KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 81 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14310
Praemassing Adolf i Praemassing Ludwig, Kolti—Merheim, Nemačka.
Postupak i naprava za izradu spojeva na metalnim trakama,
Prijava od 17 marta 1936.	Važi od 1 aprila 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 20 marta 1935 (Nemačka).
Več su poznati postupci i naprave za izradu spojeva na metalnim trakama, ko ji se izvode pomoču čaura koje obuhvataju preklapajuče se krajeve trake i koje se deformišu radi osiguranja spoja p.rotiv vučenja. Ova su sredstva za zatvaranje najpre upotrebljavana u obliku prethodno obrazovanih, gotovih čaura, t. j. čaura koje se navlače na krajeve traka. Ipak su bile potrebne naročite mere koje su troš-kove oko izrade takvih čaura znatno po-večavale, da bi se takve čaure u dovoljnoj meri prilagodile obliku preklapajučih se krajeva metalnih traka. Stoga se več ta-kode pokušalo, da se čaure izraduju iz jedne naročito za ovaj cilj dovodene metalne trake, u sledečem opisu nazvane: čaurna traka, pri čemu se preko krajeva trake prelazeči delovi čaurne trake tako dovode pod uticaj dve približujuče se vilice od ki jesta, da u odgovarajučim udub-ljenjima vilica klješta nastaje porubno previjanje ovih delova za 180°, posle čega se previjeni delovi pod sve večim uzajam-nim prbiližavanjem zatvaraju u čauru u pravcu paralelnem s a ravni krajeva trake Dakle se javilo kao neminovnost, da se mor a ju upotrebljavati čaurne trake naro-čitog oblika i izvodenja, pošto se čaurna traka dovodila u jednom pravcu paralelno sa podužnim pravcem preklapajučih se krajeva trake. Jer je usled toga čaurna traka morala prelaziti preko krajeva traka za one delove koji po deformisanju ohrazuju slobodne krake čaure. Osim toga su kasnijim čaurama odgovarajuči delovi čaurne trake mogli samo na srazmer-no malom polju širine čaurne trake da se
nalaze uzajamno u vezi, da se rastavlja-nje pojedinih delova u pravcu zatvaranja ne bi nepotrebno otežalo.
Ovaj pronalazak postavlja sebi zada-tak, da postupak i napravu za izradu takvih spojeva na metalnim trakama tako izvede, da se može upotrebiti čaurna traka svakog oblika i izvodenja, naročito čaurna traka, ko j a se bar po davanju oblika potpuno podudara sa metalnim trakama koje treba da se spoje. Pošto se time i širina čaurne trake smanjuje na meni, koja bez daljeg omogučuje rastavljivost za obrazovanje čaura namenjenih delova od ostatka čaurne trake kod uobičajenog izvodenja takvih zatvaračkih naprava, time otpada i nužnost naročitog izvodenja čaurne trake, usled čega se troškovi takvih zatvarača mogu u znatnoj meri sniziti.
Ovaj se zadatak po pronalasku rešava na taj način, što se kod izrade Okvog zatvarača preklopljenih krajeva kakvog trakastog obruča sa čaurorn izvedenem sa kakve trake, koja se kao deo trake ne-deformisano stavlja preko krajeva, čaurna traka dovodi paralelno sa ravni trake i poprečno na podužni pravac krajeva trake koji treba da se obuhvate. Ovo se paralelno dovodenje odnosi pri torne naravno samo na merodavni odeljak procesa zatvaranja, u ko je m se čaurna traka dovodi do naleganja na krajeve trake koji treba da se obuhvate.
Naprave za izvodenje postupka mogu biti izvodene na veoma različite načine. One se prvenstveno odlikuju tirne, što se alat koji se nalazi upravno na ravan trake sastoji iz jednih klješta za deformisa-
Din. 55.—
nje ko ja poprečno dovodenu meta! n v. traku odsecaju na dužinu čaure, i koja se radi otsecanja spuštaju, a pri torne se jednovremeno počinje da obrazuje čaura i raspinju se radi izvodenja deformisanja pri zatvaranju krajeva trake i čaure. U-vodnoj strani za čaurnu traku bliže nala-zeča se poluga je pri torne na donjoj spoljnoj ivici izvedena kao naprava za se-čenje. Ovim se dobija mogučnost, da se pomeranjem para poluga alata u praven ■ čaurne trake najpre za obrazovanje čaure potrebna dužina čaurne trake tako odvoji, da preko krajeva trake prelaze oni delov: čaurne trake, koji bi po jednom previjanju za 180° obrazovali slobodne, na kra-jeve trake čvrsto naležuče krake čaure. Nastavljanjem rastavljajučeg se kretanja se najpre slobodni, preko krajeva traka prelazeči krači na pravilnu dužinu iskro-jene čaurne trake previjaju za 90°. Tada nastupajuče klatljivo kretanje poluge alav ke pruža mogučnost, da se preko krajeva trake prelazeči krači čaurne trake tako previju za daljih 90°, da čaurna traka za-uzme oblik čaure, pri čemu snažnim nale-ganjem oporca po načinu ambosa (nakov-nja) na srednji deo čaurne trake i odgo-varajučim snažnim naleganjem alata na previjene delove čaurne trake tako obraze vana čaura može se do voljnim prethod-nim naprezanjem obuhvatiti krajeve trake. Jednovremeno ili i po izradi čaure mogu biti aktivna ona sredstva, koja proizvode deformisanja potrebna za osigura-nje spoja protiv vučenja. Pri torne se po-desnim izvodenjem previjajučih delova a-lata ima u ruci, da se čaurnom trakom krajevi traka upravo obuhvate tako, da čaurna traka potpuno slednje obliku preklapajučih se krajeva trake; več time se obrazuje čaura koja zatvarajuči naleže na krajeve trake, a da se ne potrebuje pro-izvodenje naročilih dejstava snage u oveni cilju.
Prema ovim osnovnim zamislima izvedena sprava za zatvaranje sanduka je prikazana na priloženem načrtu.
Sl. 1 pokazuje postrani izgled sprave.
Sl. 2 pokazuje pogled odozgo na spravu, kod koje je uklonjena ručica za stavljanje u dejstvo sa pripadajučim delo-vima.
Sl. 3 pokazuje vertikalni poprečni presek, prema liniji lil—111 iz sl. 1 u kome se svi delovi nalaze u početnom položaju.
Sl. 4 pokazuje u istom položaju kao i na sl. 3 odgovarajuče položaj obradiva-nih komada.
Sl. 5 pokazuje jedan medupoložaj, a
Sl. 6 pokazuje najniži položaj klizalj-ke i alata.
Sl. 7 pokazuje položaj obradivanog komada prema sl. 6.
Sl. 8 pokazuje u poredenju prema sl. 3 i 6 konačni položaj koji nastupa pri izradi spoja metalne trake, dok
Sl. 9 pokazuje opet odgovarajuči položaj obradivanih komada u poredenju prema sl. 4, 5 i 7.
Sl. 10 pokazuje presek prema liniji X—X iz sl. 1.
Sl. 11 pokazuje pogled odozgo na glave alata pri zabijenom klinastom komadu.
Sl. 12 pokazuje nešto izmenjeno iz-vodenje klizaljke.
Sl. 13 pokazuje raspored kod kog se metalna traka koja služi za proizvodenje zatvaračkog komada skida sa naročitog kotura.
Sl. 14 pokazuje postrani izgled, i
Sl. 15 pogled odozgo na radi primera izvodene zatvaračke metalne trake.
Sl. 16 pokazuje vertikalni presek zatvarača prema liniji XVI—XVI iz sl. 15.
U svima slikama označava 1 telo sprave, koje se sastoji iz dve osnovne ploče i', 1", koje su spojene uglavnom sa vertikalno na osnovne protečučim se mostičem V". Dok osnovna ploča 1” sadrži uglavnom uredaje za vodenje u obliku klinasto uzdižučih se i za prijem metalne trake koja se ima spajati obredenih izdubljenja 2, osnovna pleča 1' nosi uredaj za zatezanje 3 izveden kao pogon u obliku dvo-slruke račve. Ekscentar 5, koji se može podešavati ručicom 4, omogučava pode-šavanje frikcionih točkova 6 u visinskom položaju, tako da se frikcioni točkovi mogu osloniti na gornju od preklapajučih se metalnih traka. Nakovanj 7, koji je po svojoj gornjoj površini izbrazdan čvrsto drži pod pritiskom ekscentra 5 donju od preklapajučih se metalnih traka tako da se sada stavljanjem u dejstvo ručice 8 može dovesti do dejstvovanja pogon račve pod čijim dejstvovanjem se obruču od metalne trake može podeliti potrebno zatezanje. Medutim ovde opisane mere poznate su več kao takve i one ne prestavljaju predmet ovog pronalaska.
Osim uredaja 3 osnovna ploča V nosi jednu napravi: pomoču koje se oko metalnih traka, koje se imaju spojiti omotava jedna metalna traka i podvrgava deformacijama, na mestu preklapanja, čime se osigurava spoj otporan protiv pritiska i vučenja.
Naprava se sastoji iz jednog kučišta, čije su postrane obrazine 9, 10 napravljene iz jednog komada sa telom 1 sprave. Takode i rebra 11 u kojima je rasporede-na naprava za zatezanje 3, pretstavljaju
j e da n deo mašinskog tela. Izmedu obrazi-na 9 i 10 cdn. postranih zidova 12 i 13 — postrani zid 12 je opet obrazovan od mašinskog tela — vodena je klizaljka 14. O-va klizaljka ima, kao što pokazuje sl. 2 i 11, poprečni presek H- oblika. U izdub-ljenjima klazaljke 14 zglobno su uležajeni alati 15 i 16, kod 17 i 18. Alati 15 i 16 sastoje se pri torne iz dvokrakih poluga, koje su klatljive oko več pomenutih zglonih čepova 17 i 18. Donji krači izvedeni su u vidu jedne nožiče, tako da se na alatu može razlikovati alatsko postolje 15’, 16’, alatski vršci 15",	16’’, zadnja
strana nožiče 15’", 16"’, i peta alatka 15"", 16’’’’. Izvodenje nožiča alata je pri torne isto sa jedinim izuzetkom, što je peta alatka 15’"', u suprotnosti sa petom alata 16’", izvedena kao ivica za sečenje. Obe alatske nožiče imaju u žljebu izmedu zadnjih strana 15’”, 16’’’, i nastavaka 19, 20 koji vaspostavljaju vezu sa telom alata 15, 16 grebena 21, 22 koji su raspore-deni u sredini žljeba, dakle simetrično obzirom na osovine zglobova 17, 18. Gornji krači alatskih tela 15, 16 podešavaju se jakim glavama 23, 24 čije se izvodenje jasnije vidi iz sl. 2. Srednji nosač 25 kli-zaljke 14 izveden je kod 26, 27 kao matrica za greben 21, 22 koji su izvedeni kao patrice. Sa istim uspehom mogle bi pa-trice 21, 22 biti predvidene na srednjem nosaču 25 klizaljke 14 a matrice 26, 27 kao odgovarajuča izdubljenja, u zadnjim stranama 15"’, 16”’ alatskih nožiča. U centralnem izdubljenju 28 ima srednji nosač 25 klizaljke 14 pritiskaš 29. Veza izmedu pritiskača i srednjeg nosača 25 izvedena je pri torne prinudno, pošto pri-tiskač 29 stoji pri torne, pod dejstvom jedne jake pritisne opruge 30. Poprečni čep 32 koji prelazi kroz podužnu rupu 31, pritiskača sprečava ga da napusti svoj položaj. Površina 33 pritiskača koja se osla-nja na deo za obradivanje orapavljena je tako, da se on ne može pomeriti. Izdubljenja 34, 35 na pritiskaču omogučuju u-laz vrbovima alata 15”, 16”, tako da ovi usled nestručnog rukovanja sa spravem nemogu biti oštečeni. Usled toga bokovi 36, 37 alata oslanjaju se o srednji nosač 25 pre nego li što je mogao nastupiti do-dir izmedu nožiča alata i pritiskača.
Pogon klizaljke 14 vrši se preko eks-centarskog kotura 38, koji je rasporeden obrtljivo na učvrščujučim čepovima 39, •smeštenim u poprečnim otvorima 12, 13. Ovaj ekscentrični kotur završava se, kao što to pokazuje sl. 1 jednom ručicom 40. Pod uticajem povlačnih opruga 41, 42 na-leže klizaljka 14 stalno na granične ivice 38’, 38”, kotura 38. Kotur 38 ima verti-
kalno na ravan kotura u vidu kružnog luka presavijene klinaste komade 43, 44, koji su obzirom na srednju ravan kotura 38 izvedeni potpuno simetrično. Ekscentricet kotura 38, kao što pokazuje sl. 1 odme-ren je pri torne tako, da samo u području 38’ ograničavajuča ivica kotura ima rastu-če rastojanie od središta obrtanja. Su-protne torne, ograničavajuča ivica 38", proteze se u području klinastih komada 44 potpuno koncentrično prema središtu obrtanja. Opruge za povratno vodenje 41, 42 nisu smeštene na klizaljki 14, več su na alatskom telu 15, 16 posredovanjem čepova 45, 46 tako obešene, da njihov .pra-vac vučenja leži izvan zglobnih čepova 17, 18. Usled toga opruge 41, 42 ne po-vlače samo klizaljku 14 prema koturu 38, več nastoje da i alate povuku jedan prema drugom, a time da ih povuku suprot-no praven kretanja, koje je prouzrokova-no utiskivanjem klinastih komada 43, 44 izmedu glava alata 23, 24. Kao što se vidi iz sl. 8 mogu biti glave posredovanjem nastavaka 23’, 24’ tako potisnute ka opru-gama 41, 42 da obe bivaju otklonjene iz vučnog pravca, pa usled nastojanja da se otisnu pokušavaju da potisnu unatrag glave 23, 24. Time bivaju pojačane pružne sile koje dejstvuju posredovanjem čepov3 45, 46, usled toga što te pružne sile dej-stvuiu sada na dužem polužnom kraku 15, 16.
Kao što se to naročito vidi iz sl. 1 i 10, na zidu kučišta 10 obrtljivo je zglob-1 jen oslonac 47, koji u prvorn redu ima jedan nastavak 48, koji služi za fiksiranje metalnih traka 49, 50, koje se imaju spojiti u preldopljenom položaju. Da bi se olakšalo uvodenje metalnih traka, koji se imaju spojiti, u samu napravu, imaju na-ime zidovi 9 i 10 kučista postrane procepe
51,	za uvodenje (uporedi sl. 10). Pošto postoji opasnost da metalne trake 49, 50 same napuste svoj položaj, moraju se one jednim osloncem 48 zaštiti od automat-skog menjanja svog položaja. Zašto je potreban tačan položaj metalnih traka 49, 50 več je napred navedeno. Da oslonac 47, 48 koji se stavlja u dejstvo glavom
52,	nebi automatski napustio svoj položaj, to je procep 53 osnovne ploče V, kod 54, nešto proširen, tako da se uska površina 55 jednog oslonca 48 osloni o tako obra-zovani oslonac 54. dedna opruga 57 pri-tiskuje pri tom deo 47 u pravcu prema ku-čišnom zidu 10. Pored oslonca 48 uredaj 47 ima još jedan daljni oslonac 58 za me-talnu traku, koja se uvodi u napravu, pri čemu oslonac 58 stoji u vezi sa članom 47 preko jezička 59. Oslonac 58 ograni-čava dužinu 60 (uporedi sl. 4) kroz procep
61 u napravil uvedene metalne trake . na ineru, koja tačno odgovara izmedu oslon-ca 58 i Ivice za sečenje 15"" nalazeče se dužine metalne trake, potrebne za izradu zatvaračkog komada. Ako se dakle posle uvodenja u preklopljenem položaju nala-zečih se metalnih traka 49, 50, oslonska ploča 47 dovede u položaj pokazan na sl. 10 u kom je jasno pokazan položaj spajajočih metalnih traka 49, 50 potreban za proizvodenje zatvaračkog komada, onda se nalazi takode i oslonac 58 u jednom položaju u kome on tačno podešava du-žinu 60 metalne trake 62, koja služi za izradu zatvaračkog komada. Procep za u vodenje 61, kao što se to naročite vidi iz sl. 2 i 3, ima jedilu prikrivnu ploču 63, koja je u vidu na metalnu traku 62 pruž-no nalešučeg jezička 64 povučena prema aiatima 15, 16. Podešavajučim zavrtnjima 65, 66 može se menjati višina procepa za uvodenje, u vrlo finim granicama. Oslonac 67, ko ji procep za uvodenje 61 ogra-ničava sa donje Strane, izveden je u vidu klizaljke i obrazovan je tako, da se može pomerati po koturu 68, tako da se njegova ograničavajuča površina 69 može podesiti, da ona leži tačno vertikalno ispod ivice za sečenje 15’”’ alata 15.
Kao što se naročito vidi iz sl. 11 unu-larnje ograničavajuče ivice 70, alatskih glava 23, 24 imaiu takav oblik, da dodirne tačke sa dejstvujučim ivicama 72, 73 klinastih komada 43, 44 leže uvek na jednoj srednjoj ravni 74, 75 koja prolazi kroz alate. Na taj način bivaju potpuno izbeg-nuta jednostrana opterečenja alata.
Zidovi kučišta 9 i 10 koji vode kli-zaljku 14, kao što naročito pokazuje sl. 10, probušeni su kod 76 i 77 u obliku slova T, pri čemu srednje delove 76’ odn. 77’ ograničujuči zidovi kučišta 9 i 10 naležu neporedno na ravni ograničavajuče površine kotura 38, pa služe time za njegovo vodenje.
Može biti celishodno da se na mesti-ma, na kojima se javljaju veča trenja, predvide valjkasta ležišta, ona mogu biti primerke rasporedena u glavama 23, 24 alatskih tela 15, 16 u vidu kotura 78 (u-redi sl. 11) koji se oslanja na aktivne površine 72, 73 klinastih komada 43, 44. Isto je tako mogučno, da se na klizaljki 14 predvide koturi 79 (uporedi sl. 12) preko koje krivi kotur 38 vrši pogon klizaljke.
Način dejstvovanja tako opisanog u-redaja je sledeči: Pošto je celishodno sa jednog kotura skinuta metalna traka tako omotana oko komada, koji se pakuje, da se početni komad metalne trake prekriva sa metalnem trakom skinutom sa kotura,
biva metalna traka posle otvaranja oslon-ske ploče 47, posredovanjem procepa za uvodenje 51, dovedena u položaj pokazan na sl. 10, a posle toga biva oslonac 47 doveden takode u položaj, koji se vidi iz sl. 10, a u kome oslonac 48 tačno utvrduje položaj spajučih metalnih traka 49, 50 u položaju u kom se one prekrivaju. Jedan oslonac 80 (uporedi sl. 1 i 10) sprečava pri torne suviše jako isklačenje člana 47, koje bi moglo izazvati smetnje. Posle toga biva ekscentar 5 spušten tako duboko da se frikcioni točkovi 6 čvrsto oslone o gornju metalnu traku 50. Stavljanjem u dejstvo ručice 8 može se gornji komad metalne trake 50 tako pomeriti prema do-njem komadu metalne trake 49, da se može podesiti željeni napon u obruču obra-zovanom tom metalnom trakom. Zatezanjem oslobodena dužina metalne trake po-nova se namotava na kotur pri čemu se metalna traka koja se nalazi na koturu odvaja od metalne trake, koja obrazuje obruč.
Posle toga biva kroz procep za uvodenje 61 metalna traka 62 toliko vučena dok uvedena metalna traka 62 ne udari o oslonac 58. Ovaj položaj pokazan je na sl. 4 Metalna traka 62 može pri torne da je jednaka metalnoj trači, koja se upotreb-ljava za izradu obruča. Usled toga mogu se svi kod izrade obručeva od metalnih traka nastajuči otpatci ponovo upotrebiti pošto otpatci im a ju najmanje dužinu koja je jednaka dužini 60 koja je potrebna za izradu zatvarrvkog komada. Ali u cilju ubrzanja izvodenja postupka zatvara-nja može se metalna traka odmetavati i sa jednog naročitog kotura 81, kao što pokazuje sl. 13. Pri torne se javlja mogočnost da se primeni srazmerno mekan materijal velike žilavosti, dok se obično za obručeve izradene od metalnih traka upotrebljava tvrdi pa prema torne i krtiji materijal.
Sada se ručica 40, čiji se položaj vidi na sl. 1, pokrene u pravcu skazaljke na satu. Usled toga pomeri ograničavajuča ivica 38’ krivog ili ekscentarskog kotura, čije se odstojanje povečava u rastučoj meri od osovine obrtnog čepa 39, klizaljku 14 a time, preko zglobnih čepova 17, 18 i alata 15, 16 u pravcu na dole, prema spoju metalnih traka 49, 50, 62, pri čemu se mora savladati suprotno dejstvo opruga 41, 42. Neposredno iza toga stavi se ivica za sečenje 15””, koja je celishodno izvedena u obliku črpa, na metalnu traku 62 tako da se ova pri daljern kretanju preseče. Oslonac 67 obrazuje pri torne sa svojom ograničavajučom površinom 68 suprotnu ivicu za sečenje. Dužina otsečenog koma-
da BO odgovara lačno dužini zatvaračkog komada t. j. dvostrukoj širini metalne trake plus četverostrukoj debljini metalne trake. Prilikom postavljanja kretanja o-sianjaju se donje površine 15', 16’, alata 15 i 16 na slobodrie jezičke 62’, 62” otse-čenog komada metalne trake. Još pre nego li što se izvede prvo formiranje otseče-nog komada metalne trake naseo je pritisni deo 29 sa svojom orapavljenom površino m 33 na spoj metalnih traka. Ovaj metalni spoj dejstvuje usled toga što je on s jedne Strane zatvoren izmedu ograničava-juče ivice 82 (uporedi sl. 10) i oslonca 48, a s druge strane oslonjen je na celoj svojo j površini o širinu metalne trake 62 o-snovne pl oče 1’ — uporedi poligonalne o-graničavajuče površine .83—86, 'izdublje-nja 87 osnovne ploče — kao čvrst oslonac ili nakovani, tako da ne mogu nastupiti nikakve deformacije osim onih, na slobodnim jezičcima 62’, 62”. Sl. 5 pokazuje napravu u tako opisanem položaju. Ako se obrtno kretanje nastavi onda klizaljka 14 dostigne svoj najniži položaj u momentu, kada ručica 40 bude zaokrenuta za 90° iz njenog polaznog položaja, pokaza-nog u sl. 1. Istovremeno su i slobodni je-zičci 62’ 62”, prevedeni u položaj u kome oni stoje vertikalno prema položaju komada metalne trake, koji je stegnut izmedu oslonca i nakovanj obrazujučiih metalnih traka 49, 50 i pritiskujučeg dela 29. Bakle, otsečeni komad metalne trake 62 primio je U-oblik sa na dole opravljenim slobodnim kracima. Aka se sada ručica 40 još dalje zaokrene onda ograničavajuča i-vica 38” dolazi u dodir sa pritiskačem. Pošto je ograničavajuča ivica 38” položena koncentrično prema osovini obrt nog čepa 39, to položaj klizaljke 14 ostaje nepro-menjen. U tom položaju je epruga priti-skača 29 tako stisnuta, da je pritisak, koji ovaj pritiskač 29 izaziva, veči od sila, koje nastaje da ispupče srednji deo presavije-nog komada metalne trake 62, koji ima U-oblik.
Ali, u meduvremenu su klinasti komadi 43, 33 svojim aktivnim ograničavaju-čim ivicama 72, 73 ušli izmedu komada glava 23, 24 alata 15, 16, kao što se to jasno vidi na sl. 6. Prodiručim klinastim komadima bivaju glave 23, 24 uz iskla-čivanje alatskih tela 15, 16 oko čepova 17, 18 razmaknute tako da one prodiru u iz-dubljenja 88, 89 zida kučišta 12, 13. Iskla-čenjem alata 15, 16 približavaju se jedan prema drugom 15”, 16” vršci nožiča alata koje su se u meduvremenu pri kraju po-meranja klizaljke u pravcu ravni metalne trake, oslonile o jezičke 62’, 62”, tako da je jezičei pod uticajem približavanja biva-
ju zaokrenuti prema umiti a. Pošto su vršci nožiča alata, do momenta u kom su alati
15,	16 bili isklačeni, im ali odstojanje koje je odgovaralo širini metalne trake plus dvostruka debljina metalne trake, vrši se dakle oštro omotavanje slobodnih jeziča-ka 62’, 62”, oko ograničavajučih ivica metalnih traka 49, 50, u položaju preklapa-nja. Usled toga što prema slobodnim kra-jevima 62’, 62”, a ovi jezičei oslanjaju se s druge strane na vrhove alata i to sa jed-nim elasti-citetom, koji odgovara datom naporni materijala, to se kretanje prema naunutra slobodnih jezičaka vrši uz istovremeno izvlečenje istih, a to iz vlačenje upravljeno je od mesta presavijanja na rubnim ivicama metalnih traka 49, 50, tako da pri kretanju na unutra slobodnih jezičaka ostaje potpuno održano prijanja-nje komada metalne trake 62, na metalnim traka m a 49, 50.
Sl. 8 pokazuje krajnji položaj tog kretanja kod kog su zadnje strane nožiča 15’”, 16’”, alata 15, 16 postigle potpuno horizontalan položaj. Bakle spoj metalnih traka 49, 50, 62, biva naposletku izložen jednom vertikalno na ravan metalne trake upravljenom snažnom pritisku zatvaranja, kojim se proizvodi prinudna frikciona veza, izmedu komada metalne trake, koja sada obrazuje zatvarački komad i rnedu-sobno spojenih metalnih traka 49, 50. Ba bi se dobio spoj koji se sigurno održava i svojim oblikom nalaze se u žljebu izmedu delova 19 i 20 i zadnjih strana alata 15”’, 16’”, grebeni 21, 22 koji istiskuju kao pa-trice rubne delove SO, 91, metalnog spoja iz ravni metalne trake, ili koje ob razo Vanjem vertikalno na ravan metalne trake premešteno rasporedenih useka isecaju mesta na metalnim trakama, pri čemu iz-dubljenia 36, 37 klizaljke 14, koja ovde dejstvuje kao matrica, primaju ispupčeni odn. isečeni materijah Time je proizvedena prinudnim oblikom potpuno sigurna metalna veza otporna na vučenje i pritisak, onakva kakva je pokazana na sl. 14—
16.	Posle izrade ove metalne veze biva o-slonac 47 preveden u položaj, koji oslo-bada procep za uvodenje 51, pošto se po-vlačenjem glave 52, suprotno dejstvu o-pruge 57, dovede oslonac 48 van područja oslonske površine 55. Posle toga može se osnovna ploča 1’, izmedu materijala koji se pokazuje i obruča od metalne trake, iz-vuči. P o luga 40 dovodi se natrag u polaz-ni položaj pokazan na sl. 1. Pri torne se skračuju napete i u danom slučaju ot-klonjene opruge 41 i 42, tako da se u po-lazni položaj ponovo dovode kako klizaljka 14 tak i alati 15, 16, posredovanjem čepova 45, 46.
Bitnost pronalaska sastoj se u turne, što se sa opisanom napravom mogu proiz-voditi zatvarački komadi, koji se potpuno razlikuju od zatvaračkih komada pokazanih na sl. 14—16. Naročilo pak sa različitim oblikovanjem nežice alata, a naročilo ra-zličitim izvodenjem i rasporedom matrica i patrica, ibez obzira na to, da li su ove predvidene na samim alatima ili na kli-zaljki, mogu postiči proizvoljne veze, ko-je se prnudno održavaju trenjem ili pro-rnenom oblika.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za izradu zatvarača pre-klapajučih se krajeva kakvog trakastog obruča sa čaurom izvedenom sa kakve trake, koja se kao deo trake nedeformisa-no stavlja preko krajeva, naznačen time, što se čaurn.a traka (62) dovodi krajevima traka (49, 50), koji treba da se obuhvate, paralelno sa ravni trake i poprečno na po-dužni pravac.
2.	) Naprava za obrazovanje čaure i njeno defonmisanje sa krajevima trake (49, 50) po zahtevu 1, naznačena time, što se alatka (15) koja se nalazi upravno na ravan trake sastoji iz jednih klješta, za deformisanje koje poprečno dovodenu me-talnu traku odsecaju na dužinu čaure, i koje se spuštaju radi odsecanja, pri čemu se jednovremeno počinje da obrazuje ča-ura i raspinju se radi izvodenja deformisa-nja pri zatvaranju krajeva trake (49, 50) i čaure.
3.	) Naprava po zahtevu 2, naznačena time, što je ka uvodnoj strani za čaurnu traku (62) bliže nalazeča se poluga (19) na donjoj spoljnoj ivici (15””) izvedena kao naprava za sečenje.
4.	) Naprava po jednom od zahteva 2 do 3, nazačena time, što rastojanje vrhova oba u vidu stopala polužna nastavka (19, 20) koje se za vreme spuštanja alata (15, 16) cdržava nepromenjenim, odgovara širini krajeva trake plus dvostruka debljina čaurne trake, pri čemu vrhovi (15”, 16”) nastavaka (19, 20) po načinu stopala pode-sno imaju vede rastojanje od ravni krajeva trake, no što je rastojanje delova nastavaka (19, 20) koji odgovaraju rastojanju do-njeg prednjeg kraja (15’, 16’) od zadnjeg kraja stopala (15’’”—16””).
5.	) Naprava po jednom od zahteva 2 do 4, naznačena time, što su u ugaonom prostoru izmedu poledine (15’”, 16”') sto-
pala i odgovarajucih polužnih krakova (19, 20 odn. 36, 37) postavljeni defermišuči eks-centri (21, 22), ispadi, zadebljanja, sečiva, vrhovi ili t. sl.
6.	) Naprava po jednom od zahteva 2 do 5, sa kiizaljkom (14) koja je pokretna po ravni trake ka kojoj i od nje i koja nosi obe poluge alata, naznačena time, što klizaljka (14) sadrži oporac (33) ,pc načinu ambosa (nakovnja) koji snažno nale-že na čauru.
7.	) Naprava po zahtevu 6, naznačena time, što klizaljka (14) ima presek u vidu slcva H, u čijim se udubljenjima nalaze poluge alata (15, 16), dok je čaurnoj trači okrenuta granična površina srednjeg nosača (25) izvedena kao matrica (26, 29) u odnosu na ekscentre (21, 22), ispade, zadebljanja, sečiva, vrhove i t. d. koji de-luju kao patrica u ugaonom prostoru izmedu poledine nožiče (15’, 16’) (stopala),
1	odgovarajučeg polužnog kraka (19, 20 odn. 36, 37’).
8.	) Naprava po jednom od zahteva 2 do 7, naznačena time, što pogonski krači (45, 46) poluge alata (15, 16) imaju nastavke (23, 24), koji se naslanjaju s jedne Strane na vodilju klizaljke, a s druge Strane na vodilju pritiskača (25) klizaljke (14) koja služi kao oporac, dokle god poluge alata (15, 16) ne podležu nikakvom klat-Ijivom kretanju.
9.	) Naprava po jednom od zahteva 2 do 8, naznačena tine, što pogonski kra-kovi (45, 46) poluge alata (15, 16) na strani nastavaka (22, 24) po načinu glave čekiča imaju podesno preko proseka (88, 89) vodilje klizaljke prevedene pomeraju-če trake (45, 46), na koje deluju opruge (41, 42), koje vračaju nazad poluge alata (15, 16) i klizaljku (14) vračaju nazad u početni položaj.
10.	) Naprava po jednom od zahteva
2	do 9, naznačena time, što ima raspored pokretnog oslonca (47, 58) za utvrdenje dužine čaurne trake (60), koja treba da se uvede u napravu, na meru (60) pri kojoj izmedu oslonca (58) i sečivne ivice (15””) nalazeča se dužina (60) čaurne trake odgovara upravo dužini čaure.
11.	) Naprava po jednom od zahteva 2 do 10, naznačena time, što je oslonac (47), koji je podesno obrtno utvrden na vodilj-noj kutiji klizaljke (14) i koji je osiguran u svom krajnjem položaju, nosi nastavak (48), koji krajeve (49, 50) utvrduje u položaju, u kojem treba da se izvede spoj (veza).
Alj pat. br. 14 310

.OJ L. UL 1
•	! i
I
J
i

91 so
Ad pat. br. 14 310
63 66