KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 87
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Aprila 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7820
Serge Tchayeff, Pariš, Francuska.
Mehanizam za namešlanje kuka pri izrodi zidova i nosača od slame ili trstike sabi-
vene i armirane.
Prijava od 25. oktobra 1928.
Važi od 1. augusta 1929.
Predmet ovog pronalaska je konstrukcija i uređenje mehanizma, koji služe za name-štanje kuka pri izradi zidova i nosača od slame ili trstike sabivene i armirane.
Pronalazak se odnosi naročito na mehanizme, koji služe za nameštanje kuka na žice, koje su postavljene paralelno i položene su na površinama od dve čvrste paralelne ploče, a između koje se uvlače periodično pod jakim pritiskom, stabljike ili pruća od elastičnog materijala, kao od slame, trstike, i t. d. na taj način, da dobiveni zidovi ne naginju deformisanju, pa održavaju debljinu i čvrstoću, koje su im date usled nameštanja armature od žice.
Dakle mehanizam za nemeštanje kuka moraće da se sastoji iz jednog dela, koji se kreće tamo i ovamo, a na koji će se položiti kuka, koja dolazi iz podesnog izdavača, a koji će se na kraju hoda napred zakačiti za paralelne žice, na taj način, da će se kuka potpuno zakačiti i neće moći vratiti, za vreme hoda dela unazad, koje služi za njeno nameštanje.
Mehanizam za nameštanje kuka sastoji se iz viljuški, obrazovanih od pljosnafih delova, koji se kreću tamo i amo, a koje su na svojim krajevima razdvojene da bi mogle obuhvatili paralelne žice, na koje treba da se postave kuke. Na tim viljuškama pričvršćene su poluge, koje se obrću oko osovina, čiji se jedan krak oslanja na oprugu smeštenu između tog kraka i između jednog utvrđenog dela podesnog ob-
lika, a celina je pokrivena jednim pljosna-tim delom, koji ima istu širinu kao i deo, koji sačinjava viljušku, pa je isto tako i razdvojen.
Kuke su raspoređene jedna na drugom na pljosnatim vertikalnim šipovima, pa se spuštaju svojom težinom, kada su pokrenute pomeranjem donje kuke. Da bi se iz-beglo spuštanje više kuka na jedanput, udešeno je jedno uređenje, prema kome jedan jezičak, koji se kreće tamo i ovamo, dozvoljava, da se spusti samo jedna kuka na viljušku, kad ova dođe između kuke, stavlja dejstvo jedne zglobna poluga, kojom upravlja viljuška pomoću točka i jednog ureza na jednoj od strana viljuške.
Pošto jezičak odvoji jednu kuku od niza, prihvati je kraj jedne zglobne poluge, ispod donjeg dela viljuške, a koja se, pokretana jednom oprugom, postavlja neposredno pod vertikalni šip, koji vodi kuke, ulazeći u zareze viljuške.
Radi boljeg objašnjenja pronalazak je opisan podrobnije u vezi sa priloženim crtežom, na kome:
Sl. 1 je izgled spreda jednog primera sanduka, koji služi za izradu zida određenih dimenzija.
SI. 2 je horizontalni presek sanduka.
SI. 3 predstavlja u perspektivi izgled zida sa kukama nameštenim na žicama za održavanje.
SI. 4 pokazuje izgled mehanizma spreda-
SI. 5 je odgovarajući pogled odozgo.
Din. 20.
Sl. 6 je presek po ravni A A sa sl. 4.
Sl 7, 8, 9 su šeme za objašnjenje.
Da bi se olakšalo shvatanje mehanizma za namešlanje kuka, najpre će se opisati proces izvođenja zida, obrazovanog od zbi-vene slame, trstike itd.
Jedna mašina kakvog bilo tipa sa kakvim god načinom pokretanja sabija u sanduk a (sl. 1 i 2), koji je obrazovan iz dve ploče b, c, koje su svojim krajevima spojene tako, da ograničaveju širinu zida, koji se želi obrazovati, a odstojanje ploča b, c određeno je debljinom, koju mora da ima zid.
U sanduku a, a uz ploču b, c, postavljene su žice d, čije odstojanje može da bude proizvoljno, te se žice drže savršeno zategnute kakvim bilo uređajem, pa se moraju ude-siti tako da one prate zid postepeno za vreme fabrikacije.
Slama je dakle umetnuta i zbivena u sanduku a između žica d, koje su smešte-ne uz ploču b. c. Da bi se izbeglo da se žica d, razlabave u obrazovanom zidu pošto izađu iz sanduka i iz mašine, potrebno je dakle da se one međusobno učvrste, dve po dve; to se vezivanje postiže pomoću kuka /, koje se nameštaju na žice. U tu celj su na pločama b, c sanduka previđeni otvori e, kroz koje prolaze mehanizmi koji služe za postavljanje kuka/na žicetf.
Na slikama 1 2, kako je predpostavljeno da sanduk sadrži tri reda žice d, predviđena su zato tri otvora e na svakoj ploči b, c i namešteni su tako, da leže jedan pored drugog, da bi mogao da prođe mehanizam, koji služi za nameštanje kuka.
SI 3 pokazuje kuke / nameštene na žicama d.
Sad dolazi opis mehanizma, koji služi za nameštanje kuke na žice.
Kuke 1 nanizane su jedna na drugu na vodiljnom šipu 2, koji se sastoji iz pljos-natog gvožđa, koja raspoređeno vertikalno i uglavljeno u uspravnom osloncn 3, koji je namešten na osloncu 4, koji nosi ceo mehanizam.
U oslonac 4 ostavljena je šupljina 4', koja je podesna za smešlanje jednog pljo-šnatog dela 5 naročitog oblika, koji se može pomerati tamo i ovamo pomoću mašine, a koji sačinjava „viljušku", koja služi za obezbeđenje nameštanje kuka 1 na žica d.
Pljosnati deo (viljuška) 5 obrazovan je iz dve šipke 5—51 podesnog oblika, koje su međusobno spojene zavrtnjima sa jednim središnjim umetkom 6, čije su dimenzije takve, da je na prednjem delu umetka 6 ostavljen urez 7 na određenoj dužini.
Na svakoj od šipki 5—51 postavljena su jedan napram drugom dva dela 8 i 9 na-
ročitog oblika, kod kojih je deo 8 podešen tako, da se može okretati oko osovine 10 pod dejstvom opruge 11, koja se oslanja na jedan kraj tog dela 8 i na deo 9, koji je pričvršćen nepomično na šipka-ma 5—51 pomoću zavrtnjeva 12. Opruga 11 nastoji da približi duži krak dela 8 naspram ležečem kraju dela 9. Između ova dva dela 8 i 9 zahvata kuka 1 i tu je drži opruga 11, dok se ona ne zakači za žice d.
Delovi 8 i 9 prekriveni su pločicom 14, koja ima istu širinu kao i šipke 5—51 i ima urez, koji odgovara viljuškinom u-rezu 7.
Na postolju 4 može da se postavi upravno prema viljuški 3 jedan jezičak 13, koji prolazi kroz podesan otvor 13' u vodiljnom šipu 2 za kuke 1 tako, da bi odvajao najnižu kuku od niza kuke. Donji kraj vodilj-nog šipa 2 prianja uz gornju površinu viljuške 5 na taj način, da kuka 1 odvojena jezičkom 13 nije odvojena sa šipa 2 i ako se viljuška pokreće i to do određenog trenutku. Pomeranje tog jezička 13 proizvodi poluga 15, koja je uzglobljena u 15 na postolju 4, a čiji jedan krak nosi točak 17, koji pomiče opruga 18, kad naiđe na udu bljenje 19, ostavljeno na jednoj sirani viljuške 5,
Naposletku ispod postolja 4 izglobljena je u 21 jedna poluga 20, čiji se kraj 23, koji ima isti profil kao vodiljni šip 2, uvlači u urez 7 viljuške 5, kad se ova povuče natrag, na taj način, da produžava vodiljni šip 2 ispod jezička 13. Kraj 22 poluge 20, koji ima, kao što je rečeno, iste dimenzije kao vodiljni šip 2, prima sad kuku 1, koja se odvaja iz niza, kad se jezičak 13 povuče u nazad, pa je drži do trenutka, kad zbog kretanja viljuške 5, kuka zahvata između delova 8 i 9.
Način dejstvovanja je sledeči:
Mehanizam, kao kao što je predstavljen na slikama 4 i 5, nalazi se u srednjem položaju t. j kuka 1, skinula sa vodiljnog šipe 2 i sa kraja 23 poluge 20, leži na viljuški 5, održavajući se između delova 8 i 9, ali nije još zakačena na vertikalne žice d.
Kao što je pomenuto, kuka se drži između pokretnog dela 8 i nepomičnog dela 9 pod dejstvom opruge 11. Viljuška 5 nastavlja svoje kretanje u pravcu strele a, dok se kuka 1 ne postavi u dve vertikalne žice d—~d. na kojima se ona mora zakačiti.
Kuka 1 nailazi najpre na jednu žicu d, koju ona obilazi pod pritiskom viljuške i usled toga što opruga 11 dozvoljava delu 8 da propusti pod pritiskom, kuka nailazi zatim na drugu žicu d, koju ona također
obilazi, da bi se zakačila svojim prednjim rubom, dok se njen zadnji rub namestio na prethodnu žicu d.
Kad je kuka 1 potpuno zakačena na žicama d, viljuška 5 vraća se natrag (u smislu strele b) oslobađajući sad kuku od de-lova 8 i 9. Zatim za vreme tog hoda u natrag, urez 7 viljuške postavlja se iznad poluge 20, koja se pod dejstvom opruge 22 okrene oko osovine 21, pa svojim krajem 23 dolazi u produžetak vodiljnog šipa
2.	Kad se kraj A viljuške 5 nalazi ispod vodiljnog šipa 2, (si. 8), kuka koja se nalazi ispod jezička 13, padne na kraj 23 poluge 20. U tom trenutku počinje opet kretanje viljuške 5 napred t.j. u pravcu strele d. Kuka 1 je nepomična na kraju 23 poluge 20, a viljuška prolazi i ne skida je do trenutka, kad je obuhvate delovi 8 i 9 (si. 9). Sad je urez 7 prekinut, kraj 23 poluge 20 dolazi u dodir sa donjom površinom viljuške 4, poluga 20 se pomakne na niže i pusti kuku 1, koju sad vodi viljuška napred.
Na kraju hoda unapred, i u isto vreme kad se izvrši zakačinjanje kuke 1 za žice cl, izdubljenje 19 u viljuški 5 dolazi u dodir sa točkom 17 poluge 15, koja se obrne oko osovine 16 pod uticajem opruge 18, pa provlači natrag jezičak 13, da bi se odvojila najniža kuka iz niza smeštenog na sipu 2. 1 taj se tok ponavlja.
U slučaju kad se jedna kuka 1 zakači rđavo za žicu d, pa je posle viljuške 5 svojim hodom povuče natrag za sobom, predviđena je jedna naprava, koja se sastoji iz poluge 24 uzglobljene u 25, a čiji kraj 26 zahvala kuku, pa je izbaci iz viljuške.
Patentni zahtevi:
1.	Mehanizam za nameštanje kuka pri izradi zidova i nosača od slame ili trstike sabivene i armirane, naznačen time, što ima viljušku (5) sastavljenu iz pljosnatog dela usečenog na jednom svom kraju, koji se kreće tamo i amo i što se ta viljuška pokreće po stalnom postolju (4), koje drže pomoću svih podesnih sredstava, jedan vertikalan šip (2), na kome su nanizane kuke (1), a na čiji donji kraj prianja gornja površina viljuške (5).
2.	Mehanizam po zahtevu 1 naznačen time, što je sa jedne strane viljuške (5) predviđeno udubljenje (19), koje za vreme viljuškinog hoda unapred, pokrene poluga (20). koja pomera jezičak (13), koji prolazi kroz šip (2), koji nosi kuke (1), a koji dozvoljava da samo jedna kuka silazi na jedamput.
3.	Mehanizam po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što su na viljuški (5) predviđena dva dela (8, 9) naročitog oblika, od kojih je jedan deo (8) u stanju da se klati pod dejstvom opruge 11 umetnute između jednog od njegovih krajeva, a drugi deo (9) utvrđen je na viljuški (5).
4.	Mehanizam po zahtevu 1—3 naznačen time, što je na slalnom postolju (4) uz-globljena jedna poluga (20) izložena dejstvu jedne opruge (22), čiji kraj (A), koji ima isti profil kao vertikalni šip (2) koji drži kuke (1), dodiruje donju površinu ispušnog dela viljuške (5), tako da se za vreme viljuškinog hoda natrag, kraj ove poluge uvuče u urez (7), pa se postavi u produžetku nosača kuka, da primi kuku (1), koju je jezičak (13) odvojio od niza.



• ^S.’.
:	...	.. .	•	,,-t .!i
■

'








■
p '



.
M
/
i . >f *
-v *. ■
i :'i
k?


. v,

j
\
\

'r.







'V';
V
.........-■■ •

, ;
••)




. ‘...: '




'
- V 5 ;	-
n
;

J,-




■:	v •• +>








'J7
i z
4-

v-


v
i. -
- ■ *> •	-v • •
' •• • . ■ .£“• ' . f.< k
\ \
S V'
v..'

T

i.
,.v f
t, *



• *