KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 37 (1)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 FEBRUARA 1937
BR. 12844
Honigmann Ing. Dr. Erich J. M. i Bruckmayer Ing. Friedrich, Wien, Austrija.
Suvi zid i postupak za njegovu izradu.
Prijava od 2 jula 1935.	Važi od 1 juna 1936.
Predmet pronalaska sačinjava suvi zid kao i postupak za njegovu izradu. Poznato je, da se kod izrade zidova ispune fuge iz-medu pojedinih kamenih slojeva. Odavno je uobičajeno da se ove ispune fuge izvrše malterom koji se po pravilu izraduje od kreča, ili sličnih vezujučih sredstava zame-šenih vodom. Uticaj čvrstoče maltera na otpornost protiv pritiska zidovi izradenih od prirodnog ili veštačkog kamena sa relativno tankim fugama maltera, je mali. Tome se priključuju još i drugi nedostaci. Mala sposobnost prianjanja maltera na kamen stavlja naprezanju zida na smicanje i pritisak vrlo uzane granice. Zamalterisa-njem ili vlaženjem kamena unosi se mnogo vlage u zid. što iziskuje dugo loženje zgra-da. Takode se ne može graditi zimi (za vreme smrzavanja), čiščenje kamenja posle rušenja pre njihove ponove upotrebe iziskuje velike troškove i smanjuje njihovu prodajnu cenu. Fuge maltera tvore usled bolje sprovodljivosti toplote takozvane toplotne mostove; u mnogim krajevima je nabavljanje potrebne vode vrlo teško tako, da se na takvim mestima mora sasvim odu-stati od gradenja kamenih zgrada. Konač-no je kvalitet maltera zavisan od ispravnog spravljanja i nanošenja.
Pokušalo se več, ispunu fuga izraditi od materijala, koji za nanošenje ne iziskuje upotrebu vode ili u vrlo malim količinama. Izradivalo se ispune od asfalta ili azbesta na taj način, da su se izmedu pojedinih slojeva kamena polagale trake od klo-bučine natopljene asfaltom, ili azbestni slojevi. Oba materijala su pre svega tako skupi, da se mogu upotrebiti samo tamo gde naročiti uslovi to traže na pr. kod
asfalta izolacija od vode. Asfalt ima pored toga još i taj nedostatak, da kod večih temperatura uvek ponovo omekša i, kaa i azbest, zatim smićućim silama ne suprot-stavlja dovoljan otpor, več olakšava iskli-znuče. Ove materije nemaju skoro nikakvu ili vrlo malu otpornost prema naprezanju na smicanje odn. zatezanje tako, da na taj način izradeni zid nema nikakvu veču otpornost na pritisak. Pronalazak je zasnovan na činjenici, da su upravo do sada za-nemarene ili nepostoječe otpornosti na zatezanje i elastičnost materijala za ispunu fuga merodavne za čvrstoču celog zida.
Nov način gradenja sastoji se u torne, da se mesto maltera unosi u suvom stanju odgovarajuči materija! (na pr. ploče od dr-vene vune ili naročite trake koje mogu biti takode armirane) u horizontalne i u datom slučaju u vertikalne fuge. Ovaj materijal za ispunu fuga može imati oblik traka ili ploča. Taj materijal usled svoje čvrstoče i relativno velikog modula elastičnosti daje zidu u pravcu fuga veliku otpornost na pritisak.
Neosporan dokaz o raznim dejstvima pružaju sledeči pokusi, koji su izvedeni u institutu za ispitivanje materijala tehno-loškog zanatskog muzeja u Beču.
Rezultati pokuša na pritisak na telima zida od normalnih cigli sa različitim mate-rijalom za ispunu fuga;
Materijal za ispunu Otpornost na pritisak fuga	(sredina)
Mineralizirana drvena vuna 125 Kg/cm* Malter od gvozdenog portland cementa (1:3 delova zapremine)	120	„ „
Din. 15.—
Pesak	40	„	„
Cigla bez vezujućeg sredstva	45	„	„
Elastičan materijal (krovna lepenka, klobučina)	50	„	„
Predlagalo se takode, da se izbegava-njem maltera izradi veza kamena suvim putem pri čemu je bila potrebna izrada na-ročitog zupčanja izmedu materijala za is-punu fuga i kamena ili druga naročita ob-rada površina kamena kao i materijala za ispunu fuga. Ovo se uopšte nije moglo primenjivati, pošto je takav način gradnje skup i za utiskivanje u zupce potreban me-ki materijal ne može imati potrebne oso-bine otpornosti.
Za izvodenje predležečeg suvog načina gradenja pokazale su se naročito po-desne ploče od drvene vune obradene stvrd-njavajučim materijama, ali takođe trake od tkanina (na pr. jute) ili sa žicama ili ži-canom mrežom armirane ploče od vlakna-stog materijala daju iste rezultate.
Pretpostavlja se, da je materijal ploča u maloj meri povitljiv tako, da se nerav-homernosti kamena izjednače, s druge Strane pak dovoljno čvrst, da u materijalu usled opterečenja na pritisak nastala naprezanja ne prouzrokuju njegovo lomljenje. Preduzeti pokusi pokazali su, da na taj način izradeni zid takode smičučim silama ne Samo suprotstavlja jednak otpor, več u večini slučajeva mnogo veči otpor no zid sa običnim malterom.
Dalja prednost novog načina gradenja je, da se materijal za ispunu fuga može la-ko prilagoditi naročitim uslovima izolacije profiv hladnoče, toplote, zvuka, vlage, potresa i t. d.
U datim slučajevima može biti poželj-no, da se bočne ivice ploča od drvene vune provide sa strčečim zadebljanjima. Ova pružaju to preimučstvo, da se kod polaganja pojedinih slojeva kamenovi stave auto-matski u pravilan položaj. Takva strčeča zadebljanja služe kod svakidašnje izrade zidova kao dobra podloga za spoljašnji sloj maltera; mogu takode služiti za pri-čvrščivanje obložnih pločica, pri čemu se mogu na vrlo jednostavan način izraditi vazdušni slojevi koji izoliraju toplotu i zvuk.
Dalje je moguče spoljašnje ivice u suvi zid uloženih ploča iskoristiti za oblaganje sa pločicama u boji ili sa metalnim okovima (na pr. listovima od aluminiju-ma) tako, da se pored zaštite materijala ploča postiže unutrašnje i spoljašnje arhitektonsko dejstvo neobradenog zida od cigli.
Povečanje otpornosti zida može se pestiči ako se slojevi kamena provide sa vertikalnim i medusobno čvrsto poveza-
nim vezama (zategama). Pomenuta ukru-čenja bila su več predlagana za takve zidove. Ova imaju u vezi sa prethodno opisanim pronalaskom naročita preimučstva, da materijal za ispunu fuga zadrži trajno izvesnu elastičnost, tako, da naprotiv u-potrebi neelastičnog kamena i maltera, kod medusobnog zatezanja ukručenja nastalo stanje pritisaka u zidu odn., zatezanje u vezama, ostaje trajno. Pored toga o ve zatege sprečavaju izvijanje ploča u de-lovima zida koji su napregnuti na savija-nje u pravcu upravnom na površinu zida, čime se povečava otpornosl zida protiv savijanja.
Na priloženom načrtu su pretstavljeni različiti oblici izvodenja predmeta prona-laska. Sl. 1 pokazuje takav zid u izgledu. Izmedu svaka dva sloja cigli (a) leži materijal za ispunu fuga (b) (na pr. mineralizirane ploče od drvene vune). Čeone fuge kamenova kod (c) mogu se, ali ne moraju, ispuniti pločama od drvene vune i t. sl.
Sl. 2 pokazuje presek takvog zida, na jednoj strani sa malterom obloge (d) na sirčečim krajevima materijala za ispunu fuga (b), na drugoj strani pak sa ekserima u materijal za ispunu fuga pričvrščenom pločom (e) koja nosi spoljašnji sloj maltera (d).
Sl. 3 pokazuje presek zida, kod kojeg imaju ploče za ispunu fuga (b) na ivicama zadebljanja (f) koja noše na jednoj strani malter obloge (d) na drugoj strani su pak snabdevena obloženim pločama (g) na taj način, da izmedu istih i zida nastaje izo-hrajuči vazdušni prostor.
Sl. 4 pokazuje presek takvog zida, gde su ploče za ispunu fuga (b) snabdevene sa metalnim okovima (i) ili su fuge ispunjene kitom (k).
Sl. 5 pokazuje izgled takvog zida gde je više slojeva od kamena (a) posle umeta-nja materijala za ispunu fuga (b) medusobno stegnuto pomoću zatega (1). Zatege (1) su ukotvljene u gvozdenim šinama (n) u betonskom vencu (m).
Sl. 6 pokazuje presek zida sa zategama (1) ukotvljenim u gvozdenim šinama (n) u betonu (m).
Sl. 7 pokazuje izgled takvog zida kod kojeg vertikalne kotve (o) obložnih ploča (p) sačinjavaju vertikalne zatege.
Sl. 8 pokazuje presek takvog zida sa kotvama (o) obložnih ploča (p).
Patentni zahtevi:
1.) Zid naznačen time, što je iznjedu slojeva od prirodnog ili veštačkog kamena zida (a) predviden čvrst materijal za ispu-
nu fuga sa rapavim površinama (b) u vidu traka ili ploča.
1.) Zid po zahtevu 1, naznačen time, sto su takode vertikalne fuge izmedu ka-menova (c) ispunjene materijalom za ispu-nu fuga (b).
3.	) Postupak izrade zida po zahtevu 1, naznačen time, što se kod gradnje zida na svaki sloj kamena (a) položi ploča ili traka od čvrstog, naročito protivu iztezanja otpornog, i po površini rapavog ma-terijala (b), na koji se položi iduči sloj kamena.
4.	) Postupak po zahtevu 3, naznačen time, što se kao materijal za ispunu fuga upotrebljava mineralizovana drvena vuna (t. j. drvena vuna koja je slepljena pomoču magnezijumcementa, portlandcementa, vo-denog stakla i t. sl.).
5.	) Postupak po zahtevu 3, naznačen time, što se kao materijal za ispunu fuga upotrebljavaju ploče od mineralnih, biljnih ili životinjskih vlakana koje su armirane žicom ili žačanom mrežom.
6.	) Postupak po zahtevima 1—5, naznačen time, što su ploče ili trake materi-jala za ispunu fuga šire no kamenovi i na strčečim delovima zadebljane tako, da kamenovi pri gradenju automatski dolaze u pravilan položaj.
7.	) Zid po zahtevu 1 ili 2 odn. 1—6, na-
značen time, što su kroz više slojeva kamena u vertikalnem pravcu predvidene za-tege, koje u zajedničkom dejstvovanju sa materijalom za ispunu fuga daju zidu veću otpornost.
8.	) Zid po zahtevu 1—7, naznačen time, što je spolja i/ili unutra obložen ploča-
ma,	koje same ili u vezi sa pričvrščivanjem (kotvama) pomoču vertikalnih zatega daju zidu veču otpornost.
9.	) Postupak po zahtevu 6 naznačen time, što su ivice ploča ili trake snabdeve-ne okovima od metalnih listova, tkanina i t. sl.
10.	) Postupak po zahtevu 3—5, naznačen time, što je širina ploča ili traka jedna-ka ili manja od dužine kamena i što se izmedu kamenova nastale fuge odn. ivični delovi traka ili ploča prevuku kitom.
11.	) Ploče za ispunu fuga zida od ci-galja ili t. sl. naznačene time, što se sastoje od sa mineralnim materijama kao hidra-uličnim cementom, magnezijumeementom, vodenim staklom i t. sl. postupanih vlaknastih materijala naročito drvene vune te su u datim slučajevima zadebljane na izduže-nim ivicama.
12.	) Ploče za ispunu fuga po zahtevu
ll,	naznačene time, što su njihove izdužne ivice snabdevene prevlakom (laka, tkanina, metalnih listova).
;	'	"	3.	;' • ;
' : •
■

: : s
■
.
■


" ■ ; ■ : ... , ■ .
				
				
				
			i	
				
				
				
				
				
				
				
				
				
				


Ad patbr.128A4
JPŽ0.3	^igr.k
-'//7// ///77r777'7’?*V/













■■: . . .. . ■



' .




■ ..............
>
'
V





t ■ ■ ■■ - , -'





; •
-
■




.












. •
'












.








.
.. - . ■
-




.