KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 53 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 januara 1934
PATENTNI SPIS BR. 10529
Dr. Berliner Ernst, Darmstadt, Nemačka.
Postupak za pripremanje žita za ciljeve ishrane.
Prijava od 4 novembra 1932.	Važi od 1 maja 1933.
Traženo pravo prvenstva od 4 novembra 1931 (Nemačka).
Spravljanje sredstva za ishranu iz žita, kao što je brašno, kriz, tarana, pahuljice' i t. d. uslovljava većinom više ili manje dalekosežno uklanjanje delova ljuske, a pomoću proizvoljnog procesa ljuštenja. Procesu ljuštenja obično prethodi prcpa-risanje ljuske radi poboljšanja efekta ljuštenja.
Ovo preparisanje žita, koje je u mlinarstvu nazvano »pripremanje« ili i »kondi-cioniranje«, vrši se većinom pomoću vode i toplote, a retko dejstvom kemikalija.
Pripremanje pomoću vode i toplote o-mogućuje samo Ijuštenje u uskim granicama. Većinom sledećim Ijuštenjem biva uklonjena »gornja ljuska« ili »košuljica ploda«, a retko ili najviše, na nepotpun način, celulozna, sa biološkog gledišta ishrane potpuno nekorisna semena ljuska, koja osim toga svojom mrkom bojom veoma nepovoljno utiče na boju konačnih produkata.
Među hemiskim metodama pripremanja samo je postupanje zrna jakim mineralnim kiselinama (na pr. koncentrisana sumporna kiselina) vodilo ka izvesnom uspehu. Ali je praktično izvođenje onemogućeno usled visokih troškova postupka i usled teškog rukovanja jakim kiselinama.
Poznato je, da i lužinsko postupanje dovodi celulozu do bubrenja i pri žešćem dejstvu, naročito u kombinaciji sa uglje-ničnim sulfidom šta više je rastvara. Znatnije poboljšanje efekta ljuštenja ne biva postignuto ovim načinima, pošto pri slabijem dejstvu rastvora, plodovne i seme-
ne ljuske bivaju samo nepotpuno razjedinjene, a pri intenzivnom postupanju kemikalije prodiru u brašneno telo i menja-ju ga nepovoljno kako sa pecivno tehničkog, tako i sa hemiskog gledišta u odnosu na sredstvo za ishranu.
Preduslov za besprekorno hemisko pripremanje jeste što je moguće potpunije uklanjanje plodovne i semene ljuske bez i najmanjeg štetnog uticaja na brašneno jezgro. Ovo biva postignuto na sledeči način:
Da bi se postiglo brže prodiranje lužine u delove ljuske, lužina biva emulgisa-na sa sredstvom za ekstrahovanje masti. Poslednje sredstvo rastvaranjem masnih i voštanih materija, koje impregnišu Ijuski-ne delove, otvara put lužini, i potrebno bubrenje celuloze dovodi tako brzo do izražaja, da lužina prodire samo đo aleu-ron-ćelija, čije debele čelične membrane mercerizuje i tako sama sebi zatvara dalji put u unutrašnjost zrna.
Dejstvo sredstva za ekstrahovanje masti može takođe biti zamenjeno odgovarajućim zagrevanjem lužine. U ovom slučaju nastupa saponifikacija impregnišućih materija.
Po ovom pronalasku se, kao što je po-menuto, ne vrši nikakav pristup upotreb-Ijenih kemikalija u brašneno jezgro žitnih zrna, već kemikalije oslabljuju oksidativ-nu encim tirozinaze, koji se nalazi u spoljnim defovima zrna. Ova činjenica donosi sobom dalje korisno dejstvo ovog pronalaska, jer encimi imaju osobinu, da
Din. 10.
iz brašnenog jezgra izvedeno brašno, za vreme spravljanja testa i previranja boja-dišu žućkasto do mrke boje, dok se iz brašna, koje je izvedeno iz žitnih zrna oljuštenih po ovom pronalasku, dobijaju beli odnosno manje obojeni produkti, nego li iz brašna, koja sadrže tirozinaze u neoslabljenem obliku.
Novost ovoga postupka je dakle u tome, što po gornjem propisu rada bezvred-nosne plodovne i semene ljuske koje kasnije treba Ijuštenjem da se uklone, bivaju što je moguće brže tako jako napadnute, da biva postignut željeni efekat Iju-štenja, a, s druge strane, lužini biva za-prečen put u unutranjost zrna.
Izvođenje ovog postupka je pokazano u niže izloženom primeru izvođenja, u odnosu na priloženi nacrt.
Pšenična i ražana zrna bivaju, na poznat način u mlinarskom radu, pomoću aspiratora I, magnetnih izdvajača II i tri-jera III, oslobađana od prašine, gvozdenih delićf' i sličnih nečistoća. Očišćeni plodovi dospevaju tada u sud IV za držanje žita i iz ovoga u napravu V za škropljenje, u kojoj se zrnevlje natapa potrebnom količinom emulzije sredstava za rastvaranje masti i razblaženom alkalnom lužinom ili zagrejanom razblaženom alkalnom lužinom. Umesto kvašenja u predstavljenoj napravi mogu zrnca takođe biti kvašena, pomoću postupka potapanja, emulzijom odnosno zagrejanom razblaženom alkalnom lužinom.
Iz naprave za kvašenje, odnosno potapanje dospevaju zrnca u napravu VI, u kojoj ona u datom slučaju bivaju toliko dugo izlagana povišenoj temperaturi do 60°, dok delovi ljuske ne budu postigli željeno bubrenje, a jednovremeno su ale-uron-ćelije postale nepropustljive za upo-trebljene hemikalije. Zrnca dospevaju tada iz drugog suda VII za prikupljanje u mašinu VIII za Ijuštenje, u kojoj njihove plodovne i semene ljuske bivaju potpuno uklonjene, dok aleuron-sloj ostaje očuvan.
Tako očišćena i od svih bezvrednosnih sastojaka oslobođena zrnca bivaju sad, preko puža za prskanje ili kakvih drugih naprava IX za pranje, dovođena trećem sudu X za zalihu i iz ovoga se upućuju ka napravi XI za usitnjavanje. Mogu se takođe uključiti još i sudovi, koji omogućuju da se, ako bi radi dalje prerade to bilo potrebno, mogu dodavati dalje količine vode.
Patentni zahtev:
Postupak za pripremanje žita za ciljeve ishrane, naznačen time, što, ili vodi, koja je potrebna za pripremanje Ijuštenja, biva dodavana emulzija lužine i sredstva za ekstrahovanje masti, pri niskoj temperaturi, ili rastvor lužine, u takvoj koncen-trisanosti i pri takvoj temperaturi, dej-stvuje na žito, da plodovne i semene ljuske pomoću bubrenja osposobljava da se mogu lako odvojiti.
A d p aien f broj10529
i