POŠTARTNA PL'AĆENA IJ GOTOVU
Г&К A 1,— DIN.
амши
GLASILO S A VEZ A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ЖДШ1ЖИ
ČUVAJTE JUGOSLAVIJU!
Izlazi svakog pefka • Godiinja pretplaia 50 din, • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
1—Mfc ——■
ograd, 10 januar 1941 God. XII . Sroj 2
SOKOLSTVO U SLETSK0J GODINI
Godina u ko ju smo ušli, je godina, u ko jo j se, kao krunu svoje Petrove petoletke, jugoslovensko sokolstvo zavet oval o, da če u prestolnici jugoslovenskog naroda, Beogradu, prirediti DRUGI JUGOSLOVENSKI SVESO-™LSKI SLET; i to baš u danima, kad njegov uzvišeni starešina. N J. V. KRALJ PET AR II, navršav a godine pu-nolečstva i prima u ruke vladarske dužnosti.
Za svakog svesnog Jugoslovena, a za jugoslovenske Kokole pogotovo, učinjeni zavet pretstavlja svetinju, od koje ih ne može niko odrešiti, do li onaj kome je zavet ucinjen, ili neka viša, elementarna sija. Za zavet Petrove Petoletke vazi to naročito. Ta petoletka je nastala u te-y,m danima marseljske tragedije, kada se neprijateljima Jugoslavije činiio da s u smrtno ranili i državu i narod; i kad je sve, što je bilo čestito u ovoj zemlji, t razil o načina f/a se iz te nesreče izbavimo j obračalo se Providnosti, da viučenička žrtva Kralja Ujedinitelja ne bude uzaludna. Uzdanicu budučnosti videli smo u još ne jakom, prvoro-venom sinu velikog Kralja i u volji naroda, da se okupi °ko slavnog prestol ja, pa da sv/ složno, kao jedan čovek, pomognemo N j. Kr. Vis. Knezu Namesniku, da se zemlja oporavi od teškog potresa i da se, do punolečstva mladog Kralja pripremi, da dvostrukim elanom ude u novu eru svog nacionalnog života.
MA-o u tim vremeni ma ni j e mogao da predvidi, da tfe ./os pre završetka te petoletke svet zagreznuti u težak rat 1 da če naša država, i pored svih najiskrenijjh nastojanja 03 očuva svoju neutralnost, naiči na poteškoče, ko je če nipoge, najplemenitije planove dovesti u pitanje i mno-%‘ma> najdobronamernijim prcgramima nametati izmene, i ako se dogodilo i' sa našim sletom. Osečajuei svu važnost njegovog izvedenja, u što potpunijem i grandioznijem °bliku, vočstvo našeg sokolstva je, sve do poslednjeg trenutka istrajalo na maksimalnem programu, nadajuči se Ca če prilike krenuti na bolje; sve dok ni je na poslednjo j Zlavr.oj godišnjoj skupštini moralo utvrditi, da te nade ne-Maju mnogo verovat noče i da se suženje programa name-ce, kao imperativna potreba. Medutim je, kao još jači imperativ utvrdeno, da se slet makar i u suženom obliku mo-ra održati, da ta suženost treba da bude spoljna i tolika, koliko zahteva ju dužnosti, ko je su u današnjim vremeni-rna iznad svih ostalih; pa da baš zato unutarnja priprema hude još jača, da bismo tom duhovnom sadržinom i ela-‘ no m nadoknadili ono, od čega se u spoljnom pogledu «udemo morali odreči.
Jedno je sigurno, da če slet, ma kakav spoljni obim lrnao, prikazati ipak našo j javnosti vrlo lepa i impozantna sokolska telovežbena takmičenja, sviju vrsti i u svima kategorijama. Telesno vaspitanje je srž sokolstva, jednako ^ao što je moralno i duhovno vaspitanje duh sokolstva; Pa se pravi sokolski slet ne da ni zamisliti bez dolične manifestacije telovežbenih nastojanja; a naročito ne u današnjim vremenima, kad je telesno jaka omladina našem narodu potrebni ja nego ikada, i kad sokolstvo treba da 'pokaže, DA NEMA TE ORGANIZACIJE, KOJA TU OMLA-UINU U TOLIKOJ MERI SPREMA, KAO NASA. Več samo Pomanjkanje velikog stadiona u Beogradu, na koga se za slet računalo, ograničiti če grandioznost telovežbenih priredbi; ali smo ubedeni da če sokolsko vočstvo i ta j problem, prema mogučnostima ko je su mu na raspol oženju, ,Jspešno rešiti.
USPEII MEDUTIM LEU, NE U RES AV AN J IM A VOĆ-STVA, VEČ U PRIPREMAMA I RADU JEDINICA, OD 'v'AJMANJE DO NAJVEĆE! Sokolštvo je kao vojska; a naša vojska je samo zato uspevala, što je i najobičniji redov vršio uveli punu svoju dužnost, sa istom savesnošču kao i najviši zapovednlk! Sve če biti uzaludno, što vočstvo u Beogradu pripremi, ne budu li se jedinice spremale da izvedu, i ne nadu li, i pored svih teškoča, vremena da misle na slet, kao da treba da se provede u najširem obimu.
Največa greška bi bila, kada bi pripreme popustile, Pod izlikom, da javnost znade da su vremena iznimna i da če nam zato pregledati kroz prste. Naprotiv! BAŠ ZATO $TO SU VREMENA IZNIMNA, / NAPORI SOKOLSTVA TREBA DA SU IZN1MNI, jer se na muci poznaju junačil...
Светле традиције босанског соколства
Поводом ошварања соколског дома у Бос. Градашци
Било је то на, Бидовдал 1911 године. »Српоко соколеко дру-штво у Бос. Градишци одржа-вало је тога. дана соколгко-по-братимски слет, а иза тога кон-грес. соколско побратимских раднпка, на којем је требало да се ударе теме.ги заједнич-ком раду Сокола и Побра.тима. На слет су дошли истакнути културни н нацианални рад-ници из Краљевнне Србије. Дошли cv делега.ти Српске Со-колскв Жупе Бое. Херцегова.ч-ке и најважнијнх побра,тлмск.пх организација. Поред многоброј-ннх мепггана, били су на оку-пу т&жаци из околних с-ела. Једаи од најлостојнијих прет-етавготка предратне нацпонално Бооанске Крајине, стареппша Сриског сокола у Бос. Градиш-ци, пок. Др, Јован Малић, о бдажоиим оомехом на. лицу братски је дочекивао угледне ретке госте. Задовољство се читало на лицу свих прнсут-них, у тој угодној атмосфери националног заноса и одушев-љења. Пок. Живојин / ДачиН, познати продоведгок народне мисли, одржао ,је пред ограм-ним окупом документовано пре-даван.0 о улози' напионалних радника. Свима. нама, који емо имали ту срећу да присуству-jtearo тој нациедгаллој матгфе-стацији и данас је у сведаој ус-помени оно његово пдалтично услоређење наиионалних рад-нгога- са шибицом. Исто онако као што дшбица упалп ватру и одаах сагорп, тако исто, по речима пок. Дачића, ц јавни радник, успаливши одушевље-
ње у својој средини, треба. да с-агорн сав у служби идеје ко-јој служи. Као да слушам на-родног гуслара, брата Перуна ПеруновиИа, који је својом репсом пеомоч усЛаласао оду-шовљељв свију присутЈгах, noju су се са неизбрисивим успо-менал!а враћали својим домо-вима, чвкајући само тај срета.н дан, када ће, по речима пок. Дачића, сагорети у евом на-ционалном раду.
Соколн и Побратами из Бос-Градишке годипу дана касније одлазв у Крагујевац, одаклв се враћају прекаљени, пуни вере у остварвње својих идеала, спремни да своје животе поло-же на олтар отаџбине. 1912 го-дине oira долазе у Сарајево на прославу деоетогодишљиде друштва „Просветв”, на ту на-шу највећу мапнфеста.цију на-ционалне мисли, где својим бројем и својим вајсјајнијим дрлшвем задивљују све при-сутне; а на Впдовдан 1914« на слету у Ба.њоЈ Луци, пружају најбољи ггример своје соколске овести. На вост о атсктату у Са.рајеву они формално сави-јају гвојб залтаве. [Бихове се органнзацнје распуштају. Они ведра чела подносе на.јвеће жртве. У ча.с.у када ја у свој Босни и Херцеговшш почело прогањањв нашнх честитихјав-них радника, тада су већнна 6pahe Сокола и „Побратима” из Бос. Гра„=1итке узеги у тао-це, интернирани или оптужени ради велеиздајв,
Пок. Др. Јован Малић, којн
Vremena nam mogu nametnuti izmenu spoljnog obima sle-ta, ali nas ne mogu sprečiti da se unutarnje spremamo i da, baš u iznimnim vremenima, pokažemo dvostruku revnost!... Pogotovo kad znamo da, i pored sveg nesebičnog i opšte-narodnog rada, sokolstvo još uvek ima priličan' broj pro-tivnika, ko je ničim nečemo razoružati, kao javno posti-gnutim rezultatima j dostojanstvenim radom.
Nema te sile ko ja može sprečiti naše jedinice, da i u najtežim prilikama, do kraja Izvrše zavete učinjene U PETROVO J PETOLETKI. Baš naprotiv, — večina tih zaveta je i učinjena baš u cilju savladavanja teškoča, u cilju če-ličenja volje i podizanja duha, u cilju duhovnog i moral-nog jačanja sokolstva i čitavog naroda! Teškoče u takvoj prilici mogu samo da budu dobrodošle, jer pružaju pri-liku da se sokolski duh još ja če iskaže! Pa, umesto da eventualne propuste pravdamo time, što su nastupila teška vremena, radije se borimo protiv tih teških vremena, time što čemo sv o ju dužnost do kraja izvršiti!
Teško je proricati, šta čeka svet i nas u ovoj godini, i kakvi če se dogodaji razviti do velikih dana 6 septembra, kdti naš ljubljeni Kralj bude primao u ruke vladarske dužnosti, i kad mu jugoslovensko sokolstvo bude podastrlo rezultate Petrove petoletke. Jedno je medutim sigurno, da če jugoslovensko sokolstvo, u velikom broju pohrliti tih dana u prestolnicu i da če, kao jedan čovek stajati uz slavom ovenčani presto, zajedno sa čitavim, svesnim i od-lučnim narodom. Budu li nam pak prilike nalagale druge dužnosti, ni tada naše pripreme neče biti uzaludne, JER ĆE / NA NAJTEZOJ DUŽNOSTI SOKOLI SVE SVOJE MISLI OBRAČATI MLADOM KRALJU I PONOSITI SE, DA SU, NA SVAKOM POLJU ČASTI, UVEK I U PRVOM REDU BORCI ZA JUGOSLAVIJU, VELIKU I MOČNU.
je међу крвима ловеден У Арад, и тамо је својом несе-бичношћу задивио своје друго-ве. Својпм беспримерним е-о-цијалним схватањем, за врегме док је у Араду харао пјегави тифус, пок. Др. Јован Малић организовао је љекароку слу-жбу извргавајући се сваког ча-са живогној опасности. Ето. то је бно рад чланова, Српског Сокола у Бос.. Градшшш гср? рата и за време рата.
Иза ослобођења они настав-ља.ју свој рад као и остала Со-колска друттва, а круна н>и-ховог рата. било ,io свечаво от-ворењв Соколсмог дома Петра Мркоњића, ва 1 децембра 1910 године.
Учествујући н на овој лепој сокшској манифестаиијн, с на,ј-. већим задовол>ством сам пре-лазио у мислн.ма свв фазе рада овог друштва, које је пре paia било међу најактнвштјш дру; штвима у Српекој Соколској Жупн Бос. - Хериеговачкој. Са пајдубљим паштовањем се се-ћам рада љиховог првог старг-гаино, брата Др. Јове МалиЦа, и као да га гледам с каквнм би одутввљењем он учесгво-вао у овој д&с-тојној соколској манифвотацији, при отвараљу Соколског до.ма „Петра Мрко-њића”. Пок. Др. Малић je у својим најсмелнјим оновима имао једну визију: како ce у Бос. Градишци, у том лепом националиом н културном гне-зду подиже соколски до.\г, којн носи име легендарног ' Јунака, Петра Мркоњића.
Тај сан постао јо данас. стварнос-г, али он на жалоот то није доживио, Био сам сретан, гледајући како дубока соколска свест, која је пролспмала српске Соколв пре рата, свом својом сиагом обузима овај лепн крај. Слушао сам са вадовољством уводну рсч садагпњег старе-пшне друштва, брата Лукв Бралића, који је пре ослобође-ња био један од најмлађих со-колских радкика, а данас ,је један од најдостојнијих побор-ника соколске мисли овог кра-ја. Слушао сам с одушевљешем завршлу реч, коју је на. бан-кету у име Сокола одржао ду-гогодишњи соколски радник, гтредратни национални бораи. брат Владимир МалиН, који је излосећи значајие функцнјв Сокола у доба irpe рата, иста.-као његов тежак положај данас и непоколебљиву вору да he истрајатв у свом патриотском раду. Задовољан у дубини enoje душе напустио сам Бос. Гра-дишку, клањајући ce с најдуб-љим пиегетом светлој сенк преминулих оснивача и сарад-ника Соколског друштва, и у-пућуј^и данаштћим соколсктг раднииима искрено и соколско Здраво!
Др. Војислав БесароеиЦ
Vfi :mq	VI ) ( )l -;1! ni. \S,\H<
Kako povesiti broj pret- 1 Бадњан у Савезу Сокола platnika Sa naš« štampu	Нраљевине ЈугослаВи,е
Bratski Savez iz godine u go-'dinu posvečuje sve više pažnje sokolskoj štampi, iz mnogo oprav-danih razloga. Kao stari Soko imao sam prilike u raznim jedi-nicama da to pitanje iz bliža motrim, i došao sam. do zaključka, da je uglavnom nemarnost kriva Sto mnogi naši članovi nisu pret-piatnici na. našu štampu. U pr-vom redu na naše savezno glasilo, „Sokolski glasnik", a zatim i na ostale sokolske listove. Imade našalost mnogo brade i sestara, koji smatraju, ne iz nehata, da čitanje štampe nije tako važno i da se, i bez toga može biti dobar Soko. Ovakvo je poimanje po-grešno, jer smo, kao članovi velike sokolske porodice dužni da pratimo i rad ostalih jedinica, kao i celokupan život naše organizacije. A da i he go-vopimo 0 velikoj odgojnoj vrednosti naše štampe. Oni koji su naviknuti da redovno čitaju sokolsku štampu, znaju kako to izgleda, kada slučajno neki broj ne dobiju u ruke. Izgledaju kao u magli, neorientirani u sokolski život, u novosti o organizaciji, i zato se sa pasivnošču prima mnogi dobar predlog.
Ako se naša deca i naraštaj spremaju da postanu dobri sokoli, mora im se stvoriti mogučnost da čitaju'našu štampu. Zar ne zvuci čudno ako u nekoj jedini-ei za koju se ne može kazati da je pasivnaj' Trna de sokolske dece, koja i neznaju da postoji njihovo glasilo „Naša radost"
Trudimo se da ih odgojimo kao dobre Sokole, ali se ne bri-nemo da--naša uzdanica čita redovno ono što im je namenjeno i što treba da ih odgoji.
Da predemo na praktično, — da li je naša štampa možda sku-pa ? Koliko imade članova u . našim redovima, koji dnevno daju dinar za čitanje nesokolske štampe, i teško bi im bilo kada ne bi pročitali 'novine, na koje su na-vikli. Kada se to izračuna, izlazi godišnje preko 300 dinara, a za našu štampu ne tiadu mogučnosti da plate ni šesti, ili dvadeseti dio toga, dok. s ponosom naglašava-ju, kako ,su Sokoli. Šta je dakle po sredi ’ nego puka nemarnost?
fmade brače koja kažu, ili su bar ranije tako nazivali, da naša štampa riije najbolja. Ali naša štampa je takva, kakvi smo mi sami. Neka se stoga svaki naš član zapita koliko i Šta je učinio da bi ta naša štampa bila bolja?
Istina, sve može biti bolje, ali naš savezni organ, „Sokolski glasnik" ne treba da se stidi ni kakvog drugog glasila u Jugoslaviji. A „Naša Radost"? Zar nema mnogo dečjih listova koji joj nisu dorasli, ne samo po beletrističkoj sa-držini, več i po odgojnoj vrednosti?
A koliko ima sokolskih roditelja, koji su došli na misao da svoje sokolsko dete pretplate na taj list, dok mu sigurno daju na čitanje razne „Miki mause.“ itd.
1 zar je tako teško odvojiti u je-dnoj jedinici godišnje stotinjak dinara,'da se omoguči besplatno deljenje naše štampe, našoj deci kako rade i druge • organizacije? Koje onda čudo, da od takve dece postaju kasnije dobri športaši ili nogometaši, ali slabi sokoli? Ako je tačno da se gvožde kuje dok je vruče i sokolska se deca imaju idejno odgajati dok je za to vreme. A imade li jačeg odgojnog sredstva nego ono, što sama deca usvoje, bez dugačkih nagovora i predavanja, čitanjem svoje štampe?
Koliko li se nesporazumaka de-šava u našim redovima zbcg neo-rijentacije, što znači zbog neči-tanja svoje štampe! A koliki li su tako brzo otpali, zbog pomanjkanja svesti, koja se našom štam-pom stalno podržava? Ponudio sam i pretplatio brata seljaka, i sada mi kaže: ,;Jedva čekam, kada-če ponovno iziči „Sokolski glasnik". A drugi odmah pita: koliko to košta? Zamislimo se, bračo i sestre, u-što sve dnevno trošimo novac, a za svoju štampu nismo u stanju nedeljno dati niti dinar. A hočemo da budemo Sokoli i ponosimo se time!
Na posao dakle, bračo, da mesec j sokolske. štampe ne bude glas vapijučeg " pustinji! Pretplačuj-mo še na svoju štampu, ljubimo je i potpomažimo, jer time potpo-mažemo sebe i ono čemu svi služimo! Omogučavajmo i najsiro-mašnijem našem članu, deci i naraštaju, da čita svoju štampu!
Bos. Petrovac.
Ante Modrušan
Koncem decembra održalo je Sokolsko društvo Čakovec (Medu-inurje) društveni smučarski tečaj na Sv. Jurju na/B., za svoje pripadnike. a pod vodstvom društve-nog načelnika. Tečaj su s uspehom završile: 1 članica, 2 nara-štajke, 6 naraštajca, 2 m. deteta. Svi. su bili početnici.
Дочек Бадњака у Двору Њ. В. Краља обављен је и ове го-дине на врло свечан н&чив. Бадњачаре <’у дочекали Њ. В. Крзљ, Њ. Кр. Вис, Кнез-Наме-сник Павле, Њ. Нр, Бис Кнзги-к>а Олга и Кнежееићи, По ста-ром обичају, Нз. В, Крал> је бад-шачарв пооуо житом и позвао у Двор,” где су посдужени вру-ћом ракијом.
Тавођер с.у бадњапи свечано дочекани и у с-вима војним ко-мандама, устшновама, једини-цама и заводима.
У Сгавзу Сокола К.Ј. прире-ђен је такође свечанн дочек бадњала и баншачара. У холу Савезног дома, на Теразијама, окуггао се велшси број београд-ских сокола и пријатеља сокол-ства. Присутни су бнли, од стране Савезне угтраве браћа: Др. М, Градојевик и арх. М. Смиљанић, замекици ^тареши-не, Ј. БакиК и Д. Живковић, тајници, начелншс Иван Ковач, благајник Ивгн Радик, економ М. НиколиН, прочелник НОО, генерал Максимовић, Др. М. Драгик, Ј, Богнар, затим пот-пуковник ЖиванозиК, Др. Про-тиН, Бата Атанацковић, Стани-мир АлексиН, М. Војинсзић и многи други. Дочеку су прису-ствовали и сви учеешши нара-шта]Ског течаја, под воћством бр. Псљшака и Баиа, те водни-ка Рокнића, Стергара и Аладро-сиИа.
Бадњак је- посуо житом и примио од бадњачара заменик старешине, брат Смиљакић, nočne чега је брат Др. Драгић о-држао прнгодан говор з начају бадњажа и његовој свмболици.
Приказао је укратко народне обичаје у вези са бадњаком и подвукао карактеристичне мо-менте код разних обреда. Завр-шио је са жељом, да овогодиш-н>и божићни празници и нова годпна буду сретни читавом навем чароду, да.му донес-у снаге за нове напретке на с.ви-ма цољима, а понајвише у чу-вању тешкб стечене слободе.
Речи брата Драгика бизе су топло поздрављене. Зат-им је брат Смиљанин проговорио још неколико речи о бадњаку и ста-вио га на вагру, преливши га вином. После отпеване песме „Рождество Твоје...” присутне еу послу-жили по народном оби-чају, врућом ракијом и посним сендвичима са рибом, бра.т Borna ЛтЕиацковић и Миленко Ћа-сић и сезтрз Перица Млинарић, Олга Кержан, Зсрнцз Кушик и Дзфина Миодрзговић.
Браћа и cecrpe задржали су се неко време у пријатном раз-говору крај бадњака уз певање божићних песама,. поносни што је овом лепо.м приредбом Савез Сокола још једном манифесто-вао своју повезаност са на-ро-дом и његовим обичајима.
S z Sokolskog društva u Splitu
Pišu nam iz Splita: Naše Sokolsko društvo održalo je za svoje članove zabavu, prilikom do-čeka Nove godine koja je vrlo lepo uspela, u največem odušev-ljenju. Zabavi je prisustvovao i policijski pristav, g. Lipnjak, sa
C -1. MM --- -i '2
dva agenta, a pred vratima su bi-4 la dva stražara.
Te iste večeri je opet izveden napadaj na ploču, podignutu u počast spličanirna, koji su u proš-lom ratu dali živote za naše narodno oslobodenje; pa su skinuti venci sa ploče i zapaljeni. Kao št6 je poznato, opštinska uprava v Splitu, nakon poslednjeg napa-daja, dala je tu spomen-ploču urediti i opet je postaviti na njeno mesto, a »Hrvatski glasnik« je naoštrije osudio one koji su ižveli napadaj, tvrdeči da njihov čin nije u interesu Hrvata. Zato je utoliko čudnji ovaj novi do-gadaj, izveden od »Zaštitnika«-Naš ugledni brat, Jure Vrcan, direktor Trgovinske banke, koji se u to vreme nalazio u bližini, i koji je pokušao da spreči napadaj, bio je vrlo ozbiljno povre-den, a nakon toga. uapšen. Starešina župe je odmah interveni-sao, pa je brat Vrcan bio pusten.
Sokolska župa Split, i pored svih prepreka istraje odlučno u radu, utoliko pre, što ovakvi do-gadaji, i ponašanje tzv. zaštitni-ka, izazivaju osudu kod svih pristojnih ljudi, bez razlike na partije. Naročito se nepovoljno ko-mentariše držanje i ličnost Dr. V. Vučiča, koji je za vreme Austri-je bio poznat kao poklonik Beča. Izjave, koje su izvesni organi da-vali ovom prilikom i nerodoljubivi izrazi, doimljuju se vrlo neugodno; jednako kao i verzije o redar-' stvenoj menzi.
*
Pišu nam iz Splita: Brat Benič Hrvoje Simunov, član Sokolskog društva u Splitu, inače činovnik kod Gradskog poglavarstva, bio je. otpušten iz službe, koncem decembra prošle godine. Pošto je na taj način brat Benič ostao bez sredstava, mole se brada, koja bi imala prilike da ga zaposle, da se obrate Sokolskoj župi Split.
АКТИВНОСТ „КУЛТУРБУНДA“ У ЈУГОСЛАВИЈИ
„Дојче Нахрихтен", гласило
њемачке мањине у Словенији, приопштује преглед рада „Кул-турбунда" у . Словенији, у 1940 години. Према писању тога ли-ста „жупа Словенија" подеље-на је на окружја: Марибор, Це-ље, Птуј, Љубљана и Кочевјг.
Даље лист пише, да је углав-ном завршено окупљање Нема-ца у, Словенији. Још ЈЏ1ст вели ово: „Треба споменути, да У „Културбунду" нису би.ти сви они, који припадају Немцима!
Бадње вече у Војној академијн у Београду
Osnovi i rad sokolstva
Niti se hvalimo, niti tražimo više od bnoga što nam pripada. Ne tražinro materijalne nagrade, ne tražimo položaje. Tražimo da nam se ne zakidaju najosnovnija prava na život i rad, jer smo uvje-reni da je naš rad u najskladni-ioj harmoniji i sa moralom društva i sa postulatima na kojima počiva osnov jugoslavenske države. baš-zato što kolektivno, kao nacionalno - viteška organizacija, več skoro čitavo stolječe najaktiv-nije učestvujemo u njenoj izgradnji. U njene temelje uzidasmo svoje največe duhovne i tizičke vrednosti. Več davno prije ostva-renja jugoslavenske države, sokolska ideologija stvarala je Ju-goslavene 1 slala lh na bojna polja, pod vješala, na puteve muče-ništva da ispune svoje sokolske i nacionalne dužnosti. I oni su is-pisali mnoge svijetle stranice, ne samo sokolske vec i opšte narodne histerije. Smatramo da nam je takav rad u prošlosti i njegov uastavak u sadašnjosti izborio
pravo za Slobodan razvoj u bu-dučnosti.
Nedamo nista od onoga što nam je svojstveno naše, jer na našem licu nema lažne šminke, koja se može menjati i skidati. Naše lice, naša sokolska ideologija, nastala je sintezom sveg o-nog što se kao najbolje i najpo-zitivnije pojavilo u našoj narod-noj historiji i ništa mu se više ne bi moglo nadodati, a niti odu-zeti. Kada je stvarana sokolska ideologija, prislonili smo uho k narodnom srcu i slušali njegove otkucaje, slušali smo intimni ša-pat njegove duše, njegove boli i radosti i na njima izgradili svoj ideološki program i do danas ostali dosledni njemu.
Bratstvo, jednakost i slobodu, te jedine osječaje kroz koje se dolazi do realne afirmacije čove-ka, poznavao je naš narod i prije nego ih je na svoju zastavu stavila francuska revolucija. Jer oni su ležali u njegovoj potsvje-sti, u svom njegovem biču, koje nije tražilo svoj izraz u okviri-
ma raznih političkih; društvenih ili socijalnih sistema,
Taj narodni duh imao je samo jednu težnju: da slobodno razmahne svojim vlastitim krili-ma, na svome vlastitom tlu i pod svojim narodnim vladaocem, v
I uspio je. Uspio je zato, što je ostao dosledan sebi, tražeči snage isključivo u neiserpivim rezervoarima duhovnog i moral-nog bogatstva 1 primajuči iz va-na samo ono što je bez potresa mogao akomodirati svom zdra-vom karakteru.
Poznavajuči taj intimni narodni duh, ili bolje rečeno, postavši iz njega, sokolstvo nema potrebe da otstranjuje bilo koje oddvojili načela, jer bi se time udaljilo od naroda, izgubilo osnovnu po-dršku i propalo, a time bi narod izgubio najboljeg realizatora svojih duhovnih i kulturnih vrednosti.
Svestrano produhovijena sokolska ideologija ne može se menjati, jer je ona i nacionalna, na temelju jugoslavenskog narodnog jedinstva, i socijalna, i moralna i na visokom stupnju kulturnog i
prosvetnog razvoja. Ona je i sa-vremena, u pogledu fizičkog vas-pntanja naroda. Naš narodni duh je jedan i kod Srba i kod Hrvata i kod Slovenaca, u svojoj osnov-noj srži socijalan i otvoren za sve pozitivne vrednosti prosvete i kulture. A sokolski duh i narodni duh — to je jedno! Dirati u narodni znači povrediti sokolski, a dirati u sokolski znači povrediti narodni duh!
Nismo protivni zdrave kritike kad ona počiva na podloži razumevanja i uvažavanja, jer ni svoju ideologiju ne izgradismo na nepogrešivosti čoveka kao tvorca društva. Dobronamerna kritika uvek ja dobronamerno primana od onih koji ne greše u želji za grehom, več iz neznanja i neiskustva, a odbijana je od o-nih kojima je zanat da greše. Kritičari moraju medutim, biti snabdeveni najlepšim osobinama, koje krase čoveka, a u najmanju ruku ravni onima koje kritikuju. Protivu one druge kritike, koja je nemočna da prizna prednost boljima od sebe, i koja podlim sredstvima hoče da sruši ono što
je vekovima izgradivano i što je dobilo karakter narodne svetinje, sokolstvo se nalazi u nepomirlji-voj borbi.
To nam nalaže naša tradicija i interesi naroda, države i Kralja.
Ivica Milačič
/dafau
Кад cи мени, мајко, живот .дала, ca мирисом дивног најског дана> тад је мепп прва зора рана у наручју твоме заблистала.
Твоје су се узне насмејале. и првп пут мсне пољубпле, љубављу ме светом задојпле, срце, душу снагом загрејале,
која mr je блажила торчине, кад сам био у туђему крају, cehajyh' .ve Тсбе, Отаџбипе,
као некад у Твом загрљају.•« Зато, мајко, довека Ти хвала, што си живот и љубав ми дала!
БРАНИСЛАВ БУЉУБАШИЋ
fce буде хтела да подчжв со* колски дом треба да се користа овим рђавим искуствоч и да приступи том послу опрезно, смишљено и тачно, премд. пра-вилницима који прописују овај поступак, и који може добитв увек код своје жупе сдкоонј директно код Савеза.
КО ПРИМА ПСШТУ
Врло је важно да. ое осигура правилно примање поште и ње но саровођење одбору и седни-цама. Констатовали смо у више случајева да пошту примају ли-ца из управе која или нису овлаштена на примање, отрара-њо и спровођење поште. или, ако су и овлаштена- она ие-уредно спроводе пошт^ на даљ-ни поотуцак, задржавају је ио џеповима или по прггватном стану и канцеларијн, по неколи-ко дана, па их са. залсашгЈ.ењсм Спроводе управи или ^едкшш или их понекад никасо не епро-водв. На тај начин отежмва се веза између Савеза, жуиа и је-диница, а. соколека. јединпца че-сто пута није обавегстзна о многим важним поеловпка и тв-ме страда у свом рацу. Стога управа друпггва треба бвзу-словно да утврди тачан писту* пак npnMEtba и справођењд no-ште до управе, и да утпрди ли-ue које ја овлаштено да прп.ма попгту и да je спроводи даљв.
Нарочито je отарешика дузгап да води надзор над тим, да ее ова ствар уредно свршава, у јединици.
ТРЕБА ДРЖАТИ СЕДИИЦЕ СВАНИХ СЕДАМ ДАНА
Неопходно је потребно ла се управа састаје сваких седам да-на једанпут- на седницу. Tt> ca стајање дајв могућноети да <'о послсви у јединици редовно r<-бављају, да ee коцтинуатет У пословима одржи и да свн чпа-нови буду правилно обавЈпкте-ни о раду јединине. Чим с<> сед-нице почињу да одржав->>У v дужим роковима, лабави живот чете, попупгга интере^жте одборника за њен рад а акс су ти рокови још норедовнч, спда је то почетак расуда у ралу управе. Одгађањв седница пи-чиње са изговором да иемо важних послова за решаватке. Међутим живат једна соколСча јединица толико js Зезстрак, да се увзк има о чему мислити и расправљати, и увек ће бита материјала за рад седнчцг, ма-кар се она одржавала и чошћб него у недељи дана. Ссдницз нису ту за то да ce само ре-шавају приспела акта, негз да се расправља о новим мосулнч-стима рада; да се изноее разкн предлози и отварају нова путе-ви за напредак јединице.
(Наставиће се)
Потсетнии иашим жупама и једииицама
Дужности и проблеми који се не смеју занемаривати
ГЛАВНА ГОДИШЊА СКУП-ШТИНА САВЕЗА СОКОЛА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ изнела је неколико важних проблема соколске организа-mije и извршила преглед рада, указујући иа НЕДОСТАТАК И ПРОПУСТЕ, који су у том ра-ДУ учињени иа свим странама.
Потребно је да БРАТСКИМ ЈЕДИНИЦАМА СКРЕНЕМО ПАЖЊУ НА НЕКОЛИКО ТИХ ВАЖНИХ ПРОБЛЕМА tr да их ПОТСЕТИМО УЗГРЕД И НА ДУЖНОСТИ које би тре-бало извршити, било иа оне велике или оне мале, ситне, од чнјег извршења зависи солид-иост нашега соколског дела.
(Наставак)
набављајте соколске
ЗНАЧКЕ
Још и сад велик број сокол* ског чланства и нараштаја' ни*
'fH има значкв нити соколске •Дбгитимације. Међутим, за про-Паганду соколске ствари и ор-Ганвзацију у народу значи вр-ло много да што веки број чла-Ноаа и нараштаја носи значке в тиме јавно манифестуја ве-лику снагу нашв соколске ор-Ганизације. Због тога је и Са-вез дао да се нзради већи број •^околеких значака, за друштва Е нарапггај, које се могу доби-ТИ, чланска уз цену од дин. 5.— а нараштајска дин. 4.50. Улажи-те што више утицаја да ваше чланотво и нараштај hsgh сзв* le ооколска значне!
ШАЛзИТЕ ПОШТУ ПРЕКО ЖУПА
ч Савез сокола има тешкоћа са Зедном појавом код наших је-Диница, која нијб у складу 'а прописима организације. Дру-Љтва e чете се обраћају врЈч-^есто изравно Савезу у стгл Рима које морају бити процра Ебне мишљењима жупе и yuy “№е преко жупе. Савез сокпла ®б. као и досад, враћати тч ствари, да се упутв прописним пУтем, што ћб и њему задава-посла а може да јединичи ®УД6 од штете за ствари пз Е°јима се обраћа ншрописшш оухем Савезу.
Једино ствари које ce шаљу соколским листовима (новина ne треба олати преко жу-Пе> већ равно.
НЕЗДРАВ основ ПОДИЗА НаУ СОКОЛСКИХ ДОМОВА
Главни извор тешкоћа које ce БбзУЈУ око проблема соколеких Домова, а које претстављају за ^авез и соколство од великиг %ига, јеетв несмишл>ено и н>
8Драво приотупање послу поди-Зан>а соиолских домова. Подп-зању домова приступало -;е 6ез плана и без потребних сред-Става, заснивали су се велчкп Домови у местима где je сокол-Ска снага била у несразмерч са домом и након првчх кс Рака учињених око подазш.а 1гвмел,а, стало се пред т?шкоћа-које ј0 лако бнло предчцдр да С0 је на време мрслало На &их. Ушло ca у задужива-&е. и кад ce дуговима нијс ^огло да одговори онда се обра-иало на Савез да спаеава једну ^ездраво оеновану ствар. Стлга СУ Донешени и усвојени пра-®нлннци, који јас.но помшсују ^ако треба приступити noc.iy ®°Д1гзања соколско!* дома и КО'
Ј® услова и еломен^ тра^а о ®чгурати, да би тај тЈсам упоч '-околска једшшца ко]Ч убуду’
„Okor" proliv „Sokolskog
Glasnika4*
bpat П. Мркајић пева Соколи ,na у 1 рачаници
Iz Načelništva Saveza Sokola K* Je
RASPIS SMUČARSKIH UTAKMI-CA ZA PRVENSTVO SAVEZA SKJ
NaCelništvo Saveza SKJ raspi-suje VIII. smučarske utakmice za prvenstvo Saveza. Utakmice če se održati 1 i 2 februara u Planici.
Takmičiče se u sledečim gra-nama:
A. Po odetenjima
Članovi: 1. Patrolno trčanje na 12 km. sa gadanjem (patrole su tročlanske);
2.	Takmičenje	u	veleslalomu
(smuk i smučarski likovi u Jed-noj staži) dužine 2—3 km.;
M. naraštal:	1* Patrolno tak-
mičenje na 6 km. (patrola je tro-čianska);
2.	Takmičenje	u	veleslalomu
dužine 1—2 km.;
Članice:	1. Štafetno trčanje
3X3 km.;
2.	Takmičenje	u	veleslalomu
dužine 1—2 km.;
Ž. naraštaj: 1. štafetno trčanje 3X2 km.;
2.	Takmičenje	u	veleslalomu
dužine do 1 km.
Svaka župa je dužna da na
takmičenje uputi po jedno ode-Ijenje iz svake kategorije, a može i više. U koliko jedna župa prijavi za bilo koju gore nave-denu grami više odeljenja, dužna je da unapred saopšti sastav odeljenja (imena). Župa koja ne može sastaviti odeljenje (patro-lu), može uputiti na takmičenje i pojedinca. Njegovi rezultati če se računati u pojedinačno takmičenje. Članske patrole trče sa rančem težine 10 kg. bez puške.
B. Pojedinačno
* članovi: 1. Trčanje na 18 km.; 2. Smučarski skokovi.
Članice:	Smuk za početnice
1—2 km.
U ovim granama se mogu tak-mičiti samo oni pojedinci koji su se takmičili u jednoj grani u ode-Ijenju, ili kao pojedinci, ako župa nije u stanju da postavi odeljenje.
Poimenične prijave za ove u-takmice treba slatl načelništvu sokolske župe Kranj, najkasnije do 23 januara. Istovremeno če svaka župa izvestitl Načelništvo Saveza.
Zagrebački „Obzor*' polemiše sa beogradskim listom „Napred“ i kaže:	Beogradski „Napred"
tvrdi, da srpska dnevna štampa mnogo manje raspravlja o unu-trašnjim političkim dogadajima nego hrvatska, zato šlo je pod strožijom cenzurom. To je pre-nela „Narodna odbrana", s oči-tom tendencijom, da se pokaže kao da je hrvatska štampa tobo-že favorizirana".
„Obzor“ tvrdi, da to nije tač-no, ma da priznaje, da beogradski dnevnici i ostali listovi donose malo političkih čianaka. A onda, bez ikakve podloge,, upii-če u čitavu tu polemiku „Sokolski glasnik", uveravajuči, da „da-nas nema hrvatskog lista koji bi tako negativno pisao o sporazumu, kao što to pišu neki beogradski tjednici“, niti „tako razdražljivo o sporovima izmedu Hrvata i Srba“, kao što pišu beogradski listovi. — „Obzor“ još jedanput spominje „Sokolski glasnik", u vezi sa „kampanjom protiv Banovine Hrvatske“.
O pitanju slobode štampe mi imamo svoje gledište, koje odgo-г^ага starim načelima sokolstva, pa bismo i u tom pogledu imali mnogo £ta da kažemo, Sto nam nije moguče; baš zbog onog razloga, za koga „Obzor" veli, da nije tačan. Mi smo več u više mahova pokušali da iznesemo mišljenja zagrebačke štampe, bez ikakvog komentara, ili da napro sto korigiramo neistine o sokol stvu, iznesene u zagrebačkoj štampi, ali bez -uspeha. A što se „razdražljivog pisanja" tiče, do sta je spomenuti nazive, kao što su „Hrvatska straža", „Hrvatska gruda", „Hrvatski glasnik", „Is tina", „Hrvatski list" iz Osijeka itd., pa da se utvrdi, da u čita-voj toj štampi i nema druge sa-držine, nego što je razdražljiva. Naravno, da takvih pojava ima i na srpskoj strani, ali je više nego smelo tvrditi, da su one gore, nego li su u pomenutim listovima.
Što se pak „Sokolskog glasnika« tiče, najcrnja je neistina, da je naš list ikada vodlo ikakvu kampanju protiv Banovine Hrvat-ske, ili da je pisao negativno o politicl sporazuma. Naš list ne
piše ni pozitivno ni negativno, o bilo kakvoj politici, ni o bilo kojoj banovini, pa tako ni o Ba-novini Hrvatskoj- Naprotiv, mi smo više puta naglasili, da svaka politika može da donese dobra, ako konsoliduje unutarnje prilike, ako se drži reda i zakona i ako jača državu prema vani. Mi smo kritikova« jedino nepravde. učinjene prema sokolstvu i branili smo se od otvorenih napa-daja. Ali smo uvek, kad god ^nam se dala prilika, podvukli i pohvalili svaku konstruktivnu izjavu odgovornih faktora u Banovini Hrvatskoj i svaku pojavu, koja je bila u šstom duhu.
O torne možemo pružiti „Ob-zoru" na desetke dokaza; dok nam on naprotiv ne može navesti ni jedan jedini citat, koji bi potvrdio njegove neistinite tvrd* nje. Najžalosnije je što „Ob* zor“ več u nekoliko mahova po* navija te klevete, sa očitom ten* dencjiom da još više podjari mržnju protiv sokolstva kod svojih čitaoca. Tvrdimo, medutim, da u redakciji „Obžora" uopšte ne čitaju „SokolsKi glasnik", več pišu napamet, što nije ni solidno, ni lojalno.
SAVEZNI SMUČARSKI TEČAJ ZA ČLANICE I ST ARIJI ŽENSKI NARAŠTAJ
Savezni smučarski tečaj za članice i starije naraštajke održače se od 23 do 30 januara o. g. u župi Kranj. S tim u vezi produ-žujemo rok prijava do 15 o. m., koje sl ati Savezu preko župe.
Kako če se Savezne smučarske utakmice održati 1 i 2 decembra u Planici, to če sve tečajke 31Д poči u Planicu radi učestvovanja na .saveznim utakmicama.
Opskrbu za vreme trajanja tečaja plača savez, putne troškove za dolazak na tečaj, odlazak na utakmice i opskrbu za vreme utakmi-ca snosi župa, društvo ili poje-dinka.
Molimo Vas da u prijavi nazna-čite: 1) Đan, mesec i godinu ro-đenja, 2) Od kada smuča, 3) Da li je bila na kome smučarskom tečaju (društvenom, župskom, sa-veznom ili koje druge organizacije), 4) Da li je takmičila, kada i gde, 5) Zanimanje prijavljene sestre, 6) Tačnu adresu (privatnu i sokolskog društva).
TAKO JE!
„Narodna odbrana", koja izlazi u Beogradu, objavljuje članak na* šeg brata Dr. N. Škeroviča, starešine Sokolskog društva Nikšič, o etiki našeg naroda, u kome kaže:
„Odakle smjelost, odakle tai močni neutrašivj zamah, otkud ta ogromna vjera u svoju snagu kod jednog naroda — Sobana? U što se uzdao srpski hajduk I uskokt na što se oslanjao črnogorski i šumadlski ratnik kad su ulazili v krvav obračun sa močnim sto puta jačim protivnikom? Na svoj broj? — Nije ga imao? Na svoje svjetlo oružje? — Za to nije imao sredstava... Sva njegova moč je počivala u njegovom junačkom srcu, krepkoj mišici, moralnoj uz-višenosti i bezgraničnoj vjeri u pobjedu Pravde, u vaskrs slobode.
„Boj ne bije svijetlo oruije, — več boj bije srce a junaka", sa tim geslom je ulazio u svaki krvav okršaj.
„Umrijeti, ako se vmrijet! morabila je zapovijest za svakog našeg čoveka koji je pripasao o-ružje da ga upotrebi za velike ideale svoje nacije. Nikad ni jedan porobljen narod pastira nije iz gradio jednu tako uzvišenu etiku kao naš.
Ta velika duhovna uzvišenost, ta ogromna samopožrtvovnost za velike, zajedničke, opšte narodne ideale, dala je našem narodu om moč kojom je srušio svoje nepri-jatelje, razbio tvdinske lance, otjelotvorio državnu mtsao, koju je vjekovima nos/o".
СВИМА ЧИТАОЦИМА И ПРИЈАТЕЉИМА ПРА* ВОСДАВНЕ ВЕРОИСПО-ВЕСТИ, СРДАЧНО ЧЕ-СТИТАхЧО НОВУ ГОДИ* НУ 1941!
Svoj braći 1 sestrama, sokolima 1 sokolicama muslimanske veroispovesti, želimo sretne BAJRAMSKE PRAZNIKE!
DOGAĐAJI U SVETU
Prezident Severo američke Unije, g. Ruzvelt, održao je ponovo pred američkim Kongresom govor, o držanju svoje zemlje u sa-dašnjem ratu. Taj govor je iza-zvao još veću pažnju u čitavom svetu, nego li onaj što ga je održao prošle nedelje. G. Ruzvelt je u njemu naročito istakao, da su Amerikanci životno zainteresova-ni u sadašnjem svetskom sukobu i da če slati potrebnu pomoč Ve-likoj Britaniji, u sve večem broju. G. Ruzvelt je izjavio, da če i svi-ma drugim državama, koje se bore, ili se budu borile, protiv sila oSOvine slati istu pomoč, bez obzira da li su u stanju da sada pla-te te porudžbine. G. Ruzvelt je podvukao, da je interes Čitave Amerike da sile osovine ne dobi-ju ovaj rat, i da če Amerika spre-čiti da u ovom trenutku dođe do nekog kompromisnog mira, koji ne bi značilo konačnu pobedu. Ko-načno je kazao, da se trajan mir ne može iskupiti po cenu slobode drugih naroda.
Govor g. Ruzvelta izazvao je komentare u čitavoj svetskoj štampi. Američa štampa pozdravlja govor i veli, da on več pret-stavlja nezvanično ulaženje Amerike u rat. Engleski listovi nazi-vaju govor najvažnijim istorij-skim dogadajem i nadaju se veli-koj pomoči od njega. Nemačka i italijanska štarripa naprotiv oštro kritikuju g. Ruzvelta, tvrdeči, da je versajski mir bio nesreča za Evropu, i da je Ruzveltov govor samo posledica mržnje na sile osovine.
*
Italijanska vlada održala je pre nekoliko dana sednicu, sa koje je izdato saopštenje o nepokoleblji-voj volji Italije, da nastavi bor-bu i da ostane verna paktu osovine i trojnom paktu. Italijanska štampa podvlači važnost ove od-luke, govoreči da, i pored velikih žrtava, Italija još- raspolaže potrebnim sredstvima za vodenje rata,
♦
Operacije u Severnoj Africi se
nastavljaju neumanjenom žesti-nom. Englezi su več zauzeli Bar-diju, kojom prilikom javljaju da su zarobili oko 30.000 ljudi i ve-
liku količinu topova, različitih kola i municije. Od početka ofan-zive, dakle od 9 decembra, Englezi tvrde da su zarobili oko 70.000 ljudi. Prema poslednjim ve-stima iz Londona, Englezi več opsedaju luku Tobruk, a na aerodromu kod Tobruka tvrde da su uništili 40 protivničkih aviona. Italijani priznaju takode pad Bar-dije, ističuči herojsku odbranu italijanske vojske. Borbe se vode takode u Sudanu i u Keniji.
*
I operacije u Albaniji nastavljaju se. Grči javljaju da su ima-li lokalnih uspeha, dok Italijani tvrde da su izveli uspešne protu-napade. Grči javljaju da su grčki razarači ušli u Jadransko more i da su bombardovali Valonu.
*
Japanska štampa prati živo do-gađaje u Americi i tvrdi, da se medunarodni zapletaji sve više približuju području Tihog okea-na. Američka flota se pojačava sve bržim tempom, a pomoč koju šalje Amerika Kini, sve je očiti-ja. Japanski zvanični krugovi me-dutim izjavljuju, da Japan ne može odustati od svojih planova u Kini i da če voditi borbu do kraja. *
Listovi javljaju, da su poslanici Sovjetske Rusije u Beogradu, Sofiji, Ankari i Bukurešiu dobili poziv, da podu na konferisanje u Moskvu. Agencija »Tass« deman-tuje, da je sovjetski poslanik u Rumuniji opozvan; ali neutralni listovi podvlače, da je moskovski radio u poslednje vreme objavio više napada na Rumuniju. Nemač-ki listovi tvrde, da odnosi izmedu Sovjeta i Nemačke nisu nikada bili tako srdačni kao sada; a štampa u Švajcarskoj podvlači živo interesovanje Rusije za do-gadaje u Americi.
*
U vezi sa upučivanjem nemač-kog ekspedlcionog korpusa u Ita-liju, nemački listovi kažu, da to nije samo gest prijateljstva, več i posledica želje, da Engleska, ko-ja je postala močnom na Sredo-zemnom moru, bude što pre o-datle isterana. Nemačka ja zain-teresovana na porazu Engleske u svima krajevima.
„Гоигожз Петпов, зпостол стззрглаштеа“
Као што смо већ јавили, из штампе је изишла трећа свеска соколске „Библиоте-ке за народ", под насловом „Григорије Петров, апостол стваралаштва“.
Није се могло наћи срет-нијег избора, него је објав-љивање двају одличних ра-дова великог руског мисли-оца и проповедника, Гри-горија Петрова, који су по-
L
ш 1
I f: Ш s - /V______________________________________________________________________________________________________________________
Из Чешке обце соколске
Просветни лист Ч.О.С. „Вздје-лавател”, донео је прегледан распоред рада за свих 12 месе-ци у 1941 год. за мушко и жен-ско чланство, нараштај и децу. У распоређеном градиву, за , сваки месец засебно, нзлазе се великани соколски, народни, књижевни, уметнички, музички, нсторијски, а онда градиво за соколска гесла, љубав према о-таџбини, здравље, хигијеву, књиге, дисциплину, чистоћу је-зика, понашање и слично.
Бр. А. Оченашек, заслужии соколски првак у Прагу, бивши начелник Сокола на Жижкову и жупе Средн>ечешке, члан на-челништва Ч. O. С., изваиредан наставник и васпитач соколске омладине, творац соколске рит-мике (са бр. К. Поспишилом) и многих вежби, одличан сокол-ски стручљак и писац, органи-затор и сарадиик, навршио је ових дана 70 година свога ра-дом богатог живота, злрав и стално соколски активан. По-знају ra и многи наши предња-ци којима је био наставник у предњачким школама Ч.С.О. у Прагу, већ npe рата. Свој жи-вотни позив завршио је као са-ветник у мииистарству народ-ног здравља и телесног васпи-*ања у Ческоловачкој.
Женско начелништво Ч. O. С.
приређује за чешке жупе прву смучарску школу чланица у ја-нуару, а одмах затим за нара-штајке. Трајзће свака недељу дана. — Слична смучарска шко-ла биће у фебруару за жупе моравске. Осим тога чине се припреме за смучарску техни-чарску школу, у смуку, слало-му и трчању. Биће и смучарски испити предшакиња.
У соколској жупи Требич, у год. 1940, положило је предша-чки (помоћнички) испит дру-штвени 92 браће, а жупски предњачки испит 11 браће. О-сим тога 41 брат био је у пред-њачким школама Ч. O. С. исте године. Ово је пример, коЈн вреди да се о њему промисли.
М. Вјћ.
Смрт брата Косте Стојаноаића
Још једног сокола нема међу живима, вредног, несебичног и скромног брата Косте Стојано-вића, пуковника у пензији и 1 заменика старешине соколског друштва Београд X. Умро је из-ненадно и тихо, као што је био и тих на послу, прошлога чет-вртка, 2 ов. м., онда када је ње-гова корисна акција била не-
свећени омладини и вођа-ма народа. Ова књижица је пуиа полетне вере и правог оптимизма, који је баш у данашњим временима по-требитији него икада. Гри-гориј Петров је својим књижевним делом стекао велико име у Русији, а и у нашој земљи је оставио ду-боке трагове; па нема бо-љег уџбеника за сваког ис-тинског народног трудбени-ка, него што је ова његова књига.
Књига Григорија Петрова обухвата 48 страна, а стаје само 2 динара. Штампана је у ћирилици и латиници, и набахља се код Савеза Со-кола K. Ј. у Београду, Бран-кова 30, пошт. прет. 342.
Скоркх дана излази из штампе и четврта свеска „Библкотеке за народ“, под насловом „Мисли Рачког и Штросмајера".
Месец соколске штампе
Јесу ли све наше соколске жупе и једипице извр-шиле већ своју дужкост, која их чека у месецу сокол-ске штампе?! — И да ли су свесне да, обзиром на ва-жност штампе у соколском животу, тај задатак спада међу најосновније и најзначајније соколске дужности?
Просветни одбор Савеза Сокола K. Ј. одредиоЈе ове године, да дави соколске штампе трају читав Mecen, управо зато, да би нашим јединицама дао што више времена, да своје приредбе у корист штамће изве-ду што успешније и што обимније.
Месец соколске штампе свршава међутим већ поло-вином јануара, па је зато потребно да се све наше је-динице врло савесно запитају, да ли су извршиле што им је Просветни одбор Савеза СКЈ у својим окружни-цама одредио, а што спада у њихове најосновније и најсветије дужности?!
А ако нису, онда је крајше време да предузму све потребито и да одмах проведу најодлучнију акцију у корист соколске штампе.
Код тога треба нарочито имати на уму, да се са-купи што већи број претплатника и да се уплатн што више заостале претплате за главни орган Савеза СКЈ, наш „Соколски гласник"!
„Соколска просвета“ поново излази!
Као што смо већ раније ја-вили у току јануара о. г. поно-во he у првобитном облику иза-ћи „Соколска просвета" ка,о гла-сило и информативни чаисопие Савезног просветног одбора.
Претплата стаје 80 дин. годиш-н>е и шаље ce на чековни рачун 58-105.
Лиот he доносити сва потреб-на упутства и шшцијативе за соколски ирооветни рад. Очеку-јемо да ke сва браћа известиоци жупских, друштвених и четних просветних одбора сарађивати и слати непосредно Савезном просветном одбору веоти, бе-лешке и извештајв о раду на терену, као и да he се сви прет-платити на овај чассшис. Исто Toito требају све друштвене и четне управв да претплате сво-је Проеветне одборе на овај ча-сопио.
Сгвезни просветни сдбор
О СОКОЛСКОЈ ШТАМПИ Лист „Југословен“, који изла-зи у Великој Кикинди, посвећу-је чланак месецу соколске штам-пе, па кзже између осталог: „Beh смо раније више пута писали о квалитетима и значају соколске штампе, посебио о „СОКОЛСКОМ ГЛАСНИКУО-вога пута желимо да поново lic-такнемо потребу ччтања извр-сних и борбених листоза југо-словенског соколства, који су данас смели и храбри барјакта-рп националне борбене свести и најбољи тумачи народне вере, снаге и непоколебљивог самопо-уздања. Сматрамо да је нешг-иоено потребио, да сваки писиен припаднпк организације чита по-једине соколске листове, јер гн-лге најбоље одржава везу са жи-вотод/' и радом целокупног со-колства. Поред тога, .читањем соколских листова најбоље се понире у срж узвпшене сокол-ске шклп и сиажп дух и карак-
_А_м
тер .
опходна за друштво Београд X
— Вождовац.
Пок. брат Стојановић поникао је из честите сељачке породице из предратне Србије. Понесен идеалом предратних омладина-ца, ступа у Војну академију, из које излази као и.поручник. 1907. Кратко време служио је У пешадији, а затим се посвећује геодезији. У ратовима за осло-бођење активно учествује и бива рањен. После ослобођења враћа се својој струци, до пен-зије,. марта 1940.
О пок. брату Стојановићу мо-же се рећи само најлепше. Оно што ra највише одликује као човека и сокола, то је његова скромност, несебнчност, неверо-ватно поштење. Прерако је ro-ворити о његовом раду; то ће доцније да учнне позв::нији. А, ипак, не може се пропустити, а да се не подвуче да је све ређи брбј овако идеално соколских радника.
На сахрани, 3 ов. м., брат Ми-лић Мајсторовић учитељ, опро-стио се од брата Стојановића у име управе друштва, а брат Рашко Протић у име вежбача.
— Нека је слава брату Кости Стојановићу!
Слободан К. Николић
Ir Sokolske župe Osijek
U toku novembra i decembra izvršeno je po članovima S.O.Ž. 14 pregleda sokolskih jedinica. Pregledane su ove jedinice: Beli Manastir, Darda, Kneževi Vinogradi, Belo Brdo, Čepin, Dalj, Te-nja, Slav. Brod, Slav. Požega, Vinkovci i Jagodnjak. U toku meseca januara obaviče se pregled i nad ostalim jedinicama. Prilikom pregleda daju se upute za dalnji rad i po mogučnosti održi se vežbači sat, bar s jednom vež-bačom kategorijom. Svima jedinicama, koje još nisu pretplačene na »Prednjačlci Zbornik«, ponovno je preporučeno, da se na ovaj koristan i jevtin sokolski list pret-plate.
Za opšta župska takmičenja članova i naraštajaca uzeče se gradivo iz saveznog takmičenja, no s tom izmenom da če gradivo saveznog srednjeg odeljenja služiti za našu župsku prvu skupinu, gradivo nižeg odeljenja za drugu skupinu, gradivo starije brače za treču, a takmičarske vežbe bez sprava biče naša četvrta skupina. Na isti način če se postupiti i kod članica i naraštajki. Izra-duje se gradivo za takmičenje muške i ženske dece.
Na 12 januara održače se u Osijeku jednodnevni tečaj za učenje sletskih prostih vežbi sviju kategorija. Zamoljeno je savezno Načelništvo.da toga dana pošalje u Osijek saveznog prednjaka i sa-veznu prednjačicu. — Istoga dana održače se u dvorani sd. Osijek— Matica jedna prijateljska utak-mica u košarci, kako bi se vanjski
načelnici donekle upoznali s ovom igrom. Na prolječe namerava se održati župski tečaj iz košarke.
Na 16 februara održače se u Osijeku izbirne utakmice na spravama za medužupske utakmicu u Beogradu. — Dana 23 februara održače se u Borovu utakmice članskih i naraštajskih vrsta u slobodnim sastavima izmedu društva Subotica — Matica i sokolske župe Osijek.
B. S.
Smrt brata Emana Ilicha
Zadnji dan prošle godaie raža-lostio je našu braču u Mariboru, kao i svakoga ko je poznavao brata Emana Ilicha, prvog načelnika Sokolske župe Maribor, koga je neumitna smrt ugrabila iz naših redova. Brat Ilich je svojim radom za sokolske i slovenske ideale stekao velikih zasluga. Na njegovoj sahrani uzeli su učešča pretstavnici sviju narodnih sloje-va i organizacija, pogotovu sokoli u odorama, sa muzikom i za-stavom konjičkog otseka. Nad grobom su govorili starešina župe Celje i zamenik saveznog starešine, brat Jože Srnertnik, starešina Matice, brat Fornazarič, starešina selničkoga sokola, brat Grahor i dr. U ime češkog kluba iz Maribora oprostio se sa pokojnikom Franjo Bureš. — Neka mu je večan spomen!
Šaljite pretplatu
za „Sokolski Glasnik"
r.n-I
Cf)' 'O' 'Š,’l П \^\ЧЧ'
r;ipq
CITAJUCI NOVINE.,.
Splitski „Narodni list" citira knjigu poznatog hrvatskog književnika i kanonika zagrebačke bi• skupije, A. VEBERA — TKALCE-VICA, „Put u Carigrad", koju je, Još g. 1886, izdala „Matica Hrvatska", a u kojoj izmedu ostalog Hoji:
„Sto je srpsko to je i hr-vatsko, a što hrvatsko to i srpsko. Jedan narod, jedan jezik, treba da su i tečevine jedne! Samo kad budemo svi tako mislili, bit demo ljudi!"
Da ii je ovaj ugledni, katolički dostojanstvenik i dobar Hrvat mo-gao i pomišljati, da če, 70 godina nakon št am pan j a tih reči, u to j 'Hoj „Matici Hrvatskoj", biti ma-nje ljudi nego ikada, i da če ga pretsednik te „Matice" oglasiti za „Hranca“ i „protivnika hrvatstva", 'zato što je tako ljudski, hrvatski i hriščanski mislio?!...
*
Zagrebački Iistovi javljaju da je, 'zbog tehniških prepreka, izlaženje novog katoličkog dnevnog lista u Zag/ebu odloženo, do 1 februara. kr oz to vreme če i dalje iziaziti „HRVATSKA STRAŽA"; koja je na taj način dobila priliku, da sejanje otrova produži još za mesec dana...
*
Bratislavski Ust „GARDIST", organ Sanje Macha, ob javi ju je (kako javlja „Hrvatska Straža") čla-nak nekog Buerova, pod naslovom „Dr, Mile Budak, hrvatski politi-čar i književnik, NOVI VODA HRVATA".
Znači da je g. Sanjo Mach več preporučio g. Budaka, za „novog vodu Hrvata“. Sta li če, medutim, na tu pikantnu indiskreciju kazati „Hrvatski dnevnik"?
*
„Hrvatska Straža* javlja tako-de, da je slovaški ministar spolj-nih poslova Sanjo Mach, uputio dr. Josipu Andriču u Zagreb telegrafske čestitke prilikom nove godine.
To bi imalo da znači, da je, uz S- Budaka, i g. Dr. J. Andric uzet 'J obzir makar za vodinskog šegrta.
I to u trenutku, kad glavni vodin-I ski organ, „Hrvatska Straža", zbog silne ljubavi za sve te vode u narodu — mora obustaviti izlaženje...
*
Ko ne zna za stihove Iva Vojnoviča, u završnom sonetu „Du-brovačke trilogije":
»Jedan po jedan odhodu gospoda, u crnom fraku .nošeni od fakina". ..?!
Verovali vi, međutim, ili ne, — neko je i te stihove našao opa-snim, pa ih je, u splitskom „Na-rodnom listu", (koji ih je uzeo kao naslov jednog svog, čisto li-terarnog članka), — zabranio...
*
Čitamo u „NoVom dobu", da je T>a zborovanju omladine HSS u Splitu, „burnim odobravanjem“ bio Prihvačen predlog, kojim se poziva vočstvo HSS, — da se „one organizacije, koje djeluju u Hrvat-skoj, a protivne su hrvatskom narodu, kao Jugosokol itd., policijski rasture".
Prema ovome se najbolje vidi, koliko je iskrena bila borba nekih ljudi „protiv nasilja i za slo-bodu"; kad se ovako „burno odu-sevljavaju“ za rasturapje organizacija, koje se idejno od njih ra-'zilaze... Nekada su im bila puna us ta žalba na policiju; a sad ne-tnaju drugih argumenata, ni drugih sredstava za borbu, nego što je — policija...
„FRANJEVAČK1 VMESNIK" je
nedavno objavio korespodenciju između biskupa ŠTROSMAJERA i čuvenog slovenaikog pesnika,. Simona GREGORČIČA. U to j ko-respodenciji se nalazi i Gregorčičev odgovor na štrosmajerovo pismo, prilikom ostre osude što ju je biskup ANTON MAHNIČ izrekao nad Gregorčičevim pesma-ma, nazivajuči ih nemoralnim i štetnim. Štrosmajer je odmah nakon toga uputio pismo Gregorčiču, koji je takoder bio katolički svečenik, izjavljujuči mu, da su njegove pesme nada sve rodolju-bive i da su tako plemenite, kao da „sa neba silaze". Gregorčič je odgovorio Štrosmajeru, da su ga te reči visokog katoličkog prelata, više od ičega utešile, i dale mu snage, da nastavi svojim rado m.
Danas nema čoveka u Sloveniji, bio liberalac ili klerikalac, koji ne priznaje Gregorčiča velikim pesnikom. Medutim bi mnogi re-akcionarci i ultramontanci (kojih danas ima još više nego li u doba Mahničevo, i to ne samo u Slo-venačkoj!) trebali da se zapftaju, — šta bi bilo, da je siroti Gregorčič podlegao pred strogom 1 autoritativnom osudom suviše rev-nosnog biskupa Mahniča; i da mu ni je Štrosmajerovo srce dovik-nulo: „Pevaj dalje, kao što ti Bog i srce zapovedaju“?! Zar nebi danas Slovenija bila siromašnija, ne samo za jednog Gregorčiča, nego i za jednog Aškerca i td.?
*
Hrvatski i slovenački klerikalni Iistovi slave poslednjih dana godi-šnjicu smrti biskupa Mahniča. Mahnič je bio roden Slovenac, ali je najviše delovao u hrvatskim krajevima, nia ostrvu Krku. I dok ga slovenački Iistovi slave kao „velikog Slovenca", hrvatski ga slave kao „velikog Hrvata".
Za nas, koji nismo pristalice „ostro odvojenih narodnih indi-vidualiteta", to ne bi bila proti-vurečnost. Ali za njih, koji tvrde da su Srbi, Hrvati i Slovenci tri sasvim odvojena naroda, — zar takva pojava nije više, nego li smešna?!...
medu njima po 61 vežbača i vež-bačicu. Dalje imaju 94 naraštaj-ca i 53 naraštajke, 184 muške i 146 ženske dece. Ukupno broji celjsko sokolstvo 1233 pripadnika ili 7.5% svega stanovništva. Za telovežbeno vaspitanje stara se 19 brade i 13 sestara na društvenim vežbaiištima.
Sokolstvo u Celju staro je preko 50 godina, a župa preko 30. Zbog opštih prilika nisu ovi jubileji proslavljeni kako se nameravalo, ali rad celjskog sokolstva ocenide i istorija, jer je bio od velike važnosti po nacional-nu misao ne samo u okolici, ved u čitavom Posavju, od Zagorja do Dobove.
Sokolska župa Celje izdaje svoj mesečni „Vestnik", koji je sa de-cembarskim brojem takoder pro-slavio svoj prvi decenij.
SOKOLSTVO U CELJU
Posle Ljubljane i Maribora, trede najjače sokolsko središte a Sloveniji jeste Celje, koje ima dva velika sokolska društva: Ce-Ije-Matica i Celje I. Oba društva broje 532 člana i 224 članice,
Смрт генерала Драгуша Мздтиноби^а
Прошле недеље je умро и био сахрагвен баш на православни Бадњи дан, један од најславни-јих ратних команданата наше јуначке. војске, генерал Драгутин Милутиновић, чувени јунак са Криволака, Маљева, Дебелог бр-да и Сувобора.
Генерал Драгутиновић је био још последгви из редова славних наших команданата дивизија из прошлих ратова. Рођени Шума-динац, генерал Драгутиновић се одликовао ретком храброшћу и бистрином, па је стекао име и као војии писац и педагог, али нарочито као заповедник у ра-ту. Прославио се већ у рату са Турском, г. 1912, као пешадиски пуковник, а нарочито у битии на Брегалници, r. 1913. Подвизи наших Тимочана на КривОлаку, којима је командовао генерал Драгутиновић, претстављају јед-ну од најзначајнијих страна Hame историје.
У светском рату је генерал Драгутиновић командовао Шума-диском дивизијом 11 иозива, која је изнела сјајне победе код Ма-љева, Дебелог брда итд.
Сахрана овог великог хероја ,ie показала, колико поштовања је уживао.
Uspesi sokolstva u Slove-načkoj, u Petrovoj petoletci
Veliki broj sokolskih jedinica u Sloveniji uzeo je opsežne zavete u Petrovoj petoljetci, koji su ved gotovo svi uglavnoro dovršeni. Najveca je pažnja posvečena gradnji sokolskih domova. Podignuta su 23 doma, a 9 je prošireno. .Jedan dom je u gradnji, za 13 je kupljeno gradilište, a 6 jedinica je povelo akciju za gradnju i osnovalo je sve potrebno u tu svrhu. Svaki sokolski dom ima i letnje vežbalište. — 31 jedinica kupila je i uredila zemljište za vežbališta, u okviru SPP.
Veliki uspesi postignuti su i na sportskom i prosvetnom polju. Naročita aktivnost pokazala se u	osnivanju biciklističkih i
streljačkih otseka, pa je 36 jedinica ustanovilo biciklističke, a 28 streljačke otseke.
Osnovan je veliki broj diletantskih pozorišta, nabavljeni muzi-čki instrumenti i osnovane glaz-be i	pevački borovi, uredene
knjižnice i Čitaonice itd.
38 društava i četa su razvile zastave na svečan način. Članstvo je povedalo broj svečanih odora na 400, a članice na 100.
I na ostalim područjima delanja, u SPP, postignuti su zamer-ni uspesi. Poznata sokolska ustanova,	Jugoslovenska sokolska
matica iz Ljubljane, sagradila je u Kranjskoj gori, oporavilište, „Petrovo", a mariborsko sokolstvo čuvenu „Planinšku kudu“, na Pohorju. Župa Kranj osnovala je Kreditnu zadrugu; takoder i župa Maribor, koje su pokazale
upravo neočekivani uspeh. Veliki je broj jedinica, koje su izvršile razne pijetetne zavete, kao ot-krivanje spomenika Kralju Uje-dinitelju i dr.
Sokolstvo u Sloveniji ponosno je na postignute rezultate u pr-voj Petrovoj Petoletci. Ono se nada, da de Savezna skupština iz-glasati, po isteku prve, i drugu Petrovu petoljetku, u kojoj bi još jače došla do izraza snaga jugoslovenskog sokolstva u Sloveniji.
Sokolstvo je oduvek imalo svo-
najagilnije jedinice u Sloveniji, pa zato nede biti na odmet, ako ukratko iznesemo statistiku tih jedinica u Slovenačkoj.
U Ljubljani ima ukupno 10 sokolskih društava, u Mariboru 4, a u Celju 2. Sveukupno ima u Sloveniji u pet župa, 199 društava i 75 četa, to jest svega 274 jedinice, koje broje ukupno oko 40.0C0 pripadnika! Od toga je 16.617 članova, 6.664 članica od koga broja 3036 vežbača i 1630 vežbačica. Naraštajaca ima 2.999, naraštajki 2110. Broj muške dece iznosi 5178, a ženske 4943. Svih ukupno vežbača u pet slovenaČ-kih sokolskih župa ima oko 20.000!
Vlastjti sokolski dom imaju 95 jedinica. Nekoliko jedinica su su-vlasnici domova sa drugim usta--novama, tako da je skoro polovi-na jedinica pod svojim krovom. Svoja vežbališta imaju 115 jedinica. Za pravilno telesno vaspita-nje stara se 945 prednjaka i 545 prednjačica. •
... .
- -	••	■	.	-x	:•	--V	■'
Савезни начелник, брзт Иван Ковач, скаче са падобраном
РАД COKOJ1A КЊИЖЕВНИКА
Прочелник отсека за рад на селу, Соколске жупе Скорље брат Владимир Покорни Сала-бов, дао је недавно изјаву у скопл>анском „Гласу Jyra“, по-водом чланка у „Соколском Гласнику" о раду Јужиосрбијан-ских соколских јединииа Брат Салабов је нагласио да he насто-јати организовати идуће године просветну академију Јужно-ср-бијанских сеосхих сокола-кн>и-жевника у Народном позоришту у Скопљу, по узору на сел>аке-књижевнике из Хрватске и Шу-мадије. Брат Покорни-Салабов је подвукао, да је жупа Скопље одувек са великим симпатијамз пратила и помагала рад сеоских сокола у свима правцима, па he трочиту пажњу посветити и се-љацима-књижевницима соколима.
О овој акцији дали су изјаве и сељаци соколи и књижевници. Богдан Коришник, Ристо Стој-ковић и Милош Чалија. У акци-ји сарађују и Дрггослав Јакшић, Boja Танасковић, Ђорђе Петро-вић и др., па је наде, да ће за-мисао о академији сељачких-соколских-кљижевинка у цело-сти успети.
$
Декорација завесе са Соколске забаве у Мостару
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Sokolsko društvo Duga Resa,
župa Karlovac, priredilo je, po starom običaju, Silvestarsku za-bavu, 31 pr. m. Izveden je birani program, koji se vrlo svideo, na-pose zabavne tačke. Poseta je bila i ovaj puta iznad očekivanja! Nigde u prostorijama Sokolskog doma nije bilo ni ku.tka praznog.
I u novoj godini rad se nastavlja na svim poljima. Kategorije marljivo vežbaju. Agilno je i lutar-sko pozorište, diletantska sekcija i ostali otseci.
*
Соколска чета Равно, дру-штво Кшажеваи, изгубила је једиог од најзаслужнијих члано-иа и оснивзча, брата Никодија Вукића, који је умро у 59 годи-ни живота. Брат ВуЖић је неу-морно радио на бољитку чете и свога села. Његовим настоја-њем почела је градља соколског дома, чиме је оставио најтрајни-ји споменик међу соколима cena Равна.
Соколско друштво Крупан,, о-
дазивајући се апелу братског Савеза, прикупило је: од свога чланства, чиновништва разних надлештава и од особља Управе Подринских рудника суму од 1.100 динара, и дозначило је претседнику Битол>ске оппгтине са писмомј у коме се соколи овога краја, некад понришта кр-вавих бојева, сећају Битољаца.
*
Најмлађег старешину има Со-колска чета Осипаоница, код Смедерева, који је изабран на годНшњој скупштини претпрош-ле недеље. То је брат Миодраг Милошевић, рођен 1914 године, али упркос младости врло агу-лан сокодски радник, чијим зау-зимашем ова чета напредује у сваком погледу. За тајника и просветара изабран је брат Бо-жидар Радошевић, за начелника М. Обрадовић, а за благајника Р. Ранковић.
Kako da si osiguramo što bolfu zetvu
u god 1941
U „Sokolskom glasniku" od 1 decembra bio je objavljen članak „Ukaz danasnjice: proizvoditi više poljoprivred-nih proizvoda1. U tom.član
U kratko čemo danas pro-tumačiti zašto su baš veštač-ka dubriva toliko važna za naše narodno gospodarstvo u današnjim prilikama i ka-ku raspravljani su razni gos- ko se može ta dubriva kori-podarski problemi, a pre sve-jsno upotrebiti u poljoprivre-ga problem ishrane našeg di i to pre svega sada i u naroda i uopšte evropskih; proljece. Svakogodišnjim že-naroda.	Itvama crpe se iz zemlje veli-
Rezime tog Članka mogao ke količine biljnih hranljivih bi biti taj, da je radi uucz- isastojaka. Od raznolikih fak-b’denja ishrane u našoi zern-	tora, koji	utiču na visinu	snega ili	ima	opasnosti od
lji potrebno podiči poljopri-	proizvoda i	njegovu kakvo-1	ispiranja,	rano u proljeće,
vrednu proizvodnju i povisiti	ču, rezerva	biljnih hranljivih	pre nego	što	trava počne
sastojaka u	tlu čini presudan	rasti. Potrebno	je po jutru
siti kvalitetno grožđe. Taj način dubrenja upotrebljava se u svim naprednim vočar-skim zemljama s velikim uspehom. Za dubrenje vinograda ukopamo ICO kg. Nitro-foskala/Z na 1.000 čokota, što dublje u zemlju kod pr-vog kopanja u proleče.
I livade dubrimo sa Nitro-foskaiom/Z i krečnim a-:o-tom još u zimi, ako nema
na taj način žetvene prinose. Kao jedno od najpotrebni
uticaj. Sa prosečnim godiš-
jih pomočnih sredstava za njim prinosom iscrpi se ob-postizavanje tog cilja su veš- radena zemlja, tako, da pro-
tačka dubriva.
kod žitarica šečerne repe uljarice konoplje krompir
sečni prinos ša hektara:
iscrpi tlo po hek-fosf. kiseline	taru	sa:
azota kalija 14 mc. 14 kg. 35 kg. 14 kg.
200	42	92	„ 150
8	„	19	„	35	„	20
10	,	.21	„	26	„	15	„
70	„	23	„	53	„	54	„
Kad uzmemo u obzir sa-|pod snežnim pokrovom. Sva
ЛП11 l/Alirtnif пл!	nrirnrlo	W	11	7По1’11
шо onu količinu poljopri vrednih proizvoda, koje svaka godine izvezemo, a da ne uzimamo u obzir onu količini! poljoprivrednih proizvoda, koja ide iz sela u gradove, dobijemo, da svake godine izvezemo iz naše države u obliku žitarica 15,000.000 kg. azota, 5,250.000 kg. fosf. kiseline, 1,600.000 kg. kalija.
U konoplji, hmelju, šljiva-ma, senu i tome. slično zaje-dno sa žitaricama izvozimo godišnje 2.000 vagona čistog azota, 800 vagona fosforne kiseline i 250 vagona kalija.
Ako proračunamo ovu bilj-nu hranu u obliku veštačkih dubriva, trebalo bi. da nadoknadimo u tlu taj godišnji izvoz sa upotrebom od 10.000 vagona azotnih veštačkih dubriva, 5.000 vagona fosfornih veštačkih dubriva, 650 vagona kalijevih soli
Prema zvaničnim statistič-kim ppdacima troši naša celokupna poljoprivreda godišnje samo: 250 vagona azotnih dubriva, 2.530 vagona fosfatnih dubriva, 170 vagona kalijevih soli.
Azot se doduše vrača zemlji u obliku stajskog gnoja, ali daleko premalo. Fosforna kiselina se samo u pola na-doknaduje, kalij 1/3, azot 1/40. Iz svega toga proizla-zi, da je više nego potrebno u današnjim prilikama pro-izvssti. što više poljoprivrednih proizvoda na taj način, da upotrebljavamo što više veštačkih dubriva i na taj način vračamo zemlji biljnu hranu.
Jesenski usevi miruju sada
priroda je u znaku mi rova nja. Sada poljoprivrednik ima vremena, da promisli, sta če mu trebati za dubrenje, koliko če veštačkih du
približno 300 kg. dubriva. Ostali proljetni usevi, kao krumpir, šečerna repa, kuku-ruz, povrče, kudelja, sunco-kret, proljetne žitarice, kao zob, ječam itd. dubre se t'a-ko, da se prilikom oranja, to jeste nakon toga, što se njiva izorala, posipa na grubu brazdu Nitrofoskal/Z ili kreč-ni azot, i posle toga drlja-njem unese u zemlju. Seje se nekoliko dana iza toga. Ni-trofoskal upotrebljava se na lakšim zemljama, a krečni azot na boljim.
Sve informacije za pravilno dubrenje daje Tvornica za dušik d. d. u Rušama kod
ВЕЛИКИ АМЕРИЧКИ СТАДИОН == ИЗГРАДИЛИ .ЈУГОСЛОВЕИИ
Највећи спортски стадион У Аргентини, назван „Боца јуни-ор“, у Буенос Анресу, који је недавно отворен уз велике све-чаности, саградио је инж. Дел-пини, заједно са нашим земља-ком, арх. Виктором Сулчићем, који је овим делом постигао о-громан успех, а име наше зем-ље још више прославио. Тај о-громни стадион може да прими преко 110.000 гледалаца, а може се испразнити зз самих 10 л<и-нута. Отварање је обављено У присуству 60.000 гледалаца.
ŠIRITE SAVEZNE SOKOLSKE LISTO VEt „SOKOLSKI GLASNIK** „SOKOLSKU PROSVETLI** „PREDNJAČKI ZBORNIK" i „NAŠU RADOST*4
briva naručiti i kakva. Prvo, Maribora, koja proizvodi po-čemo razmotriti žitarice i to menuta dubriva i vrši ispo-
ozima, žita. Onaj, koji je kod jesenske setve zakasnio sa dubrenjem, može to lako, da nadoknadi u proleče- Ozimi usevi se u proleče obično drljaju u svrhu zračenja. Pre tog drljanja posipamo po su
Садржина Соколсних листова
„БРАТСТВО"
Деиембарски број овог глас-ника Соколске жупе Осијек о-бјављује занимљив садржај, v коме се налази чланак Душан^ Круља „Казалиште за народ", Милоша Квапила „За речима са-везног начелника", А. Петелина „О жупским утакмицама на справама у Осијеку“, М, Кљу-чеца „О међународним такмиче-њима“; затии чланци „Змај и Хрвати", „Путем добра" и велик број занимљивости, соколских вести и бележака. У листу се. налази и занимљива нараштајска страна.
JEDAN BRAT IZ SPLITA, stari Soko i prokušani nacionalni borac, koji je vrlo aktivno učestvovao u nacionalnom radu za vreme prošlog rata, odličan knjigovoda i , vrlo dobar činovnik, koji je vec sa uspehom radio u mnogo ustanova, primoran je da traži' službu izvan sadas>njeg mesta svog boravka. Molimo braču, koja bi imala neko mesto za ovog, zaista za-služnog brata, da se obrate uredništvu „Sokolskog glasnika".
ruke. U današnje doba ispla ti se dubrenje sa proizvodi ma fabrike u Rušama vrlo dobro, jer se žetveni prinosi j podižu dva i više puta, i na j taj način pružaju garanciju j poljoprivredniku, da če biti! niegovo gazdovanje unosno|
Ms.
hira posevima 100 kg. kreč-nog azota po jutru, ako su ^rentabilno
zemlje teže vrste, kao ilovače1	......
i slično. Na lakšim zemljama! Sokolsko društvo Beograd V, sipamo po Žitima Nitrofos- J na Senjaku, priredilo je svečan kal,Z 100—150 kg. po jutru, 'doček Nove godine u svom do-Nakon tog sipania prislupa- pred velikim brojempublike, ' r -	(■ koju je pozdravio brat Miosavlje-
vić, izveden je biran program, u kome se napose istakla satira u jednom činu, od brata Dušani Stevovića, Jazmina, inače prodav-ca novina, u režiji gr. B. Bivorevi-ća. Mladi pisac je toplo pozdravljen.
mo tek drljanju sa lakom dr-Ijačom. Ovaj način dubrenja donosi nam velike koristi. Žita poteraju jaČe, a svaki metar dubriva, kojeg smo u-potrebili, baciče nam sigurno toliko zrna, da če se novac, uložen za nabavku dubriva isplatiti dvostruko i više.
U ranom prolječu, još u žimi, ako nema snega, dubre 'se vočnjad i vinogradi. Najbolje dubrivo za tu svrhu jeste gore pomenuti Nitrofos-kal.Z, koji sadrži u 100 kg., 8 kg. čistog ažota, 12 kg. u-kupne fosforne kiseline (6°/» topive u citr. kiselini) 8 kg. kalija i 33 kg. kreča. Za je-dnu vočku trebamo približno 5 kg. Nitrofoskala/Z, a posipamo ga u jarak, kojeg smo iskopali Oko stabla pod kros-njom. Vočka'če da se. popravi, ako svaku godinu đubri-mO i redovito če nam dono-
1ШСС8ННЧДР И ЈУ0ЕЛИР
M, МИТР0ВИЋ
Тепззије 22 (до Шт%)
пма швајцарских часовника за руку и џеп, златног на-кнта, крпстала, сре-бра, пехара и плакета
Ера^н н сгстрамз попуст
Цене врло солкдпе. Стручан рзд
Трзжите цеие за израду кланаца п зпачака
ГЛАВНО СТОВАРИШТЕ Г У M E Н И X ПРОИЗВОДА
ИНЕРИКАН-
ГУМА
ПРЕСЕЛзЕНО У
Susi 11ХОЈЛОВУ ?il. Sp.4/
ПРЕНО ПУТА ОКРУЖ. СУДА Телефон 30-073
ШШПГ;
11и
oj i H||j fe
ш Ш
:isi
i* j * *
Е СТОВИРИШТЕ ШТОСРИ-
ОЈДЦКОГ ПРИБОРН r—
Жели Вам сџгшнџ Uofaf Т*$инџ
104:1
^наашс АиЗло/гиА ,
ПОВД-2иКРНЉД ПЕТРН-33
ПИЈТЕ САМО
јер су она најчисгија, најприроднија и без икаквих вештачких примеса
Плененка бе«а, Златиа капља, Смедеревкз. Ружицз, Ризлннг,
Пламениа црна, Прокупац, Ханбург, Столка вина
и најбоље рака/е
Подрум Главног савеза
Ш1 ИПШ I
[
Телефон 29-208, БЕОГРАД, Франкопанова бр.15
i Hoio сlaver Ц,->ко1а Kr Jutoslaviie arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovića 6) — lireduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr Vlad. Belajčič)
Odgovorni jSSŽSS'iS:-,,	Stamparija	„*	Mi.rovld	.	La.are.ii	_	B.ot,ad.	Kr.U.c«	Na,a,„a -K. brci ,00. TeL ».Ш.