KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Januara 1925
PATENTNI SPIS BR. 2394
GERHARD KALLEN, FABRIKANT, NEUSS a/RHEIN, NEMAČKA
Masa, predmeti i slično postojani u vatri.
Prijava od 19 juna 1923.
Predmet ovog pronalaska je masa, pouzdana u vatri. Njen glavni sastojak je cirkon-ska zemlja, naročito sirova cirkonska zemlja.
Ova nova masa može da se upotrebi u mnogo slučajeva, npr. podesna je za izradu predmeta, koji su pouzdani na jakoj vatri. Često je probana da se cirkonska zemlja u-potrebi za tu celj, ali dosadanji uspesi nisu bili od velike važnosti. I sirova cirkonska zemlja (sirova cirkonska ruda) je već predlagana kao početni materijal, ali ipak samo za naročitu celj i ta celj nije postignuta. Ako se proba od prilike da se na poznati način izradi kamenje, lonci ili kakvi bilo predmeti, onda su oni krti i lako se lome ili omekšaju već pri srazmerno niskoj temperaturi.
Iz nove mase po ovom pronalasku, mogu se proizvoditi veći predmeti takve kakvoće, kakva je potrebna za industrijske celji. Npr. Mogu iz nje da se izrađuju ciglje za ozida-vanje peći za topljenje na tako savršen način, da njino trajanje više puta nadmašuju zid od šamota. I lonci za lijevanje mogu od ove nove mase da se proizvode sa kakvoćom, kakva do sad nije postignuta.
Ova nova masa, pouzdana u vatri, sastoji se iz mešavine sirove cirkonske zemlje sa više srestava za spajanje, koja postepeno o-mekšaju pri povišavanju temperature. Ta srestva za spajanje tope se jedno za drugim. Proizvod je čvrst, skroz i skroz ispečen, otporan je pritisku, i ne prska pri promeni temperature.
Kao srestva za spajanje, koja se tope pri visokoj temperaturi, podesna su taka jedi-njenja magneziuma, kalciuma ili aluminiuma, koja pri usijanju daju u glavnom okside i
Važi od 1 oktobra 1923.
silikate tih metala, npr. dolomit i šljunak, a kao srestva za spajanje, koje se topi pri niskoj temperaturi, dolaze u obzir npr. vodeno staklo ili bilo koje tečno staklo, koje se topi pri niskoj temperaturi, i koje je sitno sa-mleveno, npr. emaljsko tečno staklo. Od sirove cirkonske zemlje i od takvih srestava za spajanje, koja dejstvuju postapeno, napravi se testo, izrade se od tog testa predmeti, koji treba da se proizvode, i peku se na u-običajen način.
Umesto dolomita ili belutka dolaze u obzir i portlandski cement, magnezit i glinar kao i boksit. Slične materije npr. magnezija,, siliciumkadbid, ilovača već su predlagani za izradu predmeta pouzdanih u vatri, od cirkonske zemlje, ipak nisu upotrebljavana srestva za spajanje, koja postepeno omekšaju, isto tako nije upotrebljavana sirova cirkonska zemlja, kao osnovna masa. Može još da se nadoda ćiriš ili ostali organski lepci, kao srestva za spajanje, koja dejstvuju u lađnom stanju.
Jedno preimućstvo ove nove mase naspram šamota leži u tome, što se predmeti od šamota moraju dvostruko peći, a kod ovog pronalaska je dovoljno pečenje jedanput.
Npr. dobija se odlično kamenje, pouzdano u vatri, kad se postupa po ovom receptu r
88% cirkonske zemlje, 9% dolomita i 30/o. belutka pomešaju u testo, izrade se oblici, pa se ti oblici još u vlažnom stanju peku od prilike pri 1000°.
Pošto cirkonska zemlja vrlo rđavo sprovodi toplotu, zato su dovoljne srazmerno vrlo tanke obloge od takvog kamenja, pa da se
Din. 10.
npr. zid od cigalja zaštiti od kvara usled usijanosti.
Od ove mase mogu da se izrađuju i predmeti za domaću upotrebu npr. naćve.
Sprave odn. sudovi od ove nove mase mogu da se premažu emailjorn. Pri torre se mogu da izostave osnovni emailji, pošto se koeficient izvezanja nove mase i koeficient iztezanja emalja, mogu da izjednače. Samo je naročitim slučajevima potrebno, da Se umetne tanak sloj od kiselog stakla, koje se topi pri visokoj temperaturi.
Za lonce za livenje metala, kao mesinga, crvenog mesinga, bronze, dolaze u obzir e-malji od silikata aluminiuma ili magneziuma eventualno pomešani sa njinim oksidima. U-dešavanje koeficienta iztezanja vrši se na poznati način drugim dodacima. Temperatura pri kojoj se tope takvi emalji, dovoljno je visoka da se pomenuti metali mogu da tope u loncima.
Za sprave za domaću upotrebu dovoljna je emalj, koji je manje otporan, onakav kakav se upotrebljava u železnoj industriji.
Ova nova masa može da se upotrebi i kao glavni sastojak za premaze po uzdane u vatri. Podesna masa se dobija, kad se uzme sirova cirkonska zemlja kao glavni sastojak, uz to se uzme kao srestvo za spajanje, koje se topi pri niskoj temperaturi, neko samleveno staklo, koje se topi pri niskoj temperaturi, npr. na-trijurn - silikat ili neko čisto staklo za emalji ili neka druga staklena masa, koja se topi pri niskoj temperaturi. Kao srestva za spajanje, koja se tope pri visokoj temperaturi, podesna su opet takva jedinjenja magneziuma, kalciuma i aluminijuma, koja kad se usijaju, daju okside i silikate tih metala, npr. dolomit. Da se masa za premaz napravi podesna za mazanje, doda se još neki organski lepak, koji dejstvuje u hladnom stanju: kazein, tra-gant, agar-agar ili neki drugi želatin.
Odlična masa za premaz dobija se po o-vom receptu:
40 gr sirove cirkonske zemlje, 20 gr sa-mlevenog kristiliziranog vodenog stakla, 20 gr dolomita, 5 gr kazeina, 20 gr vode.
Kad se takav premaz zagreje onda dej-stvuju postepeno srestva za spajanje, koja se u njemu nalaze, dakle tope se jedno za drugim. Gustoća nastaje tek pri takvim temperaturama, kakve ne nastaju pri požarima. Usled toga se ne Ijušti ova premazana masa obrazovanjem klobuka, pri razvijanju gasova. Ova nova premazna masa nije podesna samo kao zaštita protivu požara, nego može da se upotrebi i za povisivanje postojanosti u vatri kod predmeta u industriji. Npr. može zid od magnezitskog kamenja u matelurgič-kim ili keramičkim pećima, još da se premaže premazom na ovom pronalasku.
Prema načinu upotrebe po sebi se razume,
može, da se menja srazmera količine sastojaka, tu mora da reši opit.
U nekim slučajevima dovoljan je sam dodatak vodenog stakla, pa da se dobije premazna masa, koja dovoljno dejstvuje, pošto je cirkonska. zemlja, sastojak, koji u glavnom dejstvuje. Takav premaz može da se upotrebi npr. za zaštitu drvenih predmeta.
Ne smatramo za novu upotrebu novog stakla, kao srestva za spajanje za premaze sigurne od požara. Težište ovog pronalaska leži u upotrebi sirove cirkonske zemlje.
Ovaj novi premaz može time da se napravi, da ne propušta vodu, što se on naknadno prevuče slojem, koji ne propušta vodu, npr. slojem od maltera. To dolazi pre svega onda u pitanje, kad se radi o premazu predmeta, koji se nalazi uvek ili za duže vreme na slobodnom vazduhu.
Pomoću ovog novog premaza mogu na prost način da se izrade npr. ogradne površine za građevinske konstrukcije kao zidovi ili krovovi. Potrebno je samo, da se daske zbiju jedna uz drugu, pa da se premažu jedan put ili dva put ovim premazom, koji dobro prijanja i zatvara spojnice. Inače uo-bičajno, spajanje dasaka pomoću čepa i žlje-ba nije potrebno, pošto ovaj premaz prijanja uz drvo dovoljnom čvrstinom.
Na taj način se mogu lako da izrade npr. pregrade u magacinima, prostorima za izložbe, fabrikama, pozorištima i u svima predu-zećima, gde se naročito pazi na sigurnost od požara.
1 krovovi za zgrade ili krovovi za vagone mogu podesno da se proizvode po ovom pronalasku. Tu je doduše od važnosti drugi premaz, da kiša ne prodre.
Po sebi se razume, nije moguće da se nabroje svi načini upotrebe, za nove zidove, krovove ili pregrade odn. svi načini upotrebe nove mase. Potreba prakse daće ovde sama široko polje prakse.
Patentni zahtevi:
1.	Masa, pouzdana u vatri, naznačena time, što se sastoji iz cirkonske zemlje i iz srestva za spajanje, koja postepeno omekšaju pri po-visivanju toplote.
2.	Masa pouzdana u vatri, po zahtevu 1, naznačena time, što se upotrebljava sirova cirkonska zemlja.
3.	Masa pouzdana u vatri, po zahtevima 1 ili 2 naznačena time, što se upotrebljavaju kao srestva za spajanje, koja se topi pri niskoj temperaturi, samleveno staklo, koji se topi pri niskoj temperaturi, vodeno staklo ili samleveno kristalizirano vodeno staklo, a kao sredstva za spajanje koja se tope pri visokoj temperaturi, takva jedinjenja magneziuma, kaliciuma ili aluminiuma, koja pri usijanju
daju u glavnoj okside i silikate tih metala npr. samleveni dolomit, belutak, portlandski cement, magnezit, glina ili boksit.
4.	Masa pouzdana u vatri prema zahtevima 1, 2 ili 3 naznačena time, što se od nje spravljaju predmeti npri kamenovi, lonci za live-nje sprave za domazluk.
5.	Predmeti po zahtevu 4, naznačeni time, što su premazani emaljom, koji ima celisho-dno isti koeficient istezanja kao masa, pouzdana u vatri.
6.	Masa pouzdana u vatri, po zahtevima 1, 2 ili 3 naznačena time, što se dodaje sre-stvo za spajanje, koje dejstvuje u ladnom stanju, i voda, da se masa napravi podesna za premazivanje.
7.	Masa pouzdana u vatri, po zahtevu 6,
naznačena time, što se dodaju organski lepci, koji dejstvuju u ladnom stanju, kao kazein, tragant, želatin ili agar-agar.
8.	Masa pouzdana u vatri, po zahtevima 1, 2 i 3 naznačena time, što se samo vodeno staklo upotrebljava kao srestvo za spajanje za premaze.
9.	Premaz pouzdan u vatri, načinjen od mase pauzdane u vatri, koji se može premazivati, po zahtevima 6, 7 ili 8 naznačen time, što je prevučen slojem od maltera.
10.	Građevinske površine, sigurne od požara, npr. zidovi, ili krovovi naznačena time, što su gusto zbivene drvene daske, premazane jedan put ili dvaput premazom po zahtevima 6, 7, 8 ili 9.


Jkv Bf(soqq ■	• /-]
.
(
■
"
.


, . -
, .
: '	'	: ■ ' 7-	■ f. ■ /;	-	^
■
■ •;
* -> ^




' I