IMAL1EV1NA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
JNDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13253
N. V. Philips’ Gloeilampenfabrieken, Eindhoven, Holandija.
Rasporedjenje za oslobodjenje od smetnji u radio-prijemnim aparatima.
Prijava od 31 decembra 1935.	Važi od 1 novembra 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 1 februara 1935 (Nemačka).
Ovaj se pronalazak odnosi na raspo-ređenje za oslobođenje od smetnji u radio-prijemnim aparatima, naročito za suzbijanje smetnji koje potiču od pojava u atmosferi ili smetnji koje proizvode mašine ili aparati; ove smetnje često zvučnik prijemnika reprodukuje kao kratko puc-karanje.
Već je predlagano da se za vreme trajanja neke smetnje smanji pojačanje po-jačivača visoke ili srednje učestanosti bilo time što se za to vreme pojača priguši-vanje intoniranih kola visoke ili srednje učestanosti u prijemniku, bilo što se na pr. menjanjem napona rešetke radna tačka na karakteristici neke pojačivačke cevi pomakne na neko mesto manje str-mosti. Ovi postupci imaju međutim taj nedostatak, što se pri dolasku neke smetnje prigušuje i nosački talas signala koji treba da se primi a to se opet ispoljava kao smetnja. Uz to dolazi još i to, što se naglim pojačivanjem prigušivanja nekog oscilacionog kola odn. naglim smanjenjem pojačanja daje udarac sopstvenoj učestanosti u oscilacionom kolu odn. u narednim oscilacionim kolima, a time nastaje opet smetnja na način udarca koju aparat reprodukuje.
Prema ovom pronalasku izbegavaju se ti nedostaci time, što se pri dolasku neke smetnje automatski smanjuje pojačanje pojačivača niske učestanosti u prijemniku (t.j. u delu gde nosački talas nije više prisutan) i to pomoću mehaničke ili električke naprave za uključivanje, kojom upravlja sama smetnja pri čemu se udarac
od uključivanja proizveden procesom uključivanja kompenzuje suprotnim udarcem uključivanja kojim takođe upravlja ta smetnja.
Mehaničkom ili električkom napravom za uključivanje može da upravlja na pr. neki usmerač koji je indukciono spregnut sa pojačivačem visoke učestanosti ili sa pojačivačem srednje učestanosti, prijemnika. Ovom se usmeraču podesnim prednaponom daje takva nastupna oset-Ijivost da samo smetnje sa amplitudom, koja je za određeni iznos veća od primljenog nosačkog talasa, izazivaju u usmeraču struju koja isključuje električnu ili mehaničku napravu za isključivanje.
Isto tako je moguće da mehaničkom ili električnom napravom za uključivanje upravlja neki usmerač, kome daje struju neki pojačivač, koji je intoniran na talas koji je različit od nosačkog talasa koji treba da se primi na pr. na talas koji leži izvan talasnog područja koje dolazi u obzir. Pri tome se polazi sa činjenice da neka smetnja, kao što je poznato, obuhvata vrlo širok spektrum učestanosti, dakle da njene komponente ne leže smo u području prijem nego i izvan toga područja. Ovakvo raspoređenje sa dopunskim pojačivačem ima to preimućstvo da usme-’-ač kome taj oojačivač daje struju ne mora da ima nikakvu ili samo malu nastupnu osetljivost tako da se postiže mnogo efikasnije suzbijanje smetnje.
Dopunski pojačivač može da bude a-periodičan.
Na crtežu je pretstavljeno nekoliko
Din. 15.-
raspoređen ja za oslobođenje od smetnji prema ovom pronalasku.
Na sil. 1 pretstavlja D neku cev za anodno usmeravanje na čiju se rešetku dovode naizmenični naponi visoke ili srednje učestanosti preko nekog intoniranog transformatora T. Radna tačka na karakterističnoj liniji cevi može se na podesan način podešavati pomoću izvora Eg, napona. U anodnom kolu te cevi D leži primarni namotaj Pj transformatora T, niske učestanosti čiji je sekundarni namotaj S, vezan sa rešetkom pojačivačke cevi V.
Anodni napon cevi D dovodi se od izvora Ea napona preko relejskog uključi-vača S koji je u normalnom stanju zatvoren. Nadražani namotaj R tog rele-a uključen je u anodnom kolu usmeračke cevi G, na pr. u vezivanju za anodno usmeravanje, u čijem kolu rešetke leži kalem W koji je indukcione spregnut sa re-šetkinom kolom cevi D. Pomoću izvora Eg2 napona podešava se prednapon rešetke cevi G tako da anodna struja može tek tada teči kada naiđe neka smetnja sa amplitudom koja je veća od dvostruke vrednosti amplitude primljenog nosačkog talasa. Ova amplituda primljenog nosačkog talasa održava se konstantna ili približno konstantna pomoću nekog automatskog regulatora jačine zvuka u prijemniku. Kada amplituda smetnje prekorači nastupnu osetljivost usmerača G onda teče struja kroz nadražajni namotaj rele-a R, a time se uključivač S isključuje pa se prekida kolo anodne struje cevi D. Čim amplituda smetnje opadne ispod nastupne oset-Ijivosti usmerača G, opet se zatvara uključivač S. Za vreme koje preteče između otvaranja i zatvaranja uključivača poja-čivačka cev V za nisku učestanost ne prima nikakav napon smetnje tako da se ta smetnja ne može pojaviti u aparatu za reprodukciju. Istovremeno se suzbijaju naizmenične struje niske učestanosti koje posreduju reprodukciju; ali ipak ako prekid ne traje duže od 1/25 sekunda, ili ako smetnje ne slede suviše brzo jedna za drugom, onda se to ne oseća kao smetnja. Nagla promena struje koja nastaje pri otvaranju odn. zatvaranju uključivača S izaziva udarac napona u sekundrnom namotaju S, transformatora Tj, koji udarac aparat pojačano reprodukuje. Dakle i ako se pri pojavi neke smetnje ova ne može neposredno primiti, ipak ona izaziva posredno neželjenu smetnju procesom uključivan ia koji ona izvodi.
Radi suzbijanja ovog udarca uključivanja u raspoređenju pretstavljenom na sl. 1 uključen je u rešetkinom kolu pojačivačke cevi V sekundarni namotaj S2
transformatora T2 čiji je primarni namotaj P2 preko otpora R, i uključivača S vezan sa izvorom Ea anodnog napona.
Namotaji transformatora Tx i T2 vezani su tako i otpor Rt odmeren je tako, da se pri otvaranju ili zatvaranju uključivača S mdukuju u sekundarnim namota-jima podjednaki ali suprotno upravljeni paponi tako da udarac uključivanja ne može da dejstvuje na rešetku cevi V.
Za besprekoran rad ovog raspoređe-nja očigledno je potrebno da kompenza-ciono kolo Ea, S, P2, R. pretstavlja tačnu kopiju kola Ea, S, P^ D tako da je shodno da se otpor Rx zameni nekom cevi sa podjednakom karakteristikom kao cev D. Naročito treba paziti kod ovih kompen-zacionih raspoređenja na tačno izjednačenje sviju kapaciteta prema zemlji i kapaciteta u rasporedu uključivanja koji dolaze u obzir.
Na si. 2 pretstavljeno je drugo raspo-ređenje prema ovom pronalasku, ali bez mehaničkog rele-a u kom se pojačivač niske učestanosti stavi van dejstva pri pojavi neke smetnje menjanjem prednapona rešetke u jednoj od pojačivačkih cevi niske učestanosti. U ovom se raspoređenju oscilacije visoke ili sjrednjie učestanosti, koje su Dojačane u prijemniku E sa automatskim regulatorom jačine zvuka, pomoću nekog, shodno intoniranog transformatora T, dovode diodnom usmeraču D sa posrednim zagrevanjem. Naizmenični napon niske učestanosti, koji nastaje posle usmeravanja na potenciometru P, odvodi se preko kondenzatora C, na rešetku jedne od obeju pojačivačkih cevi 'V1 i V2, koje su uključene na protivtakt. Rešetke, ovih cevi vezane su međusobno preko otpora Rgi i spojene su sa katodama preko otpora R i izvora Eg2 napona za podešavanje prednapona rešetki. U anodnim kolima cevi Vj i V2 umetnuti su otpori R^ i Ra2 preko kojih se dovodi anodni jedno-smisleni napon a uporedo sa tim otporima uključen je primarni namotaj 1 transformatora T, niske učestanosti, čiji sekundarni namotaj, koji je pomoću nekog štitnika S elektrostatički zaklonjen, leži u kolu rešetke još jedne pojačivačke cevi V.. niske učestanosti. Oscilacije niske učestanosti koje se dovode u cev V, dovode se pojačane u cev V2 čije anodno kolo na pr. sadrži neki reproduk-cioni aparat ili je spregnuto '4a daljim pojačivačkim stupnjevima. Sa ulaznim transformatorom T usmeračke cevi D spregnut je kalem W, čiji je jedan kraj vezan sa anodom, a drugi kraj je preko otpora R, koji premošćuje kondenzator C4, spojen je sa katodom diodnog usme-
raca G. Anoda dobi ja od izvora E napona preko otpora R toliki negativni predna-pon, da usmerač G ne dobija struju, dok nema smetnji i stoga se u kalemu W indu-kuje naizmenični napon koji se održava konstantan pomoću automatskog reguliranja jačine zvuka kod pojačivača visoke ili srednje učestanosti koji leži ispred u-smeračke cevi D. Ali čim nastane neka kratkotrajna smetnja pa u kalemu W izazove napon sa većom amplitudom od na-pred pomenutog naizmeničnog napona, tada u usmeraču G teče struja koja izaziva pad napona u otporniku R. Ovaj pad napona toliko snizuje prednapon rešetke po-jačivačke cevi Vj da se ova cev koči pa prema tome smetnja ne može da dopre do reprodukcionog aparata. Da se proces u-ključivanja, koji uspostavlja kočenje pojačivača Vj, ne bi ispoljio kao smetnja, istovremeno se pomoću pada napona u otporu R zaustavlja cev V2 kjoja je uključena na protivtakt sa cevi Vj. Kada su ove cevi istovetne, onda se međusobno potiru kočenjem uslovljene nagle promene anodne struje u obema cevima, tako da neće nastati nikakvo menjanje napona u rešetki-nom kolu cevi Vs.
Umesto da se, kao što je napred opisano, oscilacije niske učestanosti dovode samo u cev V,,moguće je takođe da te oscilacije upravljaju cevi Vj i V2 u protiv-taktu.
Shodno je da se vremenska konstanta, koju uslovljavaju kondenzator Ci i otpornik Rg,, izabere velika, na pr. 0,1 sek, kako se za vreme trajanja smetnje ne bi znatno menjalo punjenje kondenzatora C,.
Oba napred opisana raspoređenja imaju taj nedostatak što se prijemnik samo onda stavlja van dejstva kada je smetnja za određeni iznos veća od amplitude primljenog nosačkog talasa. Kada je ovaj talas na pr. 100 % moduliran, onda se mora prednapon Eg2 odn. E usmeračkih ovaj talas na pr. 100% moduliran, onda se cevi G na sl. 1 odn. si. 2 načiniti otprilike toliko veliki da pri dvostrukoj amplitudi o-oscilacija visoke ili srednje učestanosti —-koje se indikuju u kalemu W — upravo još ne teče nikakva struja u usmeraču pri čemu se pretpostavlja da se ta amplituda održava konstantna pomoću automatskog regulisanja jačine zvuka u prijemniku. Time je jasno da se smetnje sa amplitudom manjom od dvostruke amplitude nosačkog talasa napred opisano oslobođavame cd smetnji ne stupa u dejstvo pa se takve smetnje reprodukuju.
Nastupna osetljivost raspoređenja za oslobađanje smetnji može se sniziti kada se raspoređenje izvede tako da usmera-
čem G na sl. 1 ili 2 umesto pojačivača visoke ili srednje učestanosti prijemnika upravlja naročito pojačivačko rasporede-nje. Ovaj je pojačivač shodno intoniran na talasnu dužinu, koja leži izvan područja talasnih dužina koje treba da se primi i koju nema nikakva otpravljačka stanica. Ako se na pr. područje prijema proteže od 200 do 600 metara, onda se pojačivač koji upravlja usmeračem G može intonirati na talasnu dužinu između 700 i 900 m. Onda će na ovaj pojačivač uticati samo smetnje tako da se nastupna osetljivost raspoređenja za oslobođenje od smetnji može izabrati znatno niža a pojačivač niske učestanosti u prijemniku se na napred opisan način stavlja van dejstva već kod smetnji sa skoro proizvoljno malom ampljiitudom.
Treći primer raspoređenja prema o-vom pronalasku se izvodi uz primenu transformatora pretstavljenog na si. 3, koji se može primeniti u ulaznom ili izlaznom kolu pojačivača niske učestanosti, ili kao sprežni transformator između dva ili više pojačivačka stupnja. Ovaj transformator ima tri namotaja. Namotaj obeležen oznakama i—1 sačinjava primarni namotaj u koji se dovode naizmenični naponi niske učestanosti na pr. tako da je on vezan sa detektorom prijemnika. Sekundarni namotaj koji se sastoji od dve podjednake polovine namotaja leži tada u kolu rešetke neke pojačivačke cevi niske učestanosti. Treći namotaj 3—3 služi kao magnetizacioni namotaj pa se napaja jednosmislenom strujom koja teče u nekom usmeraču na pr. u usmeraču G na si. 1 ili 2 kada se pojavi neka smetnja.
Kada ne nastaju nikakve smetnje, tada se naizmenični napon koji se dovodi u primarni namotaj prenosi sa podesnim odnosom prenosa, tako da pojačivač niske učestansti radi na normalan način. Kada se pojavi neka smetnja rada namotaj 3—3 daje gvozdenom jezgru transformatora toliko jako prethodno magnetiziranje da to jezgro postaje magnetski zasićeno pa se zbog toga jako smanjuje trans-formacioni odnos između namotaja 1—1 i 2-—-2. Pošto magnetizaciono strujanje, koje izaziva namotaj 3—3 indukuje suprotno upravljene elektromotorične sile u obema oolovinama sekundarnog namotaja 2—2 jasno je da pri naglom nastu-koja teče kroz namotaj 3—3 ne može na-panju ili prekidanju magnetizacione struje stati nikakav naoon između spojki 2—2 koji bi se ispoljio kao smetnja u prjem-niku.
Kada u napred opisanim raspoređe-njima naprava za isključivanje, koja kada
nastupi neka smetnja vrši isključivanje pojačivača niske učestanosti, ima suviše \eliku inerciju tako da je smetnja već potpuno ili delimično prošla kroz prijemni aparat, onda će pomoću inače poznatih tehničkih mera produžiti vreme za koje prolazi smetnja kroz prijemnik. U svima slučajevima je za preporuku da se sama inercija naprave za isključivanje učini što manja;
Raspoređenje prema ovom pronalasku daju naročito iznenađujuća dejstva kada se radi o tome da se suzbiju smetnje koje u brzem nizu slede jedna za drugom. Ovakve smetnje su vrlo neprijatne, pošto neka smetnja sa dovoljno velikom inten-zivnošću onesvesti uvo za izvesno vreme, tako da pri dovoljno brzom sledenju pojedinih smetnji ne može se čuti reprodukcija koju daje prijemnik u trenucima koji leže između pojedinih smetnji. Pošto se primenom raspoređenja prema ovom pronalasku suzbijaju smetnje koje bi mogle izazvati onesvešćenje uva to je i pri brzom sledenju pojedinih smetnji moguće da se u trenucima koji leže između pojedinih smetnji čuje reprodukcija programa.
Patentni zahtevi:
1)	Raspoređenje za oslobođenje od smetnji u radio-prijemnim aparatima, naznačeno time, što se pojačanje pojačivača niske učestanosti u prijemniku pri naila-zenju neke smetnje otprilike za vreme njenog trajanja automatski smanjuje ili stavlja van dejstva pomoću neke mehaničke ili električne naprave za isključivanje kojom upravlja ta smetnja i što se udarac od
isključivanja koji naprava za isključivanje izazove u dal jem delu raspoređenja izjednačuje udarcem u suprotnom smislu izazvanim u kompenzacionom kolu.
2)	Raspoređenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što električkom ili mehaničkom napravom za isključivanje upravlja prijemnikov pojačivač visoke učestanosti ili pojačivač srednje učestanosti.
3)	Raspoređenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što električkom ili mehaničkom napravom za isključivanje upravlja pomoćni prijemnik koji je intoniran na učestanost koja spada u područje učestanosti koje je u susedstvu sa područjem učestanosti na koje je intoniran pravi prijemnik.
4)	Raspoređenje prema zahtevima 1, 2 ili 3, naznačeno time, što su u pojači-vaču niske učestanosti postavljene dve na protivtakt uključene poačivačke cevi, čiji napon rešetki električka ili mehanička naprava za isključivanje, pri nailaženju neke smetnje, pomera ka negativnim vredno-stima.
5)	Raspoređenje prema zahtevima 1, 2 ili 3, naznačeno time, što je u ulaznom kolu, ili u izlaznom kolu, ili između dvaju stupnjeva pojačivača niske učestanost;, postavljen neki transformator snabdeven magnetizacionim namotajem, kroz koji namotaj pri nailaženju neke smetnje prolazi magnetizaciona struja kojom upravlja smetnja tako, da se gvozdeno jezgro transformatora zasićuje, pri čemu magnetsko strujanje koje izaziva zasićenost indukuje u sekundarnom namota ju transformatora podjednako velike ali suprotno upravljene elektromotorične sile.
/)
j
Ad pat br.132 53


.