Јас сум од село Робово. Струмичко и светско. Го носам како гро-зоморно прекрасна амалија во сонот н во јавето додека се скнтам низ пусгошот на Универзиумот. Јас доагам за да кажам дека не е несрекен само еден народ туку Човеког зарастел во Сезмллосните закони на природата и распнат над Бездната помегу своите нагонн и својот разум, ка-ко две сили во вечна борба.
М. Ј1ИНДРО — Тргнав од „Синовисо-киот" крај на оваа земја. Од едно место во близината на древниот Охрид. Ја поне-сов сетаб лажена синсвина собрана во очите и сета метафизичка глувотнја ната-ложена во регионскиот ген. И се подло-жив на судбинската предодреденосг која ја бараше исклучиво фундаменталноста во гледањето и безпоштеденоста во мислење-то. Еден по еден пагаат превезите над ма-теријалното (студирајки ги екзактнпте науки) а до недоглед се разграиува праша-њето во духовното Наместо да дојде до
II
Г*рл
• џ ш
средување и конвергентно втопување вс Единственото, застрашувачки расне Ди-вергентното. Овие неколку стотини напиша ни стихови се напорот вложен да се пре мавие колку личната толку и заедничката ситуација, за која само инаетливиот ол-тимизам зборува дека не е безизгледна.
— За што ја сметате литературата, за заспана убавица, или за гневна понор-ннца?
В. МАНЧЕВ. — Литературата е недовр шена слика на волшебните простори на човековиот дух во кои стои со векови и ги истражува безбројните тајни на сво-јата тажна убавина и весела мака. Таа| слика нема рамка и никогаш не.ма да блде готова.
М. Ј1ИНДРО — Сигурно су.м некаде во близината на саркофагот од „Заспана-та убавица". Но, не ја гледам како кило вите што се нејзина прлдружба. Во интер валот на нејзиниот сон ние сме два све-та, два најспротивни ентитета. Таа го и.ча својот сон, јас неговата претстава, и, ба-рем до оној миг на будење од нејзина, однссно бегање од моја страиа, таа прет-става ке биде моја светлина и моја безд-на.
— Што направн и што треба да прави Македогската литература „за однапред"?
В. МАНЧЕВ — Македонската ллтерату-ра од кафезот на својот .урак порадл тра-гичното историско минато ка Македопски от народ, по Ослободуван.ето со некон дострели, особено во поезијата, се вмвна до највпсокнте уметннчки неба, на најраз виените литератури во светот.
Таков речиси неверојатен скок маке-донската лнтература успеа да направи, благодарение на корените, што длабоко ги пушти во неисцрпните кладенцн на на-шето усно и пишувано фолклорно наслед ство кое според своите уметничкп вреднос-ти е единствено на светот.
За да може македонската лнтература да блесне со уште посилен уметнички сја.ј, таа во иднина никако не смее да се одвојува од тие благородни, древнн изво-ри иа иепресушна убавина.
М. ЛИНДРО — Со векови на овие ма-кедонски просторн се акумулираа твореч ките можности на нашиот нескротлив дух.. Овде — онде низ минатото занскруваа непомирливите, за да во последните не-колку десетилетија дојде до едсплозија на дозволениот македонски збор. Во един-налет беа претрчани правцлте н епохите на европската дитературна исгорнја. Но далеку сме од констатлрање на една до-волност и потполност, и tokmv во таа на-сока ја бараме смлслата на литературана| егзлстенцлја во денешната, дозволете, безефермермост.
I	Јордан	ПЈТЕВНЕШ
Жолт цвет сонот urro го кити. Најтлв-ка молба на висовите да не ги заборава.м. Заради неговата интимност со приземниот воздух, ннз срцево претрчуваат плашливи срни.
Оваа ретка убавина е блиска роднина од пограничните области на смртта. Во неа е здкплена цела шума спомени: питом густеж на детството во кој безнадежно се губам.
Ме затвораат зборовите како птииа во кафез. Минатите времиња сиромашно ме , хранат.
Далеку сум, а мојата душа со скриена надеж се милува, ноке скитајки по горите.
ipeuiHu	cbe
и upecbeiu iii
• Мегу другите што беа први и Вие, другар Јаневски, го понесовте товарот на македонската современа литература. Го за-почнавте со личниот литературен опус вре-мето на сивремението и еманципадиЈата на македонското литературно кажување, кое секако е голема и неповторлива одго-ворност и заслуга.
Вашето име само за себе претставува огромен есеј за животот, и се во тој жи вот, од не.мир до творечката ерупција, што нн се наметна со своите разновндни жан-ровски објави. Кажете ни нешто токму за гаа Ваша творечка еруптивност?
— Kora се погледнат книгите под мој потллс и кога делумно по нешто се пре-листа и по нешто се лрочита, .чоже да се добие влечаток дека се работи. како шго ве.тште, за една ерупција. Точно е, во мо-јата ллтература се борат, живеат, се тете-рават, се разалнуваат, пагаат во свои н ту-гн прлмки безброј ллчности што се двн-жаат ннз вековл, низ секакви лр>едели, нз-мнслени н реални. од најбезначајното сел-це до неодгатлнвоста на овој или оној кон-глнент. Достатло е една ваква брза конста-тацлја ,па да се лзвлече заклучок за ЕРУП-ЦИЈАТА. Ако кон сето тоа доаадеме дека, посебно да кажеме, во „Евангеллето по Итар Пејо" ме прлвлекувала судблната на грешнлте светлл л пресветлте грешници л зарадл еден влд де.млстлфикацлја, гале-рлјата на ллчностлте во секаков предел л во секаков декор, уште повеке се дополну-ва. Но, ерупцлјата осталува како случај, како еден влд експлозлја на духот л духов нлте погребл ла авторот ллл како прег-поставка. Превлсока ke е лотата ако прлс-талам на едно објаслување. Мојата литера-гура е плод на едла органлзацлја која про-дира во јазлкот, во стллот, во комлозлцл-јата, таа гл истражува пслхолошклте л со-цлолошклте коордллатл, гл бара нотлте ла невиденото л нечуелото, секогаш со намера да соопштл една ВИСТИНА.
• Ликовите од Вашите страници одат во револуција нлн се против неа, тие се отугеки, сами, понекогаш свртенн само кон себеси, имаат свои причини и толкува-ња во кои се меша општиот идеал и соп-С1вениот импулс?
— Од првото објавување на романот „И бол л бес" ваквл ллл сллчнл прашања за веснлкарсклте колонл веке .чл се поставу-валл. Но бездруго, моите одговорл вашлот млад члтател ле можел да га прочита, да ги чуе и да гл влдл. А јас, колку и самиоД себесл да сум сл здодевел во повторување-IO. ке се облдам нешто да кажам.
Некој веке рекол дека се во ВОЈНАТА лма сврја судблиа, и камелот, н дрвото. Бездруго, најмлогу од се ЧОВЕКОТ. Во ед-на ваква балканска земја безброј патл тој човек е соочуван со крвавата глежавата, чумосаната, барутло празнооката смрт. Во последната војла тој човек, повеке од кога л да било, ја видел смртта л се облдел да и се слротлвставл. HO КОЈ ЧОВЕК? Без-друго секој, спочлат во романот, и парти-залот, л четнлкот, и завојувачкиот војнлк, н селанецот. Се нашле на овој балкански камел, се засакале или се замразлле, се суд риле, му се повллувале ллл му се слротлв-ставувале ла војводата СТРАВ. И така, во едел ден л во една нок, л пагк во еден ден, се испреплеткале секакви врвлцл, со боја на крв врз мразот, л врз карплте, многумл-на од ллв да отлдат од ово.ј свет, а нај-млогу л најтешко шестмлната од нелолна-та партизалска десетлла, кол романот гн прославува со посеблл некролозл. Зашто секој што живеел треба еднаш да биде СПОМНАТ. а лам ле лл е сеедно за кого како ке говорлме.
• Романот „И бол и бес" е роман за животот н смртта или како критиката ке го експлицира во „нешто за острицата на ножот" на која се наоГдат лугето — раз-делени од несватливата, непојмна бездна и пустелиЈа. Токму, тоа на страниците на Вашата проза и дава една извонредна нн-дивидуална димензија каде што подедиак-во може да стане збор за дилемите на лич-ностите, за етичклте правила на егзиспфа-њето...
— Ако во ромалот лугето се жлви, сеед-но од која страла на гранлцата од живо-тот л смрпа да се лаогаат, тогаш сме ја постигнале целта. Не л прилагам на кате-горлјата темнл песлмисти, но би сакал жлвлте л мртвите лица од ромалот да ме надживеат и само поиекогаш да ме извле-куваат од заборавот, па макар и за добро, како што вели едон парлскн реаллст на ма-глката.
Не сум прнврзеллх ла најстрогата по-делба на личлостлте, но бездруго хои л да се чле ллчностл веке се дел на гобленот: а) ДИЈ1ЕМА — како да се одживее живо-тот рдзи и тогаш кога потсвеста е блокл-paii 1 од заблуди, во прв рн*д на muie што ке лосетат по несвоја грутка земја, б) Bene самата дллема urro ia сломнав зафака дел од проблемот на Ј1ИЧНОСТА која под елка кожа лосл друга а можеби и трета, сето тоа да бара одраделл дешпфрл>раља на човечката мнсла л психа и в) сето тоа uito го спомнавме да го вклучи во ребе и ЕТИЧКОТО, но лајчалку преку паролл ла авторот л ла неговлте ллчности. Зашто сложеноста ла личлоста, освел спомнатите категорни, садржл и секакви други ткае-л.а, налевања, верл, искушенлја ...
• Далн Вашите ликови, Вашите кни-сокнте и мрачни порти на сомнението. Да-жевни јуи^ци понекогага Ве водат кон ви-ли тргаш гие се бунат, се свртуваат од Вас?
1решници
— Недовршени се олие автори што не се обземени од сомневања. Годлните чо-века го отргнуваат од воденото огледало на Нарцлси и токму порадл сомиевањата во себе и во делото не му овозможуваат да се удави во попустиот обид кога ке са-ка да го прегрне својот одраз во длабока-та вода.
Сега веке ја исклучувам мрачлата сли-ка на сомлевањата. Авторот, секако, мора да се ладраонува себесл ВЧЕРАШЕН, за-што секоја слаба книга, што бл дош-ла од неговото перо, би одзела и дел од вредаостите на вчерашните на-писи. Ова не е некоја констатаци-ја која и други не ја знаат, а сепак животот избришал многу автори чли де-ла пагале и заради лажлата позлата, зара-ди измлслела гневност, заради спротивста-вување на животните нужности и текови.
• „Вистинската поезија е како еле-мент, едноставна и непротолкувана. Да ја трансформираме во рационални поими секогаш со еден дел, е попуста работа", како што изјави еден наш теоретичар на литературата. Дали според Вас, другар Јаневски, имајки го предвид Вашиот ли-чен поетски опус, би значело оти светови-те на поезијата се секогаш необјасниви и по тие големи аиализи секогаш останува нешто недоречено, нешто скриено што не се открило и што не може да се открие?
— Поезлјата е вид комуникација и ме-ле не ми припага филозовсклот трон од каде ке мудрувам и ке создавам одредени млстерил. Влстинската поезлја се сака и се прлфака речиси од секој читател на овој ллл оној начин. Сведуваљето на од-редени канони им е својствено на оние луге кои, свесно или не, се обидуваат да му земат дел душа на лирскиот наплив на поетот. А кога тоа ке го сторат, на поезијата и одземаат две душл. Мене во поезијата, лично, ми е близок суровиот збор. Кога еден младински театар го пос-тавл на сцена „Евангелието на Итар Пе-јо", по претставата во „Света Софлја" еден ТВ коментатор ги повика гледачите да му свртат грб ла ваквото Евангелле и да му се вратат на вистинското. Таква една нес-маслост не го уби тој театар. Тоа беше облд да се убие клигата, но за да не биде случајот и денес коментиран, еднаш кон ова „Евагелије" ке го додадам вториот дел, за кој дадов најава пред леколку години, под наслов „Астропеус". Комента-рлте доагаат и одат во својот неврат. Вис-тлнската литература, кога е тоа, осталува.
• Да разговараме малку, другар Јанев-ски, за современата литературна критика. Во денешната современа светска кри-тичка мисла постојат два става: Од една страна се „критичарите на знаењата" (ка-ков што е Жорж Пуле, на пример, коЈ на делата нм ја бара смислата), а на дру-гата (каде прнпага Морис Бланшо) — се оние кои, тежнеат делото да го извлечат од светот на смислата.
Дали задача на критиката е да го пот-тикне говорот на делото или да го пот-тикне неговото молчење — или двете за-едно?
ЈАНЕВСКИ: — Критичарите млслат де-ка можат да бидат мерник, бездруго не еднаш повлкувајки се на сојуз со читате-лот. Не сум склон кон објаснувањата за мерникот, зашто кога би плшувал за своја книга, како лошо расположел крлтлчар, би можел да ја орам, да ја преорам и да ја разорам. Тогаш би рекол — ете вака се постапува со лоша книга. Ко, кога би имал групашки сојуз со самиот себеси, во таа кнлга би лашол на еден можсби л лреза-селен начрл многу повеке вредлости от-колку што влстински би ги видел.
• Дали по Ваше мислење постои мери-ло за киижевното дело?
— За критиката тешко мл е да гово-рам. Да се огорчувам нема нлкаква смис-ла, да ја пофалувам би било на еден лачин ако не поткуп, тогаш ненужло додворува-ње. Можеби не ја следам многу, но може-би таа е таква како што ја лаправила пс-големлот дел од литературлата продукци-ја кај нас. Има критлчари кои ми се при-фатливи, и гл има кои тешко се оттргну-ваат од еден догматизам, од прости причи-ни што не сакаат или не умеат творечки да ги преиспитаат сволте стари и заста-рени вреднувања. Сепак, да ле ги судиме онле што ни биле судии и да ги оставиме самите да живеат, да останат, или како многу нешта во животот да отидат.
• № ннтересира, кои три насловн иа книги моментно се наогаат иа Вашата ра-ботна маса?
— Неколку кииги: за камснот, негово-то потекло, неговата потреба да се отсо-нуваат секакви облици, за дрвјата домо-родни и бизарно несфатливи во тропски-те и други прсдели и мојот лајнов наслов „Ковчег", книга за живејачката на каме-лот, на коренот, на човекот, гледанл во широк времелски распон, од едно минато до лекој иден век.
Разговорот го водеше: Лнлјана ДИРЈАН
Сакав да тн го покажам роднлот крај: слромашнл села во кои се ронл црвеница од фасадите. Нашиот стлсок беше топол како во пролег додека зујат пчеллте, а снежните трагл се завеваа по ридовите со емрека и шллест камен ...
Cera е минато тој лековлт ден, таа зима, и ние неутешно сме сами. Да не се заборавиме во писмата мм пракаш малеч-кл сонца urro одва тежат неколку грама. Место одговор, чекаш во собата да влезам.
Јас уште не се вракам а голку многу сакам, па детеллк ме препознаваш во па-реата ла чајот.
Овде е високо земјата во молк со плач од народи и многу светлини прадедовски зборови нцз сребрени спомени.
Овде е високо со ридови — кругови незгаснато минато и многу остатоци од денови — шумови.
Овде е високо и плачно отворено со оловиа жалост на тргнати патници ао вечна иемост ио пебесни арвици.
(UKD1
PUT3M
Ltt
ориентот
Висчнч висини овде ослепенч
ип>ма на страв таму нче собранч
каде е каде е острата чзмама
цврстиот деч со канонскч тчшини
и птиците чзгубените во небеса ужаснати	\
со тагата со тагата горе под саетлоста
а очајот ОЧАЈОТ! со тактот на вечноста.
Мчлош Лччдро
универзитет »вељко влаховић« у титограду (овога прољећа)
рамлп за нераднике подако подо
У радним одајама пет универзи тетских јединица које се баве шко ловањем стручњака за рачун при вреде (Економски, Технички и Пра вни факултет у Титограду; Наста-внички факултет у Никшићу и Виша поморска школа у Котору;, већ, је успјешно почео да се „одо маћује" Закон о удруженом раду. Међутим, проблема има...
В[изом манифестација и програ-ма Универзитет „Вељко Влахо-вић“ у Титограду на свечан и ра-дан начин обиљежава 40-годиш-њицу доласка друга Тита на че-ло Партије (СКЈ) и његов 85-ти рођендан.
Савез комуниста је постао водећа снага на Унивезритету, међутим, неопростиво је мали број студена та укључен у рад Савеза соција-листичке омладине. Зашто су ван ССО и, како убрзати процес за вршавања студија, који је овдје, на жалост на дну л>ествице европ ског просјека — питања су о ко јима cg овог прољећа озбиљно го вори на свим радним састанцима свдашњих академских грађана.
Преко научно-истраживачких м нститута (У саставу су Универзи-тета) Црна Гора успијева задње неколаке године више, него стоље ћима раније ,да стави науку у службу удруженог рада и радног човјека. Установљавањем Црного рске академије наука створени су ■ повољни услови за потпунију нау чну афирмацију људи са овог посног крша и њихових дјела, ко ја већ деценијама у југословен-ској науци заузимају видно мјес то.
Формирање Универзитетског кул турног центра и СОФК-е Универ зитета отварају се, доскоро чврсто забравл>ена, врата културном ама теризмуи спорту, а лист „Универ-зитетска ријеч“ већ десет годича
вјерно служи својим читаоцима, полако око себе окупља издавач КУ дјелатност Универзитета и врше се припреме да већ у наре-Дној години почне да излази два пут мјесечно. Његова заслуга је што је на својим страницама „от крио“ цијелу једну стваралачку ге нерацију...
Новости, дакле, овдје има много. Простора ,ипак, мало да се све то саопшти, у неколико репортеи ских потеза, вршњацима по млало сти са других југословенских уни-верзитета. Ипак, по фином но-винарском обичају пођимо ред-ом...
Вријеме великих иницијатива
О нашем домаћину — црногорском Универзитету „Вељко Влаховип" познати су сви основни подаци. Преко шест хиљада редовних сту дената и. 7.094 ванредних. Универ зитет је основан 1974. године, а*го дину дана касније добио је име великог револуционара из ровач-ких врлети. Сада у саставу Униве рзитета раде 4етири факултета, је
дна виша школа, три научна ик ститута, 4 студентска дома са 1.500 мјеста за студенте. Занимљиво је да су од Унивезритета старије не ке његове јединице по 35 и више година. Рецимо, Пољопривредни институт Титоград слави ове године 40-годишњицу свог постоја iba и рада, Историјски институт прославља 50-годишњицу „Истори јских записа", Педагошка акаде мија (сада Наставнички факул-тет) из Никшића три деценије рб разовања учитељског и наставни чког кадра. Ово прољеће још про тиче у знаку активних припрема да се овако велики јубилеј на достојан начин обиљеже.
Иако је, пак ,ријеч о младој уни верзитетској установи, макар и мало да се „уђе“ у њену трогоди шњу активност под заједничким кровом. Већ су сада створене доб ре основе и отворени путеви сло бодној размјени рада. Социјалис тичка Република Црна Гора је по ткрај прошле године донијела и Закон о високом школству, а Уни верзитет који сада упошљава 256 наставника, средњорочни програм развоја до 1980. Напорима удруже не привреде обезбијеђена су сре дства за подизање функционал них универзитетских просторија у Титограду. Радови, упркос честим застојима удружене грађевинске перативе ове Републике, за сада и ду добро и већ се виде нови про стори, лоцирани у најљепшем дије лу новог Титограда (преко Мора-че), гдје ће бити смјештени бази чни блок Техничког факултета, У ниверзитетска библиотека, Ректо рат и Универзитетски културни центар. Протекла година биље жи се још и као година у којој је највећи дио ових великих ини цијатива почео да живи, или је пак оживотворен.
Которске (добре) поуке
Овдје се даље изграђивање дру-штвено-економских односа у са моуправним интересним заједни-цама образовања и науке, на бази слободне размјене рада, јавља као окосница спровођења Зако-на о удруженом раду у овим дје латностима у цјелини.
Како је недавно указано на је-дном савјетовању у Титограду (за-једнички су га организовали СК ЦК и Вијеће синдика-а Црне Го ре), праве слободне размјене ра да још нема у довољној мјери. Ма ло се даље пошло од старог бу џетског начина финансирања, а удружени рад за сада доста оти дљиво саопштава своје потребе за профилима кадрова што их Уни везритет за потребе привреде тре ба да ш^олује.
Слика стварног стања, наравно, не би била цјеловита ако се не ка же још да је и сама дебљина ве зе удружени рад — образовање ра зличита у факултетским центри-ма (Титограду, Никшићу и Кото-ру). У Титограду је за сада још и понајтања, иако би нормално би ло очекивати да тако није, јер овдје је и концентрисан, заправо, нај
продуктивнији дио црногорске привреде, Котор, међутим, пред-њачи. Овомјесна Виша поморска школа припрема кадрове за потре бе поморске и туристичке прив-реде и сви свршени студенти нау тичких одсјека по завршетку сту дија се обавезно и запосле. Не чекају, као хиљаде њихових врш њака са других школа, на посао. Њихова радна мјеста су већ го дину —двије раније планирана у которској „Југооцеанији", барској „Прекоокеанској пловидби", Бро доградилишту „Вељко Влаховић“ Бијела, Ремонтном заводу „Сава Ковачевић“, или другдје.
Много раније, прије доношеша Закона о удруженом раду овдје је и успостављена овако чврста ве за привреде и школе. Зато у Ко тору, бар што се овог дијела обра зовања тиче, није постојала потре-ба за оним, како га често на нови нским ступцима квалификујемо, „престројавањем на личчји Зако на о удруженом раду“. Слична је ситуација и у Никшићу. Све сту Денте који дају редовно испите на Металуршком факултету сти пендира Жељезара „Борис Кид рич1' и њих по добијању дип-ломе не муче бриге како пронаћи радно мјесто. Насупрот овоме сто је подаци да на Правном фак!ул тету у Титограду студира (што редовно, што ванредно> скоро по ловина студената Универзитета „Вељко Влаховић". Тачније 5.500 Педагошка академија на неким својим групама, такође, већ неко лико година „избацуј е“ суфицити-ране „србисте и историчаре“. Ка ко ће се и када они запослити то сада нико овдје не може поузда но да каже. Зна се само да они који ову проблематику треба да рјешавају и даље вјерују да ће и садашњи студенти Универзите-та, као и њихови претходници, за вршавати студије са којом годи-ном закашњења, До тада ће се, како тврде они, већ наћи неко рје шење. Ми у то, наравно, не вјеру јемо, а неке овопрољећне иниција тиве на то још више обавезују.
Уклапање у југословенски просјек
Потомци славних предака који ов-дје штампаше и прву књигу на Балкану (чувени ОКТОИХ) одају данас знаке људи којима култ сти цања знања и дипломе нијесу као некад на баш високом нивоу. Чу-дно, зар не, ако се још зна да се у неким црногорским предузећи-ма, кад је ријеч о награђивању према раду, још увијек плаћа ди плома, а не рад. Но, један овакав утисак намеће увид у постигнуте успјехе и резултате студирања на Универзитету „Вељко Влаховић". А кад je о овоме ријеч неке Opojne, ипак, не могу бити заобиђе не.	г-
На примјер, од 1960. године до о-вог рапорта на факултете и више школе Увиверзитета уписало се равно 30.000 редовних и ванред-них студената. Статистичари су израчунали да од броја уписаних
студената, који су до сада треба-ли да заврше студије није дип ломирало 70 одсто.
Током посљедњих пет година укуп на пролазност генерације редов них студената креће се на Економ ском факултету од 12,3 одсто до 18,7 одсто, на Техничком факулте ту од 3,7 одсто до 12,5 одсто на Правном факултету за прву ге нерацију 16 одсто, а за другу 43,5 одсто на Педагошкој академији о-ко 80 одсто, изузев за последњу ге нерацију чија је пролазност знат но нижа и износи свега 38,7 од-то.
Ако се узму у обзир и подаци да је у истом периоду трајање сту дија дипломираних студената на Економском факултету било 4 го-дине и 10 мјесеци, на Техничком 6 година и 10 мјесеци, на Педагош-кој 4 године и на Вишој помор ској школи 3 година и 8 мјесеци, и зводи се мало популаран закљу-чак да је високошколско образо вање (на Универзитету) у Црној Гори веома неефикасно, иако је на висини југословенског просјека.
—	I
— Ефикасност студија, међутим, није била довољно присутна у ра ду основних организација Савеза комуниста и ССО. каже/ Миодраг Вуковић, студент проректор. Оста јало се на површини проблема тике, резултати рада су оцјеши вани уопштено и без конкретиза ције одговорности, а из таквих разматрања произилази обавеза комуниста за боље резултате. Но, они до скора ни у својим органи зацијама, ни шире, нијесу иници рали конкретне акције на овом плану. Није чак забиљежен није дан случај предузимања стату тарних мјера одговорности пре ма комунистима, било студентима или наставницима, који не изврша вају савјесно и квалитетно своје радне обавезе и који својим дје ловањем умањују општи ниво ефи касности студија. Такво понаша-н>е је чак довело до тога да (Ју по једини наставници веома мало у радном контакту са студентима и скоро су незаинтересовани за њи-хов успјех, па се и сами комунисти
— студенти о успјеху у студира-њу мало разликују од остале сту дентске младежи. Неки подаци, што их ових дана саопшти Пер ко Вукотић, секретар УК СК, на очигледан начин то и потврђу-ЈУ-
На Техничком факултету, рецимо, 29,2 одсто студената — комуниста редовно прелази из године у годи-ну студија, а пуних 70 одсто заос таје. За Економски факултет ни јесу изведени сви подаци. Но, зна се да је укупна пролазност кому ниста из генерација редовних сту
дената уписане школске 1974-75. године од прве до треће године свега 30,8 одсто. Будући правници су, иако имају најмање услова за рад (посједују за сада свега дви је учионице...) изгледа најбољи. Школске 1975. године 65 одсто сту дената — комуниста уписало је наредну годину студија, а 35 од
сто, односно 205 студената — кому ниста је само те школске године заостајало у студијама. На Педа-гошкој академији је прошле годи не завршило одговарајућу годи-ну студија 73 одсто комуниста, а на Вишој поморској школи је тај проценат .88,7 одсто.
Ако се још зна да на факулте тима и вишим школама Унивези-тета „Вељко Влаховић" има бли зу 2.000 комуниста из редова сту дената, што од укупног броја представља 27,4 одсто. а на не-ким факултетима се тај проценат креће чак до 36,8 одсто међу редо вним студентима ,онда произилази да би укупна пролазност свих студената на Универзитету била двоструко већа ако би само сви студенти — комунисти редовно прелазили из године у годину сту дија. Ту, заправо, и леже основне „у нутрашње резерве" до сада неак-тивиране и највеће шансе да ре-форма школства успије. Одавде се извлачи и један од најважни јих праваца акције у ОО СК на повећању ефикасности студија, којим се на основу сагледавања по јединих резултата морају кому нисти поставити и сасвим одређе ни захтеви у погледу елиминиса-ња „субјективног фактора" као услов ниске ефиксности студи ја, којим се на основу сагледава ња појединачних резултата мора ју комунисти поставити и сасвим одређени захтјеви у погледу ели минисања „субјеткивног фактора" као услова ниске ефикасности студије.
Реализовати бројне идеје о ефи касности студирања, које су се ових дана чуле на сједници Уни верзитетске конференције СК, која је расправљала о ефикасно сти студија на нашем Универзм тету, биће одиста највећи допри-нос укупној акцији која се ов дје води у реформи школства. Јер, овДе постоји поодавно и јед-на лијепа теорија (нијесмо сигу-рни да ли је баш овдје настала) ко ја вели — да учење није личла ствар, већ и прворазредна, друш твена обавеза сваког студента. Комунисти Универзитета су се на овој сједници УК СК заузели да је овог прољећа и оживотворе. На-значене су и мјере' чијим спрово ђењем треба да се поправи ефи касност студирања. Комунисти су најприје себе обавезали на рад и дисциплину, а акцију објеручке прихватају и друге „субјективне снаге“. Прелази се и овдје пола-ко на режим студија „година за годину". Почетни резултати охра брују. Савез комуниста, чини се, из свих ових акција излази оја чан, а црногорски Универзитет, хтјели ми то да признамо или не, успјешно се ипак уклапа у југос ловенски просјек студирања.
Културне активности
Ово прол>еће одиста протиче у знаку нових иницијатива. Знат но је оснажена материјално-кад ровска и институционална основа културног рада, стекли су се бо љи услови за демократизацију ку
лтурних токова. У развоју црного рске културе и културе припад ника народа и народности који живе у Црној Гори. Универзитет има незамјењиву улогу. Студеч-тска омладина се не креће само у оквирима својих факултета и ви ших школа, већ своју афирмаци-ју тражи на ширем плану: пове зивању са другим структурама младих.
С посебном озбиљношћу органа управљања и друге одговорне ст руктуре на факултетима и вишим школама размотриле су и питање уграђивања у наставне садржаје марксизма и самоуправног соција лизма, у још већој мјери, него је то било у ранијем периоду. У на ставне планове свих наставно-нау чних јединица утврђени су као основи и фундаментални предме ти: основи марксизма ,марксистич ка филозофија, политичка еконо мија социјализма, друштвена сво-јина и самоуправљање у удруже ном раду, марксизам и право и др. Осим тога наставни садржаји и свих других дисциплина обогаће ни су законитостима марксисти чке науке научног социјализма, а већ од ове јесени се планира о тварање катедре за марксизам на наставничком факултету у Ник шићу
Млади људи Универзитета су се изјаснили овог прољећа да радом и цијелим низом пригодних мани фестација које ће трајати непре кидно до краја године, обијеле-же 40-то годишњицу двласка дру га Тита на чело КПЈ-СКЈ и њег-ов 85-ти рођендан. Ова година је проглашена за годину успјеха сту-дената.
Вријеме акцијашко
Рампа за нераднике на Универзи тету „Вељко Влаховић“, говоре бројни извори, полако пада. Овог прољећа брже него икад раније, И једногодишња упорна пригова-рања, са разних страна, омладини Унивезритета да није довољно ак тивна у својој организацији, ура-ђајУ првим плодовима. Полако ос-таје иза нас вријеме кад је више студената било у организацијама Савеза комуниста, него основним омладинским организацијама на У ниверзитету. Четири протекла мјесеца ове године још представ љају и вријеме активних припре ма кроз бројне организационе а-кције, да се што већи број мла дих акционо веже за ССО и учла ни у организацију. Уочи Дана младости извршиће се на свечан начин њихов пријем, на свим уни верзитетским јединицама, у ССО. Пвадесет петог маја биће свеча но пуштена у рад и прва студент-ска радио- станица у Црној Го ри, коју су у својим радним ка бинетима направили студенти еле ктро-технике.
У Никшићу су од 8—10. маја, уз учешће 500 најбољих спортиста свих факултета и виших школа из Црне Горе, успјешно организо ване XIII спортске игре студената Универзитета „В. Влаховић": На савезним радним акцијама широм земље, ове године, учествује 150 најбољих акцијаша Универзите-та. Број пријављених за сада, ме ђутим, је далеко већи.
Књижевна и музичка омладина на универзитету овога прољећа о купљају по први пут више од 500 младих стваралаца — аматера. АКУД „Вук Караџић" из Никши ћа успјешно се представља извед бом Горанове „Јаме“, а Експериме нтална студентска сцена и АКУД „Мирко Срзентић“ у Титограду својим прегалачким радом и пос тигнутим успјесима увјеравају да је дан када ће и званично биги формиран Универзитетски кулгу рни центар врло близу. Формира-НаОм Универзитетског СОФК-а вр ше се припреме за увођење наста ве физичког васпитања на све факултете.
Лист „Универзитетска ријеч“, ко ји све ово јавл>а, издаће ове годи •.с свој број ,а идуће ће прослави ги десетогодишњицу непрекидног излажења. Преко 20.000 „шлајф-ни‘, претворених Гутенберговим проналаском у праву новину, сво јеврсна су и успјела хроника да на који еу прошли, дана које жм вимо и оних који ће тек доћч. Написало их je о животу и раду црногорске омладине равно 2.760 младих стваралаца, студената, ра дника .политичара, средњошкола-ца, пјесника, књижевника..., од којих је, велики број познат у својој професионалној бранши. То је, заправо, само дио његовог сла вл-еничког биланса. И још много тога...
Ово прољеће на Универзитету „Вељко Влаховић" у Титограду је право студентско, акцијашко. Предсказује још „вруће“ агилнп
је љето и плодну јесењу бербу на испитима.
Милан Стојовић
1. Перко Вукотић: ефикасност сту дија-суштина акције комуниста на Универзитету
2. Миодраг Вуковић: Одговорност студбната комуниста за ефикас-ност студија
\
нтрадни
Редакција листа „Универзитетска ријеч“ расписује
Поводом четрдесетогодишњице доласка друга Тита на чело КПЈ (СКЈ) и његовог 85. рођендана
НАГРАДНИ КОНКУРС НА ТЕМУ „ТИТО — ПАРТИЈА — ОМЛАДИНА —
АКЦИЈА“
„Он нас учи како да препознамо будућност у ономе што радимо у ономе што ће доћи“	\
За.најбоље пјесме, приче и есеје на ову тему.
Радови учесника оцјењују се и награђују.
I награда — 2.000 динара,
II награда — 1.500 динара,
III награда — 1.000 динара.
Обим радова је ограничен на највише 200 редова (до седам куцаних страна уобичајеним новинарским проредом).
Текстови се потписују шифром, а ауторство се доказује копијом Оада.
рок предаје радова je 1. новембар 1977. године.
Радови могу бити писани на било ком језику народа и народности Југославије.
Састав жирија биће накнадно објављен.
Од најбољих радова са овог конкурса Редакција ће објавити књигу (избор најбољих пјесама, прозе и есеја).
Радове треба слати на адресу: „Универоитетска ријеч“ — лист уни-верзитета „Вељко Влаховић" у Титограду, 81400 Никшић, поштански фах из.
4		
		
		\
		Иг
ШИ	мптњ,	ш ■
JPffP		т Н'™ ID •iii\ mШш
MKšak		№!У|ВЖ
	1	ШШ	г-шт 1
(Nadaljevanje s prejšnje strani)
izobraževalnih skupnostih: izvajalci se morajo truditi, da dobijo kak predlog od delegatov uporabnikov. V bodoče bi gotovo kazalo posvetiti več skrbi izbiri delegatov, delegacije v OZD pa bi morale zelo resno razpravljati o vsebinskih vprašanjih izobraževanja, ki je najmočnejši impulz razvoja in morda posvetiti nekoliko manj časa tistim zadevam, ki bi jih lahko večkrat označili s ,.papirno vojno”. K bolj kvalitetnemu odločanju bi gotovo pripomoglo tudi hitrejše uvajanje novega sistema financiranja preko posebnih izobraževalnih skupnosti — za zdaj je še vse po starem, ker nekatere posebne skupnosti kar ne morejo zaživeti.
Poleg pomembnega vpliva na izobraževanje, ki si ga združeno delo zagotavlja s posebnimi izobraževalnimi skupnostmi pa je še eden, zelo pomemben: taka kadrovska politika univerze, kot smo si jo začrtali v statutih visokih šol in univerze, namreč stalno prehajanje najuspešnejših strokovnjakov iz prakse na visoko šolo. Velika ovira temu prehajanju so razlike v osebnih dohodki^ teh strokovnjakov v gospodarstvu in na visoki šoli ter možnosti dodeljevanja stanovanj na visoki šoli. Ti dve vprašanji sta še posebej pereči, če pomislimo na asistente. OZD seveda ne želijo, da bi na visoko šolo odšli prav njihovi najboljši strokovnjaki, ki jim je OZD morda že plačala šolanje na višji stopnji in jim je dodelila stanovanje. Toda prav ta prehod najuspešnejših strokovnjakov je nujen, kajti če so nekomu odobrili šolanje na tretji stopnji, pomeni, da bi ta strokovnjak lahko bil tudi uspešen učitelj, če pa nekoga niso izbrali za izpopolnjevanje, pa bo najbrž tudi slabši učitelj. Tudi o vprašanjih kadrovske politike se bodo pogovarjali v posebnih izobraževalnih skupnostih.
Kajti — če želimo dobre in uspešne diplomante, moramo imeti tudi boljše učitelje.
SONJA PLOJ
m. m И
PATRONAT UNIVERZE NAD BOLNICO „JESEN
//
Tretja redna seja sveta Združenja visokošolskih zavodov v Mariboru, dne
3.	julija 1975 Slovenska Bistrica, tovarna Impol.
Na ta dan je bila ustanovljena druga slovenska univerza, Univerza v Mariboru. Ob tej priliki je Skupščina občine Slovenska Bistrica predala univerzi patronat nad partizansko bolnišnico Jesen. Še pred tem pa je društvo visokošolskih profesorjev (DVP) in strokovnih sodelavcev v Mariboru dalo pobudo za akcijo obnovitve spomenika NOB — partizanske bolnišnice Jesen na Planini na Pohorju. Z izvedbo te solidarnostne pietetne naloge je bila želja društva visokošolskih profesorjev, da bi bili pomniki naše zgodovine iz najbolj odločilnega razdobja obstoja slovenskega naroda večen kažipot zlasti mladim študirajočim generacijam. DVP se je ob tem še posebno zavedalo vzgoje pomembnosti varnostne kulture družbene samozaščite, ki mora biti vgrajena v slehernega od nas.
GRADNJA BOLNICE JESEN
Že prve dni okupacije so Nemci, kljub velikemu številu nemškega prebivalstva v Mariboru, naleteli na odpor vseh zavednih Slovencev. Zasluge za ta takojšnji odpor ima vsekakor Komunistična partija, ki je delovala že pred letom 1920, ko se je prvič postavila po robu vladajoči buržoaziji. Čeprav je bila prisiljena delovati v ilegali, se je poskušala kar najbolje organizirati, zlasti pridobiti čim več somišljenikov. Uspelo ji je, da je organizirala več stavk med rudarskimi delavci, 1924 pa se je že drugič spopadla z buržoazijo - Orjuno in tedaj doživela že drugo veliko preizkušnjo. Toda ta grenka preizkušnja je bila partiji samo zagon za vztrajno delovanje med delavci, malimi kmeti, novo voljo za borbenost partije. Novo vodstvo partije je dejavnost še povečalo in potreba je pripeljala do ustanovitve Komunistične partije Slovenije aprila 1937 na Čebinah. Od tega dne dalje je KPS zbirala slovenske ljudske množice v enotno antifašistično fronto. Prav to veliko revolucionarno delo pa je že prve dni okupacije pomenilo tudi organiziran upor agresorju.
Ena prvih akcij v Sloveniji je bil požig vseh nemških osebnih avtomobilov v Volkmerjevem prehodu sredi Maribora 29. aprila 1941. Akcijo so izvedli skojevci skupno z mlajšimi člani KPS.
Osnovna dejavnost okupatorja na našem območju je bila ponemčevanje in izgon vseh tistih, ki se s tem ne strinjajo, za dosego tega cilja pa je uporabljala najhujši teror. Toda kljub vsemu temu preganjanju je Komunistična partija našla pravo pot in prevzela vodstvo v organiziranem
odporu. Z razmahom NOB v Sloveniji se je razširila tudi skrb za ranjence. V Sloveniji se je med NOB v partizanskih bolnicah zdravilo okoli 11.000 ranjencev, na ozemlju Pohorja pa okoli 600.
Že Pohorski bataljon je organiziral prve sanitetne postojanke. Toda po herojskem in krvavem boju na Osankarici, ko je padel bataljon do zadnjega borca, so skrb za ranjence prevzeli kmetje Pohorja. S prihodom XIV. divizije pa so začele nastajati na našem območju že prve bolnice. Zdravnika dr. Ivan Kopač-Pavček in dr. Herman Slokan-Zmago sta si razdelila Pohorje tako, da je prvi dobil zahodni del pod šifro Pl, drugi pa P2. Zadnja in obenem tudi najbližja bolnica v Mariboru, ki so jo zgradili, je bila bolnica Jesen. Začeli so jo graditi jeseni 1944. Že decembra 1944 pa je bolnica sprejela prve ranjence. Ekipa, ki je gradila bolnico, je zanjo poiskala ustrezen prostor v smrekovem gozdu v pobočju nad potokom, kakih 400 metrov severovzhodno od kmetije Lepe (planina pod Šumnikom). Ves gradbeni material — les je ekipa morala obdelati v oddaljenem kraju, zaradi tega da slučajno z gradnjo ne bi izdala nastajanje nove bolnišnice. Ves material so morali nositi na ramenih včasih tudi uro hoje daleč.
Za bolnico sta vedela le Franc Mušič in njegova žena Olga, ki sta bila glavna obveščevalca in obenem tudi najbližja kmeta. Obveščanje je bilo potrebno že v normalnih okoliščinah, v času gradnje pa še toliko bolj, ker je ta sovpadala z začetkom nemških hajk na Pohorju.
Kljub izredno hudim pogojem (neprestane nemške hajke, sneg in mraz) je ekipa do konca decembra že zgradila bolnico.
To so bile tri barake, v prvi so bili prostori za ranjence in ambulanto, v drugi prostori za kuhinjo in razkuževalnico, v tretji pa prostor za osebje. Razen tega je bila še zemljanka za živila in zemljanka za evakuacijo ranjencev.
Življenje v bolnici je bilo svojevrstno. Dan so zamenjali z nočjo. Dneve so presedeli ali prespali zaviti v odeje v mrzlih barakah, ker podnevi niso smeli kuriti. Zvečer pa so barake zaživele. Zakurili so peči, prižgali petrolejke ali karbidovke, imeli so politične ure, igrali šah in brali knjige. Toda to je trajalo le kratek čas, saj so morali štediti.
Bolničarka v bolnici je bila Angela Jarmovič, ki je v svoj dnevnik zapisala: „Naše orožje je stroga tišina. Težko delo je tukaj, toda zamenjam ga ne za nobeno kliniko. Kako lepo je biti sam s toliko ranjenci. Vsi smo si kot bratje in tovariši. Vsi bi dali zame življenje in jaz brez pomisleka zanje.”
Za svobodo so v bolnici izvedeli 10. maja 1945, ko jim je to veselo novico prinesel kurir. Veselja ni bilo ne konca ne kraja, toda v bolnici so morali ostah vse do 25. maja, ko so ranjence naložili na ramena in jih odnesli cb kmetije. Čakala jih je ogromna množica deklet, žena, fantov in mož, ki so se prišli poslovit od svojih junakov, obdarili so jih s pomladanskim cvetjem in vsem najboljšim, kar so imeli. Nato so ranjence naložili na vozove, toda bilo je toliko vozov, da je vsak ranjenec dobil svoj voz in da so morali preostale vozove vleči še ostali borci. Vso pot do Maribora, kjer so jih namestili v mestno bolnico, so se od njih poslavljali prebivalci Pohorja, Slovenske Bistrice . .,.
Objekti so ostali po osvoboditvi nepoškodovani do 1949, ko se je pod težo snega porušila streha. Leta 1961 so bile vse barake v celoti obnovljene. Danes še študentje in profesorji Univerze obnavljajo in urejajo vse, kar je v okolici, pomagajo kmetom pri preureditvi kmetij - tistim kmetom, ki so v času NOB dajali ogromno za to bolnico.
VARSTVO SPOMENIKOV IN NARAVE
Univerza je tako sprejela pod svoje okrilje živi spomenik naše revolucije. Tega danes skrbno varuje in neguje prav tako kot vso tradicijo. V letošnjem letu, ko smo v letu velikih obletnic, je univerza skupaj z SO Slovenska Bistrica postavila spominsko obeležje partizanski saniteti in
pohorskim kmetom na planjavi nedaleč od bolnice. Pohvaliti moramo tudi vse tiste, ki so bili soudeleženi pri urejanju celotnega okolja bolnice, pohvaliti moramo vse študente, vse profesorje, vse delavce, ki so kakorkoli prispevali s svojim delom ali kako drugače. Pohvaliti moramo tudi vse kmete, vse, ki so dali svoj delež bolnici pa tudi gasilce in ne nazadnje tudi kmeta Mušič Franca z ženo Olgo, ki sta poklonila zemljo potronatnemu odboru bolnice z namenom, da bi bil ta poklon spomin na težke, svetle ter humane tradicije partizanske sanitete in njenih pomočnikov — kmetov v času NOB na Pohorju.
IDEJE IN NAČRTI
Ob urejevanju okolice bolnice in okoliških postojank seje rodila ideja da bi to celotno območje, kjer so se odvijali najpomembnejši zgodovinski dogodki, spremenili v en sam narodni park, v katerem bi obnovili ali na novo postavili vsa spominska obeležja. Tako bi združili zgodovinsko pietetno in humano skrb za naša obeležja, in skrb za varstvo tega najlepšega pohorskega naravnega območja. Ob tem moramo pohvaliti odločitev vseh organov, ki so na tem območju že prepovedali kakršnekoli gradnje, ki so to območje že določili za spominski park. Popolnoma smo lahko prepričani, da bi Univerza lahko in dobro izvedla to akcijo, seveda ob taki ali drugačni pomoči delovnih organizacij. Ob dodelitvi patronata nad bolnico Jesen Univerzi je bilo pravilno ugotovljeno, da naj študirajoča mladina na ta način izpričuje svojo neomajno pripadnost slavni NOB in svojo odločno pripravljenost gojiti in nadalje razvijati svetle in humane tradicije ter pridobitve narodnoosvobodilnega boja vseh naših narodov in narodnosti, zatorej čim prej začnimo z akcijo, ki bo edinstvena v naši zgodovini, zatorej čim prej poklonimo naši mladi generaciji to veliko, lepo in zahtevno nalogo.
LOJZE KLEMENČIČ
ŠPORT IN TELESNA KULTURA MED MARIBORSKIMI ŠTUDENTI
Ker postaja telesna kultura v današnjem družbenem in gospodarskem razvoju vse bolj nepogrešljiva v življenju ljudi, Se zlasti mladine, kot element družbenega standarda in pomemben dejavnik razvoja proizvodnosti dela ter splošnega družbenega napredka, se je ta potreba pokazala tudi med študenti univerze v Mariboru. Zato smo v letošnjem letu na vseh šolah, vključenih v univerzo, ustanovili šolska športna društva, v katera naj bi vključili čim večje število študentov.
ŽELELI SMO NEKAJ NOVEGA
Z ustanovitvijo športnih društev po šolah smo pridobili novo kvaliteto na področju športa, rekreacije in telesne vzgoje študentov. V primerjavi s preteklostjo, ko še športna društva niso bila formalno ustanovljena, trenutno stanje ne pomeni nekega velikega napredka, ker so študentje tudi prej tekmovali in se rekreirali, res pa je, da niso bili tako organizirani, kot so sedaj v nekaterih sekcijah. V večji masovnosti še ni nekega bistvenega napredka, čeprav je to osnovni namen nove organizacije.
Vsa športna društva po šolah so si postavila v program cilj, da morajo pritegniti čim večje število študentov in jih vključiti glede na njihov interes v vrsto športnih sekcij. Pri društvih že delujejo planinske sekcije, sekcije za izletništvo in s... ilne sekcije, ki vključujejo najrazličnejše športne igre, katere so študentom najbolj priljubljene.
Če iščemo rezultate, moramo upoštevati, da so bila društva ustanovljena letos in v tako kratkem času ne moremo ugotavljati objektivnih rezultatov. Delo bomo lahko ocenjevali Sele čez leto ali dve, ko bodo študentje našli tako prostor kot tudi sebe, ko bodo znali svoje cilje in želje povezovati z možnostmi, ki jih imamo v Mariboru. Posamezna društva so si postavila plane, katerih pa v večjem delu ni z ozirom na objektivne težave možno realizirati. Načrtovano je, de bi ustanovili rekreativne skupine, ki bi redno vadile, za te pa je težko najti prostor. Društva morajo tudi soorganizirati in sofinancirati vse akcije, ki jih je do sedaj izvedla univerza. Nepopolno so tudi organizirane lige, ker vključujejo le malo število ekip, V te okvire bo potrebno dobiti ekipe posameznih študijskih smeri in podobnih manjših skupin, ne pa samo iz posameznih letnikov.
PROBLEMI NOVE ORGANIZACIJE
Športna društva so organizirana popolnoma samoupravno, vodijo jih študentje, ki sami organizirajo vse aktivnosti. Glavni problem pri novi organizaciji so predvsem
denar, prostor in premalo zanimanje študentov. K temu pa bi lahko dodal še pomanjkanje strokovnih kadrov. Študentje sami niso dovolj sposobni kvalitetno voditi in organizirati aktivnosti športnega društva, kot je bila to doslej katedra za telesno kulturo pri pedagoški akademiji. Zaradi tega in zaradi razdrobljenega, necentraliziranega vodenja, je sedaj organizacija vezana na višje stroške.
DENAR
Dohodke športnega društva predstavljajo članarine, dodeljena sredstva telesnokulturne skupnosti občine Maribor, dotacije Šole, dohodki od centra študentskih športnih društev v Ljubljani ter drugi dohodki.
Dinar, ki je namenjen tej dejavnosti, je tako majhen, da z njim ne bo mogoče rešiti niti problemov financiranja obvezne redne telesne vzgoje, vadbe skupin, ki že obstajajo, |n tudi potreb v zvezi z različnimi „. . .iadami , na katere se študentje morajo pripravljati.
Na teh ,,. . .iadah”, to so tekmovanja, s katerimi se študentje vežejo in udejstvujejo zunaj univerze, potroši relativno malo število študentov precej denarja, s katerim bi lahko ustrezno povečali maso študentov na rekreativni vadbi, pri čemer pa je efekt take „ . . .iade" pogosto vprašljiv. Teh tekmovanj športna društva ne bi smela vzeti direktno v svoj program, ampak bi za to naj bila bolj pristojna organizacija ZSMS na šoli, čeprav morajo športna društva sodelovati tudi tukaj.
Nastaja tudi denarni in organizacijski problem rekreacije, katero je do sedaj organizirala univerza, kot so smučarski tečaji, plavalni tečaji, taborjenje z aktivnostmi v naravi idr. Do lanskega leta so se sredstva za šport in rekreacijo zbirala pri univerzi in centralno razdeljevala, sedaj pa so vsa sredstva razdrobljena med posamezna športna društva. Društva tudi nimajo takšne moči in niso tako strokovno pripravljena, organizirana in sposobna organizirati svoje dejavnosti. K temu problemu financiranja bi pripomnil, da športna društva premalo izkoriščajo v pravilniku omenjene „druge dohodke . To so dohodki od izvršene reklame, dohodki od mecenov idr., za katere pa bi se morali sami potruditi.
PROSTOR
Pomanjkanje prostora je vzrok za to, da številne sekcije niso organizirane, saj je za njihovo delovanje težko najti in najeti športu in rekreaciji namenjene terene in dvorane, če pa so, so zelo dragi.
Športna društva bodo lahko aktivno zaživela, ko bo pedagoška akademija dobila svojo telovadnico v novi zgradbi. Ta telovadnica bo prosta vsak večer ter v petek, soboto in nedeljo. Ima tudi veliko kapaciteto, saj lahko v njej Istočasno vadijo štiri skupine, kar je skupno približno sto študentov. Do takrat pa bodo študentje vezani sami nase, da bodo sposobni najti prostor.
ZANIMANJE ŠTUDNETOV
Cilj športnega društva je, da zbere niz sekcij in čim večje število š*udentov v ceneno rekreacijo, kot j« planinarjenje, izletništvo, krosi, turna smuka Itd. Pri tem pa se pojavlja nezainteresiranost študentov, ki sami ne čutijo potrebe po rekreaciji. Posebej problematično je pri ženskem delu študentske populacije.
Menim, da se študentje ne zavedajo trenutka, v katerem živijo, saj je poklic študenta tipično sedeč poklic, ki ne da nobene možnosti za gibanje. Vprašanje je, če je študentom jasna potreba po telesni vzgoji. V javnih občilih se mnogo piše o tem, vendar ljudje tega ne upoštevajo. Zavedejo se šele ob nastopu bolezni ali ob naraščanju telesne teže. Potrebno bi bilo posredovanje zdravstvene organizacije, da bi samo mesto Maribor pomagalo pri razvijanju športa in rekreacije med študenti, saj ima tudi mesto korist od tega, da je univerza v Mariboru in ne kje drugje.
Informacije o slabi telesni pripravljenosti študentov daje tudi JLA. Potreba SLO po fizični pripravljenosti študentov bi morala biti bolj poudarjena in podana bi morala biti pomoč za gojenje telesne kulture študentov, saj bi vlaganja v objekte za telesno kulturo prav tako lahko kategorizirali kot vlaganja v povečanje obrambne moči.
Če za konec zberemo dejstva in malo razmislimo, predstavljajo velik del problemov in težav denarne in organizacijske težave, ki pa so vzrok premajhne družbene aktivnosti na tem področju. Družba je v preteklosti posvečala premalo pozornosti tazvijanju telesne kulture in možnosti zanjo, posebej Se med študenti.
Drug problem pa predstavlja precejšnja nezainteresiranost študentov, ki se kaže predvsem pri organiziranju cenene rekreacije, ki obenem omogoča tudi veliko masovnost, kot je na primer planiranjenje, krosi idr. Menim pa, da je tudi to posledica premajhne pozornosti družbe pri vzgoji mladine. Zato je skrajni čas, da rešimo te probleme, če želimo, da bodo našo družbo sestavljali telesno in duševno zdravi ljudje.
Franci Bračko
fflozofijška bilježnica: problemi, djela, autori
Novija istraživanja o filozofiji često se orijentiraju na način fildžofijskog izlaganja, na dis-kurs i na tekst filozofije. Filozofija jezika postavlja ovdje pitanje o jeziku filozofije: po čemu se filozofski tekst razlikuje od književnog, znanstve-nog, političkog, a po čemu im je sličan ili srodan? Kojim se sredstvima služi filozofija da bi izrekla svoje teze, argumen tirala ih i sistematizirala? Ka ko se odnosi misaona produktivnost prema proizvodnosti samog jezika i da li je uopče moguče dijeliti ovo dvoje? U ovakvim istraživanjima teorija filozofije susreče se s več iz-gradenom teorijom književnosti i lingvistikom — jedan od mnogih susreta u nizu — pre-uzima neke od njihovih problema, pita se o njihovim me todama i problematizira njihova rješenja. Primjerice, pitanje o metafori.
Kad je Jakobson prije nekoliko decenija opisao metaforu i metonimiju kap univrzalne formule nastajanja smisla — metaforu kao figuru zamjenji vanja pa sličnosti, metonimiju kao figuru približevanja po kontaktu — stvoreni su pred-uvjeti da se problem metafore shvati u svoj njezinoj širi-
ni i opčenitosti. Od Jakobsona če jedan dio problematike pre uzeti na terenu psihoanalize Lacan: za njega metafora pred sta vij a osnovnu shemu simbo-lizacije, zamjenjivanje potisnu tih, zabranjenih predmeta — simbola nizom drugih u ko-jima subjekt hoče da predstavi sebe i inkarnira svoju žud nju, u omašci, u lapsusu, u simptomu. »Metaforički mehanizem dvostrukog zadržavanja je taj u kome se odreduje simptom u psihoanalitičkom smislu. Izmedu zagonetnog o-značitelja seksualne traume i termina koji ga je zamjenio u stvarnom označiteljskom lan cu (u govoru subjekta — N. M.) izbija iskra koja fiksira u simptomu... značenje nedostu pno svijesnom subjektu i u ko me se ovaj može rastvoriti« (Ecrits, str. 518). Nezavisno od Jakobsona razvilo se još nekoliko teorija metafore.
Tako široko shvačeni pojam metafore nije ostao bez relevantnosti za filozofijsku anali zu. Spominjemo od Nijemaca Hansa Blumenberga koji je pred skoro dvadeset godina o-bjavio svoje »Paradigme za metaforologiju«, u kojima je pokazao da su ključne meta-
fore u povijesti filozofije ne-svodljive na pojmovne odredbe, da je štoviše, povijest metafore u filozofiji značaj ni j a od povijesti pojma j er se u njoj eksplicira slijed horizo-nata smisla »i perspektive u-nutar kojih pojmovi doživlja-vaju svoju mijenu«. U anglo-saksonskoj filozofiji, od stanjih, o metafori je pisao Ri-chards, od novi j ih Max Black, čija je knjiga o »Modelima i metaforama« prvi ozbiljni pokušaj da se unutar analitičke filozofije analizira važnost me tafore za spoznaju. Medutim, pravi zamah dobilo je pitanje metafore u suvremenoj fran-cuskoj filozofiji. S jedne Strane, unutar Derridinog programa razgradnje metafizike metafora je shvačena kao jedan od naj značaj nij ih instrumena-ta, s druge Strane, Ricoeur je vidi kao put prema jednoj no-voj filozofiji smisla (dio Ri-coeurove knjige »Živa metafora« izišao je u prijevodu u posljednjem broju »Teke« za-jedno s opširnom i znalačkom študij om Z. Kravara o metafori).
Derrida izlaže problem filo-zofskog shvačanja metafore sa stajališta suprotnosti izvorno-
-izvedeno, osjetilno-duhovno, znak-smisao. U tom kontekstu metafora pripada metafizici, ona je solidarna sa samim principom metafizike,' s pitanjem o iskonu. »Filozofija sto-ga odreduje metaforu kao pri-vremeni gubitak smisla, u e-konomiji koja ne poznaj e ne-nadoknadivo oštečenje vlasni-štva, kao zaobilaznicu koja je doduše neizbježna ali koja u-vijek ima u vidu i na horizontu ponovno kružno prisvajanje pravog, vlastitog smisla« (La mythologie blanche). Medutim, »metafora nosi uvijek svo ju smrt u samoj sebi«. Poka zuje se, naime, da pravi, is-konski smisao, za razliku od prenesenog, metaforičnog, može biti dohvačen samo preko metafore, da je ovaj smisao samo metafora metafore. Oda-tle uloga metafore u razgradnji filozofije — ona nam pomaže da raščlanimo, artikuliramo filozofski tekst u mrežu njegovih metafora i da sondi -rajuči njihovo kretanje čitamo tekst »uz dlaku«, protiv auto-rovih intenci j a, na način na koji psihoanalitičar zahvača simptome slušajuči govor onog potisnutog.
Ricoeurova analiza metafore slijedi mnogo , tradicionalnije putove. On kritizira teorije ko je u metafori vide zamjenjivanje jednog termina drugim i drži da je za metaforu bitna interakcija dvaju termina, pri-sutnog i odsutnog. Metafora nam tako pomaže da stvari vi dimo u neočekivanom svjetlu, ona za nas filtrira biča, u me-dusobnom preplitanju udalje-nih područja (ako kažem: sa Čelanom »a tvoje olujno modro oko zemlji podaje nebo«,
ova mi metafora omogučuje da oko opišem u terminima neba i oluje, da zemlju i nebo pove
žem preko modrog oka — dru gim riječima, predmet referenci j e, modro oko, dobiva ov dje, u igri referenci j e i pre-dikacije, značenja koja dola-ze sa sasvim drugog područja) i tako nam otvara svijet. U fjlozofskom je tekstu metafora ta koja ukorijenjuje mišljenje u svijetu pojave, koja, povezuj uči najudaljenije začrtava smisao koji se još ne da izreči pojmom. Ako pojam o-značuje našu distanciranost spram biča, metafora nas vrača u »pred-objektivni svijet u kome se nalazimo več od ro-denja, ali u koji projiciramo naše najvlastitije mogučno-sti«. Zadatak filozofije kao her meneutike bio bi, po Ricoeuru, da se kreče izmedu spekulativne domene pojma i životno--pojavnog tla metafore. Time u analitivi metafore Ricoeur
Rajko Lukač
putnik u zamci
nastavlja svoj program filozofije koja bi kretala od feno-menološkog direktnog opisa is-kustva, preko indirektnih interpretacija značenja i diskur-sa do simbola, kao onog mno-goznačnog momenta koji nas ,, upučuje prema jedinstvenom \ ali nedohvatnom smislu.
Usporedno s ovim velikim sintetičkim nastojanjima kreču se skromniji i detaljniji, često. precizni ji pokušaj i analize metaforike poj edinih filozofij skih tekstova. Radovi o metafori kod Магха, o Nietzscheovom shvačanju metafore, o shemi, slici i figuri kod Kanta i He-gela obečavaju da teorija metafore neče ostati tek slučajni izlet filozofije u stilistiku, retoriku i teoriju književnosti, jamčeči nam ujedno da se radi o pitanju od ključne važ-r nosti za konstituciju i funkcioniranje filozofskog teksta.
nenad miščevič
rut benedikt: obrasci kulture
identiteta
bt)
O
>
O
M
<D
>
O
>o
(Preveo s engleskog Božidar Markovič) — »Prosveta« — Beograd, 1976.
Problemi kulture, nema sumnje, da nas se ubrajaju u onu vrstu proble ma koja čini stalnu preokupaciju lju di različitih teorijskih orijentacija na polju humanističkih nauka. Važnost teme o kulturi lapidarno je iz-razio još 1922. godine filosof religijske »inspiracije Nikolaj Berdajev u svom »Prilogu« za delo »Smisao i-storije«. Za ovog mislioca »u našoj eposi ne postoji iscaknutija teorijska i praktična tema od teme o kulturi i civilizaciji, o njihovim razlikama i uzajamnim odnosima. To je tema o sudbini koja nas očekuje«. Kada se radi o sudbmskoj temi, kako je naznačena od strane ovog filo sofa, onda sasvim ima opravdanja pažnja koja joj se poklanja. U Ber-dajevljevim rečima kao da ima i neke vrste proročkog prizvuka, j er po sle 1922. godine, doista se pojavio veliki broj dela u svetu posvečen ovom pitanju. I naše kulturno pod-neblje obogačeno je mnogim prevo-dirna i delima domačih autora ova-kvog tematskog usmerenja.
Jedna od takvih knjiga, koje su pojasnile odredene probleme i odgovorile na izvesna pitanja iz kultur ne antropologije, istovremeno pome-rajuči granice istraživanja, svakako je delo Rut Benedikt »Obrasci kulture«. Značaj ovog naučnog zdanja je vrlo lepo očrtan u »Novom predgovoru« iz pera antropologa Margaret Mid. Po mišljenju Midove »Obras ci kulture« su stekli naučnu popularnost zato što je ova knjiga »naj-bolji uvod kojim raspolažemo za ši-renje vidika putem uporednog proučevanja raznih kultura, kroz koje mo žemo da sagledamo naše sopstveno, društveno, preneseno uobičajeno po našanje osvetljeno ponašanjem drugih i potpuno drukčijih naroda. Svo jom primenom ovog uporednog me-
toda Rut Benedikt je progovorila u ime razvoja celokupne antropološke nauke u Sjedinjenim Državama, En-gleskoj i Francuskoj«. Valjalo bi reči još to da je Midova u »Predgovoru«, iako potanko ne analizuje i-straživanja Benediktove, ipak ovako laskavu koristataciju, koja je istovremeno i aksiološki sud, potkrepi-la nepobitnim argumentima.
U pokušaj u da naznačimo ona po-glavlja koja smatramo od posebne važnosti, trebalo bi obratiti pažnju na četiri poglavlja: na prvo, drugo, treče i osmo, u kojima je Rut Benedikt trasirala nove puteve ispiti-vanja antropoloških pojava i predložila inspirativna rešenja na još u-vek otvorena pitanja iz ove oblasti. Ova poglavlja smo naveli prevasho-dno iz teorijskih razloga.
U prvom odeljku, »Nauka o običaju«, koji se opravdano može označiti kao polemički, Rut Benedikt' je preuzela na sebe zadatak da nas po-novo, ali na jedan samosvojan i za-nimljiv način, suoči sa antropologi-jom, »naukom o ljudskim bičima kao društvenim stvorovima«, te da ukaže na propuste ove nauke koji se, naj pre, odnose na ograničenost posmatranja pojedinih pojava, što je i glavni uzrok da se ne može do-či do naučno adekvatnih rešenja. Po mišljenju ove američke autorke neuspeh jednog antropološkog proučava nja leži u metodološkom opredelje-nju istraživača pa su stoga kraj nje konzekvencije negativne. Dosadaišnji poslenici na ovom polju duhovne de-latnosti grešili su najčešče tamo gde su se povodili za tim da odredenu pojavu u više različitih društvenih sistema vrednuju u korist jednoga od njih. Cesto je do rdavih rezultata dolazilo i zbog toga što su neki autori kulturne pojave posmatrali iz perspektive tradicije sopstvenog kul turnog podneblja, bez distance, ili ako je i bilo distanciranja, pravac mu je bio pogrešan.
Ipak, najvažniji zadatak koji je Rut Benedikt hitela da ovde ©stivaini je osvetljevanje jednog veoma značajjnog kulturnog fenomena — običaja. Po njenom mišljenju do sada običaj po pravilu nije posmatran kao neki pred met od krupnijeg značaja. To je, svakako, štetilo u velikoj meri svakom naučnom naporu. Insistirajuči na običaju, ona insisjira na nečemu što čini jedno od čvornih mesta sva kog duha kulture. Sam po sebi, o-bičaj je univerzalna pojava i njegovo značenje u svakoj civilizaciji je precizno utvrdeno, ali njegova mera
funkcionalnosti sigurno ne može za svaku kulturu biti podjednaka. Medutim, posmatra li se običaj u svakoj civilizaciji posebno, dolazi se do zaključka da on predstavlja ono što »oblikuje ličnost i daje joj kvalitet«. Dakle, prisetimo li se poznatog tvrdenja psihologije, da sredina ima veliku važnost u formiranju ličnosti, onda su reči Benediktove dokaz za to. Poglavlje »Nauka o običaju« sadrži i nekoliko reskih primedbi na svaku teoriju koja je'bliska bio-logizmu ili je u osnovi biologistič-ka. Konstatacija Benediktove da »čo vek svojim biološkim sastavom nije predodreden ni za jedan oblik ponašanja« i da »ljudsko kulturno nasle-de bilo to na dobro ili zlo biološki nije prenosivo« je udarac biologiz-mu koji ga nepovratno izbacuje iz svakog koloseka relevantnosti.
I u trečem poglavlju sa naslovom »Integrisapje kulture« preispitivač-ki (ovde znači strogo kritički odnos) duh Rut Benedikt nije klonuo. Au-tor »Obrazaca kulture« pod inetgra-cijom na polju antropoloških ispiti-vanja ne prihvata značenja koja su dosad pridavana ovom terminu. Za nju integracija kultura ne znači pro sto dodir i stapanje kulturnih modela. Doduše i ona ne spori prodor nekog obeležja jedne kulture u dru-gu, ali dovodi u pitanje svako shva-tanje koje je ovakvu vrstu simbioze procenilo isuviše bukvalno. Teorijski promašaj, po Benediktovoj, nala zi se tamo gde se misli da jedna kul tura, preuzimajuči obeležje iz druge kulture, ostaje indiferentna prema njemu, to če reči, da obeležje koje je ušlo u jednu kulturu ima istu funkciju kao u kulturi iz koje je preuzeto. Naime, ovde je reč o od-sutnosti »duha nijanse« i o odsutno-sti razlučivanja biti jedne kulture od biti druge. Svaka kultura koja neku pojavu preuzima od druge, o-na je prilagodava svojoj celokupnoj strukturi i time joj menja značenje. To je Rut Benedikt vrlo ilustrativno prikazala još u drugom poglavlju. govoreči o rasprostranjenosti ne kih retkih kulturnih obeležja. Ona kaže da »jedno kulturno obeležje mo že biti prožeto verskim ubedenjima u datom narodu i dejstvovati kao značajan činilac njegove religije. Na drugom području ono može biti u potpunosti vezano za razmenu pri-vrednih dobara i predstavljati vid njegovog monetarnog poretka«. Sve dok se anatomski ne prouči organizacija organizma jedne kulture, dok se ne spoznaju filosofija i psihologija pogleda na svet ljudi jedne kul-lure, njihovi životni ciljevi i ustroj-
stvo njihovog društva, dotle če se pokazivati jalovost napora usmere-nih da nešto kompetentno kažu o pojmu integracija kultura.
Svako proučavanje ove vrste fenomena koje polazi od pojedinačnog ka opštem ne može biti plodonosno. Posmatranje delova i njihove funkcije u celini može, smatra Benedikto va, da nas povede pravim putem. Njeno mišljenje, u psihologiji, na primer, potvrduju istraživanja Vilhel ma Sterna. Štern naglašava da se prilikom posmatranja ličnosti mora biti na tačci iz koje čemo tu ličnost videti kao skup psiholoških ka rakteristika. Sto se oblasti estetike tiče, tu su vrlo zanimljiva Voringe-rova mišljenja. Voringer pokazuje ka kve su korenite razlike izmedu posmatranja od pojedinačnog ka opštem i obrnuto, na primeru suprot-stavljanja dve različite umetnosti kao što su grčka i vizantijska, kad se pokazalo da estetički kriterijumi za grčku umetnost ne odgovaraju vizantijskoj.
Ulogu i značaj kulture u društvenim naukama Benediktova je vrlo lepo prikazala govoreči o Diltajevim raspravama o društvu. Iako Diltaj svoje stavove ne formuliše kao kulturne, sam njegov metod pretresanja velikih filosofskih tvorevina i e-poha, dovodi ga do sve jasnijeg pri znavanja uloge kulture. To priznanje je ipak najvidnije u delu Osvalda Spenglera »Propast Zapada«. Ni sam Spengler nije pošteden oštre kritike Rut Benedikt. Ona priznaj e Špenglerovu originalnost » u analizi suprotnih društvenih sklopova Za padne civilizacije« ,ali njegovu »sli-ku svetskih civilizacija izvitopera-va neizbežnost koja ga primorava da raspravlja o savremenom slojevitom društvu kao da ono ima nužnu homogenost primitivne kulture«. Tako se svaka tipologija kulture gledana kroz ovakvo sočivo u svojoj o-perativnosti svodi na drastičan minimum.
Svoja teorijska ubedenja Rut Benedikt je i ostvarila u svojoj antro-pološkoj praksi, govoreči o tako ra-zličitim civilizacijama kakve su: Zunji, Dobu i Kvakiutli. Medutim, naša namera je bila, kao što je na-pred istaknuto, prikazivanje teorij-skog sloja ovog izuzetnog dela antropologa Rut Benedikt. Iz onoga što smo kazali o ovoj knjiži nameče se zaključak rečima Vojina Matiča koji u »Uvodu u čitanje Rut Benedikt« kaže da »istraživači kao Rut Benedikt stoje na raskršču istorije«. Sa ovim se treba složiti.
JOVIČA STOJANOVIČ
Putnik nadomak domu i konaku
ma nije moguče da ču i ja dobiti kavu
da ču i ja dobiti ručak
da ču i ja dobiti
riječ kakvu
čak i pravu riječ
i biti vam dobrodošao
ma nije moguče da ču i ja dobiti konak
mesto za svoj san usred kuče
i mjesio u vašem srcu
ja umoran putnik
koji prenočište i ležaj ište
koga staže tiste
hoče li se
skasti u vašoj kuči
hoče li stati hoče li uči
hoče li se u vašoj kuči
spasti ili
pasti
ili
Hlad ni na nebu ni na zemlj i
skrenuh s puta u vašu kuču samo da bih stao
i mjesto od umora umro od otrova
ispivši čašu koja neče
mimoiči putnika
kad i had
rade nego put htjede
kad skrenu staže do vašeg
krova usred korova kraj puta a vi
širom otvarate vrata i sebe šire no što ču uči
0 kako je dobro što sam u vašoj kuči i kako je dobro moči vas stiči pa s vama stoječi
što duže siči sa te staže zle da bi še ostalo kao pjega s onu stranu praga
u vašoj kuči u vašem životu i na kraj svcgi umarati vas u hladu pričom o hodu jer vi još nikad ne putovaste
1 koraku vičr.i niste putnici u zimi
u ciči ovoj zidom utopljeni
vi što ste drum za dvor hod za hlad dali i ostali imajuči kuču ne treoatc p ute crni ukučani cmi drume crni hljebe zalud je ovo dugo čutanje u noč
0 sebi na putu
pokradeno riječima do pjesme od koje zebu vmorni kraj česme žedne žubora na usni putnika jeste to su te ceste na kojima je
1 vrijeme stalo izmedu nas na zlo
tlo
puta
o povazdan
umaram pričom i vas i sebe
sad kad sam stao kad sam stigao sa druma
u vaš hlad ni na nebu ni na zemlji
nema se snage za čutanje
kao crv u rov
kao vaš
kao korov u žito
u čardak vam skrenuh s puta i pameti da slavim s vama krov vaš nad svojom glavom
vaš had kučni i prag sad i vječno
prvi, prolecni broj časopisa
za
haiku poeziju
Prvi, prolečni broj časopisa za haiku poeziju
Osvedočeno zanimanje za haiku koje je sve veče izvan Japana u kome je ovaj pesnički oblik — po svojoj sa žetosti' neposrednosti i originalnosti jedinstven u svetskoj poeziji, poni-kao, potvrdeno je i pokretanjem je-dinstvenog časopisa za haiku poeziju kod nas. Prvi put u našoj zemlji, nakon primetnog širenja kruga pesnika koji su prihvatili haiku i stekli čitaoce (o čemu u uvodnoj reči časopisa Haiku govori prof. dr Vladimir Devič, član redakcijskog ko-legijuma sastavljenog od znalaca širom Jugoslavije), »... uvjerit čemo se da ima dovoljno razloga da budemo optimisti: Haiku je tu i ostat če«. Časopis Haiku izlaziče četiri puta godišnje: u proleče, leto, jesen i zi-mu — korespondirajuči i time sa ču-venim topoima izvorne japanske haiku poezije; izrazima godišnjih doba na koja večina haiku sadrži neku aluziju. Izdavač je Predsedništvo SSOH Fakulteta organizacije i in-
formatike iz Varaždina, koje je izi-šlo u susret nekolikim varaždinskim entuzijastima, podržavajuči na ovaj način njihovu zamisao o pokre-tapju časopisa koji odavno nije ret-kost u SAD pa ni u Evropi; Rene Etiemble, poznat po svojim prouča-vanjima dalekoistočne kulture i knji ževnosti, več je objavig študiju o haiku poeziji u slavenskom svetu (Zbornik Akademije nauka SSSR, 1976; prema podatku iz Haiku, str. 6).
Umesto nabrajanja svih ili nekih od priloga u prvom broju Haiku, evo jednog izabranog uzorka pesme Dragana Vučetiča (str. 44):
Botanički vrt-Na drvenim tablicama imena stabala.
V uverenju da bez suvišnih objaš-njavanja, najneposredniji utisak može dati upravo govor same haiku — jedpe ovakve kao što je izvršna Vu četičeva — treba priznati i da navo-deči tu jednu, zaobilazimo mnoštvo drugih pesama, ali i ovakav postu-
pak ima svoje puno opravdanje ako se bude posmatrao paralelno sa is-ključivošču i neprikosnovenošču s kojima pravo haiku nadahnuče po-istovečuje poeziju sa istinitom pri rodnošču.
Buduči da svim zainteresovanim či-taocima, zbog neprofesionalno razvi-jene izdavačke delatnosti, pa prema torne i distribucije ovog prvog broja časopisa Haiku, neče možda biti baš Iako da do njega dodu, najbolje je da se porudžbinama obrate direktno izdavaču. Adresa uredništva časopisa za haiku poeziju je: Predsedništvo SSOH Fauudtta organizacije i informatike — Varaždin — I. L. Rib ara br. 2 (cena broja 1: 10 d).
b. a.
U programu uredništva je da časopis objavljuje originalne haiku pesme i prevode na naš jezik, a i prevode naših haiku na strane jezike; eseje, kritike, recenzije, osvrte i uop šte napise u vezi sa haiku poezijom.
Usred posta dobismo gosta
post
a ti si nam gost
dobrodošao kad si več došao
osječaj se kao u dvije svoje kuče
ostani nam u ovo prolječe
sve tri svoje zime
i osječaj se
kao u dve svoje kuče
u svako doba osječaj se kod nas kao u oba svoja groba post
a ti si nam gost
kod nas gosti ne poste
kod nas gost ne gladuje ni kad je post
dobro kad je več tako ješčemo jedni druge
neče biti Iako ješčemo sve dok se
do kosti ne oglodemo
a onda če nam doči neki bijeli gosti
pa nam i kosti
pojesti
svojim bjelinama mekim post
колкуe
далеку
Со средбата Картер — Асад во Женева се заврши првиот крут на разговорн кон новиот америчкл претседател ги имаше водено со државнидите «а Блисклот Ис-гок, во рамките на својоТ план да се за-познае со ставовите на овие земјн по ио-глед на решавањето на овој проблем.
Од почетокот на оваа година многу впдни дипло.мати го посетнја ова подрач-је. Од генералниот секретар на ООН Курт Валдхај.м, млнистрите на надворешни ра-ботл на земјите од Западна Европа до новиот шеф на Стејт Департмептот Сај-рус Велс.
Садат, кралот Хусеин израелскиот пре-миер Исак Рабин пагуваа во Вашлнггол. Асад л Јасер Арафат ја посетија Москва.
Се водеа интензивни разговори, се раз-менуваа лозишште л ставовите, се со е-дна цел да се види колку шанси за cera има мнрот да завладее на ова немнрмо подрачје.
Арапсклте државнпцл по самитот во Ријад даваа опти.мистички изјази дека се спремни во 1977 година да се заложат за решавање Иа Ррапско-израелскиот проб-ie\i. Аралите во своите предлози поагаат С)д Резолуциите на Обедлнетите нации, кон оваа Организадија доста пати m и.ча нз-гласувано. Без повлекување на Израелците од окутшраннте територил од 1967 година д прлзнавање на легитамнлте права на лалестансклот народ за аралските земји лсма лраведно решенле. Само после иапол нување на тие услови може да се раз мислува за лрлзнавање на Израел како лржава. Женева како место во кое треба да започнат разговорпте не е опорно. Таа с прифатена од арапската страна. Се слу-шаат и гласови дека Палестинската осло бодителна организацл.ја бн можела да прн-суствува во рамките на една единствена аралска делегацлја. Овие гласови ni по гврди н јорданскиот суверен во својот пнтервју на Монд, лстакнувајки дека е — „наклонег кон гоа да Палестшшите блдат уклучеии во една единствена аралска де-дегација која ке ги претставува сите арап-скн земји и во која ке се почитува право то иа мнозината"
Садат во неколку свои интервјун збо-руваше л за формлрање на една лалс-стнска држава на подрачјата на запад-ниот брег на реката Јордан н во областа иа Газа ла Синај.
Ни другпте арапски лндери немаат imuno против формлрањето на една таква држава. Проблемот се состои во тоа како iaa држава да се лрнфатл од страната на Израел. Барајкл некој модус, за cera се шлекуллра со тоа да палестллската држа-ва биде во еден федерален однос со Јор-дал. Хусеин, таквата солуцлја би ја прлфа тцл но само ако таа ле го загрозува не-IOBHOT трон л ако му обезбедп слгурност, Палестлнцнте да не надвладеат во таквага лдна федераинја
Сирлја л Египет се погласно калкули-раат со оваа лдеја л бараад од Палестлн-илте да ја лрлфатат. Палесглпска држава. чин граилцл бн гл гарантирале големлте HL1I), во федерален однос до, Јордан нај-ikibo е што може да се чуе од стралата на Садат.
Каргср лричајкл гн Рабин, Садат и кра-и>т Хусеин и раз.менувајкл ru своите лс-кусгва со нив даде од своја сграна прелл-мннарнл ставовл на ловата ачерлчка ад-министраци.ја За него блтнл проблемл кој ipeoa да блдат разгледуванл на иднлге чултплатералнн средбл се слсдшпе: лднл-it‘ граннцл на Израел, палестллското пра-ишње (како лалестнншпе да блдат ripec-ганени во Женева) л суппината на мп-ровното решенле.
Картер лзјавп дска Нзраел греба да се вратл на гранлците од 1967 но со некон малл иачени кон ке ja iapaumpaai без-бсдноста на Израел. Гоа значи Израел да <адржл некол свол воелл силл ла арап-склте дерторил
Картер во однос на палес! ллското пра-шаљс гргна чекор палре i од поранешните адмлнисграилн. Тој го иризнава правото »а „палестннсклте лзбстллцл да формнра-ai своја датковлла" но од друга страна бара Лалесгннцрте да го лрлдлаат право-го на Израел да егзистлра ла Кдлскнот Исдок.
Во разг<*ворлге со Садат, за прв nar Каргер лобара ,„татковлна за Палестлмцл-ic но прл гоа избегна да прецлзлра што подразблра под „татковлна" л нсзавлсна држава ла лалестинскиот народ.
Конечлото чпровло решенле Картср го гледа во лризлаватсто ла Израел од стра-
на на аралсклте земЈИ л отворање на гра-лиците во таа област за слободна тргови-на, културна соработка на слте земјл од ова подрачје.
Се на се, лма новл елементл во Карте-ровиот предлог за решенле ла овој проб-лем, но Арапите неповолно реагираат на Картеровиот став со граллилте на негово-то инсистирање арапската страла вб голе-ма мера да го решл проблемот на Пале-стлнцлте, без учество на Израел, кој е најголемиот влновнлк за страдан.ето ла лалестлнсклот ларод.
Брежњев пред Конгресот на слндикатл-јс во Москва го лзложл советското гле-дање. Неоспорно е дека Израел треба да се ловлече од окуплраллте терпторил на границлте од 1967 годлна Ново од страна на СССР е тоа што се бара формпрање на дечлллтлзиранл зонл на обете странл ла гранлцлте, каде ке блдат стацлоннранл војнл сили на Обедлнетите нацлл. Тле гранлцл бл требало да бидат конечнл л леловредивл.
Уште еднаш Советсклот Сојуз го поддр>-жа лравото на Палестлнцлте да формираат своја држава. По поглед на конечното мировно решенле Брежњев го поддржа правото на лостоење на слте државл ла овој регион, вклучувајки ro л Израел. Сп-тс државл треба да се обврзат да го по-члтувааг сувереннтетот, терлторлјалнлот лнтегрлтет л лолитлчката незавлсност на земјлте на ова подрачје
Секако дека еден од тавнлте мотивл на таквлот став na СССР е тој да во оваа годлна, во која можебл ке се тргне по па-тот на решаван>е на бллсколсточнлот проблем не остане по страна и така го лзгубл вллјанлето во ова подрачје.
Палестинците на својот Национален совет истакнаа дека ке ја продолжат бор-бата за остварувал>е на сволте права на палесгинско тло. Значајно е тоа што тие прифатија да учествуваат на сите мегуна-родни конференцли л форумн кои во ид-нина ке се однесуваат ла решавање на палестлнсклот проблем. Тие истакнаа pena нема да прлзнаат ликакво решение кое ке биде штетно по правата на пале-стинскиог народ.
Во својата борба Палестлнците не ја отфрлија Ашжноста да разговараат и со работуваат со демократските и напредни-те еврејски сили, како во Израел така и падвор од него.
Не е отфрлена можноста за формирање на независна држава во областа на река-та Јордан л Газа, но само како прва ета-па кон конечната цел — една лаичка држа-ва на Арапите, Евреите и христијалите.
Женевската конференција, Палестинци-те ја прифакаат ако блдат ловикани ка-ко самосгојна делегација. По се изгледа де ка лилијата на Јасер Арафат лзвојува пол-на победа во Калро и покажа макси.мум на флексибилност л волја за да се тргне од мртвата точка во која cera стои овој светскл проблем.
Останува кон сите овие иницијативи да се прлдружл и Израел со едло свое по-флексибилно резоннрање, кое бл .чожело да отвори новл можности за да се тргне ло млрољубив лат во решаваи>ето на овој проблем.
За cera, после оставката ла премнерот Исак Раблн л распишалите изборл во мај месец за нов лретседагел, нејасно е со што Израел излегува на бллскоисточ-лата сцена.
Кандлдатот за лов претседател Шимол Псрес, гц лодржува сегашнлте позлции на Израел — ловлекуваше на безбеднн н си-гурни границл кои ке му овозможат ефи-касна одбрана на земјата, што значи ле прифакаље на гралиците од 1967 годлна. Впрочем тој и не е протлв Женева, но по-веке би сакал да се продолжи праксата ла Кислнџер — билатералнл средби и разго-норл со арапсклте зе.чјл поедлнечно.
Палестинците, какви се cera n што ба-раат од Израел, тој не гн прифака како соговорннцл. Овдека израелскнте ставови се лаЈтврди л лема лзгледи тие да се лзменат во догледло време. САД од своја страна се уште не Се спремнл да прлтис-лат поефлкасно на Израел што секако има свое вллЈание ла конечното решение на Блискиот исток.
Разговорлте се завршени во првата е-тапа но ке се водат и понатаму а како стои со шанснте за конечно — мирно решенне гешко за сега може да сс проглозира.
Владо ТОШИК:
скита
Постојат моментц кога псторијата има лосебна дарба за бруталност, исполнувај-кл го своето хировлто расположение на тој начин што се доведува во искушение да избрише лелн нацли од книгата на постоењето. И можебл сето тоа започна во некоја од балканските војнл или уште порано. А можебл сето тоа можеше да се предвлдл л после Крлмската спогодба на тројцата големл, каде оној во мустаки-те џентлменскл му понуди на оној ср полуцллиндерот да го зе.че Југот под свое, со што навет гл сторл слте надежи на антлфашлстлчклте борцл од Егејот л создаде тло за нова граганска војна која ги одделл нлвните деца од мајклте — го развеа црното семе по белосветсклте гра-довл л нпвнлте ладни одал, мегу равно-душлоста на севернлте снежни пустлнл н нелзвесноста што како зла коб секогаш m опкружува интернатсклте siuobh.
Имајки го тоа делче од нацлоналната историја (се работи за одлуката на вла-дата на Демократсклот фронт да се лн-' тернлраат децата од прлморска Грцпја во земјите на народнлте демокраТлп, за-радл бруталнлте реперкусил на фронтов-ските операцлл врз цлвнлното население), како сллна л трогателна драмска потка, „Тулгеш" прераснува во јасна опомена, носејкл во себе сила да ја прерасне лн-тлмната трагедлја во една општочовечка трагедлја, члл влстлнскл длмензии мо-жат да се открлјат дурл три деценил после таа случка. Судблната на оттргнатнте се двнжи по работ на однародувањето, се претвара во голем блд кој просторно н временскл гн одделува лндлвлдуалннте судблни, кол намссто да се спојат, егзлс-глраат како стебла без корен.
Она што кај Коле Манев веднаш пагд во очл тоа е пластичната лгра мегу минатото и сегашното време. Коле Манев ја корлстл сегашноста како еден од еле-мелтлте кој го продолжуваат болот, — тоа се лица на старлцлте кои не можат да ril препознаваат сволте деца, нлвната исповед л молк, даденл нлз налз.менлчна компарацлја со сликл од животот на ннв-ните потомцл некаде на беллте бреговл на негостољубивото Северно море.' Сегаш-лоста со својата доплрлива траглка нуди соочувањс со патетиката, но авторот тука вешто го успорува ритмот правејкл крат-кл л пријатнл прошеткл со камерата ннз главно неутралнн пејсажл, прл што про-јавува суптллен смлсол за камерно музи-цлрање.
Но Малев корлстел л фллмскл мате-рлјал од времето на граганската војна, матерлјал кој веројатно лма архлвска л лсториска вредност, како обвлненле про-тлв лечовечноста, што во крајна ллнлја резултлрало со заокруженост на фллмот. Колечно тле кадрл кол прлкажуваат за големнте збеговл („Имаше деца како облак.даваат една натуралпстичка нота на делото, л бараат од авторот поис-тенчела смнсла за компознцнја л монта-жа. Со оглед на тоа дека внлманието иа гледачот n чувствата кои тој ги лзмамува кај гледачот се двлжат по една хорлзон-тала, може да се рече дека Манев во сво-јот првенсц покажал солидно познавање на канонлте ла фллмското работење, а неговото дело во влстлнската смнсла на зборот се надоврзува на најдобрлте гра-длцил на југословенсклот документарец. Се разбнра дебитанското кај Манев е по малку л согледллво во неговото корлсте-ње иа времето, — тој често се повторува лако со тоа само ја намалил набојот.
„Тулгеш" е дело кое вешто ш одбег-нува замките кон бл го фатпле во мре-жата на реглоналлото. Тој е опомена за сите центлменскл спогодби што ке се случат, регнстратор на снте војли што не-ма да ле одминат
слободан игомобић
I
дуализам или спонтана дијалектика
<Прилог тумачењу неких стихова у Горском вијенцу)
Досадашњи коментаторЛ Његошевог сти-ха „Т’јело стење под силом душевном" задржали су се углавном на простој кон-статацији да је ријеч о класичном дуа-листичком схватању у односима из.међу душе и тијела. Тако др Никола Банаше-вић истиче: „Тело има свој живот, али му душа намеће тегобе, а сама се душа понекад потресе (колеба се) под телесним мукама". Није ми лајмера да негирам Његошев дуализам који је евидентан ка-ко код тумачења природних појава у ши-рем и ужем смислу, тако и код сулстан-ционалног разликовања духа и тијела. Међутим, његово дуалистичко поимање свијета има неке особине које није мо-гуће сасвим укл>учити у старе дуалистич-ке моделе.	*
Проблем који Његош поставља није само везан за „душу и тијело“, већ у цје-локупној његовој поезији има утицјано мјесто идеја о двојности, дуалитету све-га што постоји. Као што не постоје дви-је идентичне истине, или два иста фило-зофска правца, тако «и сва дуалистичка увјерења нијесу истовјетна. Његошев ду-ализам је једна специфична појава, без обзира на то што је пјесник прихватио утицаје старих лраваца. Може се рећи да је овај дуализам произишао из окви-ра и услова црногорског иародног живо-та и непрекидне борбе Црногораца за опстанак. Он је, без сумње, диктиран и личним мотивом да се јаче наглаои и ис-такне значај непомирл>иве борбе између Турака и Црногораца. Овај дуализам, поред осталог, има и друштвено-поли-тичке коријене, јер у крајњој ливији инсистира на апсолутном непријатељству зараћених страна, указује на тоталну не-спојивост увјерења којима се служе ос-вајачи и они народи који бране своју слободу.
Да бисмо боље разумјели друштвено-
-практични смисао и посебан карактер Његошевог дуализма покушаћу да саже-то изложим нека традиционална учења у том погледу. Најдубљи модел дуалистич-ког схватања свијета налазимо у мит-ској слици старих Персијанаца. Они су узимали принцип ватре, сунца, свјетло-сти за суштину свега што постоји. Вјеч-ност или безгранично вријеме чини пра-узрок свијета. Ово јединствено сушта-ство које управља цјелином и одржава њене законе раздијељено је на два анта-гонистичка лола Ормузда и Аримана. Све што се дешава представља рефлекс два супротна принципа који се налазе у односу вјечног непријатељства. Поред Ормузда и Аримана (свјетлости и мрака) постоји и трећи посредујући члан Мит-ра. Овај принцип не произилази из Ор-музда и Аримана, већ је стално на Ор-муздовој страни иако се узима као .нешто посебно и средње. Митра не омогућује сагласност, већ поспјешује борбу између свијетлости и мрака, доводи ову борбу до крајње заоштрености и тако потпомаже учвршћењу свјетлости. Такође и у тјелес ном свијету води се непрекидни рат из-међу зла и добра. Духовни живот није строго одвојен од тјелесног с обзиром да се у њиховој сфери непосредно реали-зује општи свјетски конфликт.
имамо маЈНифестацију дуалистичког схва тања свијета. Под појмом „атман“ или душа замишља се укугшост осјеКања, хтјења, склоностии сазнања. Н>има управ ља „манас“ (дух). Сва ова заједно чине невидљиву бестјелесну супстанцију која није од предака наслијеђена већ прола-зи многе етапе једног бесконачног пута да би се сјединила са тијелом. Душа и ■гијело су потпуно различити. Међутим, душа активира тијело будући са њим везана „даховима“ који путем канала круже по тијелу. Физичком смрћу душа • не престаје да постоји, Beh праћена јед-ном врстом „бестелесног тијела" напуш-та физички свијет да би очишћена изи-шла пред врховно божанство „Јаму“ и сачекала своје поновно рођење.
Основ хришћанске мисли чини вјерова-ње у бесмртни и сулстанцијални карак-тер „душе“. Ово схватање је типично не само за хришћанску, лего и за Мојсијеву и Мухаменданску религију. Душа је без-тјелесна, иако је спојена са тијелом. Смрћу тијела преостаје његова духовна суштина или ентелехија.
Од филозофа систематичара дуалистичко схватање свијета развио је француски филозоф Декарт. Он је изградио начело о потпуној независности у аутономији „душе и тијела“. По њему, човјек се састоји од различитих супстанција: „ти-јела“, чија је суштина пролазност и „ду-ше“ чија је суштина мисао. Покрети ду-ше и тијела обављају се синхронизовано и потпуно независно. Ово је могуће, по Декарту зато што су и духовна и тје-лесна супстанција зависне од треће тзв. „божанске супстанције“ која усклађује н»ихову активност. По Хегеловим ријечи-ма Декартова филозофија и није у пра-вом смислу дуалистичка, с обзиром да Декарт призива у помоћ супстанцију ко-ја није ни дух и материја.
Код Шегоша налазимо основне замисли о вјечној раздијељености бића иа два су-протна принципа: дух и материју, мрак и свјетлост, добро и зло итд. Пјесник је нај мање оригиналан у овим питањима кад обнавља старе религиозно-метафизичке представе које су ман>е-више познате у свим народима. Ништа ново не уноси ни
када иаглашава непремостиве разлике између „душе и тијела“, па чак и када говори о преегзистенциј и душе. Оно што је на извјестан начин оригинално и што представља дио Његошевог оановног рас положења, то је његов смисао да изу-зетно јако нагласи сукоб, борбу и нелри-јатељство између духовног и тјелесног принципа у човјеку:
„У њ ратује душа са тијелом“
То није обичан рат, него сукоб таквог интензитета и са таквим равноправним изгледима на исход да је тијело подврг-нуто бескрајним патњама услијед прити-ска који на њега врши душа, док је ду-ша исто тако изложена стегама и око-вима тијела, немајући никаквог изгледа да се ових стега ослободи и да умакне патњама које јој иамеће тијело.
„Т'јело стење под силом душевиом.
Колеба се дугиа у тијелу".
управља тијелом, као ни то да he тијело под било којим условима потпуно овла-Дати душом. Они су дати у вјечном не-пријатељсгву и подједнако су немоћни да једно другоме наметне свој начин егзи-стенцији. Сукоб се коначно завршава смрћу тијела. Између душе и тијела не постоји паралелизам у смислу у коме је Декарт говорио. Међутим, шихов је уза-јамни однос несумњив и постојање међу-собног утицаја указује на то да су душа и тијело ловезани. Чињеница да су тје-леоне патње последица проблема које дух поставља, односно да дух болно под-носи утицај и присуство тијела, говори о томе да они један на другог врше одре-ђен и сасвим конкретан утицај, али да је тај утицај негативан. Душа и тијело уза-јамно се ограничавају и свако од н»их по-јединачно је неслободан у зависностц ко лико трпи утицај оног другог. Сличну и-деју Његош саопштава у Лучи, наглаша-вајући не само огромну провалију изме-ђу „душе и тијела" већ лстиче однос вјечног непријатељства и узајамног му-чења. Тамо душа садистички мучи тије-ло, док се тијело понаша лрема души као тамница или оклоп који она не може да раскине и због тога ужасно лати. По свом устројству „душа“, лрема лјеснику, тежи слободи, док је тијело у томе сурово орга ничава. Но, и тијело се силно мучи пред интелектуалним проблвмима које му ду-ша задаје. Оно „стење“ под притиском мисли, идеја и интелектуалних захтјева који припадају сфери духа. Човјек је j е д н о које је у себи раздијељено на д в o ј е. Та подјела га потреса и потко-лава у толикој мјери да он иикада не-ће моћи пронаћи апсолутно спокојство. У љему се' боре два принципа, двије лри-роде, два саовим различита свјетска на-чела. Пјесник мисли да смо састављени од таквог материјала који нас осуђује на вјечно неспокојство и неспоразуме са «ама самима, као и са другима око и изван нас.
Ови неспоразуми нијесу искључиво ствар човјека, већ цјелокупне природе која се понаша по законима општег и тоталног рата. Свако једно у себи је раздијел>ено на два различита пола који се међусоб-но зорву и супротстављају . Његош се овдје, донекле, приближава дијалектич-ком схватању процеса, борбе и јединства супротности. Тако да није само ријеч о класичном дуализму који се ,односи на гвнерални сукоб између духа и матери-је, или материје и форме у Аристотело-вом смислу. Ради се о томе да су за Ње-гоша све ствари без изузетка поставље-не тако да се у шима јавља космичка тенденција раздијељеносги и нејединства. Оне су већ својом егзистенцијалном по-зицијом у себи разједињене и опет као такве постоје појединачно и улосебљено. Унутар сваке посебности води се рат из-међу супротних принципа. За свијет у цјелини пјесник каже:
„Он је состав паклене неслоге“
Дакле, не влада неслога само у односи-ма између „духа и тијела“ или моралним категоријама „зла и добра“. Његош гово-ри о конкретним стварима и љиховим конкретним садржајима који етоје у од-носу истовременог јединства и разлике, харманије и дисхарманије. У његовој ви-зији лрироде ратују не Само „душа и ти-јело“, већ и „зима и топлина“. Води се перманентна борба у свему што егзисти-ра. Тако се међусобно боре „вјетри с вје тровима", „живина с живином", „човјекса човјеком", „дневи са ноћима“. Борба се обично никада не завршава, а када се доврши то обично испада на штету обад-вије стране.
„Волпа волну ужаспо попире,
О брмјег се ломе обадвије"
Коначно све што постоји органичено је и трпи неки притисак или је оно само то које притиска. Угрожавање је увијек обострано, док је условл>еност и међуза-вионост општа. Ни тирјани «ијесу поште-ђени тиранисања:’
„Св’јет је овај тиран тиранину"
Све је тако дато да трпи утицаје и огра-ничења, прије свега од онога што му је најближе и најсродније:
„Нико срећан, а нико довољан Нико миран, а нико спокојан"
У тумачењу ових стихова, дакле, треба поћи од претпоставке да Његошева дуа-листичка слика у односима „душе и ти-јела“ није случајна мити органичена «а традиционална учења у овом погледу^ Кад говори о рату и непријатељству по-јединих елемената или стихија, пјесник •го узима у једном глобалном значењу и виђењу свих ствари у природи а не са-мо „душе и тијела“. Борба је израз пра-вила понашац.а свих природних елемена-та, она изражава суштинску и процесуал-ну страну свијета у цјелини. Отуда овај дуализам има нека својства спонтане ди-јалектике и дијалектичког паимања суп-ротности у структури сваке канкретне појаве. Код Његоша се не боре ствари и појаве једне са другима, Beh и са самима собом што указује на тенденцију дубљег дијаликтичког схватања разлика у једин-ству и јединства у разликама. Тако, кад говоримо о Његошевом дуализму морамо увијек имати на уму да то није дуализам старога кова, aeh би се прије рекло спон-тана дијалектика која иако «ије доведе-на до потпуног научног схватања свије-та, а оно у суштини има одлике дубоког мисаоног захвата у смисао и значење природе, друштва и човЈека. Може ее pehn да Његошева слика природе чини прелаз између класичног дуализма и мо-дерног дијалектичког схватања свијета, што 'потпуно одговара условима и вре-мену у коме је пјесник стварао.
/ f 1
У етаоој Индијској филозофији такође Из овога се не може закључити да душа
будимир дубак
конопац
,4’јем како из далека допире мајчин плач. Ja Hehy да она пла-че, ia трчим, трчим. Јасноћа ње-ног плача ме води. Долазим до наш»г имања. Боја скорјеле крви превукла је воћњаке. ЛишИе је пунс земље још прије сједињења с н»«м. Птичурине дахћу по огра-да, t из даљине, док трчим, личе на фне главе коља. Након много дана приближавам се старој кући. ГТоје присуство одсијеца главе ко л>у. Зне се уз врисак пењу у не-бо, ц као птице, у кљуновима, од носе комађе мајчиног плача. Све -е с-ишава. Иза мене остаје пеј-заж дoлaзehe смрти. Додирујем стар!нску кваку. Прислањам ухо уз драта иза којих допире и ту-тањ, и кикот, и стењање, и врис-ка, Јједно. Значи, све се то мени, онакз из даљине, објављивало као једн«, — као плач моје мајке.
Ж»рно отварам врата, не бих ли jt живу затекао. Утрчавам у њену собу. Гледам. Мој покојни брат бјеше полудио, отац и мајка су се рвали с њим по соби, преви-јали му муке, сваљивали га у кре в«?т * дозивали бабу да донееу ко-н°пац, да га вежу. Он им је изми-Ца°, уједао их за руке, хватао се за нсгу од кревета и сав се омота-вво ско ње. Кад би га они отргли, гЧ>евцли му руке, усправили га и ТРнупи у постељу, он је, савла-;'ан, цоражен, осујећен у нечему1 ЧСо »ије вођено никаквом намје-Р*м, ђолно плакао, чупајући себи КОсУ, и гребући се по лицу. И ја змплагах кад видјех шта ми од Пфксфог брата отац и мајка раде.
Вла:«ним очима гледао сам при-aQP- Он је титрао у некој непове-заностм и магли, исто као што су сс и дани дјегињства, које сам <>вД)е провео, и које сам покаткад пРкушавао да дозовем у сјећању,
јављали као расквашена слова уја ковог пнсма, које сам са прозора ове исте собе гледао како нестаЈе, на киши. Кад је мајка то писмо пронашла, било је претворено У комаде и у плаву маглу рукописа, маглу што се подизала из просто-ра разливених, ишчезлих линија. И, у тренутку кад сам по први пут успио да се сјетим неког детаља из мог давно покопаног живота, ја осјетих да је цијела ова соба била само размакнути простор пи-сма, којег више нема. Учини ми се да ствари ове собе обавија оно нејако плавило, и да оне личе на расквашена слова, која су читљи-ва само капима воде које су се у-пиле у н>их. Чинило ми се да све то гледам по први пут, и да сам лишен могућности разумијевања свега што мој поглед у овој соби захвата. Јер и ујаково писмо сам увијек гледао први иут, и увијек сам гледао са прозора како кишне капи растржу његова слова. Знам и то да сам дуго вјеровао да то писмо није нестало, Beh да мора бити отјеловљено у неком порет-ку ствари, можда баш ствари ове, мајчине собе. При том увјерењу остајем и сад, након много дана размишљања о н>ему. Али, није вријеме да се задржавам на оном што је тако далеко од лудила мог покојног брата, и од намјере мојих родитеља да га свежу.
Можда би било боље да некоме од њих помогнем, помислих, али не одољивост загонетке на коју ми је личила ова соба, није ме дала да се помјерим с мјеста, и да одво јим поглед од ових ствари, као да сам у њиховом поретку хтио да нађем смисао писма, над чи-јом затуреношћу je, cjehaM се, мај ка дуго јадиковала.
Примјећивао сам да је цијело по-
кућство било прислоњено уза зид, и да је у том положају сасвим не-неупотребљиво. Уосталом, виђало се да нико није ни покушавао да га употреби, нити пак да прикри-је ту немарност. Очигледно је би-ло дакле да овдје Beh дуго нико не улази, да свјежи мириси људ-ског даха и тијела нијесу надја-чали вон> трулежи, мемле, и пати-не. Виђело се да је соба дуго била закључана, можда чак и закована,
да би сигурно био спријечен да уђе у н>у онај ко не би одолио ис кушењу. A 3HajyhM мајчину при-сност са свикнутим простором и стварима, знајући како у њену ду шу једанпут утиснута обличаја ви ше никад не бришу траг за собом, чак и кад одлазе иза границе ње-ног погледа, и опипа, био сам си-гуран да је соба била затворена само због н>е. Да ли је лудило по-којног брата учинило да се поново отвори, да поново прогледа та за-борављена соба, то ослијепљело око наше куће? Питао сам се, ис-то као што сам се питао зашто је соба уопште и затварана. А можда је покојни брат ушао кроз прозор у н>у, и, тамо полудио? ... Могао сам дуго тако да нагађам. Али, једно је сигурно: да сипци разје-дају дрвену таваницу, и да риђи прах пада по стварима, затрпава-jyhn их. Гледам једну бесповратну расквашеност ствари, гледам како нестају шавови и границе међу њиховим обрисима. Риђи прах са таванице сипа, као давна киша по ујаковом писму.
Наједанпут у соби постаде тише. Отац, мајка и покојни брат, про-мукло су дахтали на кревету. Сви смо гледали како нестају ствари наше собе. Брата је попуштало лу дило. Почео је да се ocephe око себе. Чини ми се и да ме зовнуо, али сипање праха je Beh било то-
лико гласно, да је надјачавало све шумове у соби. Тада је брат по-чео да виче, али се више није о-браћао мени, већ мајци. Правдао се, изгледа, да није он избацио ујаково писмо на кишу. Потом је почео да вуче мајку за косу. И ја видјех да она није више млада, и да је одсјекла плетенице. Отац је узалуд дозивао бабу, да дође са конопцем за братово лудило.
Beh je падала Hoh. Једини прозор на соби, личио је на црну слику. Били смо уморни и поспани. Само су сићушне звијери неуморно пре жвакавале таваницу, погледајући одозго на нас, као на помјерајуће ствари, које би требало затрпати. Знали смо да нам нема спаса, ако се баба не врати.
Отац и мајка су викали, викали, па умукли, безнадно очекујући бат бабиних корака. Полудјели брат најзад повика. Ријечи које је он изговарао биле су за нае неразум љиве. Но он је говорио сигурно, као да наизуст зна те ријечи, које су неразумљивије и од самог hy-тања. Па ућута. Блистале су му очи, бацајући неку свијетлу пругу олакшања по цијелом лицу. Онда се спусти са кревета и раширених руку закорачи по соби. Један стуб праха му се разли по коси. Ишао је према вратима. Отварао их је, да баба уђе.
Бабина рука, испреплетана модрим чворовима вена, прва уђе у собу. Чврсто стегнут конопац је висио иза н>е. Тада се брат саже, дохва-ти слободан крај конопца, и уведе бабу.
Корачали су полако, претходно испитујујш сваку стопу патоса, као играчи на жици, која је, исти-на, била прашњава, и широка. Али, ја тада видјех да баба нема
очију, и да је за слијепца цијели свијет, једна бескрајна, од једног до другог мрака разапета, жица. IlpHMjehHBao сам да се конопац међу њима час затезао, час опу-штао у титрави лук, али и да је г.остајао све краћи. Њене рухе су путовале по конопцу, као што су они ходали несигурно по жици па тоса. Приближавале су се руке јед на другој. Најзад се спојише у чврсти стисак. Чворови бабиних вена оивали су све модрији и ве-ћи, а смцјех мог лудог брата, све пространији и дубљи.
‘■i»
— Пусти ми руку, ено разбоја, ре-че баба. Пусти ми конопац, ено разбоја, рече баба, и хукну снаж-но у већ ослобођену шаку.
Брат се врати у кревет, и заспа. На кревету, крај њега, сједјели су отац и мајка. Полако их је затр-павао прах са плафона. Нико ви-ше није проговорио ни ријеч. Сви смо гледали у бабу.
А она, препознавши облик разбоја, дуну још једанпут, али сад више не у евоју шаку, већ у разбој, који под дебелим слојем праха бијаше добио сасвим другио блик и вели-чину, који су били природни само за слијепца, или за неко велико, искривљено, огледало. И, уопште, све ствари су из тих ровова од прашине, дјеловале као предмети под снијегом, гдје бијела избочина говори о присуству оног, против чијег облика је у непрекидној за-вјери. У том часу, створи се лије-вак од прашине, који баба ошииу конопцем, и хоји ишчезе. Тада се указа једини јасни предмет у со-би, као што се ствари, у прољеће, поново враћају на своју мјеру. Ба ба узе конопац објеиа рукаиа, и поче да га расплиће са оног краја који је малочас држао у руци мој
брат. Сјетих се да је мајка тако дријешила своју плетеницу и че-шљала се уз реско пуцкетање вла си. И поново погледах мајку, која бјеше кратко подшишана, и оца, који је сједио до ње, са косом про сутом низ рамена. Скрушено су посматрали шта баба ради.
1~асвим расплетен конопац она je увукла у разбој, чије зујање се ми јешало са шкрипом звјерињих сје кутића. Баба је ткала зид. Зид је eeh додиривао плафон, кад схва-тих да је соба сасвим преграђена, да је сасвим чиста, безгласна, али и да још увијек посједује своју пређашњу величину.
Ту је још увијек све стајало не-такнуто. Ту је још увијек стајао и кревет. На њему се будио брат. Баба је тумарала по соби. Брат је устао са кревета, извукао зелено сандуче испод њега, извадио мај-чине одсјечене плетенице, и пошао баби у суерет. Срели су се код но-вог зида, који је откала баба, да нас не покрије прах. Она је до-хватила слободни крај плетенице, стегла га чврсто, да се не размрси, и полако повела брата међу затр-пане ствари. Оне су биле са дру-ге стране зида, према којој су и баба и брат већ били окренути. Чули смо како они успут, ходају-Ум по својој жици, изговарају оне исте, нама неразумљиве ријечи. И, још се чуло са друге стране зида, како прах по њиним раменииа сипи, као да баба сједи за разбо-јем, и зид за наше спасење тка. Звуци су бивали све тањи и тањи. Кад се све утиша знао сам да тамо нема ни сипаца, ни плафона, ни ствари, ни њих. Знао сам да се све преметнуло у прах, и тишину.
Истина, и овдје је било тихо. Ту тишину је нарушио само мајчин плач, кад ме угледала, ту, у н>е-ној соби, како стојим.
o
Stojimo u izvorima svojih izbušenih soba I klanjamo se tridesetoljetnim terasama. Ponekad se zamislimo; kakve su to misli što nas tu, na pragovima Študentskih soba, obudavaju s naporom. Ako pokažemo blago protivljenje svojoj rastrzanoj misli to nas potsjeti na pentranje ste-peništem punim pikavaca.
Ovdje, medju zagušljivim I iscrtanim Židovima može se birati samo izmedju dvlje mogočnosti; samog sebe i igre sa drugima. Tra-žiti izlaz izmedju sjenke I pomičnog predmeta. Obično ja i moja soba i još poneko smo nekakav nesretni splet koji se čini kao dobro uvježbana bolest.
II
Jutros kad sam se probudio učinilo mi se da sam u svom razmišljanju bio u pravu. Tako mi se samo ponekad učini.
Pogled na blokove. Obično naliči na pokušaj da se udje u sobe svojih sadašnjih I budučlh prijatelja. Zajedničko svima je — jednostavnost.
I jednoličnost. Sve to daje osječanje koje je van naše moči objašnjavanja.
Za spregu zidova, nas, bezbojnog veša po terasama i potrebe za mirom može se reči da je naša i svačija.
III
Veče! Sva svjetla treba pomnožiti sa tri. Ipak je teško izb ječi samoču. I dozivajuči glasovi i otupljena muzika su deo nas.
Tačka. Kvadrat omedjen i omogučen bolničkim lusterom. Monotonija koju jedino prekidamo mi. Ponekad uspješno. Bez prisustva tu — ti ne postojiš. Teško je za sve to upotreb-Ijavati "prejake” rječi. Ovdje je teško biti i poeta. Najteže je biti posmatrač sivih blokova.
Ako poželimo jednostavnost sve može biti pomalo blistavo. Ponekad treba igrati i cimerske igre.
One mogu da liče na dječje, sve dok se ne zaželimo sebe, svoje samoče sa pogledom na terase.
I u nama se rodi želja — biti prolaznlk, sjenka što luta.
Žarko šigoja
J
lUJNI DIŠPEČ SKUPINE ZA STRIPSKO ANIMACIJO
NAROČILNICA
SREDI JUNIJA BO V ZALOŽBI KULTURNEGA
CENTRA IZŠLA KNJIGA STRIPOV KOSTJE	p0dni4anl/a 1
GATNIKA Z NASLOVOM "MAGNA PURGA"	roapisanua )	.............................
(DANES IN NIKDAR VE4). NA 70. STRANEH
GIGANTSKEGA FORMATA (GLEJ TRIBUNO).........................,........................
NA KVALITETNEM PAPIRJU IN V POLTRDIH
PLATNICAH BODO OBJAVLJENI NEKATERI	naročam knjigo stripov	"Magna Purga”	—	da-
UGLEDALO til SVETA ?S NAS, MED NJIMI	"es nikdar več”, po ceni 30 din. Plačal(a	)Jo
DVA (SKUPAJ 24 STRANI), ZA KATERA STA	bom takoj/po povzetju.	Moj naslov;
TEKST NAPISALA SAMA MILAN JESIH IN MARKO ŠVABlC! VSE TO, SKUPAJ Z BARVO
NASLOVNICO DOBITE ZA 30 DIN!? KER ..................................................
NAKLADA CISTO ZARES NI VELIKA, TOPLO
PRIPOROČAMO PISMENO PREDNAROČILO ...................................................
(VPLAČILO VNAPREJ ALI PO POVZETJU) IN
SICER POTEM SPODAJ NATISNJENE NARO-	PodDis
ClLNICE (ALI TUDI Z DOPISNICO NA NASLOV 4G OSVOBODITVE 1/11).	......... .................
RANO
i
i
i
©
9
0
/s
V
\Y*.
IL
m
f MLAD
I JUNA
Pot nas je peljala kar naprej ob železnici, na kolodvoru srečanje z grupo mladih delavk z rutami in vedri, bite so nasmejane, zelo odprte in srčne, a ne po babje agresivne. Med kretnicami smo bili nekoliko nerodni in preplašeni spričo vseh mogočih kovinskih zvokov, ki jih mojster železničarskega poklica pozna kot materino govorico, tako da se mu nikoli ni treba neumno ozirati, ali ne prihaja vlak. Skupina delavcev, ki je opazila našo nerodnost, se Je dobrohotno in na svoje znanje kovinskega jezika ponosno ^zasmejala. Nekdo je zaklical: ”No, mašinisti že niso.”
Nekaj sto metrov naprej, že zunaj postaje in na odprti progi smo se srečali z junakom.
Tako še bolj od daleč je bil videti kot akrobat, vrvohodec, izzivač: mlad junak. Ni hodil med pragovi. Gibko, zelo uravnovešeno je stopal po enem samem tiru, visoko gori na grobem sivem nasipu, zglajenem, sončno luč blesketajočem tiru. Kot umna, ponosna zver v svojem lovišču. Stopal je ne da bi gledal pod noge, že od daleč nam je zrl naravnost v oči in se nam pokazal ne>, pojmljivo plemenito. Temno modra delavska uniforma je sijala neko višjo čistost. Hlačnice do peta in široko shojeni čevlji so ga napravili v gležnjih in stopalih stabilnega kot kamnito mizo in prožnega kot pero. Tako je hodil in se nam približeval, na glavi mu Je vnic čepel kačket z rdečim znakom, v levi roki je_ sproščeno in skladno z vratolomno in zaslužno hojo nihal kladivo s podaljšanim motno lesenim topori-ščem, desnico pa je kakor da vsemu svetu in vsaj zgodovini navljub, prav res, zabil globoko v žep. In tako!
Stopim mimo nas, po gosto razpredenih tirih in progah zdajci in že takoj nato drvijo v vseh smereh kompozicije in posamezna vozila, gorostas-na, hrumeča, pojoča, tuleča, vreščeča, nevarna vsekakor. Ta pa gre po svojem svetu in vse obvlada in z vsem svojim bitjem zastopi sleherni najneznatnejši odtenek v govorici kovinskih zvokov, gre in zgrozim se, ko stopi mimo mene, a me prezre, vendar ne žaljivo, marveč zavedajoč se svojega junaštva.
In kaj sem videl v mladem junaku? Njegov obraz ni mladenič, mož je v letih, njegovo bistvo, obvladovanje tega sveta in stopljenost s tem svetom — to je vedna mladost In Junaštvo. Mož je v letih — in prav vsa ta leta so iz njega izmojstrila mladega Junaka. Vse to delo med progami in tiri, premogom In napisi, transporti In pogoni, paro in remonti, nafta In mašine — vsa ta ukročena moč.
Marko švabič
primož Žagar
v-
it i imunim hii M »IH n lili M П
SKOZI DNO DO ATROFIJE ČLOVEKA
’ Samoupravljanje mora postati temelj socializma in odskočna deska razvijajočega se komunizma, postati mora fenomen sposobnosti in odraz moči Jieposrednega proizvajalca, človeka, s tem pa tudi mladinca, katerega tehtna in nujna naloga je spremljanje aktualnih družbenih in ekonomskih migriranj. Izhajajočih iz naše temeljne opredelitve — samoupravljanja; in ne le to, usmeritev mladine naj izhaja iz zgodovinskih tradicij predvojne mladinske populacije, katere osnovni cilji so temeljili na trdni in diametralni zasnovi takratnih razmer, katerih 'posledica je bila tudi narava kasnejše razredne borbe z iztočnico v narodnoosvobodilni vojni in ljudski revoluciji. Na vseh teh izhodiščih, pogojih in aahtevah se je politizacija socialističnega človeka sicer počasi, toda nenehno in neodtujljivo vzpenjala do stopnje, ko prično nove, še neizpolnjene in odgovorne naloge prehajati iz zahtev v navado neskončno reformiranih sistemov, ko zasužnjijo svobodnega in družbeno življenjsko zainteresiranega dejavnika. Melanholija in iriercizem tistih sil, ki vseskozi zavestno in razdirajoče rušijo sadove zagotovljenih pridobitev, katerih radosti nočejo uživati z našimi narodi in narodnostmi, naj omogočita vnovičen polet svobodnemu človeku.
; Toda ali je naša politična strategija dovolj tehtno delovala in odklanjala demagoške poteze demonsko naperjenih in akcijsko preračunanih sil, ki so hotele depeširati ljudstvu zmoto in nepoučenost v obliki zahrbtnosti in taktično preračunanih demoralizacijskih zunanjih interesov. Marsikdaj ljudstvo ni niti vedelo, kaj in kako se v resnici dogaja v njihovi vodilni strukturi, kako so potekale deportacije izkrivljenih političnih in gospodarskih poti in kako se je dejansko ob takšnem častihlepju in deplasmaju nedemokratičnih sil načenjalo temeljno načelo družbe v socialnih in političnih človeških pravicah, ki so bile posledica družbenih zahtev: vsi za boj, vsi za zmago, vsi za novo boljšo in pravičnejšo ureditev, katere disident naj bo demokraciji in s tem tudi njenim osnovnim zahtevam ekscentrično razpoložen subjekt ujet v množično obsodbo prebivalstva in njegovi disjunktivni vfjagi v družbenem okolju. V tem gotovo ne vidimo diskriminacije, uvideti pa moramo Mhtevo neposrednega proizvajalca, da se pojavijo takšne in podobne injrige in -njihovi akterji na rešetu samoupravnih sil in ne v milosti in nemilosti centralnih, pinogokrat celo škodljivo delujočih organov, katerih mešto ne izhaja iz bšze niti nima z njo vezi temeljnih prvin. Prav v tem pogledu smo premalo naredili ali skoraj nič, narkotizirali smo udeležence pomembnih odločitev, da so pozabljali r4 svoje prirojene naloge, da so razreševali „osnovne" družbene probleme, pri tem pa striktno zapirali vrhove in odločitve v odtujljive nedostopne hrame r^Jemokratičnih in družbeno nekoristnih sil.
” Iz takšne razlage in v takšnih standardnih okoljih so se razvijala in nastajala cfjjžbeno negativna dejanja, ki, so imela povečini nedemokratične, še manj pa samoupravne temelje. Mirno lahko prištevamo sem gospodarski kriminal v tisti tipični in s krinko zamreženi pojavni obliki, sem lahkp prištevamo izkoriščanje politično poverjene dispozicije in funkcijske odgovornosti z obveznostmi za zaupanje neposrednega garača — delavca v takrat še polmezdnih odnosih in danes v*združenem delu — dohodkovnih odnosih, poleg teh dveh tipičnih in posrednih sQ/ražnih akcij proti samoupravni družbi pa poznamo še več zunanjih in direktnih ali pa tudi indirektnih _ demonstracij etatizma, oportunizma, tehnokratizma, dogmatizma, malomeščanstva in podobnih trajnih in nepojenljivih faktorjev, katere j^mogoče odklanjati in odkloniti le v smislu združevanja sil v kontinuiranem rJJ^topanju proti podobnim delinkventom.
/STtBITRAŽA PRAVIC IN DOLŽNOSTI
“ Osnovna organiziranost socialistične mladine Slovenije je v jeseni 1974. leta spremenila skrahirano podobo in znova zaživela v reformirani, boljši in ustreznejši ctganizacijški obliki, katere vsebinski smotri pa začrtanih nalog do danes niso izpolnjevali, tako kot je bilo zamišljeno in kot bi sistem moral funkcionirati. Marsikje jejoilo čutiti popolnoma novo zaživeto mladinsko prebujanje, nastajale so1 nove natoge, ki so se reševale z izredno družbeno agilnostjo, rezultati so povezovali nrladind-v eno osnovo skupne bodočnosti, kjer med kmetom, dijakom, delavcem in štedentom ni bilo razlik; nasprotno, združevale so jih. delovne zahteve in ambicije po boljših in prikladnejših rešitvah^
Toda marsikje je bilo drugače in je danes sploh drugače. Omejil bi se na naše najbližje področje, na študenta samoupravljalca, katerega osnovni položaj v družbi predstavljajo pravice in dolžnosti, ki pa enotno izhajajo iz samoupravljanja. Danes družba.diktira pravice in dolžnosti, toda naš študent pljuva na samoupravljanje, nanj
pozablja in ga upošteva včasih kot zahrbtno in grešno mu nastavljeno past. Ravno v tem je naša nemoč in papirnatost trdnih temeljev samoupravne socialistične bodočnosti, v tem, da osnovne organizacije ZSMS delujejo laskavo in neodgovorno, da je rezultat „dela" nekaj sto ljudi ob koncu študijskega leta snopič zapisnikov z bore malo uresničenimi sklepi in v tem, da ostaja samouprava poslednji del skrbi, bolje povedano volja posameznika. Povsod je sicer nekaj entuziastov, iz katerih izhajata delovna zagnanost in polet, toda napačnost naše politike je ravno v tem, ko dopuščamo, da se prelagajo delovne potrebe celotne mladine z ramen enega na ramena drugega zanesenjaka, namesto da bi se delo uresničevalo z akcijami množic.
Posebno zaskrbljujoče pri vsem tem pa je dejstvo, da postanejo študentje nekoč intelektualci in se vklopijo v delo vodilnih struktur združenega dela, kjer je njihov osnovni cilj tudi samoupravno angažiranje in s tem vodilno samoupravno poznavanje interesnih področij. Toda ti intelektualci prihajajo iz šol, z malo izkušnjami, sploh pa brez predlogov za nove vsebinske spremembe v delu samoupravnih organov, brez temeljnih prvin o odnosih v samoupravnih strukturah in brez izkušenj, ki bi si jih lahko in morali pridobiti že v samoupravnih organih šole
Kako si danes lahko predstavljamo dobro osnovno organizacijo brez baznega subjekta — posameznika, katerega življenje in delo sta povezana z enakovrednimi nalogami študija in samouprave? Pa vendar si jo moramo, toda če je zaznavna kriza v odnosu' samoupravljalec-delegat-baza, potem je posledica takega odnosa še bolj zaznavna v samem delu temeljne oblike organiziranja mladih v osnovni organizaciji.
Sistem soodločanja omogoča študentom, da vzajemno in enakopravno delijo pravice in dolžnosti z uporabniki in izvajalci pri večini sprejemanja samoupravnjh odločitev, toda žalost je v dejstvu, da študentski novo izobrazbe s področja samoupravljanja ne zadovoljuje niti osnovnim zahtevam soodločanja v tripartitnem sistemu, kaj šele temeljitejše vključevanje študentov v samoupravne raziskave in iskanje izhodišč za pomembne odločitve.
V tem je zaznati tudi suhoparnost samoupravnih in marksističnih (Jredmetov, vključenih v učno vzgojni proces na univerzi, kajti edini cilj oblikovanja „samoupravno angažiranega študenta" ostaja želja po opravljenem izpitu, nikakor pa ne želja po permanentnem marksističnem in samoupravnem izobraževanju in usklajevanju in konceptiranju povezave življenjskih odnosov s tiskano besedo. Kadar se študent pripravlja nš opravljanje izpita (nedoločeno katerega) mu ostaja v večini primerov edini cilj opravljeni izpit in šele v sekundarnem značaju konsolidacija in obogatitev lastnega umskega zaklada, katerega uspeh bo v življenju vedno hitreje zaznati. Podobno je tudi pri samoupravnih predmetih, kjer Idbdi študent ponavadi med kupom literature, ki mu še dodatno zbija delovni impulz in zavzetost za konstatacijo njegovih lastnih interesov in potreb.
Iz tega izhaja njegovo nepoznavanje globljih smotrov samoupravne družbe, v tem je mogoče spoznati tudi njegovo vlogo v samoupravnih organih na šolah itd. Vse to pa poleg njegove lastne osuplosti in neambicioznosti prerašča akcepcijo obveznosti in pravic, negira smotre osnovne človekove izobrazbe ter abstrahira samoupravno in marksistično koncepcijo pisane literature, ki.tako neelastično deluje povsem ob knjigah in publikacijah s podobno tematiko, prepuščen edini bitki za opravljeni izpit. Ob tem lahko spoznavamo tudi neposredne krivce za nepoznavanje in neizpolnjevanje osnovnih človekovih pravic in dolžnosti, ob tem lahko tehtamo študenta in njegovo krivdo za zanemarjanje samoupravnega področja tudi na profesorje, katerih delo v večini primerov samoupravno ne dorašča njihovi akademski usposobljenosti, ali pa je takšno delo omejeno predvsem na strogo zaprto delo v samoupravnih organih brez interesa in potreb za vpeljevanje študentov v .aktivno delo; mnogo učiteljev nikoli niti ne poskuša prikazati samoupravne angažiranosti lastne osebnosti, mnogi se ponašajo zlasti s svojim neplodnim akademizmom in tretirajo samoupravne pravice in dolžnosti kot akcidenčne in prosvetno neperspektivne naloge konstruiranja lastne osdbnosti.
Torej je potrebno pričakovati novega in boljšega študenta le tedaj, ko bo naloga učiteljev tudi vzgajati, in to samoupravno vzgajati in utrjevati pridobitve -naših narodov in narodnosti ter takšno delo tudi ceniti in spoštovati, ne pa porogljivo zbadati prizadevnost posameznikov, ki samoupravi posvečajo večino mnogokrat tudi za študij razporejenega časa.
Doklej bo ostajalo samoupravljanje papirnato geslo množic in življenje posameznikov?
BRANE SRČNIK
OŠTARIJA ŠTEVILKA ENA...
Nekega prav lepega večera sta se naša kolega zamislila nad prav čudno rečjo - nikjer ni bilo videti niti enega samega samcatega študenta. Le kje so - sta se spraševala in bi se to še danes, če ne bi prišla mimo prav prijetno pokajena
OŠTARIJA ŠTEVILKA ENA - BUFFET BRUC
Če pomislimo, da Maribor, čeprav je dobil novo in mlado univerzo, ni imel študentskega centra, moramo reči, da je to kar žalostno. Če ne bi Certusov TOZD Astoria odprl lokal „Bruc espresso", bi še danes bili brez takega osrednjega zbirališča. Kakor kažejo sicer po naključju zbrani statistični podatki naših reporterjev, v Brucu sicer prevladujejo ekonomisti — bodoči ekonomisti ali samo bodoči - študentje slavne visoke ekonomskokomercialne šole, vendar so tudi vse ostale študentske strukture kar pizadevno zastopane — čeprav po izračunu reporterjev premalo za delegatsko strukturo.
Študentski center „Bruc espresso" je odprt vsak dan razen nedelje in praznika od 7.00 do 21.00 ure brez prekinitve zaradi toplega obroka malice. In kaj so najbolj priljubljene pijače? Za bruce in bruclje ter za stare bajte so na voljo cocktaili „bruc", zelo vabljiv, čeprav po zatrjevanju študentk na porodniškem oddelku zelo neučinkovit „anti-baby cocktail", za večne študente cocktail „dekan", za ljubitelje ostre ljubezni „hot-dogs" in podobne specialitete tekoče in trdne narave.
Reporterja sta skušala pogumno anketirati nekaj navzočih, vendar nam že posnetek kaže, da prisotni niso bili navdušeni nad to novinarsko zvrstjo.
Poleg tega, da je relativno — kakor pač vsaka cena — poceni, ima Bruc še več drugih prednosti, sosednja knjigarna namreč prodaja tudi študijske knjige ...
družbica, ki je zapela tisto staro, staro pesmico; „Oštarija številka ena, trabumci-bumci-bum..„Aha," sta rekla oba kolega in se pogumno spustila na sled študentskih žejnih grl.
„rudni" počasi zmanjkovati sape in potrpljenja. Ne razume in ne more razumeti takšnih vsebinskih tančin, kot je pitje v majhnih obrokih, skoraj že rečeno po kapljicah — tudi to besedo že zlorabljajo — ne pa tisto požrešno lokanje - kako mora biti šele to!
Zato pa študente veliko bolj poznajo na vrtu in v buffetu hotela Orel in jih znajo tudi bolj ceniti, saj predstavljajo po sicer negotovih izračunih naših reporterjev kar dobro polovico mesečnega prometa. Tako prideta reporterja do sklepa, da edino močan naval turistov preko leta, ko študentje pijejo doma ali na obalah modrega Jadrana, še rešuje lokal, da ga ni treba zapreti. Kaže pa, da je pivo.kot zelo hranljiva tekočina in hkrati dolgoročno opijanjajoča, kot tako zelo priljubljeno med študentsko populacijo, predvsem med moško šibkejšo polovico, čeprav so tudi med ženskami precej močne izjeme.
OŠTARIJA ŠTEVILKA ŠTIRI - RESTAVRACIJA NOVI SVET
Tudi ribja restavracija Novi svet je za študente precej mikaven lokal - zaradi hrane in pijače. Točijo odprto pivo, ki dobro teče k majhnim pečenim ribicam -giricam. Pa razne vrste vin - kajti, kot trdi stara modrost, mora riba trikrat plavati -prvič v vodi, drugič v olju in kar je najpomembnejše — tretjič v vinu.
Ker so v vseh sobah Novega sveta Študentje redni in pogosti gostje, smo povprašali vodjo strežbe Kristo Kek, kakšni gostje so študenti.
OŠTARIJA ŠTEVILKA DVE - FONTANA
Naša reporterja sta že nekoliko upehana, čeprav se turneja pravzaprav šele prav začenja. Verjetno sta za začetek potrebovala malce preveč poguma)? ). Fontana je lokal, ki ni kar tako, gostje morajo biti malo bolj „fini", njihova denarnica pa bolj močne sorte. Vendar začuda, tudi pri Fontani je študentov kar precej - trije sci se celo pustili slikati in anketirati. Kaj pijejo? Brizgance. Tu in tam sok. Poleti pri Kličku oziroma današnji Gostilni pri treh ribnikih pivo v vrčkih. Bruc je nekako preveč poln in plebejski, novi hotel Habakuk, ponos Certusa, ni prijeten za družbo, Slavija ni zanimiva - kako ni zanimiva - tako pač, ni zanimiva! Ne prisrčnost starih 9°stiln, z domačnostjo oborožen oStir, ampak sodobne svetle, a hladne restavracije J »h privlačijo. Jure Domanjko, Mihael Korošak in Tomo Ploj - to so naši trije ankent.ranci, trde, da ne marajo lokalov, kjer prihaja do gneče ali pretepa. Všeč jim je bH disko-klub v Astoriji, dokler je bil ob določenih dneh vstop dovoljen le z indeksi, odkar pa tega m več, je postala Astoria z diskačem vred ,pajzl"' lokal za prepotentne m nepotentne ... Kakšen lokal si želijo? Študentski?	...	•	j „	„
Ne prav študentski. Ampak tak, pravi. Tak lokal, kjer bo mir, dobra po s ežba,
moderen, malo glasbe, brez gneče, poceni... Po majhnem Pre™'^ “ P, noaosto sklepa, da je z lokali tako kakor z ženo - če hočeš popoln lokal, potem moraš pogosto rnenjavati.Na srečo zakon dovoljuje menjavati gostilne!
OŠTARIJA ŠTEVILKA TRI - RESTAVRACIJA HOTELA OREL
Tukaj je vzdušje še bolj svečano kakor na Fontani in naša reporterja »držita vedno bolj svečano in resno — ali vsaj domišljata si, da jima to še vedno uspeva. , vsi ti dvomi, da novinarsko delo ni nevarno in zdravju škodljivo! Dokaze lahko
posredujemo predvsem prihodnje jutro.	'	.	 .	._
Študentov je v restavracijskem delu hotela Orel zelo malo, 'e nekaj redkih, i Jim ie uspelo pričarati iz štipendije toliko viška, da je za eno bolj „nobel večerjo. Zato je netakar Mirko zelo vljuden in ustrežljiv - prav očitno mu primanjkuje izkušenj s Študentsko populacijo, vendar jih v toku večera zelo hitro pridobiva.	..
Tukaj morata reporterja nekaj malega tudi prigrizniti, drugače bi ta zgodba nosila povsem drugačen konce Jedilni list je relativno - pomen te besede nekateri že Preveč izrabljajo - hitro na mizi, ki pa je, za razliko od nekaterih drugih kvalitetnih lokalov, že pospravljena in očiščena. Tudi naročene jedi hitro prispejo m to še tople. Pijače niso vajeni nositi v obrokih in natakarju prične pri sedemnajsti ali osemnajsti
Foto Žarko Golob
„Ne bi se mogla pritoževati nad. študenti," nam je povedala Krista Kek. „Večinoma so mirni gostje. Seveda so tudi tukaj izjeme, najde se kakšen razgrajač, kakšen, ki noče plačati, drugi bo nad vsem godrnjal, vendar v glavnem z njimi ni težav. Študentje v glavnem konzumirajo ribice, pivo, precej tudi kave, zelo malo pa žganih pijač in vin, precej je moderna tudi coca cola. Kakor pač veleva okus in dovoljuje štipendija ali podpora od staršev ...
Tukaj se anketa konča, naša reporterja nimata več moči, da bi naporno delo nadaljevala, poleg tega pa mislita, da sta naredila približen prerez študentskih oštarij. V vseh gostilnah, kar jih je v Mariboru, pa tako ali tako ne bi mogla preveriti študentske udeležbe, ker bi za tak orjaški posel potrebovala dvo do tromesečni „študiiski" dopust ...
IN KAKŠNI SO ZAKLJUČKI?
In kakšni so zaključki obeh reporterjev? Obstaja danes model študentske gostilne, obstajajo študentske pijače, študentska prehrana?
Tako bova rekla — študentske gostilne v Mariboru razen Bruca ni, študentje se zbirajo v gostilnah, kjer jim je všeč, ali najbližje, ali kjer so pač navajeni. Model pa ni niti Bruc, čeprav so cene bližje študentskemu žepu kakor v nekaterih drugih lokalih, pa je študentov vseeno tudi tam mnogo. Študentska pijača — je tudi ni, skoraj prepogumno bi bilo trditi, da je pivo alfa ali omega za študentovo grlo, čeprav je precej priljubljeno. Ni pa študentski monopol, ob toplejših dnevih vsi radi dvignejo vrček orošeni... Študentska hrana? Je ni. Tisto, kar je veljalo nekoč kot študentski menu — prvih petnajst dni v mesecu pasulj z mesom, drugih petnajst dni pasulj brez mesa, danes ne velja več — niti v študentski menzi ne.
Kakšno študentsko gostilno pa bi si sploh želeli srečati med to najino akcijo? Takšno, kjer bi v gostem cigaretnem dimu in oblakih iz pip sedeli bradati študentje ob čaši slivovke cele popoldneve in razpravljali o vsem okoli sebe in v sebi? Tip bohemskega lokala brez sodobnih dodatkov, ki kvarijo bohemstvo - mamila, izživljanje, nasilje ... Tip študenta, ki mu je ljubše življenje kakor kariera? Študent, ki v takem idealnem lokalu skuša rešiti svet, čeprav nikoli ne bo uspel, ne jja da sedi za mizo, polno obloženo, in zmerja ves svet okoli sebe, ker je padel na izpitu? II Kaj je pravzaprav študent? Ves tisti romantični pridih študentstva je odpadel in je pred nami še šolarček na malo višji stopnji? I? I
In če ni takšnega Ideala študenta, kje naj najdemo takšen idealen lokal? Študentski lokal?	BOJAN	PEČ£	ŽARKO	GOLOB
Kulturna vzgoja - pastorka razvoja?
Kultura, umethost. Vemo kaj je? Mislimo si. Čutimo. Toda, če bi nas nekdo ustavil in nas o tem povprašal — kaj bi mu odgovorili? Zamislili bi se, iskali besede, sestavljali definicije — nazadnje pa izjecljali nekaj stavkov ali pa bi celo molčali. . .	*•
Kultura je sestavni del dela; v nas je, v naših spoznanjih, občutkih, v našem doživljanju časa, razmer in družbe v kateri živimo; v umetninah, ki jih ustvarjamo mi in drugi — zase in za družbo. Kultura ni in ne sme postati sama sebi namen j kajti usoda kulture je hkrati tudi usoda človeka.
Kultura je bila in še obstaja, raste in se razvija. Kako gledamo danes na kulturo — tisto staro, pa novejšo komaj se porajajočo? Različno — kot jo različno dojemamo. Odobravajoče s številnimi pohvalami, z grajo, kritiko, ki se mimogrede sprevrže v kritizerstvo. Takšni, ki nas do kulture vodi notranja sila po nečem lepem, bogatem, popolnem in humanem, ljudje, ki sprejemamo in svoje vtise oblikujemo po zakonu lepote.
So pa tudi drugačni. Takšni, ki jim kultura ni nikoli dovolj globoka. Iščejo nekaj novega, postavljajo se s parafraziranjem, samo da bi prijateljem ali znancem pokazali, da znajo veliko, več kot oni. Utapljajo se v lažni filozofiji, odkrivajo in potrjujejo obstoj tistega, česar ni; vse skupaj mešajo v eno samo godljo, ki je nazadnje niti sami več ne razumejo. So pa tudi lažni kulturniki. Tisti, ki največ govorijo, storijo pa razen tega, da govore le iz svojih časopisov, napol prelistanih knjig, tu ali tam ujetega pogovora, bore malo. Pa še to bolj v škodo kot v korist. Menijo, da so kulturni, če nabavljajo zbirke dragocenih knjižnih del samo zato, ker imajo lep ovitek. Podobni so onim, ki kupujejo knjige na „kvadratne" metre zato, da bi njihova stanovanja zgledala „kulturna”; v resnici pa knjige še prelistajo ne. Oboji so enaki - lažejo sami sebi, v svojo škodo.
Dandanes si vse bolj prizadevamo, da bi postala kultura resnično last vsega ljudstva, odraz njegovega ustvarjalnega delovanja. Pogoj, da lahko neko stvar občudujemo,- hkrati pa poskušamo najti in odpraviti nepravilnosti je, da to stvar poznamo. Poznamo pa jo lahko le, če bomo neko stvar preštudirali, se vanjo, poglobili — skratka, &e nam bo dana primerna vzgoja. Ta se začne v družini, med prijatelji, v okolju, v katerem otrok dorašča, v družbi, ki mu pomaga, da se razvija v zrelo in, celovito osebnost.
ODNOS MLADIH DO KULTURE
Pravimo, da je kult umetnosti v našem času dosegel višek, svoj višek. Naša doba je svojevrstna v ocenjevanju življenjske veljave umetnosti. Vsak mesec izzide v vseh evropskih jezikih toliko literature o umetnostnih vprašanjih, da je težko zaslediti dobro, še težje izogniti se slabi. Zbirke umetnin se kopičijo v muzejih in so prav zaradi svoje obširnosti modernemu človeku bolj nadležnost kot prijetna zabava.
Tudi mladi imamo svoj okus. Okus našega časa. Popevke, ki so domač proizvod ali pa so prišle z zahoda, literaturo s katere odseva utrip našega življenja, drobnih radosti in skrbi. Radi imamo umetnost, lepoto. Ni vse kvalitetno in prvovrstno, kar se poraja, nikoli ni nastajalo le vse lepo in dobro. Poznamo in cenimo lepoto. Porajala seje in živela. Večno živi. Mi jo ohranjamo, slabe stvari pa izginjajo same od sebe. Radi imamo svojo glasbo, spoštujemo in uživamo pa tudi ob skladbah Mozarta, Beethovna — všeč so nam ljudski običaji, pesmi, plesi iz različnih koncev sveta. Naše razmerje do umetnosti je torej drugačno. Je samo naše. In če jev modernem kultu umetnosti tudi mnogo nečistega; če se umetnine zbirajo brez vsakega globljega interesa Za njihove duševne vrednote, kakor se zbirajo znamke; če je tudi umetnik mnogokrat človek, ki z vznesenimi besedami zakriva zgolj goloto svojega srca in pomanjkljivosti svojega značaja; če je tudi umetnost neštetokrat predmet trgovske špekulacije in se umetnostne razprave govore, umetnostna vprašanja in umetnostna predavanja pa se ustvarjajo le zaradi trenutne modne muhe; vendar se je rodilo iz istega entuziazma, iz katerega so nastali vsi ti večni pojavi, tudi mnogo novih spoznanj. Umetnost torej je. Jemati jo moramo tako kakršna je. Videti •lepoto; če je ni se ne smemo utapljati in jo za vsako ceno iskati. Če je ni - je ne bomo našli!
Kulturno ustvarjanje mladih.
Pogosto se srečamo s trditvijo, da je današnja umetnost nerazumljiva, da je celo degenerirana. Slišimo mnenja, da je bila umetnost nekoč sposobna ustvariti velike umetnine trajne vrednosti, da pa danes tega ne zmore več. Umetnost mi pomeni ustvarjanje kot izraz aktivne ali pasivne konfrontacije ustvarjajočega z okoljem. Zato je potrebno za razumevanje umetnosti porabiti več energije. Stremeti moramo za tem,-da prodremo v bistvo enega od ponujajočih se pomenov. Umetnina je samo z različnimi sredstvi predstavljeno občutenje, doživetje ali videnje umetnika. Edino to umetnikovo videnje, oziroma razumevanje tistega, kar je ustvaril je pravilna razlaga stvaritve.
Današnja umetnost je bolj ali manj abstraktna. Ubira svpja pota. Težko se je privaditi na novo, tisto, kar se poraja, šele oživlja; lažje sprejemamo staro, že ustaljeno. Čas portretiranja je danes prav gotovo že minil, ali pa se vsaj umika, tudi slikanje pokrajin nima takšnega pomena kot nekoč. Za čim bolj verno predstavitev imamo danes sodobnejše predmete kot so paleta in slikarske barve. S fotografskim aparatom lahko dobimo vernejšo sliko, življenje posneto na filmski trak je realnejše, bolj razgibano in zanimivo. Ne, čas umetnikov in njihovega ustvarjanje ni minil, spremenil se je le objekt slikanja; umetnik je dandanes zares postal umetnik. Dana mu je možnost, da na platnu pusti, tisto, kar ga teži, da platnu zaupa svojo srečo. Današnje stvaritve so torej grajene na drugačnih temeljih, zahtevajo drugačno aktivnost mladinca. Morda pa bi kazalo zanje poiskati tudi novo ime; da nam ne bi nihče mogel ničesar očitati.
Tudi mladi dandanes veliko ustvarjamo. Eni zase, drugi za vse. Pisanje in ustvarjanje za samega sebe bi se dalo primerjati s 'samozadovoljevanjem. Smo v družbi. Zato moramo tej družbi dajati ter od nje sprejemati. Predpogoj za to so seveda realno spoznana dejstva. Poznati moramo kulturno težišče ter sami. sebe. Pišemo zato. . .
Pišemo za. . . Vendar se nekateri bojijo predstaviti svoja dela širšemu krogu bodisi zaradi kritike, tudi neupravičene, ki leti na mladega, neizkušenega, komaj se prebujajočega umetnika. Toda, če hočeš kaj doseči, se moraš boriti. Za vsako stvar so potrebne žrtve. .
Zakaj mladi pišemo? Kakšna je klima, ki spremlja takšno ali drugačno pisanje mladine? Kakšen je odnps oziroma naklonjenost javnosti takšnemu delu. Kolikšna je potreba javnosti, da bere in tudi drugače, špremlja razvoj mlade generacije? Kakšni so stiki med mlajšo in starejšo ustvarjalno generacijo? Kako intenzivno je razvijanje takšnih stikov? Koliko so razne revije odprte mladim tokovom? Kako blizu so si ustvarjalci in potrošniki kulture? — vprašanja z nepopolnim odgovorom. Po eni strani tarnamo, da ni kulturnih prireditev, po drugi strani pa so literarni večeri in otvoritve razstav slabo obiskani. Je glavni vzrok res v pomanjkljivi seznanjenosti, premajhni propagandi? Sicer pa, - če zanimanje za kulturne dobrine upada, smo krivi sami. Kujturna vzgoja je pomanjkljiva in če seme ne pade na rodovitna tla, ne more vzkaliti. . .
Naša kultura, to smo mi. Mi v svojem položaju na zemlji, v nekem času. Mi, ki si kulturo nas postavimo predse, se zagledamo vanjo. Mi, ki nam je naša kultura všeč, živimo zanjo, z njo; želimo da raste, se razvija, spreminja. Mi, ki nam ni vseeno kakšno kulturo nam nudijo, kakšna kultura se razvija, kakšno kulturo sprejemamo. . .
DANILA OREŠEK
crvljive ^ | ■■
sljive nisu obečanje
kritika glazbene kritike
• Glazba za vaš odmor, glaz-ba namijenjena radnim kolek-tivima, glazba za prikrivanje seksualne djelatnosti (vidi pod podstanar), filmska glazba, revolucionarna. kazališna. svad-bena, terapeutska, pogrebna, ona za slušanje, ples, glazba za jutarnju gimnastiku — sve su te protežnosti tvorevine ko-jom je i u kojoj je čovjek u svojoj povijesti potvrdivao ili pak dokidao vlastito otudenje. U doba masovnih medija, kulturnih masa. masovne kulture, ova protežnost glazbe popri-ma neslučene razmjere i postaje značajan faktor u kreiranju ljudske svijesti. Naroči-to je to vidljivo medu mladim konzumentima buduči da su predmeti njihova užeg interesa relativno, ili pak sasvim mlade, glazbene vrste (jazz. šansona, rock itd ), koje su još pedovoljno istražene bilo u so-ciološkom ili ideološkom smislu
Tu negdje počinje uloga glazbene kritike na kojoj, očito, leži velika odgovornost Ovaj, u nas, još uvijek pionirski po-sao pokazuje naginjanje ka o-ponašanju nekih stranih uzo-ra kojima je jedini cilj glazbene kritike propaganda, ili pak senzacionalističko podhra-
njivanje ionako isuviše prisut-
ne idolatrije i komercijaliza-cije glazbe i glazbenika. Buduči da u Zagrebu djeluju veterani kritike gore spomenutih glazbenih vrsta, oni koje široka publika smatra i najboljim poznavaocima, kažimo ovdje nekoliko riječi o torne kako su počeli i gdje su to dospjeli u svom radu. Pokušajmo u odnosu na ovp dvojicu biti ono što su oni več bili, kritika glazbene kritike.
KRITICARI
- INSTITUCIJE
Da bi shvatili protežnost njihove »kritičke misli« pokušajmo naj pri je definirati prostor u kojem su djelovali ili pak još uvijek djeluju. Stavimo na počasno mjesto preminuli »O-mladinski tjednik«, koji je u-jedno bio i prostor jednog dru-gačijeg djelovanja nego li je ovo koje nam nude danas. I-ako ni jedan od dvojice ne pokazuje neku iole razvijenu muzikalnost, u doba spomenu-tog tjednika, jedan od njih po-kazao je da, barem polazeči sa stajališta sociološkog i ideološ-kog gledanja glazbe, ima što reči. Radi se o vrlo dobrom osvrtu na festival revolucio-
narne i rodoljubne pjesme i poezije. No, nažalost takvi su trenuci kod njega, a još više se to odnosi na njegovog kolegu, bili i ostali rijetki. Ljudi tako u izvjesnoj dobi svoga života puste trbušine, ostare, i sačuvaju nekadašnju brit-kost i angažiranost tek kao uspomenu na, i ne tako dale-ku, prošlost. Več sam popis listova i ustanova u kojima su radili, ili gdje djeluju u trenutku dok ovo pišem, pokazat če od čega su sve obo-ljeli i kamo to idu nepriko-snoveni šefovi naše glazbene kritike. Podimo redom: bivša »Tina«, »Polet«, »Slobodna Dalmacija«, nulti broj buduče »Seve«, »Oko«, »VUS«, »Start«, »Vjesnik«, te najposlije u emisijama RTV Zagreb. Spome-nuti su novinari u večini navedenih listova, uz odredene permutacije, pojavljuju kao redovni suradnici.
Sram ga bilo tko pomisli na privatizaciju medija, tezg;are-nje i slično. Radi se naprosto o primjerenoj »radinosti« ko-ja je nužna (valjda zato što od nje oboljevaju i ostala pod-ručja omladinske, i ne samo omladinske, štampe), e kako bi mladi ljudi mogli steči Što bolji (uniformniji) stav o glaz-
bi. Sram ga bilo tko pomisli da Zbog ove rasprodanosti trpi kvaliteta članaka da dolazi do površnosti i stvaranja klišeia u pisanju i napokon nuino do podjele teritorija na sektore: ti češ tu a ja ču tu ...
Grdno se vara tko misli da se glazbena rubrika može obogatiti sadržajima kao što su na primjer tzvi »klasična glazba«, kulturno umjetnička društva, teorijski članci, itd. Ma ni govora, buduči da se na dvije kartice ne može reči ništa, treba jednom čovjeku dozvo-liti da potroši deset. U protiv-nom bi troje različitih ljudi u nekom listu moglo o igtoj temi pisati na tri različita načina, a to bi samo dovelo do konfu-zije kod čitalaca.
Zar je zbog neke dijalektike mišljenja vrijedno zakinuti nekoga, recimo za duplericu
0 Dediču, ili pak za duhovite opaske o vlastitoj načitanosti, preostalim količinama jela i piča na prijemu za glazbenike
1 novinare (ovo posljednje vje-rojatno ide u prilog ir>forma-tivno-edukativnom* djelovanju glazbene kritike — vidi pod trbušina). Svaka pomisao da glavni razlozi ovakvom na-vodnom osvježavanju tiska leže možda u narcisoidnosti sublimaciji ili pak u žiro računu, samo je Duka ljubomora.
UGLAZBITI GLAZBENU KRITIKU
Kako je razlog postojanja glazbene kritike prvenstveno u njenoj edukativnosti, rušenju idola i razobličavanju praznih shematiziranih glazbenih formi nasupanih artizmom i vanjskim efektima, zatim u
foto: popovtč
soiološkom i ideološkom pro-
matranju glazbe i njenih po-pratnih pojava — nužno je poznavanje kako liže glazbenih pojmova i njihove primjene u kritici (što pbdrazumijeva ono »imati jaja« za glazbu), tako i estetike i filozofije u glazbe-nom i širem društvenom kontekstu.
Da veterani barataju glazbe-nim pojmovima i preciznim odredenjima neka pokažu pri-mjeri što sam ih pronašao u zadnjih mjesec-dva. Redom: »galski šarm«, »spiritualni lebdeči ton«, »majstor svog instrumenta«, »boja indijskog timbra« (što znači još i boja Indijske zvukovne boje), »e-fektna pratnja« i tako dalje. Ove bi »glazbene pojmove« netko mogao nazvati još i praznim, olinjalim frazama, ali to ne stoji, jer čitaoci upravo to traže i nema govora o nekom neznanju ili možda nesposobnosti da se stvarno poduči 1 upozna čitatelje sa nešto stru-čnijim sadržajima. Poznato, je da se*na ukus publike ne može utjecati stoga je dovoljno pisati tek manje gluposti od ostalih. Za stručniji uvid u sa-mu glazbu izvolite se obratiti muzičkim školama. U medu-vremenu čitajmo marljivo stranu štampu, napajajmo se na senzacionalizmu (vidi pod Melody Maker, New Musical Express itd.). Obogajučmo naš jezik primjerice izrazima tipa riff, etablišment, sound, keep on rocking. Ako rtetko i dobije dojam da se u ovim glazbe-nim kritikama piše mnogo više govoreči o pojavnosti, biografskim podaoima nego li o samoj glazbi onda neka ima
na umu da je to poradi sociološkog i ideološkog pristupa (vidi pod galski šarm).
Veliku dozu mjere i dragocje-ne pomoči razvoju domače glazbene kritike spomenuta dvojica pokazuju u tzv. rok-tanju naše rock kritike Najoz-biljniji konkretni prijedlog o tome kako treba pisati jeste »samo ml pišemo dobro, pišite ovako«. S druge strane svoje mlade kolege, kritičarl institucije, ohrabruju opreznim uvo-denjem mladaca u svoje kru-gove, pod uslovom naravno da pišu kao oni ,ako im se svide (vidi pod Juriča Šiftar). Na kraju kažimo još da bi za stru-čnost kritike, kakve pišu Dražen Vrdoljak i Darko Glavan
(kako ste več mogli nazrijeti iz teksta upravo o njima se radi), valjalo ohrabriti svakog gim-nazijalaca, no njima se dvojici imajuči u vidu njihov kriti-čarski staž, njihovo bahato bu-sanje u prsa i prije svega ne-dostatak stvarnog znanja i mu-zikalnosti, ne može progledati kroz prste.
»Crvljive šljive nisu obečanje čak i ako može izgledati da ima ju isti ukus kao nezrelo voče« (Antonio Gramsci — Problemi književne kritike). U nadi da ču ovim osvrtom biti konstruktivniji nego li su to oni uspjeli biti prigodom rok-tanja i sličnih napisa.
zvonko varošanec
odvojeni kazališni čini žele biti autentičniji, autorizi-raniji?
»Upravo tako. No, u početku smo željeli i ostvarili — u našoj prvoj predstavi koju smo radili, »Scenski prikaz br. I« (1975) — to da, recimo, na pozornici za vri-jeme nastajanja teatarskog čina nastaje i scenografija. Tako isto i glazba koja raste i nastaje zajedno sa odvijanjem predstave. U pronalaženju načina uravnoteženja tih elemenata pokazalo se da još ne znamo do-statno o teatru, da u cjelini stvorimo tako nešto. Vje-rujem da čemo se ovakvom radu ponovo vratiti.
SL: Što ste još osim spomenute predstave od 1975. na ovamo učinili?
renesansa mladog
kazališta u istri
* /
cabaret
za usnulo
kazalište
Kazalište je nepatvorena mijena trenutaka zbiljskog u prividu. On pak drhti životom. »Ono što je od značenja to nije vječni život, to je vječna živost« (Nietzsche). Mehaničare jeftine melodrame varalice životnosti života, ma pod čim se krili, izopčimo iz nezagade-nog — ono još postoji.
»1976. smo u ambijentu nočnog bara uradili predstavu »Cabaret« uvidjevši da nam je kabaretnost tog ambi-jenta i ljudi u njemu vrlo odgovarala. Od tada težimo i kabaretskom izražavanju. Kasnije smo još napravili »Utvare početka« po mom tekstu, kap uostalom i sve ove prijašnje. Zatim još jedan monolog, opet s okusom i mirisom kabaretskog.
SL: »Labinski dogovor« djeluje samostalno. Kako ste organizirani?
»Grupa ima 32 člana: srednjoškolce, študente, službeni-ke, radnike, slikare i jednog osnovca. Materijalno smo minimalno potpomognuti od opčinskog SIZ-a kulture (u ovoj godini 4.000 din. dotacije) koji i sam loše stoji. Radimo u ateljeu jednog od članova naše grupe, slika-ra Zdravka Miliča.
SL: Opredijelivši se za kabaretsko, rekao si da želite u Labinu osnovati cabaret-teatar koji bi imao stalan tjedni program?
»Takva je vrsta teatra i u Jugoslaviji rijedak slučaj. Ne želifno u klasičnom smislu ostvariti takav teatar, u smislu recimo, nama poznatih pariških ili praških. Težimo da predstava koju ostvarujemo posjeduje individualnost, posjeduje živost — formu koja nama od-govara. Ne razmišljajuči previše o tome, ovo je izraz našeg biča. Stoga ga želimo stalno raditi. u vlastitom prostoru«.
*
SL: Zašto ste se odlučili za takav izraz. Da li on odgovara i ovoj sredini, ako več odgovara vama?
»Izgleda — i te kako odgovara. Mi nismo pali s neba, več smo izrasli ovdje«.
Potaknuti obaviješču kolege novinara »Glasa Istre« Daniela Načinoviča da u Labinu netko budi jednu us-nulu muzu i to s kampanela. pošao sam učiniti uvidaj. »Cabaret za vas« scensko-likovno-glazbene grupe »Labinski dogovor« gledao sam na Drugoj smotri amaterskih kazališta i kazališnih scena Istre, Hrvatskog primorja i Gorskog kotara u Novigradu. Potom, u Labinu razgovarao sa piscem, redateljem i glumcem-vodom grupe Valentom Zdravkom Vihteličem.
PRVO O PREDSTAVI LABINSKOG CABARETA
Od šarenog zabavpog kazalište cabareta Vihtelič zajedno s dvadesetak istomišljenika zadržava mnoštvo revl-jalnog cirkuskog plesa i glazbu. To on čini tako da sve naliči malo na spektakle »Crasy Horsea«, ili bilo ko-jeg drugog bjelosvjetskog nočnog zabavišta. Grupa li-jeponogih labinskih gimnazijalki pleše u ritmu popularnih i »vječnih« melodija, načinom turističkih ruskih baleta na Kazačok-temu, ili marširajuči uz »one lijepe pjesme koje su nas budile nedjeljom ujutro«. Sve je to na granici parodije, čiste sprdnje i tragikomičnog — slijedi tekstualno. To je angažirano i protestno Len-nyevsko u »mazohistički pretjeranom iznošenju svoga sebe« (V. Vihtelič) i satirično šašavo poput »Buldože-ra« npr. Dva lika u ulozi vlasnika ovog cabaret-cirku-sa pričaju pred mikrofonima i pjevaju. Groteska i šala, tuga i zbilja glume se pred velikim oslikanim platnom s baroknim ložama jednog »velikog kazališta«.
SL: Do vas — kazališna »situacija« u Labinu nije po-stojala. Vi ponovo vračate kazalište u ovaj kraj?
»Nakon poslijeratnog zaleta razvoja KUD-ova, koje je bilo kratka daha, sve se uspavalo. Postojali su neki vidovi kazališnog života. Fešte nedjeljom ujutro na trgu, gdje se dešavalo spontano kazalište u kojem se pjevalo, plesalo. Onda tradicija maškara — posebno izražena u nedalekom mjestašcu Nedeščini. ffa cijelom tam pučkom kazališnom mi gradimo naše kabaretsko ono pak sadrži nekakvu nadkabaretnost, cirkusnost. Radimo punu i dinamičnu scenu, scenu koja >e u isto vrijeme životna, renesansna. Način interpretacije (sa-tiričnost) je reakcija na ono što nas okružuje. Ovakav je izraz prihvačen ovdje, a nastavimo li, morat če zainteresirati bilo koga tko se bavi tim, i publiku bilo gdje.
SL: U ovom istarskom trokutu, osim vaše grupe, po-stoje još neke koje su se stvarale i još se stvaraju u-sporedno s vašom. Možeš li objasniti ovakav razvitak upravo u poslijednjih par godina?
»Bilo je do sada nekoliko kazališnih pokušaja amaterskih kazališta u Puli. Ne znam što je sada s njima. Postoji folklorni cabaret »Marco Garbin« pri Talijanskoj uniji u Rovinju. Nešto slično se radi u Poreču i Pazinu. Osječa se nekakvo bujanje i rast, izgleda, na osnovama pučkog kazališta, budenje, barem ovog vida kazališta koje dugi niz godina uopče nije postojalo. Vjero-jatno to proističe iz opče potrebe za kulturnim sadržajima, povečanjem standarda, željom da se čovjek kre-če, izlazi iz kuče, da »tutnji« u vremenu, Onda je ova situacija izraz tog »tutnja« ...
RAZGOVOR S VODITELJEM	ГЗ(10УаЛ	ШШС
SL: Sto predstavlja grupa »Labinski dogovor«? »Stvaranje grupe s podnaslovom Scensko-likovno-glaz-bena grupa značila je spontanu potrebu ljudi koji se bave ovim načinom umjetničkog izražavanja; scenom, likovnim i muzičkim načinom. Težilo se ostvariti nešto čemu bi svatko dao nešto svoje.«
SL: Ipak je to ostvarenje prvenstveno scensko?
■ Da. A i to jest jedini način da svi budemo okupljeni.«
SL: Vi ste u stvari jedino, racionaliziravši ih, istakli u ovom nazivu kazališne komponente koje posjeduje svako kazališno djelo. Da li je to samo zbog toga što
uredio zvonko varošanec
tiča, istrgnuti iz stroja i od-™ nijeti bez čitanja uredniku. C dobiti, razumije se, stotin j a k^ starih tisuča.	«•
Tu negdje, uz sve ostalo, leže^ razlozi nepovjerenja prema«’ novinskom mediju u nas, ko™ ji uzrokuju da se ozbiljne C vrijedne novine i časopisi,‘J1 npr. »Vjesnik«, »Vus«, ne pro-• daju i imaju vrlo mali dru-™ štveni utjecaj. Sto, jednom^ riječju, nemaju medijskog au-** toriteta, čime cjelokupna ti-, skana riječ gubi na društve-« noj relevanciji.
Kod nas su i imali »Water-» geiti« smiješno nemogučij Kad novine otkriju i objave bilo kakvo grubo kršenje za™ konitosti ili samoupravno^ morala, to gotovo nikad ne; prate i konzekvence za odgovorne osobe. Ne samo da seb krečemo prema kompromita-" ciji jedne profesije, več člni-<“ mo nemočnim cijeli jedan! medij — novinski medij. TenC dencija koja stoji s osnovnirrT ciljevima ovog društva u di— jametralnoj oprečnosti. Podr-Z žavamo privatističko i profi-£ tersko ponašanje medija ko-*’ jem bi prva i osnovna uloga -morala biti kritičko komen^ tiranje i pračenje društvenog; života u svim njegovim aspe- ■ ktima.	—
Kakva je tu tek perspektiv*-za mlado novinarstvo? “
Dvije velike prevare koje* najbolje ilustriraju institucij onaliziranost naše kulture uTJ nutar kazališnog medija sr novi »pučki teatar« i prošire— no mišljenje da glumci, poj gotovo oni mladi, nemaju štJE raditi u provinciji.
Novostvoreni »pučki teatar j samo je prividan pokušaj izv; laska iz institucije dok ga n*-prati suštinska promjena ПГ shvačanju teatra, odustajanjg; od patetike i ritualizacije ka— zališnog dogadanja, a ne saj mo promjena forme (prenoj sive pozornice) i pokušaj po* dilaženja nekom apstraktnon* provincijalnom ukusu što sv£ zajedno s umjetnošču, onorff klasno angažiranom umjetnošču, nema nikakve veze; Ta je svodenje kazališta na ka£ vanske efekte.
Jer da u tzv. provinciji upraj vo postoji šansa za oformlji— vanje koncepcije kazališne u— mjetnosti primjerenije socU jalistlčkom društvu rječitS pokazuju iskustva Varaždin* skog kazališta. Pritom nosi-oci napora na izgradnji te koncepcije ne mogu biti sta* ri, glumci odgojenl unutar gradanskih kazališnih institu« cija, več upravo mladi: pisc£ režiseri, glumci, publika . .Г »Pučki teatar« ponudio je d* sada samo veselo 1 bezbrižna kazalište, pandan šarenom č^ sopisnom tisku, a jedno i drugo alibi je za neangažman. —
m
ratko boškovič
programu i po gledanosti pa-daju u drugi plan.
Kamo ide naš tisak kad ga »Start« predvodi? Čemu u našem društvu služi ukus pot-puno neselektivno 1 .nekritič-ki preuzet sa Zapada, pri čemu se čak i razina stručnosti prenesenih tekstova, foto--materijala ili karikatura svodi na licemjernu nulu? Mislim, pritom, kako redakciju »Starta« nije stid fotografiju iz francuskog »Pnoto«-a, sa dvije stranice, originalnu i ekskluzivnu, prenljeti na o-smini svoje stranice, ili na naslovnoj stranici objaviti fotografiju djevojke sa naslovne strane »Pleyboy«-a je-dva dva tjedna nakon njegovog izlaženja? Da ni ne spo-minjemo karikature ili cijele reportaže koje zainteresirani čitatelj tjedan ili dva ranije' može nači u »Lui«u.
S poslijeratnim društvenim promjenama, gradanska koncepcija kulture ostala je o-bezglavljena. Provincija, do-tad zatvorena, počela je naglo gravitirati k gradskim centrima; u prvi plan, kao vodeča snaga društva stupile su proizvodne strukture s ne-formiranim ukusom zbog slabe naobrazbe kao i s nefor-miranim kulturnim koncepcijama. Na početku procesa koji traje do danas, kultura je u svim svojim formama bila podredena raščiščavanju klasnih odnosa, proizvodnom radu i obnovi zemlje. Te pojave prvi put pračene su eksplozivnim razvojem medijskih sredstava: tiskom, radijem, filmom, televizijom .-.. Ni ne shvačajuči to, našli smo se na svojevrsnoj svjetskoj medijskoj vjetrometini, postali smo dijelom globalnog medijskog sela.
Tako se dogodilo, u dugom i burnom, ali kontinuiranom procesu razlaganja klasnih društvenih odnosa u nas, da su mediji oslobodeni društvenih i prostornih stega, pod utjecajem najrazličitijih kulturnih koncepcija sve manje pratili onu našu, da je kultura krenula odvajanjem od osnovnih tokova razvoja društva. Gradanska koncepcija ritualizirane kulture, obnovljena u formi zapadne potro-šačke kulture utemeljene na zakonima 'tržišta i reklamo-kracijske moči, i opet je dominantna u kulturnim toko-vima. Naša medijska sredstva, razvijena do neslučenih ra-zmjera, kao da postoje u nekom svom, posebnom svijetu. Pokušaji da se ponegdje u-manji važnost protokola, kao što su novi »pučki teatar«,
zanatsku perfektualiziranost forme umjesto angažiranog sadržaja. Televizija sebi radi jedan veliki EPP i gotovo sva njena vještina troši se na tome. »Slika može biti efikas-na jedino ako poruka koja se prenosi njome ostane nesvje-sna; reklama čijeg se sadržaja sječamo, loša je reklama« (McLuhan). Tako je i e-roisija to bolja što brže zabo-ravimo što smo gledali. Ona je samo prividno bogata sadržajima, izvanredno gledana emisija bez ikakve društvene relevancije.
A da postoje i te kakve mo-gučnosti za relevanclju tele-vizijskog medija pokazuju i neke nedavno izvedene drame, medu njima i one Kazimira Klariča. Ali, ljudi na televiziji ne žele svoje re-klamokracijske sposobnosti trošiti na pomoč mladim au-torima dramskih tekstova, na primjer. Jedna od ilustracija je i stanje našeg »televizij-skog« humora.
Pri ovakvom odnosu snaga, televizijske emisije za koje bi se moglo reči da su angažirane na problemima našeg društvenog razvoja i po vremenu s kojim sudjeluju u
foto: vooovlč
Prenošenjem kvalitetnih reportaža koje u svijetu pišu stručni ljudi jedamput ili dvaput godišnje, »Start« stva-ra lažnu sliku o vlastitoj stručnosti, poseban tip dvostru-kog morala koji mu omoguča-va da u vlastitoj redakciji drži novinarska piskarala ne-stručnjake pod krinkom oz-biljnih ljudi, a zapravo lovce na honorare koji degradiraju cijelu jednu profesiju.
To su fenomeni našeg novinarstva za koje je uvijek rezervirana rubrika »fenomeni«, bez obzira radllo se o e-lektronskoj opremi automobl-la, svjetskom naoružanju, in-terviewu s fizičarem Ili fllm-skom zvljezdom, ili jednosta-vno o fenomenima našeg doba, da ne gnjavimo previše. Kakvo fenomenalno znanje! Da li baš znanje? Ma, haj-de .. . O temi s područja ko-jeg uopče ne poznaju novinari — publicisti tog tipa u stanju su napisati pet-šest kar-
egocentrični
Dominantno u kulturi, i um-jetničkom ukusu našeg pod-neblja i danas, formirano je unutar uskih krugova gra-danske sredine nakon Moderne, jačanjem kulturnih veza sa svijetom, zapadnom Evro-pom ponajprije. Ta (malo)gra-danska kultura stoji pod znakom teatraliziranih, rituaftzi-ranih kulturnih manifestacija, negdje unutar neoklasicl-stičkih sadržaja ukusa, ma-sonski zatvorena, sa vrhuncem u krležijanskom teatru i Kovačičevoj arhitekturi.
S druge strane, kultura sela, temeljena na folkloru, iako po strukturi daleko demokratič-nija od gradanske, nije se u-klapala u kanone gradanskog prijeratnog ukusa.
Naš prijeratni grad s neu-tjecajnom radničkom triasom, kao i selo ili provincija, u medijskom smislu, bili su mala i potpuno zatvorena »sela«.
koncerti u tvorničkim halama, popularni tisak . .., samo su blefiranje onih koji traže suštinske promjene u klasnom pristupu kulturi. Tako se, na primjer, u sve popularnijim mozaik-emdsija-ma »u živo« i naša televizija brine za što veču harmoniju forme, za što dojmljiviju vi-zualnu i zvukovnu fresku, za
KATEDRA
Študentski
list
Izdaja... Univerzitetna konferenca zveze so, cialistične mladine na Mariborski Univerzi [
Lojze Klemenčič, glavni urednik (VTS)
Brane Srčnik, ogovorni urednik, (VTS)
Vesna Jurančič, sekretarka uredništva (VTS)
Politika in gospodarstvo: Sonja Ploj (VEKS) Marjan Toš (PA), Janez Bratkovič (VAS)
Študentje in visoko šolstvo: urednik Boris Haki (VTS), Darko Koren (VEKS), Mik Re- , bernik (VEKS), Franci Bračko (VEKS) Kultura: urednik Bojann Peče (VPS), Danijela Orešek (II gimnazija)
Polona Hadner (PA), Žarko Golob, Jasna Arko (PA)
Likovnost: Danilo Vicman (VTS)
Fotografija: Vlado Venuti (VTS)
Tehnički urednik: Marjan Hani Lektor: Alenka Filipančič
Katedro sofinancirajo: Univerza v Mariboru, UK ZMS, Izobraževalna skupnost Slovenije,
Uredništvo in uprava Ob parku 5, 62000 Maribor, telefon 22-004 tekoči račun 51800 — 678 — 81846.
Nenaročenih slik in rukopisov ne vračamo. Letna naročnina 25,00 za ustanove in podjetja
30,00	din.
Tisk ČGP Mariborski tisk, Maribor
rJ
стчаентски зво\
Вееник на студентската младина иа Уни-верзитетот и вишите школи ео СР Маке-донцја
ИЗДАВА
Новинско издавачка арганизацица „Студен гскји збор“
ДИРЕКТОР НАСТЕ СТОЈКОВСКИ
Уредива редаицжжи колегиум
В. Д. ГЛАВЕН И ОДГОВОРЕН УРЕДНИК
КРСТЕ ЈОВАНОВСКИ
УРЕДНИЦИ:
ЉУБОМИР КОСТОВОКИ (Актуелно-политпчка)
ВЛАДО ПОПОВОКИ (Утшверзитет)
ЈОРДАН ПЛВВНЕШ (Култура)
АЛЕКСАНДАР АЦО ЈАНКОВИК (КИКС)
ВЛАДО БОГЕСКИ (Техника)
СОРАБОТНИЦИ: АЛЕКСАНДАР МИРОС-КИ ЉИЉАНА ДИРЈАН, НАУМЕ РАДИ-ЧЕВОКИ И ПАНДЕ ДИМИТРОВСКИ СЕКРЕТАР
ПАГОНА ЦВЕТКОВОКА ИЗДАБАЧКА РЕДАКЦИЛА:
УРЕДНИК
МИРЕ АРСЕНИЕВСКИ 10ПИСНИШТВА
Зитпла, Прилеп, Охрид, Белпрад, Запреб. Иараево, ЈБубљана
РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА
91000 Слопје, Пиршгока 66, барама 5, пош-таноки фах 484, телефони 53-015 52-208
СПОРЕД МИСЛЕЊЕТО на РЕПУБЛИЧКИ ОТ СЕКРБТАРИЈAT ЗА КУЛТУРА НА СРМ БРОЈ 32->1147 ОД 26. 9. 1975. ГОДИНА ЗА „СТУДЕНТСКИ ЗБОР" НЕ СЕ ПЛАКА ДАНОК НА ПРОМЕТ.
Izdaje Univerzitetna Konferenca zveze socia listične mladine Slovenije — Ljubljana
Jredništvo:
>1000 Ljubljana, Trg Osvoboditve 1/11, soba 6, telefon 21-280 uradne ure vsak dan od 10
tiskarna študentski servis naročnina 50,00 din; poštnina plačana
v gotovimi;
rukopisov ne vračamo;
Oproščeni prometnega davka na promet po pristojnem sklepu št.: 421 — 1/70 od 22. ja-nuaria 1973.
UREDNIŠTVO:
Aleš Erjavec, kultura Bojan Pirih, odgovorni urednik Јацја Klasinc, informatika Risto Pejov, tehnički urednik Srečo Kirn, teorija Srečo Papič, likovni urednik Srečo Zajc, glavni urednik Vesna Belak, lektura, korektura
ZAČASNO VLOGO IZDAJATELJSKEGA SVETA OPRAVLJA PREDSEDSTVO UNIVERZITETNE KONFERENCE ZVEZE SOCIALISTIČNE MLADINE SLOVENIJE — LJUBLJANA
Лист уииверзитета „Вељко Влаховић" у Ти тограду
Изла-зи мјеоечно
Уређује ујређиаа/чки колегијум Главни уредник — Јанко Брајковић Одговорни уредник — Оветозар Домазето-вић
Техиичкм уредиик — Миодраг Глигоровић Иада^ачки савјег
Проф. др Момир Драгашевић (лредсједник Љиљава Копривица, Владо Јовићевић, Гој ко Кнежевић, Проф. Илија Масловар, Ми-лорад Бурић, Божо Ковач, дроф. др Ристо Вукчевић, проф. Божо Таднћ, Веско Радо-њић, Обрен Ставишић, Коста Радовић, Ву кашин Матовић, Јанко Брајковић, и Свето зар Домазетовић.
Редакццја: Јанко Брајковић, др Јавко Го гић, Светозар Домазетовнћ, др Жарко Ка-лезић, Стеван Петковић. Драган Радуло-вић и Милован Раонић.
Лектор: Будимир Дубак Секретар Редакције: Миленко Вицо Фоторепортер: Радојица Ћосовић Стални оарадници:
Мкшко Калезић, Момир Булатовић, Дра-ган Ђуровић, Гојко Марковић, Будимир Ду бак, Миодраг Трипковић, Милан Стојовић, Миодраг Вуковић, Мкленко ПајовиК, Бош ковић Раде, Гојко Кпежевић, Радоња Бо жовић, Рамиза Хот, Мнле Ђукић, Велибор Поповић, Милан Видовић, Гојко Челебић, Предраг Шофранац, Душко Обревовић, Дра гица Лалатовић, Вуко Шћепановић, Сади ка Шабановић, Велизар Брајовић, Новак Драшковић, Здравко Вучинић, Благоје Ба ковиК, Вера Станишић, Радомпгр Уљаревић, Светлана Лабовић и Чедомила Вујешевић. Радове слатм на вдресу: „Уииверзитетска ријеч" поштански фах 113.
Никшић (81400) Телефон 22-38 (Никшић) Рукогхиеи се објављују или бацају. Претплата: Годишња оретплата 20 динара. Претплату извршити на „Универзитетску ријеч“ рачум брод 20800—003—>1207. СДК Ни кшиК
Шгампа ГОШ „Побједа" Тиггоград
SL
študentski
(i м >>
ust
t P • * / I. JA I *
SL
tjednik sveučilišnog života sr hrvatske godište XXXII, 25/26 beograd, dan mladosti 1977.
izdaje: sveučilišna konferer.oija saveza so-cljalistlčkc omladinc zagreba uredništvo: zagreb, trg žrtava fašizma 13, tel: 410-706 i 414-019, a pp 755
ureduje uredniški kolegij:
l	i
MATO DRETVlC — glavni i odgovorni urednik
ZVONKO SAKIC — politika MARJAN JUR LEKA — informacije RATKO BOSKOVIC — mediji — kritika BRANKO MA LES — lektor ZVONKO VAROSANEC — glaztoa GORAN JEZIC — književnost — lektor RADOVAN MARClC -- kazalište MILAN KAMENKO — osijek SNEŽANA PONDEL.IAK - rijeka ANKICA BULJAN — split SONJA GLAVlClC — grafička oprema
MILISAV VESO VIC — fotografija
stalna suradnja:
OSIJEK: Ljiljana Arsenič, Stevan Doboš, Da vor Horvat, An tun Kenda, Jasminka Marino vič, Miodrag Zugič I
RIJEKA: Milovan Bugarski, Ljiljana Domič, Damir Konestra, Bernardin Modrič, Boris1 Olearski, Fernando Soprano
SPLIT: Dorotea Damič, Vera Klarič, Slavica Kuprešanin, Ante Kuštre
ZAGREB: Savo Alaburič, Miroslav Ambruš -Kiš, Jakša Barbir, Sead Begovič, Selvina Benič, Milan Boigin, Željko Buklijaš, Franjo Butorac, Mirsad Colakovič, Zdenko Duka, Ve ra Duranovič, Nikola Gamilec, Danilo Ive-zič, Branka Jašek, Zlatko Janečič, Zorica Kne ževič, Nenad Labus, Ana Lendvaj, Viktor Libl, Tomislav Matič, Milan Matovina, Goran Mešava, Dorde Miletič, Mate Miškovič, Miljenko Muršič, Roman Nota, Damir Novot ny, Ninoslav Pavič, Mladen Pavkovič, Vesna Popovič, Žarko Puhovski, Daniel Ridički, Da . vor Salamon, Domino Santro, Željko Blunj-I ski, Katarina Spehnjak, Ivo Simat, Zoran Ta 1 dič, Ingrid Tomljendvič, Ranka Trkulja, Zlat ko Uzelac, Milivoj Valenčič, Žarko Vrdoljak,
1 Danica Zaluški, Vlado Zimšek, Ivo 2anič študentski list (tjednik sveučilišnog života sr hrvatske) prvi broj »studentskog lista« izašao je 8. prosinca 1945. (od 1. do 9. broj a pod nazivom »informativni bilten studenata zagrebačkog sveučilišta«). zagrebački študenti (središnjte udruženje studenata) izdaju 1932 godine list »študent«, komunistiška Študentska organizacija tiska naredne godine ilegal ni bilten, savez komunističke omladine ju-goslavije (skoj) pokreče 24. svibnja 1935 »novi študent« koji uz prekide izlazi nared-nih godina (mišljenjem republičkog sekretari jata za prosvjetu, kulturu i fizičku kulturu sr hrvatske »sl« je osloboden poreza na promet) slog: ibg tiskara »zagreb«, preradovi-čeva 21-23 (YU ISSN 0039—228)
-M
študent
List za društvena, kulturna i politička pita nja. Pripada studentima Beograda, Savezu Socijaliističke omladine Beograda i izdavaču Univerzitetskom odboru GK StSO Beograda, Balkanska 4/III
Prvi bro>j ŠTUDENTA izašao je 15. marta' 1937. godine
Pokretač je IVO LOLA — RIBAR
Ukazom predsednika Republike druga TITA »Študent« je 4. aprila 1968. godine odlikovan ORDENOM BRATSTVA I JEDINSTVA SA ZLATNIM VENCEM povodom trideset godi na izlaženja
Ureduje redakcijski kolegijum
Mirko Arsič, glavni i odgovorni urednik
Slobodan Samardžič, društvo
Dragan R. Markovič, univerzitet
Branko Aleksič, kultura, kritika
Slavica Stojanovič, književnost
Nikola Kostandlnovič, design & tehnička o-
prema
Zoran Raičevič, uredniška saradnja — humor i satira
Uredniški saradnici — Karel Turza Branislav Radivojša
Sekretar Momčilo Jovanovič, lektor Jasmina I Lovrič, fotoreporter Dragomir Kovačevič, dak tilograf Nada Trivanovič, tehnička služba Stoja« Simonovič, distribucija Slobodan Na-karada
Stalni saradnici:
Zoran 2ugič, Slobodan Kljakič, Lada Mumi-nagič, Branko Vuksan, Radomir Sekuiovič, Branka Krilovič, Marina B. Nikolič, Zoran M. Petrovič, Miroslav Markovič, Radovan Ga jlč, Gordana Jovanovič, Aleksandar Ostojič, Saša Veijovič, David Aibahari, Aleksandar Poetolovič, Branko Dimitrijevič, Marina Milovič, Zoran Vragolov, Branko Andič, Milen ko Pajovič, Milan Ristovič, Dragan Svirčev, Svetlana Pavlovič, Zlatko Sušlč, Dušan Re-Uič, Radomir Vukovič, Zorica Aleksič, Vesna Vidojevič, Nebojša Pajkič, Zoran Solomun,, Petar Pijanovič, Miroslav Prokopijevič, Milovan Božlnovič, Momčilo Selič, Ljubomir Kljakič, Bratislav Grubačič, Boško 2ivkovič, Milan Duškov, Slobodan Ralevič, Miodrag Milojevič, Miomlr Udovički, Raša Livada, Vladislav Bajac
List izlazi SREDOM u zimskom i letujem se j mestru
ADRESA REDAKCIJE:
ŠTUDENT, 11900 Beograd, Balkanska 4/IV, I poštanski pregradak 692, telefon 320-343, žiro I račun: Univerzitetski odbor GK SSO Beogra| da 60806 — 678 — 10719 (>za Študent)
Stampa NIGP »BORBA«, telefon 334-531, Trg Marksa i Engelsa 7
PRILOŽI SE NE VRACAJU
Na osnovu mišljenja Republičkog sekretarijal ta za kulturu, br. 413 — 1677 — 03 od 21. septembra 1972. godine, list je osloboden pila Čanja poreza na promet.
..Mmmi
».AiiniitMimm
‘/.'M,
i жттшмш*
iKOriKUTS
ZA PRIJEM STUDENATA U ŠTUDENTSKE DOMOVE CENTRA ZA SKOLSKU 1977/78. GODINU
1. Zg prijem u Študentske domove mogu konkurisati redovni študenti fakulteta i viših škola svih stepena ako im je stalno prebivaliite van uie teritorije Beograda.
2. Za učcšče na konkursu podnosi se prijava sekretarljatu odredenog fakulteta 1 škole, izucev studenata rekonvalescenata TBC koji prijavu predaju stndentskom domu »Mika Mitrovič«.
U* prijavu kandidati prilažu uverenje o imovnom stanju iadato od nadležnog opštinskog organa prihoda, koje mora sadriati:
—• podatke o članovima domačinstva kojem študent pripada (ime, godina rodenja
1 zanimanje),
— godtšnje prihode domačinstva (od zemljiita—zgrada, samostalnik delatnosti, radnog odnosa, penzija i sl.).
Uverenje o imovnom stanju opština izdaje na posebnom formulam koji se može dobiti na blagajnama domova ili na obrazcu koji izdaje nadležna opština, a koje sadrži tražene podatke.
3. Ispupjenje školskih uslova, predvidenih Pravilnikom o smeštaju u študentskim
domovima, kandidat dokazuje i utvrduje u sekretarljatu fakulteta 1 viših ikola posle junskog ispltnog roka — do 10. septembra; posle septembarskog lspitnog roka — do 5 oktobra, i posle oktobarskog ispltnog roka — do 5 novembra tekuče godine.
4. Kandidati na konkursu za useljenje u Študentski dom »Mika Mitrovič« nisu obavezni da donesu dokaz o materijalnom stanju ako su rekonvalescenti TBC.
5. Rok za pi ljavljivanje za ovaj konkurs traje od 20. maja do 10. septembra 1977. godine za sve redovne študente koji se nalase sada upisani na fakultetima i višim školama u Beogradu, a koji su zaintereaovani za stanovanje u studentakom domu.
0. Novi študenti (prva godina) podnose prijave sa potrebnim dokumentima is tačke
2 ovog konkursa od 1. IX do 30. IX 1977. godine.
7. Študenti stranog državljanstva — štipendisti — prijavu za konkurs u odredenora roku predaju Odseku za Medunarodnu univerzitetsku saradnju Cniverziteta u Beogradu.
8. Študenti koji konkurišu aa dom treba da izvrže sistematski pregled kod zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata. Sistematski pregled če se vršiti počev od 20.
1977, godine u sledečim punktovims;
a) Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, ProIetersUh brigada 57
b) Študentski grad. Novi Beograd
c) Študentski dom »I. L. Ribar«, Bulevar revolucije 75
9. Posle navedenih rokova prijave se neče primati
\
prave reči otvaraju kriva dela
№
š
АОЖНИ ВИСТИНИ
Што ми вреди што имам комплекс кога нема градежна доозвола Тс знам вистино уште вино кога беше За некого сведочат делата, за некого сведоците.
Линијата на помалиот отпор е затворена. Поради работи на проширувањето.
За да докаже дека му е добро се послужи со цитати.
Капата е оригинална. Главите се конфекциски.
Како да му верувам дека е атеист кога живее како бог.
Тој е човек на свое место само никако да ни го отстапи.
Некои го изедоа сирењето. Некому му останаа дупките. Повеке не зборува сам со себе. Се чувствува навреден.
Кога ке се вљуби говорникот во говорницата настануваат мали говоранции.
Сашо Бражански
<)
ima ^ jedrn
lavica
Ima jedna drska lavica,
Ništa joj ne znate dotična lica Krotitelja što joj se dive I samo zato kraj nje žive.
Gorda i uvek za kavgu orna, Prilično divljačna i osorna;
Ima, i zgleda- velike želje Da jednom pojede — krotitelje-
Ali se krotitelji ne boje toga. Videče ona svoga boga,
Jer ima jedna spravica Kojom se kroti lavica.
zoran vučič
Ш vo u cirkusu
v v H
■■■. ■■ . ■' !
mm
Cuo vo da je cirkus raspi sao konkurs za krotitelja lavova i rešio da se javi. »Jak sam, snažan, vešt.pa metan, u stanju sam da na metnem autoritet, urnem da postupam u delikatnim situacijama... Tačno je da imam rogove, ali to je ta ko kad sam se oženio naj obiini j om kravom. Salu na stranu, tako mi i treba kad sam se oženio najobič nijom kravom«.
Stigao vo do cirkusa, a sa mopouzdanje poče da ga iz daje. Ne zato što je bloku kavica vei zato što je bio
ea
vo.
— Sta želite — upita direktor cirkusa.
— Pa, eto, ja ovaj — poče da muca vo.
— Brže, brže nemam vremena — reče direktor cir kusa.
— ... zbog konkursa ... lavoVi. •. ja bih sa njima
— promuka vo.
— Tako kaži. Stvar je re šena — reče zadovoljno di rektor cirkusa.
Pozva direktor jednog sluz benika i reče mu da se po brine za vola. Pri tom mu
je i nešto šapnuo na uvo što niko nije čuo. Vo je bio oduševljen jer je mis-lio da su ga primili za krotitelja lavova.
— I oni tebe — reče isto tako ushičeno službenik, za kla vola i baci ga več pre gladnelim lavovima.
NARAVOUCEN1JE:
Vo koji hoče da se nosi sa krupnim zverkama nije vo — nego magarac. rastislav durman
v-—»Ul n~K ~7
L-
^
чЕГ O
m«
r-nO
S-H
7
T
s
C7
v—O
m
-h -«
žg
§
S
s
s
cH
4-
c ^
^3
—! ~o O
S rrj 7 £
—
^ 70
rndS
. 70
ГЛСЛ O rn ^
G-C5J
Jfes
i 7^
S
s}
7ЈЈГЈ
Sz7
Sl
o
c
XN
m
7^
vS
ГТЛ
g.
	
	
	
	
M/—
7 Z7 n V
rr\ -H
I ■ Г"п c~*
O —1
o
rs«
-nm
7°
Z ^
fNII 7
Zb
3
L
«“n
6
Sl
Ђ
c
vLT
1 n
—O