51092
~*АНАК Ћ Д0Г0Б0Р
СРПСКИХ ГЛАВАРА У КУЧИМА 1614 ГОД.
РАДИ УОТАНКА НА ТУРКЕ
ПРИЛОГ КРИТИЦИ И8ВОРА ЗА ИСТОРИЈЈ' СРИСКОГ ИАГОДА
од
Лов. ЈолнЛа
Г.ЕОГРАД
штамиано У ДГјКАВИОЛ .штампари.ш краљкшшк сгкнјк 1801.
__
ЦЕНА 2 60 ДИН.
САСТАНАК И ДОГОБОР
СРПСКИХ ГЛАВАРА У КУЧИМА 1614 ГОД.
РАДИ УОТАНКА НА ТУРКЕ
ИРИЛОГ ВРИТИЦИ ИЗВОРА ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКОГ НАРОДА
Јов. }■(. Јомкћа

БЕОГРАД
штамшно т државној штампарији кра.ђевине србије 1001.


51092
ПРЕШТАМПАНО ИЗ ПРОСВЕТНОГ ГЛАСНИКА
У седницн Француске Лкадемије Инскрнпција н Књнжевности (Аса-<1ение (1ез шбспрНопб е4 ћсНез 1сигез) од 9. јула 1840. год. љен члан Перже де Ксинреј (Вегвег <1е Хјугеу) приопштно је једну своју расправу нод натнисом МешоЈгс 8иг (еШаМге ЛЧпзиггссНоп огдапЈзее Лаиб 1с Мацпе <1е 1(312 а 1619 аи пош <1и Вис <1с Хсуегб, која је штамиана у Мешои-еб <1е ГАсаЛепис <1еб шбспрИоиб с( 1)е11еб 1е1(геб, 1оше XIV, 1. рагИе,р.304.—385., п у ВШНоМшђие <1с ГКсо1с <1ев Сћаг1еб, 1оше II, р. 532.—553.
Као што се види из самог натпнса, распрани је прсдмет један од многнх бсзусисшннх покушаја из прве чствртине XVII столећа, да се Хришћанн на Балканском Иолуострву дигну на оружје нротив Ту-рака, и устанак се у Грчкој имао извести за рачун Карла II од Гон-цаге и Клева, војводс нсвсрског.
Овај властелин Француски водио је норекло од византијскога имнера-тора Андроннва Старнјсга, воји се био оженио Јоландом (Прспом) моифс-ратском.1) С овом женом својом Андроннк је, норед другс деце, имао Теодора ПорФирогенита, коме мајка 1306. год. даде маркнзат монФератски, што га она доби од свога брата Јована Нравнчнога. Од тог Теодора Па-леолога, маркига монФератскога, у мушком н непосрсдном наследству, а у шестом волену, водила је поревло Мм|»гарнта1) 11а.геологова монфс-ратска, кћи БонпФација IV Иалеолога, која се 1532. год. удаде за Фредерика Гонцагу, војводу од Мантове и би баба Карлу II Гонцаги, војводи неверскоме. А како Маргарита беше једини потомак од породице Иалеолога монФератских, то она сва своја нородична права нренесе па свога мужа и на нородицу Гонцага, нрема чему је њсн унук, номенути Карло II Гонцага, војвода неверски, сматран предстанником тога дома. А на оспову тог истог права наслеђа војвода неверскп, сматрајући себе потомком цариградских Налеолога, у горе обележено доба стао је исти-цати своје прстенсцје па наслеђе цариградског престола и Грчке, у којој је мислио подићи народ на устанак нротив Турака, те помоћу његовом да сруши турску царсвину па да заснује ново хришћаиско краЈвевство.
') Мати Симоииде. женс краљи Мидутика.
2) Кћи Марпјо. а унука олепога леспота Стевана Ђтрђевића (Бранковића).
1*
4
0 раду Карда Гонцаге на том устанку од 1(512.-1619. год. писао је Кснвреј у горе поненутој расправи а на основу новнх. дотад необјав-љених података, међу којниа је, као један од најинтереснијих, наведен извешгај о састинку у Кучима 8. сеатембра 1614. год., на који се беху сгекЈИ главари сриског народа и:з разиих крајева да веКају иа којн ће се начин дићн на Турке. Међу осталим иодацима што их је нисац тамо навео овај је заузео најугледннје место, јер му јс садржииа врло шгге-ресна: у и.ему је нзнесен нројекат устанка с упуствина како треба ра-днти на том нослу.*) С тога га је Ксивреј саопштио цео у Француском нреводу, али је интерес за љ био толики, да су га и у орнгнналном италнјанском тексту саопштавали: Гппнои (Нисћои) у гвојим ХоиуеНсб гесћегсћеа биг 1а ргшпраМе с1с Могес, потом Александар Г>ланше у сво-јој књизн 1„а Огесе (1ер1нб 1а рпбе (1е С'опб(аи(1иор1е јибђи' а поб јоигб (Нтге I, сћр. III), Франсоа Ленорман међу нрилозима свога дела Тигсб е1 Мон^ибдгшб (стр. 331.-384.), и многи други. У онштс сви нпсци, који су сс бапплн проучавањсм развоја Нсточног Нптања, у иогледу Турске, не могоше а да се не обазру на овај интересни докумснат.4) Али сви ови ппсци као и други, који су се, иншући о иокушајима устанака Хришћана на Балканском Нолуострву протнв Турака ночетком XVII сто-лсћа, оснртали иа н>, сматралн су га аутснтичним и потауно иоузданим податком за догађај, на који се односи, н пико не сумњаше како је ово једна од многобројннх мистнФпкацнја с нарочитом тендснцијом нз прве половине XVII столећа, дакле из доба, којс обилујс сличном грађом, како делима у целиии онда штамнанима тако и грађом што се чува по архи-вима, и за коју сс, као такву, мисли да је поуздана, а у ствари није.
Да је овај докуменат непоуздан и да му је садржина с нарочитнм смером дотерпвана, увсрио сам се поредећн га с многим другим пода-цнма вему савременим но ностанку, који још нису обелодаљени, али ће у даљсм излагању местимнчно бити обележени и наведени. Међутим ка-рактер овог документа јестс такав, да није довољно само навести други, којим би се тврдило противно овоме, всћ је потрсбио нарочито истаћи зашто да се другим нодацима верује а њему не, потребно је објаснити само време и прилике што су их створили, а нарочито личност, која је њим тежила да нешто постигне. Али како су прнлике, у којима је до-куменат постао, ннтереснс и због многих других њему сличних докуме-ната, којнма се верује а ме трсба им веровати, а читалац то на другом месту не може наћи правнлно схваћено, да бих га тамо упутио, при
') Биће наведен далс у српском прсводу.
*) Од српских писаца, иа и то ненотиун текст у срп. преводу. донео је гано архииаи. Руварац у свом делу 0 аеХским патријарсима (стр. 56.-58.) и на к се обазјЗо у МопШегЈгта -ма расправљајући о иолитичком положаЈу Црне Горе и односу њомом према Турдима у XVI и XVII столећу (II изд., стр. 60.). На руском навео га је цео П. Ровински у I кн>. Черногорјд, на стр. 737.—740.
5
рапфављању овог пнтања морам их изнсти исшто опшириије нсго би ниачс трсбгихо. С тога ћу сс у првом реду мало задржати на једном врло карактериом нојаву и:< доба, кад јс ностао номснути навештај о састанку главара срнскнх у Кучима 1014. годинс.
У нсторији Нсточнога Питања прва половина XVII стодсћа бројп највишс авантуриста, н|)ојската о освајању турскс царсвинс и бесплод-них нокушаја усганка Хришћаиа на Балк. Полуострву нротпв Турака. Међу тим авантурнстима и радницима на том нослу .бпло нх јс троја-ких: јсдми су искрено радилн за ослобођсњс свог народа од турске »ласти, али су нсдоволшо нознанхш нрнлнкс и сувишс су веровали у моћ других, који су жудсли за титулама, славом и јуначким делима, мислили су о новим крсташкпм ратовима, на ако су нмалп. давалн су новца на нредузсћа, и то су давалн трсАими, који су обмањнвали и нрвс и другс, (мужсћи као посрсдници измсђу њнх. Из овс друге групе, што су се заннмалн мншл>у о освајању турскс царсвнне иа су тражнли по-срсдннка за носрсдован,е код Хришћана на Балк. Нолуострву, јесте војвода нсвсрски, Барло II Гонцаг, док је творац докумснта нз послсдње.
Кад се војвода нсвсрски ночео заиимати том мигл.ву, не зна се тачно. Ксиврсј мисли да ннјс било пре 1612. год., алн бих рекао да јесте и то да му је ночетак у врсмсну, кад се војвода бавно у ћссарској војсци, а то је нрвих година XVII столсћа, када су нзасланства српских главара пз нских крајсва ншла у Грац и у Беч, и молила надвојводу и ћесара да их ослободе турске власти. Тако судим, јер ми јс ири руци једно саслу-шањс млстачког иоданика Мартина Бснсдета с Корчуле од 17. марта 11)03. год., у комс овај саонштн млстачким властнма како гајенскакав Француз Јулије дс Кортис, родом из Марсеља, на путу од Млетака у Дубровннк молио да с њнм нође у Беч војводи неверском. Кортис му испрва инје хтсо казатн управо зашто га зове у Беч, али кад је Бе-недста заклсо пред Богородичином иконом, да ником нсће одати нове-рсну му тајну, саопштио му је како војвода, да би Турцнма одвратио пажњу од Угарскс, смишља, у договору с ћесарсм, да с неколико хиљада .Ђудн упадне у Нерству, зашто му је био потребан прпстанак тамошњег становништва да номогне његову акцију.5) Послс тога нестало је пове-рсника војводс нсверскога, а млетачке власти обратишс нажњу да омсту овај покушај, као што су чшшле и с другима из тога доба, јср млетачка Снњорија сматрашс да је ово од исто тако великс штете по њсне инте-ресе колнко по Турску. Међутим на неколпко година касније, кад се војвода савојски, нана. кнез тоскански, војвода мантовански и крал> шпан-скн занимаху нипгљу о покрету Хришћана на Ба.1К. Полуострву, и кад
5) ШиФронан прплог деисшп Г>ерпардкна Веиијера. капстана млетачког бродопла на Јадранском Мору од 19. марта 1603. год. (Мдетачкп Држ. Архпв. 8епа*о зесге(;а, 2)м-раеп А(1 СарИапо Ш Оо1/"о).
6
су због тога били у преговорпна с пећких иатрнјархом Јованом, оно-тошким војводои Грданом н с главарииа из Херцеговине, Црие Горе и Брда, у хо доба јавља се и војвода иеверски с иројектом о освпјању Мореје, ступа у везу с владиком и с главарнма ианнотскии, који ћс по-буиити својс нлеме, а ово да утичс иа стаиовннштво у свој Грчкој, како бн се нотом устанак нрснсо и на остале Хришћанс.
Јсдаи од првих трагова овог рада војводе иеверскога јесте писмо Нсофита, владнкс и:< Маине од 8. октобра 1(512. год., у коме овај иисашс како је :>а војводг н његову же.ћу до:шао од иског Јована н 11:1 нисама иеког другог Калопотоса. Да.вс всли како је мислпо да изиђс нреда и>, али видсћи да то нс можс бнтн, нослао му јс свог сииовца. којн ћс га у скснсднцнјн нратитн, а писмо ћс му донстн брат његов, владнчнн, с кнм идс и Калопотос, којн :ша да чита н да нншс нталнјанскн, као јсзик иајподеснијн за нрениску нлмођу обе стране.*) У једном нак каснијем писму владнка мољашс војводу да не почаси нн часа, всћ да нохита па нск, у име божјо, дође к народу. којн га жо.вно ишчекује. Тада владика затражи да се иароду пошл>с муннције н новаца. не бн лн се увсрио да се збпља ради на њсгову ослобођоњу.') Ирсговори су наотав.х.сни следеће годпне н трајалн су н дал»е; за то време владнка је нослао своје људе војводи у Француску, а овај својс пзасланнко у Морсју, ста-внвшн им у задатак да тамо ускоре припрсме за покрот.')
Ну војвода је гледао да за своју намеру придобије и ког моћннјег, с тога се беше обратпо шианском кра.ву Филину III, коме су се у то доба обраћали и други носредници за покрет Хришћана на Иалк. Полу-острву. Новодом тога војвода иоднесс крал.у један меморијал, у коме му пзложн како су му се вратили нзасланпцн с двојицом главара из оиога краја н да су се наш.ш с угледним људина из Маћедоније, Србије, Ар-баинјс, Далмацпјс и Хрватске, код којпх су нашлп готово расноложење да се ослободе ронства турскога, да за то имају вол>е. храбрости и међу-собног споразума, да су нмућии, да нмају доста оружја и да на ту сврху имају готових седамдесет хиљада бораца. који су се решилп на смрт или да се ослободе од Турака. Даље вели војвода да су му ти угледпи људи и главари обећали да ће пматн збор владика, на коме Ае се, аод изго-вором да веКају о стварима које се тичу цркве, иматп утврдити споразум, на основу кога ће њему, војводи, нослати нарочите посланпке с овлаш-ћењем да с њим проговарају и да му даду јемства. А све то имало је, по обећању ових, да буде у скоро.*) II војвода невереки с поуздањем
•) Вегдп (1е ХЈсгеу, ор. ск.
7) ЈПпИет.
*) Гг. 1.1'1101-шап. 1'игса е1 МопШеугшо, стр. 98.
•) »СеИе ћеигеизе гепсоШго с1с то1ои(с5 Јиз! саиас чи' т рготггеШ пе ]'<иге те атмШе ДЧееедиее, во«в 1е ргИех1е д'ап'*ег а се дм» МоИ Аи Меп Ае 1еиг» едШеа, си Ја^иеПе 1оч1ев (ои т еккангоич1 Ае гсчоиег р1т /сгтетен1 дие јатаје ипе 1оппе еГ
7
очекивао је да се то шшрши, а иије прозирао у суштину рада ових но-средника, којн су исто тако радили за свачнји рачун као и за његов, н из чијег је круга нодносилац удешеног извсштаја о састаику, чија се одлука подударала у многом с оним обећањсм доведсних главара.
'Гај докуменат V срнском нреводу гласи:,0)
.Године 1014., 8. сентембра би еастанак у Кучима, у Горњој Арба-ннји, на коме су билн: натрнјарах срнски и главари из свих нокрајина, то јест иа Горњс Арбаније, Босне, Маћедонијс, Нугарске, Србије, Хсрце-говине и нз дела Далмације нод турском влашћу, а због намети што га паше хтсдоше ударити на свештенетво; и том нрн.шком всћало се да се госноднн капстан Јован Ренсзи пош.Ђе у Игалију нани, да га извссти шта се на састанку одлучило ради ослобођења од тнраније турске.
„Ирво (главари) же.1с да виде да се што је могуће внше оружја унесс у црногорска брда и планине кимериотске, које су близу мора, а то ће битн лако пошто Турцн тамо никад нс допирт нити су ова икад плаћала султану данак, будућн су всчито била слободна.
„ Потом ће ова брда додати оружјс Дукађинцима, који су близу Кимериота, а одатле их раздати другпм Брђанима завсреним, као што су: Нипери, Клементе, Кучи, Бршсвцп и Бјелопавлићи, којн су слободни од нре трндесет година и не плаћају данак султану. Ту ће се моћи до-бнти до тридесет хиљада добрих војника.
„Уз то још одлучено је довести дванасст хиљада војника из по-крајнна завсреничких изван Б]>да, као што су Србија, Херцсгонина, Ма-ћедонија, Арбанија и Босна, које се готово све сучељавају с реченим Б]>дима, тако да ће војска нзнстн чстрдесет и две хиљаде све но избор момака, од којих ће бити дванаест хиљада коњаннка и тридесет хиљада пешака.
„При томе раднће сс овнм редом: Кимериотн имају да изиђу са 8000 људи, којн ће се одмах упутити на Авлону, да изненада заузму град и варош, што ће битн лако, јер Хришћанп врше стражу у граду, и њиховпх неколико главара у договору су с реченпм Кимериотима.
,Од Дукађинаца и других један део има да се крене на Кроју и да је заузме, а то ће се нзвршитп без пкакве смстње, јер је обрушсн један део зида крај градскнх врата, а Турци га нпсу никако онрављали.
„ Други део упутиће се Скадру, јер се има дослуха с онима у граду; од овога други део ноћн ћс према Новом (у Боки); али пре. тога Црно-
пШигеПе ШеШдепсе, зиг 1а^ие11е Пз еиуојсгојеш (1сри(са ехргез усгз 1<нН( (1ис, ал"сс рШп роигоЈг (1с (га1иег а\*ес 1иу о( с1с <1оппег (ои(ез аззигапсез песезваћ^сз с1с 1еиг рмг4 се јмЧЈј а1енА Дапв циек/ие Гетрв* (Ег. 1.епогтап, Тнгс* е( МипИпедгш*, 98. и 90.).
м) Ма да је онај извсштај саоиштпо архим. Пларпои Руларац у соом дслу О исЛсккм натријарсима (стр. 56.-58.), ја га ииак доноспм олде, а пз аростог рпл.мга што тамо пма испуштеилх и иогрешно саоиштенпх места.
8
горци једие ноћи имају нзненада заузети тврђаву, јер се има споразума с Хришћанима, који га ноћу чувају.
„И чим се извргаи пспад из ових планина, нмају се побунити ре-чене заверене покрајине па да побнју све Турке што се буду тамо нашлн; а то ће им бити лако, јер према десеторици Турака стојс по две сто-тине Хришћана. Нотом ће се један део ових нлемена упутнги ка Скоиљу, и ту сс имају састати са горе речене четрдесет и две хиљаде .вуди, што ће све изнети на сто и двадесст хиљада, све одабраннх војннка; а то ће по нрорачуну бити за маљс од два месеца.
„Одатле ће се унутитп к Дринонољу уз нриномоћ речених заверених иокрајпна, и нре него се стигнс у Дринонол>, бнће на сто и шесет хи-л.ада бораца, па и више, ако устреба. И овај ноход нзнршићс се без икакве сметње од стране ненријатеља, јер устанак има иочети у месецу октобру, кад су Турци разоружапи. Па пошто Турци тада у Јеиропи не-мају војске, која би се сукобнла с нашом, треба им је довести из Азије, а она нам ие може нрићи пре шест месеца. А како је уз то још обичај у Турака да војску крећу у рат тек послс жетвс, ми ћемо нмати осам месеца на расположењу, да се снабдемо свим иотрсбама.
„А кад устану све ове нокрајнне, Турци ћс бити врло слаби, порсд чега ће нам доћн у помоћ п околни католички владаоци, чије се земље граниче с Бугарском, а то су кнезови Влашке и Молдавскс, јер су с њима нођени иреговори преко влашког архијепискона. којн јс крвии срод-ник патријарха српског; а тога ћс бити драге во.ђс, јер ће они остати вечито кнезови, они и њиховн нотомцп.
„За ових осам мессца надамо сс, у име божјс, да будсмо у Цари-граду, погато је нредузеће лако, јер на путу нема ннкакнс тврђаве да би се губнло време око њеног освајања нити да нам снречи пут; њнх има само на међи ирема Угарској и Хрватској, и оставнћемо их позадп; у том слтчају ћесар неће почаспти да заузмс Угарску а надвојвода Хрватску.
„Сем тога на реченом састанку предложсно је да у случају овог устанка треба исковати новац од мале вредности нешто посребрен и об-Јавитп да га сви народн нмају примати од војника при нлаћању за храну, на ко га буде имао, свака три месеца има да га допоси мпнистрнма тих покрајпна, за што ће им се дати толика сума добра новца; а то би се урадило, да би рсчени војници били плаћани сваког месеца, а не да падају на терет народима.
„И још сс одлучило да се сав плен задобивен од Турака и ЈеврсЈа при пљачкању градова, као што је злато, накит и сребро, има нрс-дати државној благајници а за издржавањс војскс; а од тога ће бпти толнко блага. да ће се неколико година моћп водити рат без нкакне
9
друге похоћи. Кад се нак буде заузео Цариград, укинуће сс н речени нонац, на ћс се гнаки задонољитн и даће му се толико у доброј монети*.")
Ово је тај досад јсдини ноанати нодатак о састанку главара у Ку-чима 8. септембра 1(Ј14. год. Али на њсму, како је нађсп, нема забелс-жвио ии ко, ни кад, ни где га јс ннсао, нити нак коме је унућсн, а то су свс недостаци, који отсжавају да му се што лакшс одрсди каравтер. Па нн из текста нс можс се то докучнтн, те за нојводу невсрског и ње-гову акцију везује сс на основу тога што је нађен међу осталим хартн-јана, које се тичу његова предузећа. Све хартијс о војводину раду на иокрету, на оснону којих јс Ксивреј писао номснуту расправу, па им је иослс објавлеи и ориђиналан тскст, сачуване су у Париској Иародној Библпотеци у рукопнсним зборницима Бетпновим (Пе.Пшпс), нод бр. 9525, 1)526, 9546 и 9547, тако да су нодаци о раду нрвнх година сви нод бр. 9525. Тамо је и меморијал војводнн шнанском краљу Филнну III, а и нз-вештај о састанку главара у Кучима и о одлуци збора,") који према ономе што јс из нрвога саопштсно горс, и нрема првом одељку другога, нмају везе. јсдаи с другим. Али нри снем том докумснат јс нрло нсодређсна карактсра, п по начииу рсдигован>а н>«гова, што у себи нсма ни једног од горе номенутих карактсрнпх знакова, може сс нзвссно закључитн само то да ннјс био неносредно унућсн лпчностп, чија сс помоћ тражила за извођсње, одлуке па састанку, всћ је био приложен неком другом писму. Толико сс ниди из самог докумснта, али то нс иск.вучује њсгову всзу с војводом невсрскнм, јер се зна, и биће даљс изложено. да је овај имао веза с посрсдницпма из крајева, који се номпњу у извештају; шта више иекн од ових бавили су се код њега у Француској.
Ну највећа тешкоћа што сс нстичс у расправљању овога нитања, и која врло много отежава рад, јесте: што се пз документа не видп ко јс унрано тај што га је поднео или послао војводн нсвсрском. По садр-жини докумснта, а кад сс знају прилике овога доба, впдп се само толико да је он творевина некога од ранпје номенутпх авантуриста, јер су у њсму, као п у другнм штампанпм списнма и мсморијалнма нз оног доба, а с истом тенденцијом, навлаш нзнесене прилике на Балк. Полуострву у много ногоднијој светлости, а с намсром да би сс што лакше придобила лпч-ност, којој се обраћао творац извсштаја. Зато тамо нису ни пзлагане тешкоће, којс ћс инати да савлађује оснивач хришћаиског краљевств; ва развалннама турсчсе царевпне, јер и да их јс овај хтео нровераватн. његови новереници опет морали бн т|>ажити обавештоња од другова опога што јс подносио нројскат. Али зато онст није довољно казати само да је ово посао једнога од авантуриста, јер кад је докуменат творевина јодне лич-пости, која се хтсла послужити њим у извесној прилици, да би постигла
") Птн.шјански текст у 1'г. Ј^епогшап, Тпгсв е/ МиаШбдпла, стр. 381.—2з34.
") 1(1ет, стр. 94. и 95.
10
тренутни смер, упознаваље њено н њеноги рада јесте врло нотребно, да нам. уз друге њему савремсне нодаткс, објасни узрок', са нога је тамо изнссени догађај нсвсрно нредстављен. Иу кад се нема другог аутен-тичног докуменга, савременога овомс, којим бн се утврдило ко му је творад и зашто га је овако редигонао, треба поћи једино онранданим нутем, атоје: да се расмотрн рад свих авантуриста, који су у оно доба радили на нокрсту Хршпћана нротив Турака. а нарочито оних што су нмали всза с војводом нсвсрским. На тај начин ностнћи ће се, да се неће моћи својеволшо везивати извсштај за ма коју личност, већ за ону, чнји рад ноказује да такав ноступак има места. Послс тога доћи ће низ других Факата, који ће нотврднти ногтавку о творцу н>сгову и објасннти праву сунггину догађаја.
Кад се нак полази од тс нотнуно оправдане нрстноставке, да творца докумснта треба тражнти међ анантурнстнма. којн су носродовалн из-међу ^ападњака и Хрншћана на Балк. Нолуострну, прнродно бн било задржати сс одмах иа оним војводнним носредницима код грчких нладика н Маннота, који су га иозивали 1612. год. и с којима је војвода и дал>е одржавао всзе. Горе сам само напомснуо да је тих веза бпло, а да је зииста тахо, види се из да.внх података.
16. марта 1413. год. млетачкп Сенат снојом одлуком извссти свог дниломатског заступиика у Нанул.у код вице-краља, како јс баило на Јјрфу околишннм путсм дознао да сс у Напуљу неколпко мессца бавно Атанаспје, архијспископ охридски, који је за све то врсме био на трошку вице-краља, да сс договарао с поверсницима онога о покрету Ки-мерпота у Арбаннјн, н како је внце-краљ бно нослао евоје поверљиве људе у Охрид да сс извеетс о пстинитости архијсиисконова казивања. зато му Сенат сгављаше у дужност да сс о свсму обавесги и да пошље из-вештај.13) Те веетн добпвсне с Кр-м, нотврђсие еу и с другс стране тако да нпјс могло бити сумње о нродуженом раду грчких нрвака, који су тражили помоћп на више страна,1*) а нису прекпдалн ни започетс одноее с војводом неверским. Ово се нарочито лено види из доставе Арбанаеа ка-петана .Гована Рснезија млетачком дипломатском агенту у Мнлану, Андрпји Суријану, од 20 јула 1613. год., гдс ее вели како се војвода неверски из Фралцуске кренуо у Рим, да преговара с папом о прсдлогу владике лаћеде-монскога11) који је пре неколико мсееца бпо отишао у Француску.1") 11з тог Ренезијева саонштења дознаје се још и го, да је војвода неверскн
м) Рукоипс у М.1бт. Држ. Архиву (8епаго, ШЛегшНот, Вед. 103, Го1. 10. и 11.)
и) 0 патријархову доласку у Итадију и иреговорима има помепа иа нпше места у депешама воторског провпдура п у одлукаиа Сената и Ве1.а ДссетоЈшце.
и) 0 владици лаћедемоиском и о љеговом Дав.вењу у Иапуљу има н у депеши мле-тачвог релидента Агостина Долчи из тога мсста од 2. априла 1618. год. (V Млетачком Држ. Архиву, 8епа1о *есге1а, Шлрат ХароИ, (Пга аипо 1613.).
") Соттин>са1е пс1 Сопз. <7« ЈЛеа, Шга 0.
11
с 11.1.1диком у Грчкг бно ное.мо двојицу својих новср.ћнвих (1>ранцг:|ј1, да нлвидс Морсју, н да нонишу н.1емсна, која би, прсма владичину увсраваљу, нристала уз владу Француску (јср јс војвода овај носао радно договорно с кра.шцом) и чији јс број изиосио на осамдесст хнл>ада бораца. На свом нуту нак у Пталију војвода јс хтео не само да прегонара с иапои о иотрсбној номоћи у нредузећу и на коју би могао рачунати, нећ и да се договорн с кнезовима од Маитове н Фнрснцс.11)
Алн и кад се зна да јс војвода невсрски и дал>с радно на нокрету Хрншћана у Грчкој, н то да нпје радно сам већ договорно с другима а нарочито с наиом. о коме сс у нрвом одс.бкг извснггаја о збору у Кучнма вели да је к њсму унућсн капеган Ренези;1*) и кад се нндн да се саон-нггсње Гснезијсво млстачком динломатском агсигу у Мнлану нодудара с меморнјалом војводиним шнанском крил>у — дакле, кад свс то ностојн, мо;ке ли сс нрнмити досадашњс мншлење: даје састанак у Кучима рссултат рада војводиннх повсреннка Грка и да се на њ односе онс нстакнуте речп у војводину мсморијалу шпанском краљу? Прнвидио н на нрви ноглсд изгледа да јесте, али у стиари није, јср, судећи но самом докумснту, да му је творац једно од оннх лица што су радила да акција војводе не-нсрскога почне прво с угганком Маннота и да се ноглавпто ослопп иа Грке у Морсјн, камо су били упућсни новерсници њсговн, то би у овом нзвештају нарочито било наглашено, на то бц војводн била обра-ћеиа нарочнта нажња. Тога пак тамо нема. Шта више у овом извештају нема нн помсна о зем.вишту рада војводниих поверсиика, и гсжнште акције, по пројскту, преносн се у севериијс крајевс тако да су у ирвом рсду нлсмена у Сев. Арбаннји, у Прднма и у Црпој Гори, која ће нрн-стуннти извођсњу пројекта о устанку Хришћана у Турској, тс нрсма томс и састанак главара бива на средокраћп племена, која ће иматн да ночну рад. Сем тога по том пројскту, и у даљем раду, иредузеће сс нмало поглавито ослоннти на Србс, н творац њсгов рачунао је ца извесну по-моћ Срба и нз других крајсна. као из Србнјс, Хсрцсгоннне, Босие, Ма-ћсдоније и А])банпјс, а акција с јадранског Прнморја имала се унугити преко јужнпх земал>а српскпх, прсма чему бп се и устаннчке војске нз занадних и исгочннх крајева Балк. Полуострва састалс у Скопљу, одакле би сс иотом унутиле преко Дринопоља к Дариграду. Дакле, основ плана што се нуди војводн јесте потпуио друкчији од оиога, на коме је он до тада радио и продужпо радпти, н радн кога је слао своје повсрљнве л>уде у Грчку, а то значи да творци иројекта и извсштаја о збору у Кучима не трсба траокити међу лицима, која су код војводе нсворскога радила у име
") 1Шет.
") »е соп га1о 0сса$10пе (јер је реч о састанку у Нучнма) 81 тгаМб Л птап-(1агс< 11 818ПОГ сарКапо бјоуаши Кепеаз ш НаНа Ла 8иа 8анШа рсг (1агН сће ауе-уано (ЛсНћега(о) 1п (1е14а а5$аш1)1са... (Тмг* е( МопИпедг%№, стр. 331.).
12
влиднка и главара грчких, веА међу онима другима што су ни Зиииду радила у име иредставника сраскога народа.
До 1614. год. био је добар број овпх посредника, који су код за-надиих дворова радили у имс срнског иарода, и ма да има додирних тачака а негде и искс узајамности у њихову раду, инак им је рад тако подвојен, да им се, у главном, могу разликовати три груне. Као главнн пред-ставнпци ирнг грут- у носледње време беху: Пикола Драшковић,1*) *ра Андрија Пољичанин.10) Атанасије Гргичевић,") внтез Бртучевићм) и абат Чед(1лини, снновац рапијег корчуланског бискупа Петра Чсдолшш,") а тамо се могу уврститн и врло активни посрсднпци Домнник Аидрија-шевнћ24) и Александар Комуловић,") који ииаче рапијнм својим радом имају много јачс везе с представницима треће груне. Мало нс сви нз
") Н» оног документа што је оојанлеи у Макуинчч.евнм Мопитеп(а 1из(ог1са 81аУогиш МопсНопаИит ујгтогишцис 1)0])и1игиш, уо1. II, стр. 30!».- 810. по иочетку нзгледа да јс Драшковић имао иеае и ■>но ме1) онима и:» треће груис, ну то иије тако, јер увод. у коме се говорп о кадуђеру Дамњану, послаиику иатријарха иећкога Јо-вана, као и о самом патријарху, дошао јс гамо да би опај што лспшс везао свој прсд-дог за патријархову акцпју. јер иредлог о уиаду у .1ику. па да се отуд отпочне осва-јан.с турскс даревппс, јесте обичпа сврха радника првс групс, која сс ослањала па акцпју Ускока Сеи.скпх у том крају.
ш) II ивај при крају свог рада иокушава да се мри'мнжи трећој групи, алн пије с њом радпи.
21) 0 овом раду Гргнчсвићсву није сс нпшта знало а каснпјп рад познат му је нај-внпгс по рслацији о његову путу по Посни 1626. год. (ЈМоНчне (1а1а <ЛГ 1трега1оге <1а1 81-цп. АИтчат Оеодпеео Ае1 Нодјо јаИо »п Воипа 1'апт 1626), оЗјавллној у 8(ап-паша, књ. XVIII, стр. 116.-149.
1!) 1!ртучевић 1>адом прппада чисто нрвој групи од 1595. годиие, али је ноку-шавао да на се свратп нажњу и другим предлозима. Такав му је јсдан врло површаи иродлог о општем савсзу хрпшћапском протпв Турака, подиесен великом војводи то-сканскомс (АгсЈнпо Ш 8Шо Љ" РЈгете, АгсМпо МегЧсео, Шга 4275.).
м) Овај је позиат зЗог свог Шпеогво о одЗраии хршвћанској од Турака. поднесеиој паип Клсмснту VIII, ?8. јануара 1593. год. (А1 занс(:1зз1шо ра«1гс с( 8г. поз(го Рара С1отеп(е 0((а\о Роп(Шсс Маззгшо. ога21опс рсг 1а <1Ш'еза соп(га" 1 Тигсо Л Р1с(го С°1'(1оНш, уезпоуо <Н 1.С81П8, ЛШБХХХХШ & XXVIII Сепаго), због којо су га Млечпћп (5или узели на зу<1 и стали гонити. Паиа је посредовао код репуЗлпкс у корист Чедо-липа, али иије могао успети да га одржи иа Корчули, те га је морао отуд премс-ститп на другу бискупцју.
") Једно времс радио је као повереипк војводе Грдана и иатријарха Јована вод тоскаискога војводе. али се после приЗлпжио радиицима нрве групс.
м) Гад Комуловнћев иа покрету Хдшшћаиа нротив Турака ночиње врло рано. Још год 1583 он је поднео папи Гргуру XIII извештај о својој каноиичкој посети ка-толика у Турекој. где говори о Зроју хришћаиских душа и хогућности покрста против Турака. 1593. год. Комуловпћа посла паиа Клсмент VIII да радн иа стварању општег савеза хрпшћанских нладалаца. због чега је ишао ћссару. иолском кралу. козачком хетману и руском цару (Грађе о томе има у §(аппаша књ. XIV и XVI, иа основу чсга је Комуловнћев рад у кратко изложен у мојој књижицп Пре три столепа, стр. 18.-27.).
13
оне грунс беху ноиереннци кееаренн. те шмањлјући се на Сењскс Ускокс нокушанаху да нзааону устанак у око.1ННИ К.шеа. или изнснада да на-надну на тај град, на кад га заузму, да им он послужи за основ даљем раду. а потом да уз приномоћ иапе и занадннх нладалаца ослободе Хрн-шћане испод јарма турског. Другу групу сачињанаху нећнном Арбанаси, а гланни нредстанници у последње до.'а беху: барски арцибискун Ма-рнп 1>нци,ав) синонац окога абат Марин Г>нци. Алсксандар Ннколин из Па-штроинћа. самозпапн »Маћсдонац",11) Нталијанац гроф Туријанн и бн-скуп Скоронео СтеФннееки. Смср опих бешс да задобнју нану н занадне пладаоцс, који ће. ослан>ајући сс на устанак Арбапаса, послати своју ној-ску прсма Г>ару, Скадру и Авлони, па да ова, уз припомоћ осталих Хриш-ћана на Балк. Полуострву, сруши државу турску и оснујс нову хрнш-ћанску. Трг(1ч групи била јс најмногобројнија и њу сачињаваху онн што су раднли као ногрсдници нсћког натријарха Јовапа, оногошког војводе Грдана н другнх главара срнскнх. Ирвих година XVII столећа она је била најмногобројннја, али је број ових такосмањен, да сеудоба 1614. год. поглавито истичу две личности: Арбанас канстан Јован Рснези и авантурнст султан Јахнја (Александар кнсз од Црнс Горе).
Всћи део радннка из првс групс бсху млетачки подаиици. Нски од њих били су умсшанн у клиску аФсру од 1596. год., због чега су, кад их се млстачкс власти нису моглс доконати, кажњенн изгпанством, тс лутајући и радећн снакојакс пословс нађошс да јс најпробитачннјс раднтн на органнзовању иовог напада на Клнс. Како је отимањс Клнса 1596. год. изнршено но наговору с ћесарева двора, јер су то захте-вали интереси њсгове политике,") опи посредници нрибсгоше нод за-штиту ћесареву н надвојводе градачког, али кад сс у околини ћссаревој, послс сређеног мира с Турцима 1606. год.,-в) видело да од овог иосла нс може бити вашке користп, учесницн у клпској аФерп бише унућсни
м) Писац вптересис рслације о иуту ио српској аем.1>н. штампане у 8(агшаша XX, а.1и чија ће ирава врелност бптн опењена тек кад се упоана н.сгов рад као ар-цпЗискупа у 1>ару. што се па н>е не види.
к) Ои је писац оипх с.писа (бспМигс), што их Леоиоад Ранке помиње у делу ЗегИеп иш1 <Ие ТЛгка «п неипгеШен ЈаНгћипс1ег1, (Хејр^јг. 1860, стр. 540. и 541.). Сано Ранке л сувишс прецењује њихову вредпост. То су састави врдо некритични као грађа за историју витања, која сс тано претресају, али су од интереса да се уиозна њпхов творан п његов рад. нарочито онај иосле 1615. год.
«) 1'ад иа отимању Клиса 1596. год. иочели су нстина иосредници иашшп са Сењскин Ускоцпна, алн су коловође радиле и по паговору с ћесарсва двора, који је шплањем хрватског ђснерала Ленковпћа у помоћ Клпсу хтео јавно да утврди своје учешће. За ту се ствар он загзимао и да.ве. као што се то може лепо видети из де-пеша млетачких посланика на ћесареву двору из година 1596. п 1597.
'■") Житва-дорошки мир измећу ћесара и султаиа утврђен уговором од 11. но-всмора 1606. год.
14
на другу страну.и) Онн сс обратншс прво папи,31) а потом шнанском кралу, па кад су се једном свикли да обијају нрагове, они се не аадр-жашс само на том, већ гледаху да за своје планове нрндобију и друге нта-лијанске дворове, пристајући да раде и на другим нредузећима сем иапада на К.1ис. Тнм нак везивањем свог рада и за друга нрсдузсћа они успеше да му даду карактср хришћанског дела, коме је сврха ос.1обођењс Хриш-ћана испод властн турске, а у ствари извршпоци њсгови бнли су и остали су млстачки прогнаници н нротпвници а оруђе ћесарскс нолнтике, која у овој нрнлици прнбегавашс нозивању пане у номоћ, само да би се иослу дао карактер хришћански. Главни ослонац оних, као што је горе напомснуто, бнли су Сењскн Ускоцн. а ови су били познати као нај-жсшће оружје ћссарске полнтике протнв надмоћности млстачкс ренуб-лике на Јадранском Мору, зато су у то доба и били нарочито штићени. Убог тога и смер оних нрних. да сс докопају Клиса, бсшс обилазан нуг скрнвене намере ћесареваца да се наштсти млстачкој ренублици. А та намера била је добро позиата Млечићима. Зато нрсдвнђајућп да је ово нредузећс исто толико наисрспо против њих колико је изглсдало да је иротив Турака, постарали су се да омету извршпоцс. Млетачке власти обратиле су пажњу на кретањс посрсдннка, п над су Сенат и Веће Де-ссторице добили извештај из 1'има, како се тамо снрсма завера о нападу на Клис, и у којој су коловође Драшковић, Апдријашсвић и Нолшчанин. власти су се згодним начнном докопале све тројице и бациле их у зат-вор.") Оне нак друге Млечићн су успели да комнромитују у очима за-иггитника, а неке су придобили да нм буду достављачи свега што се прсдузима и ради, те тако ни остатак, већином незнатнн раднпци, није могао нмати ннкаквог уснеха. На тај пак начин успсло се да рад ове групе потпуно ослаби 1614. год., и заостали радннцн вндећи да се нсће
ж) Па не само да јс с шшма тако учињсно иећ и војкода Грдан, гдаварн на-Ј10ДНИ и иатрнјарах Јовап кад су се 1606. год. обраћали надвојводи и ћссару аа ппмоћ па да устану на Турке. добише пдговор од надвојводе. којим су бидн упућени на наиу и пшанског крал>а (Прспис тог писма од 2о. новембра 1606. год. постоји иридохен уз дспешу которскпг ировидура од 28. августа 1607. год. — 8епа*о аесге1а. Тнраса ЛеГ геИогх е( ргок. Iи Ва1шагГа, 1'. апио 1606;.
_3|) Напа тада беше дошао у сукоб с млстачком реиубднком абог пнтања о власти ]1епублике над свештенством у грашши својих поссда (0 том сукобу иостоји читава дитература нсторијска, ади заинтсрссоваиог читаопа може необичпо заиимати чданак млс-гачког познатог историчара Молментија под натписом 1/а1шс НгапЈоНпЈ. који је об-јав.1,сн у збирцн духовитих али на архивској грађи засиованих чланака под натписом Уессћхе Шопе. Усшша, еШг. ГвгЛ. Оп^аша, 1882., стр. 83.—104.). Како се ћесар беше измирио са султаном и нримио на се горе именоваиу дужиост. ускочкн рад ослаби нрсма Турцима али ојача прсма Млечићима. јер их сада поред ћесарских вдасти под-стнцаху на то и напски агенти.
*'-) Подаци за то иостоје у Млет. Држ. Архиву, у 8еиа1о весге1а, Вираеп Иота, Шха 69. (год. 1613.); беи. зесге(а. 1кШегатм Ћота, Вед. 19.; СопвдНо Јеј X. ВеЊегапот хесгеГе Лх Вота, Ве?. 4.
15
успети с намсраваним послом нрнстају на другу страну, ностају носред-ннпи вице-кр:и1>а нану.1>скога код (,'ењских Ускока, те бадре овс и после ноинатог Ускочког рата, рата иамеђу млетачкс ренублпке и ћссара, при-добијају их у службу оног нриог.")
Н:< свсга овог изложеног о раду нрвс груне носредника код занад-њака о нокрету Хришћана иа Бш. Нолуострну види се да они нсмају никакпс всзе с нрсдузећсм устанка у Црној Горн, Арбанији или јужније доле, тс нрсма томе исма ннкаквог трага ни од њнховс везс с војводом ненерским. да би сс могло зак.ћучиватн да је из овог кола творац извс-штаја о састанку срнскнх главара у Кучима.
Мсђутим радницн из другс груне дслалн су и К)14. год. У јесен те годннс V Напу.ћу бавила су се тројица иајактивиијих, а нонменце: Алсксапдар Николии из Напггровића, гроФ Туријанп и Раб.Банин Марни Бици, бискунов синовац, нс би ли код вицс-кра.ва ућарилн штогод на рачун свога нројекта. >1а то врсмс бискун 1>ици на том истом нослу радно јс у Риму, откуда јс пну тројицу бадЈШО на рад дајући им наде на уснех. Али њихов рад нијс остао нснознат млетачком дннломатском агенту у Нану.Бу, Гасиару Спинелију, који им је пратио сваки корак, као што су то радили и његови прстходиицн с ранијнма, тс је о спсму могао под-робнијс пзвсстити млетачка всћа. Тако овај у дснеши својој од 2. дс-кемб]>а те године нодробно извссти Веће Десеторице о раду горњс чст-норнцс. Он јани како се поуздано обавссгио да су они ноднслн днострукн нредлог: један папи, а други напу.Ђском внцс-крал>у у име шнаискога к]>а.Ба. У н|)едлогу иоднсссиом пани ннсали су како су Нанггронићи го-тови да нримс католичанство и да се нотчнне папнној власги. алн да т]):1жс: да буду ослобођсни сваког данка, да им се годишње даје че-тири хиљадс дуката на нмс пенсије п да им се за. дсссторо њиховс дсце отнори јсдан семииар у Риму. На то тражсње кардинал Боргезе, који је с њима преговарао у име напе, одговори нм нсгативно. Нристајући радо да сс која залутала душа хришћанска нрими у крило свете католичке црквс, овај нм је одговорио како им напа нп у ком случају нс може дати годншњу плату ннти их ослобођавати дажбина, па да нема места
"*) Чбог Уско& 1615. год. пнстао је рат између ћесара н м.штачке репубдпке којп јс поапат под именом Ускочкога рата. Заиршен је уговором закллченим у Паризу
26. сеит. 1617, а питпнсаним у Мадрпду, због чсга се п зове Мадрпдски мир. (Кошап1п 81ипа ОосшпекШа Лг Уепапа, 4. VII, 98. и 111.). Како је рат настао због Сењских Ускока, ови су, по уговору, има.ш бити иселени из Приморја и населени око Г>рин>а и Оточца. Ну сви Ускоци не хтедоше ићи тамо и напустити гусарскп рад, зато многп гтупише у сдухбу војводс осунског (Јиса 4"Об8ипо), тадашњег вице-кра.Ба иаиуљскога. који прибирашс погодне људе за извоћење завере у Млецима, нриирсмаие иротив млстачке реиубликс. Да Ускоци пођу на ту страиу, носродовали су онп Што су рапије радили да с Ускоцима нанадну иа Клис (Воћимм Ш, 114.-160., ^еороШ Капке, Ов&егЉв Уег-ксМобптд дедеп Тепе/Нд мп Јаћге 1618, ВегНп. 1831; 1лтап8ку, 8есге,1* <Г ЕМ <?е Гепмв, стр. 114.-116. п т. д.)	......
1К
ни отнарањг новог колегија за паштровнћку децу, кад већ ностоје то-лики заводи, у којима се ова могу учити. Али да се ови одбију, није био разлог само оскддица у нонцу, на коју је кардинал Норгезе ударао гла-сом, већ н то што се у 1'иму нр.к> добро знало да су Паштровићи но-даници млетачке републике, а ие султанови, те нрема томс да је казн-вање овпх просто измиш.Ђање. само да би се дошло до новаца.34)
Дли много је интереснпји био други прсдлог, ноднесен вице-кра.Ђу напуљскому. Нреговоре о том воднла су она тројпца у Напуљу с вице-кра.ћсм. а бнскун у Гиму с Дон Франческом де Кастро, новсреннком шнанскога крала. Да бн у том успс.ш, носредницн су прибеглн нрско-мериом нзмиш.1>ањг. Тако они су говорилн како Нашт|>о11нћи заузнмају ир.10 велику нокрајнну, чиј обнм износи на стотнну мнл>а а сама обала дуж мора иа нетнасст; да у тој нокрајини има врло много градова, врло јаких и добро насе.1>еннх, због чсга Турци њом никад нису могли овла-дати, уверавали су да гамо има иа хиљаду н двс стотине нластслина, који су у врло јаким родбннским везама са онима у Црној Гори, с Мар-ковићима, Клемснтама, Кучима, Спичом, Николићима, Шестанима, Ни-перима, Бјелопанлићима, 1>ранћима и Махннама; н обсћавали су да ће ујединити сва ова нлемена и од њих створнти војску већу од четрдесет хиљада бораца, па да је крену против Турске. само нрво да се докопају Бара. Сем тога номенути посредницн тврдили су још како су Наштро-вићи старсшинс над побројаним плсменпма, да су нм они раздалн оружје, некн да су се већ нобунили, али и да нм ради потпуног извођења нредузећа треба још оружја, новаца н неколико галија.")
Ну од овог њиховог рада не би ништа, јер онн мсђу собом дођоше у сукоб, стадоше један другог пањкати код вице-крал>а и дође се дотле да једне ноћи Марпн Бици, спновац бискунов, оде млетачком дннломаг-ском агенту Спинелију и нзјави му, како му је Ак-ксандар из Паштро-вића већ постао досадан, а он, Бици, будући свагда ва.ван поданнк мле-тпчке републике и знајући да се у Напуљу ради па предузећу од највеће штете за њу, жсли да то обслоданн. Али како је овај био кажњеп про-
:и) Соттитеаи (Ш СмтдИо ве> X, Шха (5.
и) ,.Ј1 ]>ас8с (11 1'а5(гоУ1с1п (е) сошс ипа ргоушна с11 <-1гсш(е <П ссп(о шЈ§На И1с1гса соп 15 пп(гНа (Н шапиа пс1 СоНо <■( соп шо1(1 Саа(сШ рори1а(1В91Ш1 с( (ог-(1581Ш1 (Н шап11>га сће'1 Тигсо шај ћа ]>о(и(о (ЈошшагН е( (гоуап(1о551 111 ^ие! расве (1а шШе Ло1сеп(о по1)Ш. соше (Нсопо еви, соп вгашНазпш' (1срсп(1си2с и( рагеп(а(Н соп циеШ <Н Моп1епсрго. соп Магсо\1с1п, С1ешен(1. Сисс1п, брјссћја. бивапа, Мсо-Нс1п. бс8(апс. Шс1орау1<л'к1и РереШ (Р1]>еп), ВгалЈссЈпе с Мајш. рготс((опо (Н ишг (и((1 <11108(1 рориН т^Јстс е( 1'мгтаг ип ргоабо е88сгс1(0 (Н р1и (Н ђиагап1а шШе рсг-вопе, аоНеуагН соп(га Тигс1п е( 1шро88С88аг81 рпш1сгашеп(е Је Лп(1Уап. аИегшапЈо ^иовИ сће Н Ра8(гоу1с1н 80110 соше сарј <П (и((1 Н аи(1еШ ророН, а циаН а росо ћаппо 8ишш1111б1га1о <1о11е агш1, е( сће <Н ра а1сип1 (Н сзБ1 81 воппо п1)е11а(1 & Тиг-сћј. ша сће рег ћеп еИсКпаге Пшргеза (Нсоио сће ћЈ&ортагаппо <1е11о аИге агт1, Ла-и «п', е( ђиак-ће шшего <Н ^а1ее...« (У горвсј деиешл Слпиеднјевој од 2. дек. 1(>14. г.).
17
гонством и:< млстачке д]>жаве, но одлуци Пасквалига, главног ировндура у Далмацији. то је ирпо желео да од те казне буде помилован, ну Спинели му ннје могао пспунити ту жсл>у, те му напомену како о том ншпта не може писатн Сињорији, док прстходно штогод не дозна о преговорима, и да овај само тако може заслужнти онроштај од даљс казне. У да.т>см разговору Спинели дозиаде нешто о раду бискупа Бицн и Александра из Паштро-вића," али од тог доба нијс прошло пи неколнко дана, а Спинели гаа-љуКи Бсћу Дссеторице нрснисе од нсколпко ппсама овпх посрсднпка. јавн како је абат Бици, по наређељу вицс-кра.Ђа, доиао тамнпце.81 што значи да сс било дознало за његово договарање с млстачким дипломат-скпм агеитом. Услсд тога исстаде и оно м.гго прнвиднс заједницс у раду ових. друштво нм се распаде, тс Александар н бнскуп Бици остадошс да свакн ради на своју руку.
Такав је био, у главном. рад ове друге групе, н кад се с њпм упо-реди садржнна извештаја о састанку главара у Еучима, види се како имају нечег заједпичког. Тако из њпховог пројекта види се како се, прп његову извођсњу, у акцију имају увести племена Црне Горе, Брда и Горње Арбаније, а то су она иста, на која поглавнто рачуна и творац извештаја о састанку главара у Кучима. Сем тога зпа се да је Алек-сандар Паштровић био раније у Француској," те би се тако на првп мах могло мпслнти да је нисац нзвсштаја из ове групе, па можда и сам Александар, који јс и даље склаиао пројекте о освајању Турске." Али и овај закључак бпо би погрешан, јер кад се подробније упозна рад ове групе и.свакога посебице, нндсло би се да ствар стоји потпуно друкчије. Пре свега у доба, на којс се односи пзвештај о састанку главара у Ку-чима, акција ове групе била је обустављена у правцу како јс вођена у првој ноловннн 1614. годпнс. Даље, ни један од посредника ове групе, као ни онн из прве, није пмао односа с војводом псверским. Потом од значаја је Факат да се њнхова акција искључиво незивала за Бар, јер се из сачуваних хартпја впди. да они у народу нису нмали присталица
*) 1Шет.
») У Спинелијсвој депсшп од 16. декембра 1614. год. (Препис ориђ. депеше упу-ћене Већу Десеторпце у Соттшпса&е Ле1 Сопз. дм X, Шза 6).
м) У депешл Нетрн Лриолп, зиетачког посланнка на двору кра.ва Францускога од 6. декембра 1607. год. (11репис шифроване депеше нридожеи ориђиналу у Соттипг-са1е Ле1 Сопи. Ле\ X, ШгаЗ.) оппгарно је опнсаи рад Ллексапдров у Париау као и док је био у Шпанији. Нешто нре овога Алексапдар је био охпутовао у Арбапију с капе-танпма Дамбетох, Крутом и Дуром, а по иаређеку Франпускога коиетабла, да придобије главаре арбанасве за шпансвога кра.ва (Тамо, п у депсшп Приоловој из Парпза од
2. јаиуара 1608. годипе, у СоттитсаГе М Сот». бег X, И. 3).
") Такви су пројектп они, што их помпње Леополд Ранке на горе обелехеном месту. Лли су п ови сличии ранпјима и препуни измишлеиих ствари.
слгтлнлк и договор орп. гллвлрл т кучимл	2
18
ван неносреднв околнне Бара40, а ннсу их ни могли имати радећн оиако један против другога не само код нану.ЂСког вице-кра-ва и у Риму, већ и код својих земљака. Најаад нри нзвођеЈву закључка о иеиознатом творцу извештаја о састаику главара у Кучима. и је лн тај нз ове групе. мора се нматн у внду «акат да сви ови нз ове друге груне, чнјн је рад до-ста нознат из многобројних депеша нослатих са разннх страна млетач-ком Сенату н Нећу Десеторице, ни из далека не ноказује онако шнрок поглед у нознанању нрнлика у срнском народу, колико творац нзвештаја, нри свем том 1цто је и у овоме много догеранога н пзмишљснога.
У трећој групи пак било је нонајвнше радника и њихов је рад нај-интсреснији, јср поједини од њих имају веза с нравим представннцнма српског народа још од 1600. год. н у његово име преговарају код занадних дворова о устанку срнског народа иа Турке. Ну, као што је горе ре-чено, V току година број им се толико умањио, да у 1614. год. имамо поглавпто двојнцу, о којнма се овде може гонорнтн, алн њнхов је рад у толико ннтереснији од радника нз нрве двс груне, што су обојица имала веза с војводом неверским, за чије је име везан нзвсштај о састанку главара у Кучима. С тога мнслнм да рад ове двојице треба нзложитн што ошпнрннје, а од тога ће бнтн две корнсти: прво што ће се добнти у неколнко потнуннја слика авантуриста, у чијем се кругу н тражн писац интересног документа, и друго, што ће се тамо наћи тако интереснпх података, да ће се, поредећи рад чланова те две групе с радом овпх из ове треће, моћп у њој најпре наћн творац извештаја.
Нрви од ове двојпце, п међу свнм авантурнетнма највећн, јесте султан Лахнја, који је о себи тврдио (а тако су у тврдо мислнлн савре-меннцн му, и својим истраживањем потврђују данас нсторичари.41) да је син султана Мехмеда Ш, који је по смрти очевој избегао наме-њену му смрт, нримно Хрншћанство, добпо пме Александар, и нобегавшн
ш) Кад је оно а'тт Марнн Бндн, по наређсњу вице-кра.Ћа. био бачсн у тамницу, нрп њсму су нађсна нека пнсма, од којих су некодпка бида писана ш Нпдиа сгоа(а (да-тпипцом), која је вице-крнл. наредио да се преведу, па том п])плико.м до прсппса дође и млстачкт дииломатски агенат Спинели, те их ирплохи својој денеши од 16. дек. 1614. год. Међу тим иисмпма има их неколико арцнбпскупа Бици, од којих је за ову прнлпку од парочптог ннтсреса једна нрпбслешка, нађеиа тамо, с пмспима њиховпх помагача у прсдузећу. Нмена јесу ова:
Г);п ј(1 1)ау1(1оу1сћ, ]>агеп1с.
бгсЛано МссНп, ра(гоп (1с1 Са8(с11о (1е Ра5(гоУ1сћ1. 1.исса Со1о1)исМ, ^сгтаио. б(свапо (1с 1.исса (1е Тегга Хоуа. сијгшо. Магсо зио си§шо сои сшђис НјгНоИ.
II то су ти номагачн и главпи ослонац њихова рада у Нримо]1Ју! 41) 0 Јахнји пма иодатака код старпјих писаца о Турској. али све што је ин-тересиијс сакунљено је у в]>до иитересном делу 8иНап ЈаМа Ие1Г1трепа1 Сава ОПо-тапа оЛ аНптепН АПшапЛго соШе Л( МШепедго еЛ « 8«01 ЛпсепЛепН т ПаНа
19
са земл.ишти турског у Јевропу радио је гамо да номоћу хришћанских влададаца заузме своју очсвину, од које ће створити хришћанску државу у мссто мухамеданске.
Рачунајућн, дакле, на своје порекло овај је смерао да се докопа цариградског нрестола, с тога је нанустно плапине Балк. Нолуострва, у којнма се скривао, и не хотећп се нотуцати по Малој Азији. као што је радио ире тога, 1609. кренуо се у Италију, да тамо, по угледу на све авантуристе, којн су се занимали мишљу о хришћанском походу про-тнв 'Гурака, нађе номоћи, само не да с њом ради за туђ рачун, већ за свој властити — да себе посади на царнградски нресто.41) Кад је стигао у Пталнју, Јахнја се бно унутио великом војводи тосканскоме да од љега прво затражи помоћп. Ну док се он бавио тамо, војвода, да се уверн с кнм нма пос.1а, носла једног грчког свештеника, но имсну Ђорђа Москети, да иде у Магнсзију и у Солун те да се уверн је ли нстина Јахпја сии Мехмедов, и је ли у ствари све игго је овај у разговору изнсо.4') Зато Москетн нређе на Крф, одатле удари иа Натрас, Лепанто, Лариеу и дође у Солун проверавајући казпвање Јахпјино, обнђс манастире, у којнма је Јахија говорно да је нробавно впшс времена, обпђе н Св. Гору, потом нређе на Скио п хтеде у Малу Азију, али на путу донаде беде, из којо га тек 1611. год. снасс Грацпјано, поверепик великог војводе тоскан-скога, којп је такођер прикупљао податке о султану Јахији.44) И, како
(Хшт Г1)п1п1ти а11а 81агЈа (1с11а (ЈиезСЈопе Опеп(а1е е <1с11с ге1а210П1 роННсћс 1га 1а ТиггШа е 1е 1'о(епге Сп$(1аис пс1 зесо1о XVII) рићНсаИ <1а УШопо Сн1иаШ Тг1ез(е 1889., итрани »>00.
Дсло је ннтиресно што је иуно архпвгких иодатака што их је инсац нашао по рааним итаЈијанскпм п шпапскпм архпвпма, а :>а оспову свему послухпо је интересан рукопис //'« гИа М'Зептхито ЗиИап ЈасМа, РНпмре СаИоНсо АеИа Са*а ОИотапа. 8спиа (ШТизапнчис <1м1 Га(1ге Гга На№ае1е Беласот1сћ. Сгоаго Тћео1о$го (тепега1е ГаЈге (1с1ГОг(Нпе Ле'М1иоп Оввеп-апИ (1е11а РготЈпсЈа (Н Вовна. СгоаИа, е ро1 <1а1 тс(1е»шо г1б1геиа ш сотрстНо. 1п (јгаНа (1е1Г111то е( Кстто. Моиз1#. А1>1>а1о ^еопагЛо Раћгош Пез1(1еп1е (1е11а Сћг1зМап1881та Всјрпа МаЈге 1П Вота.
Ппсац овог рукоинса РаФапло Леваковић познат је п с друге стране у хрватској књпжевности а овај његов рукоппс сачуван је у дшмоматском архпву пталијаиске варошп Удппе. где га је пронашао Катуалдп. ппсац горњсг дела. Откуда су пак Левако-вићу подаци за живот султаиа Јахпје. дозпатп се ие може. На првп поглед и ирп прпом чнтању одломака што пх је саопштпо Катуалдп пз Леваковпћева рукоппса. чинп се као да се чнта иајчудиоватији ромаи. кад је творевина самс маште. а.ш питереспо је да се његово казивање подудара готово у свпм тачкама. где има архивскпх података. да се ировери. С тога се овомс може поклонитп впше пажње него што *ш у првп мах изгле-дало да треЗа. зато ћу га наводитп да.ве иа више места а поред њега и податке. који по-тврћују казпвање Леваковпћево.
«) Са1иаШ, стр. 49., 50.
«) Пет, 50., 51.
«) Шт, 53.—(>6.
2*
20
су ови ноднели извсштајс, подацн су били проверсни н љнма је по-тврђено казиваке Јахпјино.44) Међутим док се то радило, у августу 1609. год. у Фиренцу стиже једно посланство Абаса, велнког шаха пер-сијскога, са задатком да створи сансз између Нерсије н Хрпшћана против Турака, па кад оно пође у Рпм, с н.им се крете и Јахнја, који изиђе пред нану, на се потом врати у Фирснцу, где је чекао обећану номоћ.41) И то ннје дуго чекао, јер се у месецу септембру те године у Ливорну укрца на тосканске бродове. који су за рачуи љегов ишли на Исток с пешто војскс, која се имала искрцати у Сиријн. Ну покушај би без уснсха, и после двадесет и једног месеца бав.Ђен>а на Истоку тосканско бродовљс врати се у Италнју у јссен 1611. год.4')
Док се ово Јахија бавио на Истоку, с вс.1. војводом тосканским и другн су водилп нреговоре о иокрету Хришћана протпв Турака.'-*) Нарочито је на томе радно и на војводу нана.гинао Никола Миннјат. норсклом Дубровчапнн и дтбровачки консул у Мантови, који је прего-варао с некима по Херцеговиии и Арбапији и трудно се да одвратп вој-воду да напустн идеју Јахијину о далеком Истоку па да радн на ономс што је блнже.4*) После нак повратка Јахнјина у Фиренцу Гаспар Гра-цнјани внше пута доносно му је поруке од 'Гурака из Цариграда да дође у арбанаска брда н да тамо отпочне рад, с тога овај нредложн војводи да се тамо отпочне раднти иротпв Турака. Вел. војвода прпстаде на то. зато горе номенутн свештеник грчки Ђорђе Москстн у друштву с војво-днннм повереницнма, Балдовином Дел Монте и Енднмоном Инђењерпјем. оде у Мореју да преговара с Маинотима. чијп су изасланнци ишлп вој-води неверском, а потом преговаралн н с вслнким војводом тосканским. па су бнлн обећалн да Јахпју прнзнаду за свога поглавара и да ће сву Грчку подићи нротив султана. Са тог пута друга двојица вратншо се раније а Москети остаде још код Маииота, да сачека Јахију, који је ми-слно да тамо идо.40) Међутим овом стнжс с друге стране понуда од његовога познаника Насух-паше, да отрује султана Ахмеда, а у корист његову. Али како посланство, што донесе ову вест, бсше ударило преко Млетака и Мнланг, то у овом последњем градуједан од пзасланика, некакав домп-никанац, саопшти мнсију кастелапу Дон Пиментелу, што кад овај чу, зажеле да Јахију прпдобије за шпанскога краља и да га одвојн од вел.
«) Мет, 67. ») Мет, 68. «) Нет, 69.-73.
м) 1609. тод. у Фиренцп је било вшне изасдаиетава: Александар Пашпровић с ка-нетанина арбанашким, Дамњан калуђср и Доминпк Андријашевић, Дубровчанин Марин Растић и други.
п) 1,ехасог1с11-СаишШ, стр. 383. м) СаГиаШ, 75. и 76.
21
војводе тосканскога па у тој сврси свога новереника гроФа Деда Торе,") којн је у то доба, као и раннје, радио с другим носрсднннима на устанку Срба н Арбанаса,11) нрндодаде посланству да ради на од^мачењу Ја-хнје на другу страну. То посланство стнже у Фирснцу и нађе иачина да се на само нађо с Јахијом, а.1и тај потајнн рад његов не остаде не-по;шат вел. војводи тасканскоме, зато један од чланова носланства нредложн да се даљи нреговорн с Јахијом о одласку к шпанском кра.љу воде са знањсм војводнним. И тако би учињеио, а војвода не само да на то нрнстаде, већ шта више писа свом представнику у Мадрнду, Орзу д'Елчи, извссти га о Јахнјн, топло му га преноручи и изјави своју готовост да га ношље на ту страну.**)
То све бнло је 1(312. год., и тек нослс осамнаест месеца Јахијпна чекања у Фиренцу стиже писмо шпапскога кра.га, којим се војвода мо-л>аше да га пошље у Нану.г. Јахија оде тамо н дуго вођаше нреговоре са гроФом Лемосом, тадашњим внце-краљем нану.ћскнм, алн ирсговори нђаху врло сноро а вице-краљ ноказиваше мало воље за ове преговоре, јер не ноклањаше нотиуну веру Јахијн, његову казивању н уверавању, зато се овај у јесеи 1614. год. поново врати у Фиренцу,44) одакле се у зиму крете у Млетке, тамо се укрца у један грчки брод, којн је ишао у Санта Матру, превезе се на копно, а потом оде у Трнкалу да нађе свог иоверенпка Насух-пашу. Али тамо Јахија дознаде да овај иије у животу, зато се, с највећом опрезом, крете у Охрнд, а потом у 11ећ.")
Од овог времена па за једно две године у напред лутања Јахијпна пмају особптог интереса за нас, јер се тичу његовог бављења у српским крајевима.
С одласком у Нећ Јахнја је нмао намеру да тамо отпочне пре-говоре с патрнјархом Јованом, али овога не нађе,") јер беше оти-шао у Цариград и тамо умро.") У место њега, како уверава Левако-внћ, Јахија нађе синовца му Внсарнона н упознаде се с херцеговачким(?)
") У једној опсежној дсиешн п» Фирснце (8еп. зесге(а, ЈЛараесг РГтспге Н1га 5*3) саонштсној код Катуалднја. на стр. 547.
м) Као агснат пшанскога крала п напуљскога впце-кра.т>а овај се врло често спомпве у преппскн са главарнзш српскпм н у депешама млетачкнх служЗеника.
») Сч1иа1(И 76.-78.
«) Нет, 79.-97.
") 1(!ет, 97.
м) Ђегасокгси-СаГиаШ, 393.
") ЈЈатријарах Лован био је отпшао у Царпград још у лето 1614. год. То се впди па једног павештаја канетана Јовапа 1'еиезцја, о коме ће даљс бити речп. .1еваковић вели да га у нрвој половиип 1615. год. није бидо у жпвоту, а то сс нотврђује записох у дечанском мапастпру. где па патрпјарховој слипиппше: м. л-кто *.з-р-к-в- (6122—1614) прктавн сс пр1вскп|11нмИ Лр^шккол-к и господнн-к л»оИ 1шлнн окнохнтмк ск1таго лскст« С1ГО, гроп* ЖС 6Г0 Г.УСТк Кк цлрсткумфм-к Нонстлнтјн-к Грлд-к Г.ЛНЗХ 1вНкН-КЛП1|, ЛМС1ЦЛ
октол«крл 14.... (Дечански Првенац, стр. 95. и 96).
22
владиком Макаријем, који се такођвр беше тамо десио. У Иећн се Јахија задржа мало, па се отуда с овом двојицом крете у Метохију, а кад уз нут у разгонору дознаде како они знају за султана Јахнју, брата тадашњега султана, да живи у Пталији н да радн на устанку Хрншћана нротин турске власти, на да су о томе слушали од калуђера Мардарнја, којн је 1609. год. био у Фиренци с канетаном Јованом 1'енезијем, и уиознао се с ЈахиЈом, он им се јавн ко је. Кад нак стигоше у Метохију, Макарије оде на своју страву, а Висарион нође натраг у Нећ а с њим и Јахија.") Тамо се овај ннком не оданаше, бојећи се да код новог н бојажљшшг нећког натријарха Најсија не изазове подозрење, јер овај беше ударио путем потнуно супротнпм према свом претходнику: с Турнима је жнвео лепо и био нм врло послушан.49) Бавећи се нак у Пећн норед Ннсарнона Јахнја увиде како је овај врло нодесан да се користн њпм, јер јо био човек од великог угледа н јакнх веза са Кучима, Клементама, Бјелонав-лнћима, Дукађинцима, с племенима пз окола Плава, са онима у Херце-говинп, на тако све до Кратова, Новог Брда, Старе Нланине и даље најуг до Св. Горе.®0) Сем тога Бисарнон имађаше веза н с хајдуцнма горсквм, од којих тада у Македонији најчувенијн беше некакав харам-баша Берго (Уегуо), с којим је окупљао чете и нападао на Турке. Пошто то све беше од користи по Јахију, овај не одбн Бнсарионов позив да га упозна с тпм горским хајдуком, па како се Бнсарноиу беше досадило гледати кукавичлук Иајснјев н његово удобравање Турцима, он једнога дана позва Јахнју н са двадесетину л>удп крете се нз Нећн и оде у пла-ннну, на чнјем једном внсу запалн ватру за знак хајдучког састанка Иосле три дана чекања Висариону је дошло до трн стотнне Клемената
м) Т^егиснггсћ-Са I ииМ), стр. 393.—894. У дспешаиа .члетачкига носдаиика у Турнну, на двору војводс савојскога. нз год. 1608. са 1'енезијем номнн.у се два калу-ђера. од којих јс један Дамњан. шшерсник иатрнјархов. а другоме нмс нијс сачувано. Дамн.ан се оомпње и даљс у свима преговирима. кпје с војводом савојским. које с кра.1.ем шпаиским, В1шс-крал>см нанул.скнм и другима. Године пак 1609. он је занста био у Фиреици у друштву с каветаиом Јованом Данпчнћсм. кад је пшао у Турин. Прсма томе бпћо да јс Лсваковпћев Мардарије погрсшно имс дато Дамњану.
") >11 8и)(апо (отио соп ВсЕвапоие & Гессћ), велп Леваковпћ, с( т 81 (гаШпе вссо 8е(тс(ашеи(е, ассјо поп ае ие атеЈевзс П иото ]'а(пагса 1'а1зео, рсг евсгс ћиопш уНе е рег па(ига пип^о. ега (и((о сон(гапо аШ ртипж репз1ег| (Н Цјоуашп зио аи-(сссззоге*. (1.егасопс11-Са1иа1сИ, 31М.). Ова оцсна Леваковићева иотпуно одговара при-дикама послс смртп натрпјарха Јоваиа, јер кад ов га нсстаде, престадс и сав рад. комс он беше ирави творац и покретач. С Вајснјевпм доласком настаје у том иогдсду праип прслом тако да је Пајспјс за своје сав]1емешњс н нзгдедао ,1шото тЈ1е с( рсг иа(ига (Ш11(1ех.
*") >.... Сои (а1е 0сса810ие га(1ииатапо (натрпја])ах и харамбаша Всрго) шо1(а @еп(е, с( иссШета шо1(1 Тигсћј, рег е8зет шапја1е е псипсо (Н циеШ. На\ч-уа сопи-Б|)ои(1еп2а сои таш ророН сошс Сисс). С1ешеи(1, В1е1орат1исс1, ОисадЈиЈ. ис1 раезе (Н Г1ата. Нсгкевотша, Сга(ото, Хотошоп(е, 8(атар1ашиа. е 1'еп Аио а1 Мои(е Л БЈо.« (Јлсасог Јсћ-Са 1иа1(И, 395).
23
и депит стотина Срба, с којпмл хоћашс поћи на зулумћаре Турке у .Гањсву, а нотом да се састане с харамбашом Нергом."1)
Лахпја иристаде да прати Нисариона у том ноходу. Чега се крсте, ноћу нређе Косопо но.вс и још аа мрака стнжс у Јањено, па улазећи у варошпцу даде знак Хршпћаннма да не пзлазе нз кућа, јер су дошле Клемситс да се разрачунају с Турцима. Нотом настаде хватање и убијањс Турака н иљачкањс њихове нмаоннне, а кад чета обавн сној носао, напусти Јањево н понуче се у своја брда, где се издели нлен. Тада Насарион од свих људи одвојн три стотние на се с Јахнјом и углсд-ннјим крете к харамбашн Нсргу."2) Одевсна по турскн чста удари на Кратово. Ново Нрдо, па од Старе Нланнне на планнпу МонЈс «11 1Но, где на једном внсоравпу пађс харамбашу с његоним .гудима. Сутра даи владика Нпсарпон одслужи службу, нрнчестн Нсрга, пос.1е чега се овај п свн прнсутни гланарп заклсшс Јахнјн н прпзнадоше га за свог погла-вара, нашто га Бисарнон и Нерго замолпшс да сс од сад зове Алек-сандар II кра.г маћедонски. Нотом Лахнја лроведс тамо још неко времс, до-говарајућн се с Нергом,"*) с владиком Нпсарноном и с главарима како да се народ осмободн од Турака, па том нрнликом дозпаде, по уверавању овпх, да се за неколнко дана може сакупити нелика војска од сто и недесет хн.Бада .гуди, само ношто свн немају оружја, да није паметно да се долазн у отворен сукоб с Турцнма н да се народ нзлаже опасности, с тога, да се предузеће изведе како ваља а народ да со сачува од ноко.га, требало је ирво набавнтн најмање шссет хиљада нушака, на ће се после, с наоружаннм народом, уснстн да се надвладају 'Гурцн. Зато на том састанку бн одлучено да се Јахија крене у Јеврону и да код запад-њачких дворова прво добнје оружја, на да се народ диже на Турке."*)
Носле тога растадошс се. Всрго са својима остадс у нланинн, а Јахија с Висарионом пође на другу страну, да се упозна са зом.бшнтсм н с .гудпма на прелазећн преко мношх брда п долина да дозна како се н где могу сакунити људи. Кад тако стигошс у. Кратово, ту их нађе гласник од оногошког војводе,®11) с којим јс бно н Макарије, херцеговачкн владика заједно с нскпм кнезовнма, тс се начини веће, на коме сс носле дугог договарања одлучи да се народ још не диже и да се не чини никакан корак пре него се добнје жељсно оружје. А на ово сс могло рачунати у толнко лакше што је још раннје патријарах Јован водио преговоре с војводама савојскпм и мантованскнм и с холандскнм кнсзом Маврпцнјем, па је нешто оружја бпло пспослано, али је пропало заједно с бродо-
в|) 1*егасопс11-Са1на1(Н, ЗР".
«*) 1Шет.
«■') 1Ш„ 308.
"Ј 1Ш. 308.—390.
,л) Леиаконић гс.ш да је војвода Грдан послао овога гласника. али је то погрешпо је]1 Грдаи нпје бно тада у жнвоту.
24
нима, на којнма је превожено.**) С тога су прнсутнн на договору мн-с.гили да ће бити најбоље, ако се Јахнја крене на Зангц. те од номе-нутих влададаца добије оружје, на кад с тнм буде готово, да се с ус-нехом ради на устанку. Заго се Јахија о свему томе нодробније раз-говорн с владпком Кисарионом, на узевнш собом неколико слугу и но-наца, спустп се у Епнр, дође у Јањнну и ту за новце накунује робе на се потом укрца на нскакан брод и дође у Млетке.
У Млецима Јахија остави слуге с робом да је раснродаду, а он се крсне даље у Мантову, где одседне код израније познатог му Дубров-чаннна и дубровачкога консула Николе Мииијата, који је нначе бно доста посвећен у срнске ствари. Нотом наручи у Млетке те му дођу слуге. Како су се пак у то доба у Мантови бавили неки Арбанаси поводом исте стварн, ради које је и Јахија бно дошао у Италију, овај их. по-средовањсм Миннјатовим, нрндобије, па ношто су се неколико дана за-држали код мантованскога војводс, кардннала Ферднианда, крену сс сви у Фландрију.") У путу Јахија удари иа Тријент, Нпрнбсрг, и нреко Хајделбсрга стигне у Анверс, гдс се разболи н остане нуна три месеца, нотом сс крене у Ходандију ка кнезу Маврнцију, који га лено прими н доиусти му да може слободно нреговарати с трговцима о набавци оружја.") Али за ово је трсбало имати доста новаца. а тога у Јахнје ннјс било. Истина ходандски трговци беху нристали да му га даду у размену за нронзводе, каквнх се могло набавити у срнској земл>н, ну с тпм је тешко пшло и морало би се одгодитн нредузеће. Зато је требало наћн бржн н бол>и начпн, да се дође до оружја. У томе Мннијат но-мисди да потражн негде новаца на зајам, с тога предложн Јахијн да иду у Француску говорећи му да тамо нма људн богатих, који жуде за славом, те неће бити тешко наћи некога од тих, који ће пристати, да исплати потребну своту холандскнм трговцпма. И Јахнја пристане на тај нрсдлог, (јер шта би знао друго радити) те се, као нраво изасдан-ство, у пратњи остадих, крене на преко Брнсла н Камбреја стпгне у Парив.**)
Тамо, у Паризу, Јахнја се упознаде и ступи у преговоре с Карлом Гонцагом, војводом неверским. А то је било управо 1615 год., дакде у доба, када јс и ностао онај извештај о састапку српских гдавара у Ку-чима. Војвода неверснн прими Јахију депо, н задржавао га је нредла-жући му да се крену заједно у Мантову, где је имао примити круну
м) Ово каапвање Деваковићево потирђује се ирешгском м.штачкпх сдужбеника с Већима као и другим дистпнама онога доба.
•') Ово нзасЈанс1во, што Јахија иа н. наиђе у Мантсвн, беху АрЛанаси с каие-таном Јованом 1'енезијем.
т) ^тасоггсЛ-СаШШ, 400.
м) 1Ш. Упореди дал.е ДЈ)уге податке на стр. 401. Катуалдпјева дела.
25
нојнода мантонанских, као сноје наслеђе. од старих. За то нак времс договарадо се о нредузећу, н наравно, Лахнја, као бољи тставалац стварн на иалканском Полуострву, обавештавао је војводу како би се нмало извссти нрсдузеће. У том договарању и очскинању бнли су нрошли чнтави мессци, алн од предузећа не би ипшта.10) II тако би свс док Ја-хија не увиде да се од воЈводе исма чсму надати, а нарочито да не може добити новаца, а уз то још н да у њему нема номагача н савсзника, већ такмичара, који на основу својих традиццја п потомства од царн-градских Палеолога ради да заузмс иресто у Цариграду, као што то н он смера на основу свог порскла. Због свега тога, дакле, Јахија нанусти војводу неверскога и пође на другу страну.")
После овога настало јс ново лугање Јахнјнно но Јеврони. али то нијс нотребно износити овдс, ношто се ни у колико не дотиче главног питања у овој расправи нити нак ма колико можс донринетп његову расвст.1сњу. Мсђутим у овом досад изнссеном нз рада Лахнјнна од 1609. до 1616. год. има врло миого нодатака, који унућују на извор извсштаја о састанку у Кучнма 1614. год. Ту је Јахнјин рад с изасланицима из Арбанпје, познанство с носрсдницима натрнјарха Јована н италнјанскпх дворова, познавањс срнскпх кр.ајсна и ослањањс на познанство са вишим духовннштвом и сглаварима племена, која се помпњу у изнештају; тује рад на уношењу оружја у крајеве, који се мнсле дићи, н оружање на-рода пре него се отпочнс акција; ту је најзад и личпо позианство и нрнјате.Ђство с војводом нсверским, чега видесмо, нема код оних посред-иика из нрве две групс. Дакле, закључак по коме би се извело да је султан Јахнја творац извештаја о састанку главара у Кучнма. нма више ногодаба за веровање него да је то која бпло друга од ранијс расмо-трених особа, алн ипак то нећу још утврђнвати, док пе изнесем и рад носледње личностн горе наглашене, капетана Јована Рснезија, нравог носрсдника патрнјарха Јована код италијанских дворова.
0 Јовану Ренсзчју не зна се готово нипгта из времена ире него је почео радитн као носредник нзмеђу нталнјанекнх п другпх западњачкпх
,0) Све ово изпесено по Лсваковићу има потврдс у ориђиналшм писмима вој-воде н војвоткиае нсверске, која су пала Млечићииа у руке и сада се чувају у Млет. Држ. Архиву у РгокеЛНоп ЗоргаМепДапН аПа Сатега Ле\ СтјМ, ћивЈа 246. (Ђа1-тагга. Шсосскх, 1*егап1е е(с. ћив(и 4.)
") Веас војводпие с Јахијом више пису обиавланс. Јахија је даље Ј.гарио једним а војвода другим путем. Овај други међутим имао је посредиика за даље преговоре с глапарима срискпм п арбанаским (податак за то бићс даље иавсдеи. где буде реч о Ренсзцју), и уорзао је с припремама, спремио је једиу флоту. за коју је добио помоћи од напе и шпаиског крал.а а обећади су му је и Малтески ритери, па ие сустаде на послу ни кад му 1618. год. умре жена. 1619. год. све беше готово, и спремада се велика свеча-ност, али одједанпут све бп прстворено^у ништа. јер бродови, необјашљивпн начииом, плгореше тако рећи у очи самог поласка на пут. (Тигсв е1 МопИпедгте, стр. 105.-114.)
26
двороиа с. једно н главара срнсвога парода с друге стране. Лли опет зато нма се доста података о његовои каснијем раду.
11л ранијег врсмсна о њему знам само толико, да је пореклом Арбанас, и то нз католичког племена Ренези,") из кога су Млечићн свагда нмали иајамнпка било на свом бродовлл као ,арбанаску стражу* бнло за посаду но градовима у Нталнји. Јсроним Ранузије, млетачки ди-нломатски агенат (резндпнт) у Нану.гу, у дсненш од 13. маја 15!»7. год., помиње једног Јованова брата, но имену Ђорђа, који је био старсшина неке арбанаске чете у служби млетачкој негдс у Нталијн и носно назин гувернера,") а другн, но нмену Иикола, бно је такођер у млетачкој служби, али ју је још пре тога времена бно нанустно н отншао у службу шпанску у Фландрији.1*) На и Јован био је капетан једне арбанаске чоте у службн млетачкој, али је због неког убнства био кажњен изгнан-стном, те од тада датира његово лутање но Пталнјн и ван ње, док је-дном није ночео раднти на послу, који нас овде нарочнто интерссује.'5)
Раније је бнло наглашсно да рад посредника између Западњака и Хришћана на Балк. Нолуострву бивајачи од 159*5. године и да су онн носле Жнтва-дорошкога мнра били унућенн на другу страну,™) па Је бнло речи и о томе да их је надвојвода био унугно шпанском кра.ву Фнлнпу III, коме ови добро дођоше, како би под видом ослобођења Хри-шћана у Турској ностигао другу сврху, којој је тада тежио,,в) а овде, да би појава капетана Ренезија била што јаснија, нотребио јс да опсеж-ннје пзнесем нрилике, које га истичу н доводе до овога рада.
У јесен 1605. год. бсше сс породио онај сукоб између нанс и мле-тачке реиублике, о комс је горс бнло речи,") а већ у нролсће следеће године спор бсше толнко заоштрен, да се на обе стране стало нрипре-матн за рат. Тај сукоб нс бешс по во.ш хришћанскнм владаоцпма те су прско својих посланнка у Рнму и у Млецима настојавали да се за-вађенн измнре. На и шпанскп посланпк у Млецпма показиваше се као да тако радн. Ну његов рад не бешеискрен, јер он је тамопрпстајао уз друге динломатске застуннике само да бн шпаискн посланнк у Риму могао што јаче заоштрнти сукоб, и тај је толнко утицао на пану Навла V, да се овај показивао лсноколсб.мш нрсма рспублици. Ну млетачком носла-нику у Риму не беше тешко докучнти откуда тога код папе, те још у депеши од 17. декембра 1605. год. писаше како се много старао да дозна
п) У лешБој католнчкиј бискуппји.
™) У Млет. Држ. Архнву, 8епа1о вссгеса. Впрассг ХароИ, Шга 13.
и) У деиеши Ранузијевој од 29. априла 1597. из Нап\м,а (ВпрассГ ХароИ,
18).
'*) У депеши которскога провпдура од 12. јула 1607. год. (Ј>епа1о бесге1а, Вмрассг Лег геИоп е ргосеАНоп *» ВаЈтазга. Шга ап. 1607).
™) Впди нримедбу 30.
") Види прпмедбу 81.
27
да ли то пана чшш сам п.ш ио нсчнјсм подстицајг, на јс нашао да на пану утичс њсгов тсолог, којн је нореклом Сицилијанац, дакле приста-лнца Шнанаца, а још пишс шнански носланик, који то чинн да би се, нод нидом заступања пптсреса католичке цркве, њсгон господар могао доконати иечега н да би код иапс омалонажио реиублику млстачку, а то свс нз разлога што је ова у Италији била једина озби.Ђна нрепона и опасност за Шнанију. Шта внше њему је било дошло до ушију, како јс шпански нослаинк у овој прилици отворено нудио нани оругкану помоћ н да шнанско бродовљс доведе у Ладранско Море, што би био нравн нркос Млечићима.")
Како је шнанскн послаиик у Гиму н ДЈиге радно у нстом нравцу а нана отворсно говорио да ће бпти непомнр.Ђнн нрема млетачкој ре-публнцн, покушаји за измирење, чињсии са разиих страна, остали су без успеха. С тога се република морала спремати за рат и кад је Сенат 30. јула 1006. год. нисао баилу у Цариград, јавно му је како нана скупља своју војску нрема млетачкој граници иа зато н ренублика мора да радн то нето.") А го нсто она је морала да чинн и ирема Шпапцима, чије ЈУ је држање нагонило на знатне нринреме ратне, јер док је млетачкн носланик у Мадриду бно увераван како шнанскн двор рспублици жели свако добро п да једном нестаис размирице нзмеђу ње и пане,60) дотле ,је нану.Бскн ннце-краљ, за рачун шнанскога краља. смншљао да учнни какан корак од штете но реиублнку.
Унраво у то доба, дакле 1606. год., у Нануљу се беше нрнкунило новншс млетачких нрогнаника од оннх што су раднли на поновном оти-мању Клнса или које бнло утврђене тачке на нсточној обалн Јадран-скога Мора. Свој ранији рад код надвојводе аустријскога у Грацу и код ћесара у Бечу онн у ово доба беху нренели у Нануљ, где су гледалн да ношто но то прндобнју нануљскога внце-краља за свој нлап протпв Турака, на да тнм уједно нанесу штете и Млсчнћима, као својим не-прпјатељнма. Међу овнма било нх је нз све три груне, како сам их горе ноделио, и рад свих ових био је од штсте по републнку, с тога су њени службсннцн водили рачуна о њихову раду п достанљали су о свему Сињоријп, која је са своје стране предузимала коракс, да нх омете у извођењу. А она је то морала чинити, јер је несмотреност и лабавост могаху скупо статн.
'») 8епа1о бесгеЈа, Шкрасм Ичпм, В1га ап. 1605. (Види и у Ка1>ш Д1и«пеШ, 8Њг1а агсапа е апеЛАоИса Л' НаИа гассопШа <1а1 уепеН аш1)а8С1а1оп. Уепех1а 1858, уо1. III, стр. 67. и 68.)
п) РаоЈо Уе 1а КериШса ГепеГа. Охогпа1е Ла1 23. ОИо1ге 1005. — 9. СНидпо 1607. сиггеЈжо сИ ио(е е ЈоситепИ 1гаШ (1а1Г I. К. Ш1)1о»еса т Ухеппа, Ја11а Мад-сјаиа. (1а1 Мизео Соггег, е Да1Г Агс1ну1о а1 Ггахч 1п Уепегга рег ЕпНсо Согпе*. У1епиа 1859., стр. 122., у другој ирнмедбн доле.
м) Соте1 ЕпгГсо, ор. сН., стр. 105. у деиеши нз Мадрида од 13. јуна 1606. годинс.
28
Црве вести о њихову раду 1606. год. стигоше Сеиату у депеши млетачког реаидеита у Нануљу, који у јуиу месецу јављаше како је до-зиао да се тамо баве Лрбанас Марко Гини и Будљаннн Антоннје Нит-ковић н да су у Нану.Б дош.111 да се договоре с вице-кра.Ђем о неком агреснвном пред.10гу против Турака, па су иотом с препорукама биди нослани у Шнаннју. Овн су тамо нмалн разјаснити свој план, но коме је шнанско бродовље имало доћн под Будву, у којој су њих двоЈИца нмали прцјатеља, који бн Шнанцима предали град, па да овај иослужн за ослонац даљем раду на освајању Арбапнје. Да бн им се пак нлан што лакшс остварно, н да би се млетачкој ренублнци нанело што више штете. они су нредлагали да се н Котор заузме, и уверавали су да то неће бити тешко, једно што се може изнснада напасти на њ нреко села Шниљара, н друго што му посада није бнла довољно јака."1)
После тих нрвнх даље вести нз Наиуља све су обилатнјс пода-цнма о раду ових посредника код внце-краља напуљскога. Тако већ у денеши од 18. јула има интересннх података о шнанској бродовљу, којнм је заповедао маркнз Санта Кроче. Он је имао двадесет и шест великих бродова и па њима јс било доста Арбанаса са њнховим прваком Нетром Ланцом. Кад се искунило у Напуљу, у бродове је тајно ноћу било уто-варено иа шест хиљада пушака, много копаља, оклона и другог оружја и иовишс барута, и по уверавању резидентову бродовље се нмало упутити у Јадранско Море.81) У томе се резндент Долчи ннје преварио, јер 5. августа у всче пстнаест велпких бродова шпанских стигоше под Драч и сутра дан нападоше на град. Војнпци из бродова прво се нскрцаше на суво н ианадоше на капију, која у град вођаше са сува, па кад је разло-мише и оборише, нродреше у варош н онљачкашс је, са бедема дпгоше тридесет топова, а потом је запалише, па се с пленом повукоше на море.м) Овај напад на Драч у оној нрнлпцн беше врло замашан догађај, те је вест о њему брзо стигла у Цариград, откуда баило достави Сеиату, како је велики везир због тога био готово бесан. Даље јављаше још како му је на Порти пребачено што Млечнћн не даду турском бродовљу у Ја-дранско Море, што капудан-пашн Мурату Раису не допуштају да нде у Мореју и што млетачки бродови гоне турске кад год тамо на њих нанђу, док допуштају нспријатељима турским, и то Шпанцима, да њихови бро-дови улазе у Јадранско Море, да нападају на турске градове и да с њнх
"') Преддатачп напада на Ботор подутшрадн су нреддог свој нарочпто тврђењсм како је посада у граду мала п рђаво распологена зјог неуредног приман.а своје ндаће, због чега је често напуштада чунаље града. (3* депеши Ап-стина Додчи. млетачког резидснта у Напуљу од 6. јуна 1606. тод. — 8еиа(о зесгега. Ш*расс\ ХароИ, Шга ап. 1006.)
и) У депеши од 18. јуда 1606. год. (Вкрасм ХароН).
м) У бедешци из АппаН апошпп, саопштеиој у Борнетову делу (РаоТо Т* е Ја ПернШса Гепе1а, бГотаЈе е*с.), стр. 137. у примедбп 1.
29
односе тонове. „Драч је нанаднут н с њега је однесено трндесет топова, говорио је ведпки всзир, зато је сада дужност МлсчиНа да освете увреду и штету нанесену Турцима, пошто су на то уговором обавезапн. А како је папа савсзнпк шпаиски, нс трсба више дремати јер , „боље је један дан бпгн нетаонего вечито кокош"".8*) 'Гада је вс.шкн везир понудно баила да се султаново бродов.г>с споји с млетачким па да удружсно иође нротив Шпанаца илн и сваког другог ненријатсља млетачкога.85) На две не-де.&е касинје, она понуда султанова стижс у Млетке и другнм једним нутем. Главнп провидур |{р<1>а, Занте н 'ЛеФалоније пнсаше како му се понудио капудан-наша да своје бродонље спојн с мгетачкнм нротнв напе п Шпанаца у Пул>и н Фсрарн илн гдс хтедне Сињорија, а нрема наређењу султанову. Шта ннше овај тражаше од нрвндура да га извссти где .је млетачко бродовљс, па да га иађе и да се споји с њим.*с)
Ну Сињорија се не даде навести тренутним пријате.т>ством турским и понудом да сс корнстп бродовљсм турским протнв Шпаиаца. 'Гурци могаху номоћн Млсчићима, али бн та помоћ бнла убнтачна но ове, јер касније Турци, служећн се изговором да своје нриморске градовс бране од Шпанаца, непрестано би држалп своје бродовље на Јадранском Мору, а то Снњорцја ннкако пс могашс донустити. Зато Сенат 10. октобра отпнса баилу у Цариграду н даде му упуства како да се понаша на Пиртн, кад га упитају шта Снњорија мисли о султановој понуди. Онје нмао том нрнлнком да каже како је пана нспрсстано рђаво расположен према ренублици, па кад јс објавио да ће се спрсматн за рат, република је морала то нсто да уради. Ну како је та раснра могла бнти достав-.Ђена Норти н тамо нредстављена много већом него је у ствари, тако да бн се мЛслило као да у Нталцји владају нревратн н да је републпка у незгоди, Сенат је јавпо баилу, да нредстави ствар каква је, а то је да су папине принреме нагналс ренублику да се и она спрсма, као што бп то урадила и свака друга наметна влада, и да у Нталији нема иикаквпх оружаних сукоба, а ренублпка, ако бн ступила у какав савез с итали-јанским кнезовима, да то не би учиннла против султана.")
Али кад је Сињорпја одбила султапову понуду, она се у толико више морала спремпти да је у оном мутном времсну ништа не изненади и нарочиту пажњу обратила је провидурима својих градова у Нриморју и својим представницима код италијанекнх дворова, да назе на рад оних многих носредника, који нод видом рада на ослобођењу Хришћана испод турске властн раде против жпвотних пнтереса ренублике. Нарочито на
и) СогпеГ, ор. с1(. стр. 138, нз АппаН апошпп. м) 1Шет. >») Нет, 141.
ет) У депепга млетачког резпдента у Напуљу од 5. дек. 1606. (8епа1о весге1а, 1)|зраее* КароН).
30
то иж&ли су обратнтн нажњу провидур у Котору и релндент V Напуљу. А свн ови билн су мар.вини, с тога се и ниа доста иодатака о раду ио-средннка нз 1600. год., ноглавнто у денешама из Наиуља, где су но-средници билн развили врло живу акцпју.
Нз тих података дозпаје се да сви носредннци у Нануљу окунљени нису радили у једном истом правцу. Њих је бнло од сваке рукс: било нх је најобнчннјих варалица као и људи који су свссрдио радили по-верени им посао. Само подробипјс унознавање њихона рада у Напуљу и предлаганих нројеката далеко би одвело од упознавања рада канегана Јована Репсзија, зато да то оставим за другу нрилику а сада да на-поменем само да се 1606. год. у Напуљу јављају н изасланицн оного-шког нојводе Грдапа, где су тражили номоћи од Шпанаца, како би се народ дигао на оружје.*') А с радом тих Грдановнх изасланнка у вези је и појава канетана Ренезцја што треба имаги на уму ради даљег нз-лагања.
Рад заночет 1606. год. настављсн је 1007. и већ су у велнко бнли загазили у носао: Марко Гшш, Баранин капстан Ннкола Станнца, Бу-дљанин Антоиије Колић-Иитконић, Домшшк Андријашснић, Алсксандар Комуловић, кава.вер Бртучевнћ, Арбанас каваљср Нелеша, калуђер Дамњан из Пећн, Дубровчапнн Долистовић н другн. Резидент у Напуљу Долчи и которскп провидур Тома Контарнни пратилп су нм кораке н све што би дознали достављалн бн Сеиату н Бећу Десеторице, кад Контарнни 12. јуна 1707. год. дознаде за још једног новог посредннка. То је био раннјн капетан млстачкпх плаћеника Јован Ренези. 0 њему онај јав-љаше како је бпо дошао у Дубровник, где се бавио неколико дана, после чега се одвсзао у луку Бечнћ близу Будве, где је преко некпх Бу-дљана гледао да дође до какне барке, да би отишао на састанак с војводом Грданом, о коме је провидур још раније био обавештен пз пп-сама резидеита у Напуљу да ради иа устанку Срба под Турцима а за рачун шпанског двора.*') Провидур беше још чуо да Ренези после тог састанка мисли да иде у Дукађин, да се тамо ожени кћерју једног од нрвака дукађинских, по имену Крин Горђцја(!), о коме се говорило да му
") У депсшп мдехачког рс.шдента у Напуљу од 5. дек. 1006. (8епа1о $есге(а. ШзрассГ ХароИ).
"*) ,1п |]пс51' ћога.... ћо ћа\'и<:о апво сће ии Саркапо 2иаие Пепезк сће асг-\1та Уоз1га бсг« т КаНа. е( ћога рег от1С1(Но Ј'апо <1а 1ш 6 ћатНго, зН тепи(о & Ка§и81 4отс 81 е 1га«спи1о росМ доогш е* ро! соп ипа ђагса Л ^ис1 1иосо ви 8(а(о сои^о((о а Неслсћ тасшо & Рав(гот1сћ1 е( ]>ег уја Л а1сиш (Н Нис1иа псегса ћагса рег равваг а<1 аћосагв! сои дие1 ОагЈаи Уап-оЛа потша(о пе11е Н((сгс (1е1 81ј{г- Кс.«1-Јеи(е рег 1а 8сг«. Уов(га 1и ХароН ћатег (га((атеп(о пс11е тасћ1па(10ш сН АЊаша соп тш8(п (Н брарта...« (У деиешп которскога ировпдура Томе Контарпнија од 12. јуда 1607. год. — 8еиа(о 8есге(а. Мврасс»' Аех геПогг е ргокепНогг гп БпЈтп-Јп. 61га ан. 1607.)
31
не -може дагн ннкаквог мираза, да би Ренезију то био разлог жеиидби. Ади се било чуло да му је за то стриц Никола Ренезн био обсћао дар од неколнко хил.ада дуката, јер је рачунао да ће номоћу тога ојачатн везе с тим нлемсиом арбанаским, на које је нолагана нарочита нада нри нзвођењу нокрета Хришћана нротив Турака.8*)
На мессц дана нотом, у депеши од 8. августа, нровидур которски Контарини јавн како се Јован Ренезн био састао с војводом Грданом и да је од овога дознао да се кћи дукађннског првака удала за сина неког санџак-бега, с тога се Генезп није хтсо дуже задржаватн, нсгоје гледао да измакие у Пуљу а отуда у Напуљ, само у оиом крају није могао наћн ннкога да га нревезе, јер су се млетачки иоданици бојалн да не буду кажљенн. Зато кад је то видео, а знајући да нровидур мотри на њсгово крстањс, крио се и гледао је да му кришом измакнс шака па јс у томе п уснео."0) Али ови први нодацп бсху штури, н што јс најглав-ннје, провидур још ншпта нијс знао о капстану Рснезнју, чијп је бно но-срсдннк код војводе Грдана. Ну како су млетачки службсници у опште били ревносни, тако је било н с которскпм ировпдуром, који на двадосет дана носле онс другс денсше нађе начпна да у будућс буде обавсштсн како о Гсисзијсву раду код Грдана, гако и о раду оннх оста.шх носред-ника што су крстарили Приморјсм, алп пх се нпјс могао доконатн.
У депсшн од 28. августа Контарини јс пружио интсрссних нода-така. По прибраним нсстима канстан Јован Ренези бно је дошао да код војводе Грдана носредује у нме војводс савојскога, о коме је причао како јс за ту сврху окупио вслнку војску, па је услсд очекивања знатан део морао раснустити, ш је ипак задржао на четрнасст хиљада, н сад нс очсктјс друго до да му се само јави кад има доћи. На то је, вели, Грдан одговорно Ренезију да му се о томе прво треба договоритн с осталнм главарима, па ће му датн одговор, зато се бпо договорио с Ренезцјем да овај дође поново у септембру, када ће добити одговор. А о свему овом провидур се обавостио на згодан начпн. Војвода Грдан имао је за свог повереника неког киеза Ива пз Рисна, који је, као и два му брата, врло мало нолагао на задану реч да ће ћутати о свему што му Грдап буде поверио, те је све што би од овога дознао саопштавао которском властелину Јакову Беновићу-Пасквалцју, а овај је то одмах достављао провидуру
,____«1 а1)оса1озЈ, не.ш дал.е цровидур аосде горе иаведеиих речп. ро1 раззаг рш
1!1,1и11111 ЈсИа рго\'шс1а рог ћаУсг реггаовНо ппа НгН^Ја Је Сгш (хогјр рпша(о (Н Оиоа^ии е( (Исс уо1ог1а а(1 а&м шо(1о ао ђеп иои ј*Н Јаззего соаа а1сипа (Н Јоие, еззепЈо 5110 Ја иа зио 210 иот1иа(о ХЈсо1о Кеиев!, сће 6 а1 аетМо (1е1 Ке (Н Зрадпа дНе Г1епе ])готеззо сНесе гаШе ЈисаН Л ЈопаНго, зе 31 арагсп<:а сои ^исзСа 6дНо1а. сће зе 1оззе гего поп рогпа еазег соп аИго ћпо сће рег тааггш-шеме ћагсг соттоЛи Л аиепЈег а11е зоргаЈеПе пеаопаНош...« (1Шет)
90 јјепа^о зесге(а, Шврасс1 (1ег геМог1 е ргогеЛИогг т 1)а1тша, Шга ап. 1607.
32
Контаршшју. Г1а како н препнска Занадњака с војводом Грдаиом и на-родним главарима иђаше редовно нреко кнеаа Ива, то је овај н та ннсма нредавао провндурпма, који су их нренисивалн, па преписе ладржавали и нрилагалн својнм денешама. а орнђина.1е враћали, правећн се као да нншта не знају о иреписци. У ствари они су о свему томе достав.Ј>алн Сенату и Већу Десеторице, од којих су добнјали упуства, нрема којнма су вршили надзор иад радом посредника. На тај иачин радећи провидур Контарини могао је да уз депешу од 28. августа нош.Ђе Сенату пренисе од таква три писма, од којих је једно било вице-краља напуљскога а друго Дубровчапина Долистовића, оба упућсна војводи Грдану. Ну како се дотад нијс ништа знало о тсжњама војводе савојскога ннти да је Ренези његов посредннк, а и ова нисма била су унућена војводи Грдану с друге странс н Ренези није ноказивао никаквих креденцијалних нисама, то је провндур у први мах сматрао да његово казивање нема нпкаква основа н да војвода Грдан, же.ван да народ ослободи власти турске, ве-рујс свакоме ко му год дође с каквим било предлогом у овом смислу.*1) Међутим Сенат млстачкп не сматрашс да треба олако нрећи преко доставе провндурове, јер пеизвесне нолитичкс прнлпке у Пталији, а по-главпто нрпкун.гање нталијанских кнезова уз ишанскога крал>а, чнњаху Снњорију иажљивом на сваки и иајмањн појав, који јој нзгледаше нанерен иротив њених интереса. А такав беше и овај капетана Ренезија, о коме се могло мислити да доиста потиче од војводе савојскога, јер се тада у Млецима добро знало да је овај у добрим н пријате.ЂСКим односнма са шпанскпм двором. С тога Сенат одлуком од 21. сеп гембра те године по-хвалн провидура Коитарпнпја за велику рсвност н нареди му да и даље пажљнво мотри на оне што раде на томе послу у корист чију бпло, п да бп што впшс придибио Ива Ришњанина, како би и даље достављао о раду Западњака с војводом Грданом, одлучи да се овоме да поклон од стотину дуката, у новцу или у роби, како му се буде вигае Д0иа.10.в1) Ово озбиљно схваћање сенатско било је оправдано. Ренезн је заиста бпо повереник војводе савојскога, и он у оне крајеве нијс долазио радн женидбс, како је оно провидур бпо прво чуо, већ због договора с војводом Грданом. 0 томе се каснцје и сам провидур уверио, и у јануару 1608. опширно је писао Сенату о раду других посредника, којима је претходио Ренези. У депеши од 19. јануара Контарани јављаше како је у Дубров-нпк стигао валуђер Дамњан, изасланик војводс Грдана и патријарха Јована, којп је био ишао у Шпанију ради преговора о устанку Хрпш-ћана против Турака, па је отуда био упућен војводи савојскоме у Турин, да с њим преговара о томе. С Дамњаном у Дубровник бпо је дошао н војводин повереник комендатор Дала Манта, који се тамо задржао нод
•') ШЛет.
и) 8ена1о весгсЕа. ТМЛбгатм, НејЈ. 98., &1. 104.
33
видои трговца, којцје дошао ради куповиие коња, а калуђера је иослао војводи Грдану с ннсмнма из Турина.м)
Ни у колико нс сумњајући у честитост Ина ['ншњаиина Дамњан се хтеде нослузкити њим да нисма догури Грдану, зато га позва у Дубровник. А.ш Нво о нозиву прво известн нровндура па тек по њсгову одобрењу дођс у Дубровиик, где нађе изаслаинка војводе савојскога и од њега 17. јануара доби два нисма, од којих је једно бидо за војводу Грдаиа а друго за натријарха Јована. У тнм пнсмнма Дала Манта извсштаваше ову двојицу како је стигао у Дубровннк, па да им не бн писао на дуго и на широко, јавл>а им да ће нм кнсз Пво усмсно саопштнтп све о чему се нре-говарало у Турину н што му је наручио његов госнодар, војвода савој-сви. Алн Иво, у место да одмах оде војводн Грдану и да му саопшти еве што му јс наручио Дала Манга, оде нровидуру на то нрво њему саонштн и да му она два ннсма, које овај нренишс на нрепнсе приложп својој дененш а ориђниале врати Иву. да нзврнш норуџбипу. Овај нак нра-всћи се као да нншта рђано нијс урадио однесс нисма Грдану, на кад од овога добнјс писмо за Дала Манту, он н ово даде Которанину Јакову Насква.шју, аовај провндуру, те и то пнсмо би нреннсано и нрепис приложсн дснеши.<") На тај начин провидур се обавесгио нс само о карактеру од-носа војводе савојскога с представнпцима српскога народа, већ јс дознао и о појединостнма, на је бно задонољан што је о свсму могао нзвестнтн Спњорнју, али није хтео нрекндатп заночстс преговоре нитн нипггити нисма, еда би што боље био обавештсн о свсму што се ради, рачунајући да тако поступа све док не иастуни нрава опасност.
Тако су се ноче.ш развијатн преговорп измсђу војводс савојскога н главара српскога народа. Нао што се из горе нзнесенпх података вндп, њих је започео канетан Јован Ренези. Да нак у томе има доста његовога рада, норед горе наведснога внди се и из једног нпсма српских главара од 18. Фебруара, прнложсног депсшп которског нровидура од 31. марта 1608. год. Оно је било упућено војводи савојскомс Еманујлу, а његову поверенику имао га је предати Нво Ршпњанни, али овај, као оно ранцје, с још једнпм предаде га нрво провидуру, којн пх преппса и прнложи својој депеши. У том ппсму главари ппсаху војводи савојскоме како су нрнмнли његова ннсма послана но његовпм повсрсницнма: комаидатору Дала Манти, Филиберту Деле Дење и капетану Јовану Ренезпју. Уз то му још јавпше како му поново шаљу Дамњана са још друга два калуђера с нис-мима од српскога патријарха и целога збора. У нисмима су биле пзло-
м) 8епа<:о весгега. Шврасс! Лег геНогг е! ргопеШоп »и Ђа1тапа, П1га ап. 1607. •') Прилохено је проипдуровој депеши од 19. јапуара 1608. год., уз коју су и горе помепута трп ппсма комспдатора Дала Манте (8епа4о весге^а. Вмрасм Лп геНоп е! ргопеАИогг <п Ва1таНа, Шга ап. 1607.)
смугаидк и договог сгп. гдавдра у кучима	3
34
жено жс.%1' н ногодбс, нрсма којпма сг предстанници срнскога народа пристајалн да се дижу на Турке и да војводу савојскога нризнаду за свог владаоца. али садржииу овн.ч ннсама нмали су угмено донуннти номенутн изас.1аници.**)
Кад је млетачки Сенат о овим нрегонорнма бно нодробно изве-штси, још депешом которског ировидура од 19. јануара. он је одмах прсдузео кораке, да ренублнку не изпенадп какав нсмпо дшађа.ј. ;»ато 29. •1>ебруара ннса главиом иронидуру у Далмлцпји н Арбаннјн о снему што се до тада знало о прегонорнма војводс савојскога с главарпма срнскога народа, нрнложи нрснпсе денеша нровндура которскога н нарсди му да наж.&иво мотрн на кретање н рад комсндатора ДПа Манте и ка-луђсра Дамњана.4®) А тог истог дана Сенат ниса и но^глаиику у Турин, да обрати нгго вншс нажње на рад носрсдннка н на тежње војводинс.*1)
На ово последњс нисмо Сснат ннјс дуго чскао одговор. До 8. марта млетачки по&ганнк на савојском двору, Нетар Контарннн. био се веК толико обавестно, да је могао јавитн Сенату како је нгтина да војвода ради на покрсту ХрншКана на Балкану и да се садржина нсстн добп-всннх од которског провидура подудара с њсгоннм пнсањем Сенату од 14. априла 1607. год., када јс јавио како се на днору војводе савојскога бави некакав Јован Рснези, прогнаннк нз млетачкс државе, и с њнм да је некн Силвестар Тјебалдо пз Модона, који су тајно нреговарали с војводом и обсћаналн му да ћс помоћу многих главара у Арбаннјп лако заузетн нека гланннја места. Само онда је носланнк млетачкн у Турину мнслио да ова двојица не раде чега другога ради до да од војводе извуку што више новаца. Сада пак Коитарпнн могао јс јанити да је Ренези доиста ишао у Арбанију и да се договарао с некпм главарима, који ће доћн у Рим, где ће се водитп даљи преговори, због чсга ће и војвода ићн
м) .... Нога васга Согопа уепсго шапЈаН (1а11а \'о»гга 8асга Мас$(а Н б(кн СошепЛаћи- (1е11а МапЈа, РШ1>ег(о (1е11а 1јС{*по е( СарНап Шогптп Лепев/ с( Ла раг(е (1е11а Маез(а Уоз(га 111 рог(огпо тоз(ге 1тпога(1851ше 1е((еге, ис11е циа1 8спте(е сћс 8С VI то^Нашо ассоМаг рег пов(го Ке сће ш Нћсг&1-е(е <1а11а та1а(1е((а «е((а (пгсћезга соп ГаЈгш»о (1е1 бг. Н(Но а11а (Ц1а1 о!Тег(а е( ргоров(а ћптШ с( НтегепН аЧпсћшЈашо е( соп аНе^гп ашто Гассе(Иашо рег пов(го шт1(1381то Ке <1е (и((а 1а ТЈгитеНа, пе11а циа1 зоио сшцие Ке§1П сће соз1 (га (Н по1 ћатето (га((а(о. е1е((о Уо8(га бег1-1. рог иоз(го 8ег,пп. Ке....* Оно је прсвод срискога ппсма. које је обе.1ожено 18. *еЗр. 1608. год., и ио свој ирилнпн оно је ђпло спроводппца оног другог што постојн у Држ. Са-војском Лрхиву у Туринт. које је преппсао Рпста Ковачић а откупида га Срп. Крал Лкадемпја радн иу'миковања. Тај интерссин докумеиат. по Ковачићеву ирепису, за штамиу спремао је иок. НнћиФор Дучпћ, академик, ади у чпјим је рукама сада, не знам. Тск свакојако не треба одгађати с пу1лпкован>ом тога у многом иогледу инте-реснога докумснта.
") 8епа(о 8есгс(а, ЂеШегагњт, Ке^. 97., Го1. 153.
ет) ШЛет, Го1. 153. т.
35
тахо, да уједио од наие илмодн номоћи. У Гиму сс имала још утнрдитн цдпука о снему што 1>с се даљс раднти.4®) Норед тога м.1етачки носла-ннк јанн да јс комендатор Дала Манта гтигао у Турин. Сне нак онп утврђује да је Јован Гснс:ш 1607. год. код војводе Грдана н српскнх главара радно као носреднш; којнодс савојскога.*0)
Ну он јс н дал>е радно на том нослу. А да пп разгранао гвоје всзо у Горњој Арбаннјн, Црној Горн и Херцеговини, и да Гш војводу еавојскога још више уверио о свом великом ааузнмању за ову ствар, на н це.шм нре-дузећу да би дао леншн вид, Геиезн нреко пнсама наваљиваше на Нва Ришњанина, да једиог од својс браћс ношље на двор војводпн, гдс ће иматн да ноглужп за драгомана те да чнта и нишс нпсма срискп пнсана у преннгци измсђу војводе п српскпх главара.100) Да бн пак у томе што боље уснсо, капеган Ренези ннсаше кнезу 11ву, да свог брата унуги на њсгова брата Николу Гснсзија, који је тада бно у млетачкој служби у Нталији, на да га овај унутн даљс на двор војводе савојскога.101) Ну како је кнсз Нво свс радно но унутгтву ировндура которскога, то он н оном нри-лнком не ностуни друкчцје. Дакле, он о свему јави провидуру, а нронидур нзвссти Сенат дснсшом од 2. маја,101) на нгго онст овај одговорп оддуком од 28. маја, којом похвали ревиост Ннову, а нарочито што ннје нристао да свог брата ношљс на двор санојски, на нрсма томе н нронидуру на-реди да гледа да сс н у будуће користн Ивовнм усдугама.10*)
Ади канстан Јован Гснсзи не беше ништа бољн од кнеза Нва Гиш-њанпна. Он је радио за рачун војводе савојскога, али о свсму што бн тамо радио. достављао јс млетачком носланику у Турину, горе номенутом Пстру Контаринију. На тај начин Сињорнја имајући вссти с внше страна, које су се подударале и доиуњавале једна другу, бнда је нотнуно оба-вештена о свнм нреговорима и нрнпремама. Зато услуге што јој нх чпњашс Рснези не беху иезиатне.
У дснсши од 24. маја 1608. год. Нстар 1»онтаршш јавн из Ту-рина како јс нрндобно канотана Генезнја, којн је, као што јс ранцје
У дсиеши од 8. мартл 1008. (8епа1о весге^а, ЈЛх/шсс) Типпџ).
т) Ш(1ет.
,0°) ..... II Сои(с 2иаие <1е Шваио Ш1 1а («№ карого сће рји Уо11е гцН е в(а(о псегса(о сои јп$1аиха $гаш!с (1а1Г АНегга (11 8ауоц1а сће шашН ии ао!о 1га(е1о а геваЈеЈеге 1и ђис11а Сог1е сће 1о ргеш1егк шоКо ћспе рег бсгткзепе пе1 1сдеге с( всптеге 1е Н((сгс сће согопо ш ветапо 1'га 1ш с( чи(;8(1 Сар1 (1с11а РготшсЈа Л АЊаша, 1п(еш1епЛо диеб(о 1)С1пз$1шо сов1 пе11е§сге соте пе1 нспуегс <1еМа Нпрта аегс/апа...* (У деиеиш Контаринијевој иа Котора од 2. маја 1608. год. - 8епа(о весгеСа, Шнрассх Ие% геИогг е ргогеЛ\Ш\ х» ВаГтигга, СПга ап. 1608).
101) ШЛет.
|М) 8епа(о вссге1а, Ширассг Лег геИ. е рг(№. м ТкАкмипа, Н1аа ап. 1608.
1М) 8епа(о зссге(а, ШЉегагпт', Ве#. 99. Со1. 23.
2*
36
речено, био ирогнаник илетачки, па хоћаше да се удобри и да стекие милост Сиљо]шје те јо пришао млстачком нослаиику без неликог усте-зања. А за иосланика то беше згодна нрилика да се обанести о раду иојводе савојскога у овом правцу. Војвода јс још у ночетку 1607. год. био нонуђсн од стране шпанскога двора. да се стави на чс.10 ексиеди-цији, која бн се унутила у Арбаиију, да нокрсне Србе н Арбанасе против 'Гурака. II он је на то иристао одмах у начелу, али је желео да се што иодробнцје нзвсстн о могућиости предузсћа и какве су му погодбс, па је хтео и да се уверн каквс су ншанске припреме у Наиуљу и да ли су доиста расноложсни Хришћани нрема иредузећу, те је нослао капетаиа Ренезија нрво у Нануљ а нотом у арбанаско нриморјс.104) Све ово Кон-гарини дознао јс од Ренезија, у комс доби ногодно оруђе за обаве-штавање, тако да, од тог нрсмена, чим би му устрсбало да се обанести о раду ноједииих посредннка. свагда га је имао на расположсњу. Само да бн сс што боље користио н да нс изазове нодозрењс код војводе савојскога, састаици и договори били су иоћу у посланикову стану. Такав један био је ноћу измсђу 5. и «». јуна, носле кога носманик посла Сенату нрло опсежну депешу, која сс искључиво тицала војводнних нре-говора с главарима срнским и о учсшћу Шнанаца у предузећу."4) Да би иак пронсрно казивање Рснозпјсво. Контарини сутра дан позва друга два Арбанаса, Петра Круту и 'Борђа Ламбету, којн бсху дошди у Турин иа нозив војводин, да нреговарају о учсшћу Арбанаса у предузећу, и од њих, норед много којс чега другога, дознаде и то да је капетан Јован 1'енези нрошле године у Арбанију ишао нреобучен у калуђера, да је тек после тога био послан комендатор Дала Манта, с којим су дошла још двојица, један из Будве н други из Паштровића, који су, да не би одали план нредузећа, били бачени у затвор, и да капетан 1'снези и даље води преговоре с војводом.10*)
Неколико дана носле овога, 13. јуна доцне у вече, Рснези уђс кри-шом у стан млетачког носланика, да му д& нових вести о нредузећу. Повода за то беше му дао долазак посланика са шнанскога двора, којн је ишао у Милан, па нозван од војводе савојскога отишао у двор. Измсђу њих вођсн је разговор о предузећу у Арбанији нротив Турака. Носланик је излагао војводи какве се спреме чнно у Шнанији н у Напуљу у ту сврху и наговестно му је, како је овоме намењено главно заповедништво у том походу. Затим је носланик показао једно иисмо сриских главара упућено шнанском краљу, којим га нозивају да нх ослободи турскога јарма. Али како је, посде нреговора од прошле године, ово писмо изнс-
101) Зепа1о весге1а, Шараесх Топпо, «1/а ап. 1608.
|М) У депеши Петра Коитарииија од 7. јуиа 1608. год. ЦШет).
'«) 1Шет.
37
иадило војноду, бн но:>кан 1'онеун, н унитан шта мшми о том нисмеиу рече да ћс но сној нрилицн бити измиш.вено од стране оних, што су гледали да извуку новаца од шнанског двора на рачун нројската, на нрема томе и да је иеостварлшно све што сс тамо изиело у поглсду номоћп, на коју би |)ачуиала шнанска војска. С тога, а да нредузсћс нс би добило ка-рактер нустоловнога дела. би одлучено да сс ноход одгодн, док се не пошљс. Гснези у онај крај да пононо пзвиди нрнлпкс, а за то врсмс да се изашл.е нарочити гласннк на шнански днор, да сс обавестн о нредузсћу и да донссс нона унустна. Свс то Контаринн дознаде од Рснсзија, који му обећа да ћс га и дал>е обавештавати, и ставн сс нотнуно на расно-ложење њему и Сињорнји обавезујући се да ће раднти само што они уехтедну.10')
Ну један случај за нско време ускратн млетачком носланику мо-гућност да сс обансштава с те страие. Одмах нослс ове последње носете Ренезцјеве код иосланика деси сс да Ренези дођс у сукоб с нојиицима из телесне стражс нојводине те убије једног од њих. Уато је неко врсме морао да нрессди у кућн, еда би се што пре утишао гнев другова по-гинулога.10") Алн ночетком јула ствар бн ааглађепа тс Ренези излажаше »ан куће и крншом нохађашс млетачког носланика. II само на основу ње-гових достава Контарпнп је могао 5. јула известити Сенат шта јс даде радио војвода савојскн а шта ли смншљао вице-краљ напуљски.10*) Недсљу дана пак иотом Ренези донссс посланику вест како војвода сумња у искре-ност рада Шпанаца,110) а кад две недеље касније у Турин бсху дошли неки Арбанаси ради нрсговора, у војиодп се поново распали жудња за ра-дом на предузећу, с тогн посланик унути капетана Реисзцја да сс нобрине за што тачпнјн нзвепггај о разговору војводину с Арбанаспма. Тада но-слапнк дознаде да је шпански двор јавио војводи савојскоме како те године не може бити рсчн о нредузећу, али зато нека нс прекида дого-воре с вице-краљем напуљскнм и нека, преко иопсрљннпх људи, у Турској припрема зсмљиштс за даљи рад."1)
С овнм Арбанасима војвода јс нровео неколико дана у нреговорима желећи да се што боље обавести о нриликама њихова краја, чсму, у ствари, тежи народ и колнко воље показује за ово прсдузеће. Нотом нм даде нешто новца на нх унути у Нануљ, и реши се да у Шнанију ношље свог новереника Дала Манту, да код краља ради о намишљеном нреду-
*») У деиеши Контаринијевој од 14. јуна 1(508. год. (8епа1о аесге»а, 1М»ра<:с\ Топпо, Шга ап. 1608).
|08) У дсиеши Контарииијсвој од 21. јуна 1608. (ЛпЛет). |0в) У деиегаи од 5. јула. п0) У дсиешн од 12. јула. '") У деиешп од 26. јула.
38
зећу, а Ренезија да поноио унути у Лроанију.111) Због тога сада нестаде неноверења, што га једно времо беше код војводе према цсмом раду, а на-стаде још веће расположењс кад му впцс-крал, носле ове нрне носла другу а наскоро потом н грећу груну људи пз Турске, којн у Пгалији гражаху помоћи да се ослободе од Турака. Тнм нзашнл.ан>ем све ноних груна виде-краљ је нарочнто ишао на то да код војводе савојског ненрестаио одржана добро расположењс нрема заночетом нредузећу. II у томе се иије преварио, јср нојвода нарочпто лепо нрнмн послсдње изасланство, што му га нослашс из Напу.|>а н у коме, нрема нзнсштају млетачкога иосданика, бсше некакав архијспискон босански (!) с четнорицом калуђсра. од којнх је војвода добио нодробннјег обавештен>а о нрилнкама у Турској, на још кад му шпанскн двор стави у изглед, да ће му слсдсће годннс дати војске и бродова, како би озбил>но нриступио нзнођењу намераваиог но-хода. нојвода иомислп да му нрсговори с оннм изасланством исће бнти на одмет.,м)
Али нрнлнкс не бсху таквс да се могла остварити жел>а војио-днна. Оне биваху свс заплстенијс н у Пталнју свакога даиа стпзаху све друга нзасланства од Хришћана нод 'Гурцима, која се нише ннсу обраћала само впцс-крал>у иапу.вском п нојноди савојском всћ нђаху н нани, војводама од Мантове и Пармс и великом војводи тосканскоме, док су други нокушавали да у нредузеће ноново увуку надвојноду аустрцј-скога п ћссара. Услсд тога настадс нрава утакмпца нзмеђу оннх иза-сланстаиа код нталијанских дворова, тако да сс код многих кнезова јавишс нрохтсни за великпм нрсдузсћнма, алн све номоћу шпанскога кра.ва. С тога војвода савојскн, ослан.ајући се и сам на обећања шнанскога двора. а удућн нод свешпм утисцпма нреговора с нзасланствпма. н ако сс пнје хтео освртати на ову утакмнцу, да не бн својс иадс заснивао ни на чему, посла капетана Ренезија у Рим, камо одмах оде и Дала Маита. А како у Рнму беху нека од тих изасланстава. то ова двојица радећп код иане за војводнн рачун нмађаху још и да мотре на рад изасланика, међу којима је 611.10 н од оннх што су радили с војводом Грданом али нс за рачун војводе савојскога нсћ неносредно внце-краља напуљскога."4) Ну ова днојица не остадоше дуго у Рнму. 5. декембра 1008. год. стнжс у Турнн Дала Манта а на неколико дана погом врати со п Генези. Само војвода назирућн да се овом другом мсрс корацн. хтсде га мало укло-нити од подозривнх н же.Ђних новостн, зато му нарсдн да остане ван Турнна, у летњиковцу Маргарити. где је на њ била обраћена нарочита
11 У допошм од 2. автуста. из) У деасши од 31. августа.
1и) Међу онима у до<5а од јула до иовем<1ра 1608. год. нарочито се истицаху кадуђир Да»њан и Доминик Андријашевић (бспа(о 8есте(а, Вгирасс« <1е» геИ. е ргор <п Ла1ша:1и. Шга ап. 1608).
3»
лажња, и аабрањени .чу оиштење е ким бидо. С тога се иаетачки но-сдаиик у денешама из тога доба жадио како нема придике ии могућностн да се извести о Ренезијевој мнснјн у Риму. Али ипак је могао докучнти да је у Арбанију отишао заповедник напуљског брода ,Лињи" с капс-таиом Јованом Даничићем н двојидом српских калуђсра, н да се очекује њихов повратак па да се утврди плаи о акцији.114)
Међутим ПетаЈ> Контарини желео је да дозиа нешто внше, и ннје дуго чекао да задовољи своју радозналост. У нолонини јаиуара 1609. год. капетану Реиезију би донуштено да може доћи у Турин. Н он, као ревиостан достављач послаииков, нн сада часа не почаси лећ улучивши нрву нрнлнку да се искраде, једне ноћи умачс у послаников стан н до-стави иослаиику о својој мисији у Риму. По његовнм речима, војвода савојски нидсћн како се с предузећем одгађа од данас до сутра н да у извештајима изасланстана пма много измишљснога, због чега све њихове извсштаје треба добро ироучитн, проверити н испнтати, мнслно је да умоли папу да одвратп шпаискога краља од предузећа у Арбанији, те јс Ренезн бно ночео радитн па томе код кардинала Боргезе, алн му комен-дагор Дала Манта одједанпут јави да прекипе даљи рад, јер јс војвода дознао како је шпански двор био одлучио, ако се војвода неће ставнти на чело екснедпцији, да ће се то понудити нојводи од Иарме. Норед тога Ренези том приликом известн Контаринф и о раду другнх нзасланстава, међу којима је било неколико лица из ирве н другс групе авантуриста, а којп су радили у Риму н у Напуљу.11*)
Услед таквих прилика рад на покрету Хришћана ослабио је .н код војводе је ионово настало нсрасположсњо тако да ннје ноказивао воље да се и да.ље занима мислима о пустоловном предузећу. У осталом, нрави рад на овом нослу морао је слабити, јер јс Шпаннја, као покретач свега тога, била заузета другом бригом. Па и само предузеће све внше је губило првобитни карактер ослобођсња Хришћана иснод турског јарма а добијало јс вид другог, наиереног против млетачке републике. Одда-гањем пак акцнје од данас до сутра учињеио је да јс н код највећих усталаца, главара српских, нестајало оног нрвог одушевљења, и док су се поједини авантуристн користилн пзмишљајући чуда од иројеката н обмањујући све редом, ноложај оннх првих био је доста непрцјатан. Шта више крајем 1008. год. настадс опасност по војводу Грдана. У депешн од 20. новембра 1608. год. которскн .провидур Франчсско Морезинп јави како се говори да ће паша хсрцеговачки ускоро доћи у Новн (у Боки). да нонрави и учврсти град, а потом да на нослушносг нагна Дукађпнце и друга околна племена, што се бсху побунпла протнв султанове власти.
"5) у дспојпи од '20. дсцембра (8спа4о вес101а. Ширассг Тогто. ГШа лп. 1608.) "•) У дспешп Контарпиијсвој од 17. јануара КГО9. год. (8епаГо вссгсЈа. Вгироеп Топио, Шга ап. 1608).
40
За тај пашив долазак био је чуо и војвода Грдан па бојећн се да паша инје дозиао за његоне нреговоре са Занадњацима. нреко Ива 1'иш-њанина замоли Которанина Јакона Паскналпја да у нронндура нзмоли донупггење да се, у случају опасности од иаше. може склоннти у Котор у кућу њсгову. Али кадје провидур био упитан, одговори Паскналију да то не може допустити све док не добије одобрење од Сената, коме гс у горе номенутој денсши обрати за савет."') На то Сеиат одговори овоме да важе Пасквалцју, а он да го доставн Грдану, како је незгодно да се овај склања у Котор, и да то буде тако рећи на очи нашн, зато, ако нема другога излаза. нска се склонн на Хвар нли у Шибеник."11) Ну до тога ие дође.
Мсђутим због тога нојвода Грдаи морао јс битн паж.ђнв и неко време застати с радом. Тако је морао радитн и следсћс године, н ако јс нобуна Дукађннаца н још иекнх племсна у Горњој Арбанпјн изгле-дала згодна за његово делање. Помснута арбаиаска нлсмсна ношто су се нобуинла, у апрнлу 1001). год. нанадоше на Туркс и оне Арбанасе што не хтсдоше нрнстатн уз њнх. због чсга нанаднутн затражише номоћи не само од суседних наша нећ и од босанскога.11*) Па како за Дукађнн-цнма наскоро нођоше Клементе. Кучи, Нннерн, Нратоножићн, Пјелонан-лоннћн, Хотн, Кастратн, а с овима у договору бсху н Арбанаси из но-крајнне Кроје, и говорило сс да су у дослуху с Хрншћаннма у СкадрУ и у Новом,110) Турци стадоше скупљати велику војску, да што пре угуше нокрет. Тада се на Арбанију беху упутили санџак-безп од Псћи. Нрнз-рена н другнх околних градова, док су се паше од Босне и Херцсговнне снремале да ударс са севера. Херцеговачки паша окунљао је војску у Зуп-цима н у Требињу, те очекујући пашу босанскога с његовнм спахијама бавио се у крају суседном војводн Грдану, заго овај неспреман није се смео маћи нитн давати и најмањега знака од свога рада и договора са Западњацима. Дакле, морао је мировати.'*1)
,и) У дспепш иронидура которскога Тоие Кон-гаринија од 20. нонсм>1ра 1008. год. (8спа(о аесге»а. Шкриш пп геИ. е ргог. м Па/та Ја. «1га ап. 1608.)
"") 8епа1о ассге1а, ЉНђегапоп*, Кс#. 9!>. Го1. 105.
"*) У депепш ши.амшпкога кнеза од 14. маја. (8епа(о зесгс(а. Оираес! Лег геИ. е1 ргок. «'» 1Мта: /а, Ш/а ап. 16(19.)
,ш) Што су Турци похптадн да угушс нокрст Нрђана н Арбанаса ннјс толико причнњавао он с&м, јер је устанака бждо и другде, већ бојазан да су га изазпади Западњаци. По речима которскога пролидура Франчсска Морезина, у дспешп од 9. јула, Турци су бкш ухватнди неког Омишанпиа, који је прп себи имао иапиипх писаш упућених Хрпшћаппма, у којпма су ови наговарани да изненада нападпу иа Скадар и иа Нови, зато га је нагаа. под добром стражом, посдао у Цариград. а у Новом сменпо капетапа и постарао се да обезбеди град од пзненадног напада, (беп. аесге!а, ГИврассГ Лех геИ. е ргос. т 1)а1тапа, Ш*а аи. 1609).
>»>) ШЛет.
41
А.ш као што се крајем 1608. п ночетком 1609. год. опажа застој у раду војводе Грдана, тако се онажа н у раду његових новсреника у Игалији, где ови више не нава.вују као оно раннје. кад су радиди у Напуљу, у Риму н у Турину. Кад је 31. јануара 1609. год. Ренези кришом иоћу отишао Ђорђу Барбаригу, млстачком посланику у 'Гурину, јавно му ,је како војвода нсма ннкаквих вестн нз Шнаннје те је с тога разрсшио од дужности двојицу Грданових носрсдника: капетана Јована Даничића и калуђера Дамн.:пса, којн су тада били у Рпму, алп су пре тога би.ш добили поруку од војводе да оду у свој врај и да тамо извнде како стоји њсгова ствар.,и) Истнна, код војводе се још бавио Ренези с неко-лицином Арбанаса алн, судећи но дснсшама Барбаригоним, мисао о пре-дузећу ноступно је пшчезавала тако да у ноловини годнне, у денеши од 30. јула, овај могаше јавитн само то да војвода савојски држи при себи још нсколнко лица, која му гоноре и утичу на н> да нс напунгга мпсао о освајању Арбаиије и њој суседних крајева. 1X1 на том нослу бинао је све тежи а отежавале су га нрилпке, у којима се налазила Шпанија,1") зато у даљнм денсшама Барбаригоним свс мање нма номена о томс. Истина, 1'еисзи му је још неколико нута долазио крадом п саопиггавао му шта се говори на војводину двору у погледу Арбаиије, али впшс нсма ни најмањег номсна о томе да јс војвода радио на нредузсћу. Овај је био днгао руке од тога носла, али зато Ренезп увераваше Барбарига како, на сунрот нојнодину нсзау.шмању, на гоме озбиљно раде Шнаици, а на-рочито внце-краљ напуљски, тако да ако овп нс буду заузети где на другој страни, еледеће годинс шианска Флота нзвесно ћс се кренутн на оевајање Арбаннјс.1")
Ну док је онако војвода савојски постунно напуштао мисао о осва-јању Арбанцјс, о ослобођсњу Хришћана од Турака н о с/гварању нове хрпшћаиеке држапс на место 'Гурске, а капстап Рсисзн проводио се на рачун евојпх пројеката, које је оп сам пронгравао дошаитанајући мле-тачкпм властима о свему што се тамо радпло, дотле су други иосред-ннци би.ш преузели његов рад и ншлн из Напуља у Рим и обратно нудећн своје услуге. У то доба нарочнто беху развили свој рад Алек-еандар из Паштровнћа, самозванп Маћедонац н нладпка СтеФанесЈ.и. Али ни канетан Даничнћ н калуђср Дамњан ннсу седелп скрштеннх руку. Они су се и даље бавилн час у једном час у другом мссту иоку-шавајућп да нрпдобнју којег од кнезова италијанских, неће ли при-стати да буде нзвршилац њпховог нројекта о ос.1обођењу Хрпшћана од Турака.111)
,и) 8епа1о весге(а, ЈЛврасс» Топпо, 111/» ап. 160«.
,м) У деиеши од 80. јула 160», (ТЛирасс/ Тогшо, Шва ап. 1609).
ш) У ирвој ши*рованој депеши од 5. септехбра 1609. год. (1Шеш).
,и) У дппеши од 3. октоЛра. Г8епа1о $осге1а. ТН*расс\ Тогпм, «1ка ап. 160!).)
42
Крајен пак 100У. год. војвода савојски био јс сасвим напустио ранијн рад у овом нравцу, па и 1610. год. нијс се занимао њин, Ш 1011. год. нонов(» га се лаћа тако да се нрни трагови обновљенога рада онажају у самом ночетку те године. 19. јануара 1011. год. млстачкн Сенат иисаше гланном иронидуру у Далмацији и Арбаннјн како му је иосланик на Рнма јавио да се на ианском двору у ведико говори да се вице-краљ напуљски мисли кренути на Арбаинју, п да је у то умешап н војвода еавојски."") Та вест бнла је тачна, јер о раду н тезккама нојводнним иа год. 1011. нма доста нодатака, само као његон носредник код Срба под Турцнма н код Арбанаса ие указује се нинп' Лован Рснезн већ не-колицииа Дубровчана. које је дубровачкн Сенат прогиао из Дубронинка •п' су сс скјоннлн у Италнју н тамо се одалн нослу досад номеиутих анантурнста.
Тн нонн носредннци беху: Сенастијан Мепчети1|. Јаков, Лован и Марии Растнћн, и Лакон Ђорђић. 1009. год. они беху наиали и бати-нама истукли Дубровчанина Домсннка Фаченду, зашто су сва четворпца била кажњсиа нрогонстном нз Дубровннка. Ледни од њих уклонише се у Стон а другн на острва, где су сс задржали чотири месеца. па кад у Дубронннк дође неки Лорснцо Ва/о, нећак Лоренца Миннјата. агента војводе мантованскога, овн се крснуше с н>пм у Мантову, сви сем Меи-четића, који оде у Напу.в. Нз Мантове војвода их убрзо уиути у Турин, гдс код појподс савојскога бншс добро ирнмдеии. Ну носле нсколнко мессца казна нм бн онроштена, тс се у Дубровннк нратпше Лован и Марин Растићи, али у Турину остоде Лаков Ђорђић, а Лаков Растић одс у Мантону. Ова двојица задржаше сс тамо 1610. и 1611.год.,м) Ну док су они тамо били, деси се да Јован Растић нехотице ноћу, ирилнком кариевала, убије сниа Ннколе Менчстнћа, тадашњег носланика дубро-вачке рспублпкс у Млецина,128) зато, као убпца. поново бн кажн.ен нз-гнанством те се склонн на Корчулу, откуда га брат му Лакон нризва у Мантову. Алн н Мариново држање и дружен.е у Дубровннку с људнма, којн су били посредпнцп нталпјанских днорона, изазва еумњу код власти те н он мораде избећи у Италију н оде право у Турин. Тако ова че-творица 1611. год. беху иосредницп војвода савојског и мантованског.
0 раду њнхону, а нарочпто Марниа Растића за рачун војводе санојскога, нз год. 1611. има новише иодатака у депешана канегана млетачког бродовља на Ладранском Мору. Нарочито је интерссио једно ннсмо од млетачког новерсиика из Анконе, ириложсно депеши канетана бродовља од 13. дек. 1611. год., у коме је укратко оцртан сав рад
,мј 8сиа(о зесгс(а. иеШегагшт Ноти. Ки'Ј{. Ш, 1о1. 37. V.
,ИЈ У делеиш каиетана иа Јадраис.ко« Л1ору м.; (,'амта Кроче код Дуброииика од мес. октоора 1611. (8спа(о зесге(а. Бираш Ле1 СарНано <И &о1/о).
43
Марнпа н Г)ра1|(! мг. За Марпна се нарнчно шми да је нонсрешш ној-нодс санојскога н кнс:<а Манрнција насанскога. У то доба он сс банно у Мантоии. откуда јс неке својс другове бпо нослао у Турин, да раде на обнав.ва1ћу старога посла. ношто јс шгдедало као да Ко сдсдеће го-днне Шнанцн дакше дати номоћи за нрсдузеће нсго што су то могли ранпјс учинигн.'") У депеши пак од 21. декенбра канстан бродовља јаа&аше и:< Поке. како су му Дубровчанн бнли носдади носданпке. од којих јс чуо како су енојнм очпма вндели српскнм језнком ианнсано писмо војводе санојгкога унућено некпм Србнма п:< тн\ крајена. који се тамо аону кнезонпма и војводама. По казнвању њнхову војвода гавојгкп обе1|авао је грпгкнм главарима да ћс он доћп с два гвоја гпна и с мпогом нојгком да пх оглободн гургкоги ронгтва, а за то да од њих да тражн дванаест талаца. Али уз ту негт ногланпцн дубровачкп бсху још до-далн како од свега тога нс може бптн ништа, ношто сс нојвода у свсму разуверно.13") II донста. оин ге нису преварнлп. Прегово|ш су трајали и даљс, и у Турнн су још многн ншли да иагонс војводу на оевајање Арбаније, Црнс Горе н Бове, али од свега тога у стнарн не би ништа.1") А шта је бидо с капетаном .Гованом Ренезпјем-' II ако се у денсшаиа канетана мдетачког бродовља погдавито говори о Дгбровчанпма. а једва номпње канстан Ренезн. инак је онај био гдавни раднпк код војводе мантованског. У тнм дснсшама нише је речи о Дуб-рончаинма, што је канстан бродовља добпјао вести ноглавито од Дуб-рончана, којс је всома тиштало зашто да сс из њнхоне средпне нађе људи, да своју отаџбину довсду у сукоб с мдстачком рснублнком, иа су честим нзвештавањем канетана млстачког бродовља навлаш хтелн да игкажу гноје негодовање нрема раду нрогнанпка из свога града, н да овом гвојом услужношћу одбнју свакн нрекор од странс Млечнћа. Еад ге нак расмотре весгп с других гтрана и нотражи ко јс главни посреднпк и на кога је мантовански војвода ноглавнто полагао наде у свом раду, вндеће се да рад дубровачких прогнаника знатно устуна раду Јована Рспезнја, но чијем се упуству развија сав рад носредннка у Мантовн.
1\ад је оно у јесен 1609. год. војвода савојски био готов да напусти мисао с освајању Арбаиије тс је отпустио неке од носрсдника. а задржао само кансгана Ренезнја с неколицпном његовнх Арбанаса, онај нидећн да војвода. због својнх незгода на другој странн н осдањања на номоћ шпанску. можс сасвпм нануститн дотадашњи рад. нанустно је Турин н
ШЛет. ™) ШЛет.
тЈ Да.мм момена о рлду нојводе ганојскога има у генатским оддукама од 31. маја и 8. јуна 1613. год. (8епа(о зссге(а, ЛеМшшим*, 1(ед. 103. Со1. 9о. т. н 99.), и у депсши млтачког носданика у Риму од 22. јуиа 1613. год. ('8епа(о 8ссгс(а. IX-врассг Ћота).
44
отшшш јс к војноди у Мантову, да овог нрндобнјс за мнсао о осиинању хрншћанског кра.м-нстна у Турској. оа тај 1'сне;шјсн одлазак знао је иојвода савојскн и као да је то но (вегону унуству и учиаено. То се видн из јсдног нисма војводс мантованског Пву 1'ншљаннну од новсмбра 1609. год., којс јс 1611. год., носрсдонан>см Которанииа Јакова Иасква-лија донало руку которскога нровндура Јероннма Молнна.1") Тамо вој-вода ннсашс Нву како јс од канстана Јонана 1'снсзија извсштсн о свсму што се тицало нрсдузсћа и војводс Грдаиа, н како су му Гснези, Јакон Гастић и Јаков Ђорђић каза.ш. да нојвода санојскн, због нскнх изне-нада искрслнх нсзгода, нс мо;кс нсиунитн обећањс. те су га молнлп да сс он нримн предузсћа. Зато јеон, вели, саслушао љиховс ;ке.1>е н поста-кнут жудњом да ноеиужи Богу н католнчкој цркнн. а уз то још, норед законитпх нрстенснја што их има на ге зсмл>с но нраву законнтог на-слсђа, нозван на изнођсњс тс мислн нарочптом наклоношћу што јс гаји нрсма народу, готов јс да сне унотреби па да жртвујс и живот н свс имање само да народ ослободи испод турског јарма. С тогаје, вели дм.1>е, одлучио да у Холандију нош.вс капетана Реиезија и свог слугу н кава-љера Сноитора. да с насавскнм кнсзом Маврпцнјсм прсговарају о за-једничком раду на нредузећу. Из тог нпсма дознајс сс још да су Ренсзи н Снонторс с једннм бродом имали отићн у Арбаиију да од за-всреника узму таоце н да уговоре најногодннје доба, кад се нма кре-нути бродов.ве с војском на ту страну, те је због тога Снонторе бно овлашћсн да у нмс војводино можс нрсговаратн н уговоре иравити с народним главарима и да им можс обећатн да нм сс у веру и у уста-нове ншнта неће дирати."*)
|:и1 ПриЈОЖсно је дсиешп Модиноиој од 0. аирпда 1611. год. иослатој Сспату из Ботора (8спа(о $есге(а. 2><>/)асI </с« геП. е ргог. «'» Ва1та.:}п).
,м) »... 8ареш1о ш ])сг ге1аМопе (1е1 <-»|>јТ:ш>> (Ло. Непе$1, сћс V. X. е соп#шп(а соп Сге(1ап У;и\'0(1а <Н иКппа \-о1нн(а е( раг(1го1агшсп(е јигогим а1Г Јшргеаа 111 со-1ез(е рагМ 1е 1аг6 сошгаипс час11о сће а 1мј $сг1го. сћс е сће Нагем1о е*8о СарИаип (Ногат с( 8. 61асошо Не$(1 с( (Насоши (Н 6шг{Ј1 ЈеМе. сће И 813. 1)пса Л Мауоја рег а!сипс (НШсоКа 8орга#шп(еК 11011 рио о&$еггаг'е <]паа(<> <Н ^ма ]<го1ш'зе. е( рге-еапЛоим е( 10 С1* тојгНа $(еп(1еге ћо ])гоп(цгаеи(е $(ап(1о 1е рг«ро8(с 1«го а с1б (1а(<> огессМе е( гао$$о <1а1 гс1о, сће ћо (1е1 8ег\1(1о <Н 1)10. (1е1Г ассгсас1шеп(о <И 8ап(а СМева. с( 111У1(а(« <1а11а рагпси1аг аИ'е((1«пе сће рог(о а цас! рориН, оКге сће 111 а1-сиие раг(1 <Н (рцм Нс#ш ћо 1едШша рге(сп(1оие (Н ћегсс1Капа $и<"се$$шпс Ш1 вои п$8о1и(о (И шс((еге ортј иио ])о(егс ]>ег 1а ПћегаНоц« 1ого ЈпцнедапЈоО! 1а уКн рго-рпа е( циап(о ћо а1 ик.ш!« асс10сће вс{гиа <]иаи(о рји рге$(о $1а ])0$$Љ11е, сои 18ре-(Нге рег С1« И Сарј(ап« бЈОУап! (е() И СатаНег 8роп(«ге а1 819. Соп(о МаигШо рег (га((аг (Н Саге Пгаргсва 111 виа сотра^ша. рег ншШ п#иаг(1су«Н пзрс((ј, сће 1а СасНКсг-аппо.... 1-а ЈиСогшагеш« (Н рш <Н <]иап(о 1п(огио а (пб 8ага псссзвапо. ћауенЛо еазо СагаНсг 8рои(оге ашр1а аи((ог11а <Н ргоше((сгс а погас Ш10 а (и((1 со(1е$и 819. Сар1 (1е Вејгш с( а сће 1пвогпега Јауап(авдп> рсг 1а сопзигга(1опе (1<; гШ е( (1е11е 1 ецц1 1ого с( рег (и((о циеНо сћс зага соп\'ешсп(с е( рпасепЛо & 1>ш ЖЈгаипо 111 цио) рае81 ]>ег (и((о Н ргезеп(е апио 6 росо Јорро....' (ТШет).
45
Нц оног нисма нојводс мантовгшскога нндн се да је Гснези био нродгжно свој раннјн рад на нокрету Срба н Лрбаиаса, а иаменс у љему има само у тодико нгго је раније радно за рачун нојводс савојскога а сада маитованскога. Ну штста је што се у 1010. год. рад Генс:шјев не може нратитн као раније. У осталом годнна 1010. јестс нрло мршапа нодацима о раду на нокрету Хрншћана нод Турцима н оснајању Лрба-ннјс од чнје би.к) стране. Она је оскудна иодацнма како о раду канс-тана Лонана Генезнја тако н других носрсдннка, чему као г.шшш узрок треба тражнти у ве.шкој заузетости Шпанаца другим пословина, услед чега је нојсднним нта.шјанскпм кнезовима нестало главног ослонца у раду с Хрпшћаннма нод Турцима. А.ш нпак пз номенутс 1610. годнне има се неколико података, који се тпчу рада војподе мантованскога, а који су интереснн ноглавнто с тога што сс нидн како јс онај на се прнмно ранијп рад нојнодс санојскога, вргаси ио уиуству Ренезијеву.
Депеши которскога провидура од 9. октобра 1611. год. нриложено је шест италијански ннсанпх писама војводе мантовансшга од 7. августа 1610. год., од којих су два бнла упућена Пву Гишњанину, једно његову брату Вују, једно нећком натријарху Јовану, једно војводи Грдану, и последње нисмо свима помсиутнм заједно с осталим главарима срискпм. У свнма њима војвода нпше како всома жудн да нгго прс дође у њп-хову зем.ву н да ослободп народ од тнраннје турскс, а за доказ за учињене прпнрсмс нозпна се на људе, којн су били код њега н видслн шта је све урадно. Понгго сс нак његов рад поглавлто наслањао на .вуде, којнма је бно унутио нисма, то му је њнх трсбало нридобити у нрвом реду. Зато је војвода Нву из Рисна и браћн муобећавао у Фсуд околину ришњанску и имања неких Турака; натријарха јс увсравао, да ће, вад ослободи његов народ тнраније турскс, донуститн да сваки слободно и бсз ика-квог страха можс нсновсдати нравославну веру као што ју је ранијс иснонсдао н да ће сс црквама нс само повратити добра гато су нм их отели Турци, всћ и да ће им нових дати; сем тога обећавао је да ће сав народ ослободити намета гато их нлаћа Турцима.1") Уз дспешу пак которскога провидура од 9. априла 1611. год. нриложсни су прсниси других шест пнсама војводе маптованскога упућених истим горњнм лич-
13,| ..... рготеИспш а<1 свво 8гјјг' Соп(е б1о\аши Је Шаапо е( 818"' вш« 1га(е1Н; Н 81ег' Ушо е( Л1н-11с1с. <Н <1агс 1ого 111 1еи<1о тио И Соп1аАо <11 Шзапо сои-1'огте а11а сотр1и!а 1$рс<1Шоис е( а11с асп((иге сће & вио (ешро Н 1'агсто ш аш-рНз81та 1'огша рег со1тоћога(1оие Јс11а ргошевза пов(га....* (У иисму Пну Гишњанниу) ,... 10 1' авви-ип, сће иои «ага (осса(а 1п шо(1о а1сипо 1а КсНјгјоп бгсса 1акс1ап<1о пуег с1а8сипо рег Г ауспјгс 1П сзза Нћегашеп(е соте 31 с У1УЦ(о рег 1о разза(о; е( <Н рш ргоше((о 11011 зо1атеп(е <Н гевШии а!1а сћјева (и((1 1 ћеш оссираП <1а1 Тигсо, е( сће Н 1'игоио <1а(1 <1а1Н ап(јсћ1 Ве СћпзНаш, ша сН ЈагдНенс <1* аУап(а^о< 1е-гаиЈо (и((с 1с {ггаусхгс, сће зоз(си(гопо ћога циех ророП <1а11а тлггапШе <1с1 Тигсог е( V. 8. 111"*» е Вта 1о рио (еиег рег зЈсиго....* (У писму натријарху Јовапу).
46
ностина сом натрнјарха Лована. Ту су но два пиема ;»а Пва Ришња-нина п војводу Грдапа и ио једш» за Вуја и све главаре српске. Сва су писана у Маикши 10. новембра 1610. год. Даклс, хронолошки додазе носле оних горе навсдених и но њпховој садржинн ниди се да је војвода у размаку једних и других прсговарао с посредницима срнскнх главара о акцнји нротив Турака н слао у те стране свог ноиерсника Хинолита Деителија. да увсрн главаре о својој доброј но.би, о заузимап>у :<а њнхову ствар н да пм саоншти нојединостп од аначаја, зато је молио да се његовим новерсннцима верује :>а све што буду рск-ш.1")
А носрсдницн војводс маитоваиског код срнскнх главара била су двојица од горс номснутнх нрогнаннка дубровачких, Марин Гаетић и Јаков Ђорђнћ, о којима је већ рсчсно да су се у току 1610. и 1611. год. бавили у Турниу н у Маитови. У оним писмима датонаннм у Ман-тови 10. новсмбра 1610. год. војвода нх поииње као своје новереиике, који заједно с Хиполитом Депте.шјем имају да однесу његова нисма н усмсне поруке главарнма срнскнм. Ну много зиачајнијн радннк на овоме и иосредннк нојводин био јс Вујо. брат Пна нз Гнсиа. Нреко њсга се унраво раднло код војводе Грдана. натрнјарха Лована и главара срнскнх, и да бн лакше и безбсдније могао нреговара ги с нојводом, он је у лето 1610. год. ишао у Маитову, зато га војвода сиомнње у нисмпма од 7. ангуста, н вели да му је овај донсо нисма н норуке од војводе Грдана, натрпјарха и главара, којима онет он но том истом одговара- У тим ппсмнма војвода је нарочито нагласио како ће Вујо снојим усменим саоп-штењем имати да донуни његова пнсма.,Јв) Алн иосредничка улога овога постаде још зпачајннја пошто му погибе брат Иво,т) зато га которски провидур Јсронпм Молнн врло често номиње у депешама из 1611. год.
У деисши нак од 9. апрпла 1611. год. Молии извештавајући Сенаг о војводинин писмима од 10. новсмбра 1610. год., како их је добио од Лакова Насквалија, вели да нх је овај добио од Вуја, а њему их донео
ж) 8епа1о 8есгс(а, Вмросс/ Лег ге11. е ргое. «'п Ј}а1тапа, Шга ап. 1011.
атигсто1о^2а еће V. 8. П1,па 1111 тозСга псНа апа 1с11сга рог(а(аим Ја1 8Г> Соп1с Ушо % псе\и(а Ја1Г ашто 11110 соп (ап(о аВ'о»(" сће о11а ве ие рио рготе((его рта(1831та согпаропЈеига* (У војволину иисму Грдану) —1<с .ч№е((ии8с ра-го1е Је((ет1 (1а1 81гге* Сои(е Ушо &а(е!1о (Н V. 8. 80110 8(а(с (Н 8111{<о1иг сошНтеп(о а11а Н((ега сћ' еј т' ћа ргезеп(а(о а поте сН 1ш. оп(1о соп 1шо цгаи р1асеге те 1е ЛсМаго (Н аКеШопе ерта1е »11» дгап(1е атогето1ег2а зиа, П сће зага соиозс1и(о <1а V. 8. ђиапЈо р1асега а X. б1§г' 1(Но. сће ш ш1 (гоуо 1п со(ез(е раг(1. 1п(аи(о пте(-(епЈош! а ^иеНо сћс (Н р1и 1е сНга а ш1о поте езво Соп(е Ушо...« (3' иисму Иву Ришњанину).
ш) Иво Ритњанин иогинуо је у иочехку 1011. год., а убнли су га Иаштровићи. Иа како је Иво био султанов иоданик а Иаштровићи мдетачки, то се 11вов син Стјеио и стричеви ху Вујо и Михаидо пожадише которско.ч ировидуру те овај састави суд добрих .вуди, који у аириду те годпне створи умир и донесе нресуду. нрдо иитересаи ирпдог народном суђењу умиром.
47
војнодин повсреннк Дснтели, којн сс тнх дана банио г Дгбовннку. 1»аио су ннсиа бнла нисана нталнјанскн. то је Вујо имао да пх сам однесе, којима су била унућена н да пм пх ирочнга. Али пошто сс Нујо тнх дана не усуђнвашс нћн тамо, јер сс бојао да аа то не доана босаиски паша, којн се у суссдном крају банио с великом нојском, он писма даде Которанниу Наскналију те нх онај однесе нровндуру, којн нарсдн да се одмах препншу па да се ориђинали врате Пасквалнју, који јс говорио како их не сме дуго останљатн код провидура. јер их мора што пре нратнтн Вују.1") Па тако и би. За то нак нреме Вујо оде у Дубронннк, где се нађе с Деиташјем, коме саоншти да ако војнода мнслп још ге године да предуаме какав |;орак, треба он да сс о свему нротходно оба-негтн: ако ли пак мислн да одгоди поход. затражп да се пошље друга која личност од већег ауторитета, г којом ће моћи преговаратн гла-вари српски, у чијс имс ради он, Вујо. С таквнм одгово]шм отнутовао је Дентели из Дубровннка у Мантову крајем анрила 1611. год.1И)
Ну војвода мантованскн беше голпко одушевљен за онај рад, да му се не донадашс одгађатн с акцијом до годпне н асељаше. ако се пишта друго успети не може а оно бар да се завереницнма дода оружја п ратннх потрсба, како бн до годпне акцпја била што лакша. Да пак не напусти ту мнсао, на н> једнако нана.Ђннаху носредннци, којих беше прилнчно на љегову двору. Зато овај набави оружја и утонарн га на један ратни брод, ла га у пратви оне двојице Дубровчана посла да нристане негде уа турску обалу на Јадранском Мору те да пгкрна н нреда главарпма.
Међутим за млетачке глужбснике, којн су нратилн рад војводпна носредника, изгледало је као да је војвода био днгао руке од тога посла, јер цело лето 1611. год. не бешс ни откуда вести. Али у гентембру у Млеткс стадоше сгизати једиа за другом од капетана млетачког бродовл,а на Јадранском Морг п од которскога провндура. Првога сен-тембра канетан бродовља дознадс да се у око.1ини Дубровника појавио некакав гусарскн брод, а дан каснијс дознаде да .је на Молонти, па се из Цавтата хтеде уиутнти у потеру за њии, али се одмах вратн натраг бојећи се да нс настрада. По чувењу канетан закључиваше да ћо бнти савојскн брод, а тако га увсраваху и дубровачкн поеланнци што дођоше да га обавесте о томе. Вест нак о броду сгижс у исто време и ко-торском провндуру, који нојаву његову одмах доведе у везу с радом вој-воде мантованског и Маврицнја насавског код Хрпшћана под Турцима, зато нађе два Псраштанина и ставн им у дужност да то нодробно ис-питају а нарочито да гледају ко ће са обале ићи на брод, па да дођу п да му одмах јаве. Два дана потом Пераштани се вратише у Котор и
|М) 8епа1и весгс1а, ТНарасм <1еј геИоп е ргогед. м Ј)а1тагха, Н1>.н ;ш. 1611. ЊМет.
4К
јаиишс нрпнпдуру да су од јсдног свог аенљака дозна.1И како је ка-нетан оног брода овоме предао једно нисно да га одмах однесе Нују у 1'исан. што је гај учннно, п сутра дан видео как<> сс с оба.к- некакпа барка била отиснула нраво к броду, зато да ноуздано држи да је то био Вујо. Тада иронидур натражп да му доведу гог Нераштанина, алн од овог не могаде доанати ни чијн је брод ннтн нак кога има на њему. Нато. да би се обавестно о даљсм раду, нровидур обе1<а Пераштанину двадесет дувата, ако му у Котор донесс нисмо. које му буде нредао ка-петан брода за Вуја, а нотом позва главаре нз Кртола н .Буштице и на-редн им да морају добро чунати стражу на обали. на чим што опазе, одмах да му јане. У исто време нрско поверлшних .вуди покуша да се оба-вести где се бани Вујо и дознаде да је у Рисну, ади да му је млађн брат Мпхан.к) отишао војводп Грдану у Никншћ.140)
Ну нровидуру не беху довавнс те вести те зажелс да се састане с Вгјом н да од овога дозна појсдиности. Зато га нозва к себи, а.ш овај не дођс одмах вс>1 прво посла човека с вестима. Кад нак нровидур обећа да му неће бити нншта н да Турцн неће дознатн о његову доласку у Котор, Вујо дође ноћу и би пуштен кроз градску |;анију. Нровндуру Вујо признаде да је од канегана онога брода добно нисмо ади рече да га је снадпо бојсћи се да не падне шака другоме, н исприча му како је ишао на брод и тамо се задржао чнтава два сата у разговору с кане-таном, који му је казао како ,је о трошку војводе мантованскога н Ма-вриција насавскога, а уз припомоћ шпанскога кра.т>а. окун.Ђено бродов.ЂС од педссет бсртона и десет галија, којнм зановеда кнез Маврицнје. По капетанову казнвању то бродовљс имало је да дође и да заузме улаз у которскн залив а нотом да освојн Нови. Како је нак радн тога нотребно иматн уза сс народ у оном крају, савезницн су на овом броду нослали оружја и муппцпје, да се нскрца на згодном месту. Ну о свему томе требало је нрво нзвестити војводу Грдана па гск да сс изкрца оружје. Зато је канетан брода био донео и нисма за српске главаре, и хтео их је испрва дати Вују али се нотом предомпслпо и обећао ну их тск кад се буде вратпо од Грдана, говорсћи ну како ће их за то врене дати једнон од својих људи на броду, да их нреведе на српски. Потон је Вујо био напустио брод и унутно се право у Никшић к вој-води Грдану, да ну саопшти норуку нз Италнје, нашто је од овога добио одговор како су главари и народ готовн за сваву прилику. Ну кад се Вујо новратио на обалу, да капетану саопшти Грданову поруку, не нађе брода, који је норао пзнаћи због ндетачких ратних бродова, који су се биди појавиди у блнзинч.141)
Тако је и овај покушај војводе нантованскога остао безуспешан.
,4°) У депешп ировпдуровој из Котора од 4. септеибра 1611. год. (Ипдет). "') 1Шет.
49
Од како се иочело радитн иа нокрсту Хришћана нротни Турака н кад се стекло упсрсња да на томе раде всћнном прогнаиици иа мле-•гачкс државс, а за рачун оних што млетачкој ренублнци нис.у хелели добра и раднлп су протин њоних бнтних интереса, Сињорија млстачка, као и прсдставницп њснп на разнпм странама нажљино су мотрнли на сваки корак њихов трудећн се да од ренубликс уклоно онаспост. II:: досадашњсга излагања можс сс добити доста јасна слика о раду тих нрогнаника и носредника измсђу Западњака н главара српских и арба-наских. Цсо нак ннз Факата, допуњен новпм о нрњшкама у млстачкој републици, јасно тнрди да у колико је јачала акција оннх посредника н изгнаника, и у колико је нишс било изгледа на уснсх, у толико јс воћа опасност била за ренублику; и нротнвно томе, у колико јс од но-четка 1609. год. рад овнх слабно, у толпко је код Млечића сне више нестајало зсбњс а свс јаче преовлађивало уверење, да од свсга тога исће бнтп нпшта, јер се рад носредннка сводио на преговорс, којима сс краја није могло сагледати. Услед тога се у Мдецима у току 1610. и 1611. год. овај рад није исгицао у првн ред гекућпх послова, као што је то било раније. Рад носредннка, исгина, праћон је и даље, алн нс с оно-лико пажп.с као ире. Нрсма томе, може се схватптп како су Спњорију иснрпјатно дирнуле вести, што јој стигоше од капетаиа бродонља и ко-торскога нровидура. А зебњс од тих догађаја могло јо бити у толпко пре што су у то доба била устала нека српска и арбапаска племсна у 1>рдима, тс јс то дало маха да се мисли како нма незс с радом нове-реннка италнјанскнх дворова.1**) Ну да се Снњорија ужурба, нарочиго је донрннела всст, која у то доба стиже пз Напуља, н но којој сс отуда креиуо јсдан део шнанскога бродовља с двс хиљадс војника, с тоновима, пушкама и осталим ратннм нотребама, па кад је стигло у Месниу, но наређењу ннце-крал«! снцплијанскога, да му јс придодат знатан број галија те се тако ојачапо кренуло некуда на Нсток. У Нануљу се о њему нропосила всст као да нема ннкакве везе с предузећем у Арбанији, алн се у Млсцима томе гласу није поклањала нпкаква пажња. Зато 17. сен-тембра Сенат, ношто је двапут доносио одлуку и ништио је, усвоји тек трећу рсдакцију, по којој је разаслано хитно наређењс капетану бродовља на Јадранском Мору, нровидуру армаде, главном провидуру Далмације п Арбапијс и которском нровндуру, којим не само да им је обраћсна нажња да брижљиво мотре на кретање шпанског бродовља, већ им је још нарсђено да силом спрсче сваки покушај, да се нојави на Јадранском Мору. Ради тога су млетачки резервни бродовн одмах стављени на ратну ногу и нослапо нојачање капетану бродовља и провидуру армадс.143)
ш) Бнли су се нобуннли Кучи, Клементе, Васојсвнћи и још нска н,ина суседна пдсмена.
ш) бсп!1(о весгс(а, ИеШегаггот, Ксјг. 101. 58., 59., и 00.
састанак И дотовор ори. Г.1дкара у КУЧИМА	4
5(1
А тс нринрсмо млетачке и нести с разиих страиа о шпаиском бро-довљу зададоше посла и Турцнма, ноглаиито у Нопоме. Уз то још Ду-брончани, да би од себе уклони.ш снаку сумњу да нмају какпнх би.ш иеза са својнм прогнаннцима н италијанским кнезовнма, нослаше свог чопека новљаиском заповеднику. да му саопштн све што се зиа о раду пталијанских киезова иротин Турака. По њихову уперавању у Рисну су била тројица, у Новом двојица, а и у Будви двојица, и уз то још некн Дубровчани, којн су раднлн на томе да се та места нздаду Шнанцима н Пталијанцима. И та вест узбуни Турке тако да се уплашише да у скоро нс будс наумл>ени напад Шнанаца тс одмах тајно иослашс которском нровндуру Хасан-бсга. номоћннка нов.Ђанског заповсдннка, да умоли провндура за зајсдничку одбрану од напасти. По речима ировндуровнм ови су сс бнлн толнко застрашили, да се нрс могло мислнти да ће свн побсћн из Новога него ли га браиити. Али у то у Нови стпжс ћсхаја босапскога нашс са зановешћу да се нринази на Вуја н брата му Мнхаила нз Рисна, за које Дубровчанп бсху доставнли да раде са Мападњацпма. Зато 9. септембра нов.вански капетан с ве.шким бројем наоружаних људи дође у Рисан, где нађе оба брата у габсли на их везаие снроведе у Нонн. Ну њнхови људи окупнше се сутра дан у Рнсну, поседашс у двс баркс и одоше у Нонп, а кад тамо стигошс, уз њпх прпстадоше тамошњи православни па н нски од мухамедоваца, те тако сви скупа дођоше пред кулу канетанову и затражише Вуја н Михаила. нретећи, ако пх нс нустс, да ћс бнтн триста чуда. Тада се канетан нађе у чуду: нарсђењс паше босанскога гласпло је да их треба држати добро, те хоћаше тако учн-пнти, а.ш с друге стране опасност од ускомсшалс свстнне бинаше свс всћа. Зато их пусти обојнцу,144) који ираћенн светпном одоше у Рисан, п тамо, да бн ову што боље придобнлп уза се, дадоше јој да једс н пије колико може.145)
Недовољиа енсргнја новљанског капетана у овој нрплици запрспасти которског провпдура тако да се нијс могао начудити како нх јо онај могао пуститн н уступајући захтевпма светинс да Вују и Мнхаилу да маха, да наставе започетп посао. Вндећн каквн су Турцп он је рачунао да ова двојица могу лако у дело прпвестп своју мнсао, н но његовом мишљсњу последице од тога имале су бити врло злс за млстачку репу-блнку, јер Вујо н ако јој се показивао наклоњен, внше је радио за другога н радпје јо ишао Грдану, да се договара с њим нсго да новостн саопштава њему, провндуру.146) А да Вујо донста није мислио да се оставн старнх мисли, провидура су нарочито уверавале вести како овај и брат
ш) У депешн котор. провмдура од 10. септембра. (8опа1о ассгс(а. Ђхарассх <7е» ге11оп е ргогеЛ. т Ђа1тае\а, «1га ап. 1611).
145) У депеши которског ировпдура од 8. октобра 1611. год. (ШЛет).
|4") У деисши ировидуровој од 10. октобра 1611. год. (ШЛет).
51
му Мнханло гледају да кршном распродаду нмаље па да се пссле у Нталију те да оду кнезовнма, за чији су рачун радилн и одакле ће много елободпнјс делатп на заночетом посду.147)
Ну да једпом оставнм на страну излагаљо рада овс даојице по-средннка између војводе мантованскога и српских главара, па да објасним зашто сам ово учшшо.
На први поглсд изгледа као да јс овим учиљси знатаи скок у страпу од раинјсг нзлагаља о раду најгланннјсг посрсдинка, канетана Јована Рснсзпја, и може изглсдатп као да нсма ннкакве нсзе с оним. У суштнни пак, н ако при нзлагању овнх догађаја из 1610. н 1611. год., у којс су унлстсна пмсна тројицс браће Ришњана, ипкаво не би спомснуто име. капетана Рспезпја, то не значи п да ово нема всзе с њпм. На против, треба имати на уму да као год што је ранцје Иво Ршпњанин био по-средннк између Јована Ренезија, који је радио за рачуи војводе савој-скога, и војводе Грдана п патријарха Јована, као представника српскога народа, тако је касније радио брат му Вујо. Овај је просто настанио ранији рад свога брата и посредовао је између тих истих нредставника срнског народа и капетана Јована Генезија, воји је сада радио за рачун војводе нантовансвога. Ренези је и овде руководио пословнма како за Далмацпју и Хсрцсговнну тако н за Арбанију, па док јс за северније крајеве нмао оруђе у Вују и брату му Михаилу и нреко њнх одржавао всзе с војводом Грданом, за Арбанију имао је својих ранцјих познаника, и гамо му је, као што је горе наглашено, рад био у толико лакши, што су се 1611. год. многа пленена у Нрдима била побунпла против Турака, те јс то био јсдан од убед.&нвнх разлога за војводу мантовансвога да што јаче прегне на посао. И без сумње но њсгову унуству војвода је био послао један брод нрема Бокн да искрца оружје и да га разда Грда-новим .вуднма, а други је био унутио у арбанске воде.1*8) А да је Ре-незп бно главнн руконалац целог овог рада, вндн се но начину какоје ц прско кога је вршсн носао, а још више се утврђујс речпма Ренезн-јева нријатсља и новереннка Вуја Ришњанина, који на састанву с про-видуром 9. октобра 1611. год. нотлрди, да се у оно доба Рспези бавио код војводе маптованскога и да је овај војводу највпше нагонпо на рад.14*)
"'Ј У дсиспш иронндуровој од 8. октобра 1611. год, (МЛет).
ш) У депсшн ировидуровој од 9. октоЗра 1611. год. (ПААет).
|49) »11о ш1сп'о&а1о П сои(с Ушо... Ш1 всорсгае 1и1 (ђши ип шсзо е шегго евзег 8(а(о а Л1ап(оа (Н Јоус е (огпа(о тшИ јјшпц зоио, шап(1а(0У1 (1а1Н рппсчраН сП АЊаша а ргосигаг с зо1ес1(аг 1а 1ого Нћега(10пе И соше рег <1исз(о еНРе(о шоМ сН 1ого 801ш аш1а(1 а<1 а!(г1 Ггшс1р1 е( ћаусгпе гарог(а(о <1а цио! Виса (Н проз(а сће V. 8сг.11 уе(1га рег 1е сорш сће сци осс1изе 1е шаи(1о ...Тга Н а1(п раг(1со1аг1 (Нсе апсога. сће (1е1Н Сарј ргшс1раН (Н цисз(е 8еп(1 е( ске воЈесНа 1а сом & Хнапе Мепе.ч/ сЛе е а ргеиеШе ргеш «7 ЈОаса е( 6 1га1о11о (1е1 Сар1(ап Мсо16 Кеиоа! сћ' ега циа сои 1а еошрауша а1 ЕСОЈНи (Н б(га(10(1 с( ии шезе 1а рег ог(Нпе (Н з(1а Есс1а (гаши(а(о & 2ага...* (У дспеши ировидуровој од 9. октоЗра 1611. год.).
2*
52
Рад заиочет 1610., настављен 1611., војвода матовинскн продужни јс 1612. год. Само нити прнлике беху новољне у оној мсрн као раннјих годнна нитн су носредницп унутно радили. Ранијс помснутн нрогнаннцн дубровачки, који су имали руконодитн носао у гирн.см делу земаља на око узетих, нонели су носао да није могло бити несрећније. У несто да раде с војнодом Ррданом, они за смер свога рада узешс Стон, којн хте-доше заузети н нредати га Шнанцима, те тим бацише ватру у свој родни град Дубровннк. Станонннштво и предстанницн властн иоделнше се за и протнв нрогианика н манитост онлада Дубровником гако да један дру-гоме иије могао објаснити зашто да нристаје уз једне а не уз друге. Услед тога предузсће војводе мантованскога потпуно нронаде тамо. а не беше много боље нп с извођешем у јужном крају, доле у Арбаннји. Брод с оружјом памсњсн томе нрају ннје могао доспстн камо је био уну-ћен, а н шнанско бродовље, о коме се оно било чуло да, ојачано сици-лнјанским, из Наиул.а нде на Псток, није отишло у арбанске водс. Међутим Млечнћи ојачаше својс бродов.ве тако да јс било у стању да гусарском н шпанском стане на пуг. Услед тога нак бродови мантован-скога војводе послани у Јадранско Море беху немоћнн да прсдузму какав бнло корак протпнан млетачкпм интересима, као што бн бнло с нанадом на које место у Нриморју.
А где се део канстан Ренезн? — Нродужпо је свој стари занат: да идс од једног двора до другога, да им нуди своје услуге и да склана пројскте о освајању турскнх нокрајнна на лак начнн.
Раније је наговештено1*0) да је т нредузећу војводе мантовапскога Бпчснца нмао нешто удсла и таст му војвода савојскп Еманујло, који се није могао оставити мислн о освајању Арбанпје и да се ставн ни чело походу нротин Турака. А то је знао Ренезн, па кад је видео да од покушаја војводе мантонанскога нс можс битн нпшта, а нарочито кад Би-ченцо нремпну, он оде ноново војводн савојскоме, да га подбада на ра-није заночету акцнју. И овај пристаде на то, алн канстану Ренезнју зла навпка за несталношћу, за новотарнјми н достављањсм ни сад не даде да мирује н да не ради нротнв самог предузсћа.
Да пак војвода савојскн поново отночне раднтп на овом послу, много јс допринело подстицање од странс шнанскога двора, чпје жеље у то доба најбоље извршиваху његова два намесника уНталији: ујуж-ној внцс-краљ нануљскн, а у северној намесник мпланскн. Управо у то доба ова двојнца у своје руке беху узели васколпк рад у том правцу. Вице-краљ напуљеки био јс прнбирао око себе како раднине из друге грунс, о којима је горе било рсчи, тако и оне из треће, којп су, као повере-ници Грданонп и патрпјарховн, пшли по Италијн. Тако је и пзаслапик Грданов калуђср Дамњан, кад се у почетку 1612. год. с Днмптрцјем Ба-
,у0 Ниди горо на стр. 43. н 44..
Г>3
ранином нраћао из Мадрнда у Пталнју, био унућен на пице-кра.ва на-пуљскога, да с њим преговара.111) А то што је на југу Италије радио внце-краљ напу.т>ски, на северу старао се да постигне намесиик ншанскн у Милану, Дон Мендоза, који је с миланскпм кастеланом Дон Дијегом Мимснталом, нећаком ранијс заинтересованога гроФа Фуентеса, задржа-вао посреднике, који би ударнли кроз „1омбардију н унућнвао их у Мад-рид нли војводи савојскоме, кога је изашн.Ђањем тих изасланстава нод-стицао да се поново, под заштнтом шпаискога краља, прнхватп ранпјега рада на покрету Хршпћапа на Балк. Иолуострву протпв Турака, осла-њајући се поглавито на рад војводе Грдана н патријарха Јована. У прн-лог томс ишле су тадашње прилике.
Још у ночетку 1612. год. у Гиму се проносила вест о стварању савеза хрншћанскпх владалаца за панад н одбрану, а нанереног погла-внто против Турака. Тамошњи млетачки посланик Тома Коитарини знао је за то, али је комбинацнју сматрао простом пзмшп.ђотином Францускога ппсланика. Међутим у марту всст је добпјала све вншс вид нстинитости. По прнчању у Гиму, савсз је имао битп између пане, двора Францускога, краља шнапскога п велпкога војводе тосканскога. Газлог нак њсгову етварању говорило се да је жсља великог војводс тосканскога да увећа еној углед, па је, као посредник у женидби краља Францускога са Аном Аустријском, кћсрју Филипа III, хтсо да се користи и да нридобијс оба двора за акцију иротив Турака, којом се и он занимао, као што јо то горс номенуто.1") Ну ма да је та вест нмала свс изгледе вероват-ности, нпак ју је Контарипи ненрестано сматрао измишљотином па је тако пзвестио и Сенат млетачки денешом од 24. марта.153) Међутим и ако нцје било све као што се говорпло у Гиму, ниак је било нечега, што је бнло довољно да у Милану намссник и кастелан помисле на поновно нокрстање пнтања о освајању Арбаније.
У то доба Гснези је био у Млецима, алн не остаде тамо за дуго па се крете у Турин. У том путу удари на Милан. Па како овај изра-нцје беше познат као један од најзнатнцјих посредпика код главара срн-ских и арбанаских, Дон Мендоза призва га к себи п нокуша помоћу њега да доведе у везу војводу савојскога са главарпма Хришћана у Турској. А да би га што лакше придобио, нонтди му добру плаћу, коју овај, наравно, ис само не одбп, него за то саопштп како се водп реч о савезу хришћапсннх владалаца против Турака, у који би ушли: папа, ћесар, шпанскп краљ, пољски краљ, а но могућству и француска краљица. Дакле, у неколнко измењена н прошнрена комбннаццја из Гима. Ну како је акцнја против
1И) У депеши млетачког носдаиика у Мадриду од 30. јануара 1612. год. (Сот-ттпсаГе <М СотпдИо <Ш X, Шга 5). ,и) Биди горе на стр. 19.-21. ,93ј 8епа1о аесге1а. 1)<кјн« <:< Еота, Шга 67.
54
Ту]к1ка ногла имати уснеха тек ако се уз хрншћански савез придобнју ХрииПипш под Турцима, то је у ирвом реду требало придобити њихове глчварс, што ће рећи, да је требало с и.има наставнти ранијс вођсие нреговоре. У ту сврху долазак Генсзијсв у Милан за Дон Мендозу бн као наручен како да се за ноиовл>ену акцију нрндобије војвода савојскн тако н српски главари. Зато милански намесннк задржа нри ссбн Гснс-зија и стаде се с н.им договарати на који начин да нзведс своју намеру.'*4) Само о чему је све било речи, сада је ненознато, ади да је Рснези овдс играо главну улогу, може се судити но ресултату њихових договора.
Како се Ренезн непрсстано прсдставл.ао као главнн посредник н заступник главара срнских и арбанаскпх код дворова италијанских, њему је н овом прнликом бнла намењсна та улога. Зато у Мнлану пава.&иваху на њ да иде у Мадрид, на двор краљсв, на тамо да у главном срсди ствар, за коју ће бити после кога да је нзводи. Уз Дон Мендозу у Милану нађе се још и спискон виђенански да ианал.ујс на Ренезија да иде у Мадрид али нсзгодно бешс унутити га тамо празних шака и без икаква овлашћења од странс срнских и арбанаскпх главара, јер јасно бсше да ћс такав корак битп безусиешан. Зато сс виђсвански спнскон Одескалки прими дужности да нишс војводн Грдану и натријарху Јовану као нред-ставницнма свнх осталих главара, да Ренезнју нош.Бу пуномоћство радн преговора с владалачкнм дворовима. II овај то учннп 10. повсмбра 1612. год. н посла иисма Грдану н патријарху нутем, којим су дотад и друга ишла: прско Вуја нз Рисна. У њима бнскун писашс како је Ренези пре-говарао с њпм, као п с намеснпком н кастеланом ииланским, о пачину како да се остварн жеља српскога народа и његовпх главара, радн чега су исаослали Ренезија у ИталнЈу. Иа како је овај нмао сада да се крене у Мадрид, на краљев двор, а прп себи ннјс имао сиеција.шог нуномоћ-ства, да прсговара у име главара српскога народа, владика је нагласио како је потребно да му то нош.ву војвода Грдан и патрпјарах. Пуиомоћ-сгво нмало је битн уредно н сређено на начин, како се радило обпчно у њпхозу крају: да га потпишу не само војвода Грдан и патријарах псћки всћ п остали главарн, и да норед нотниса ударс на њ још и своје нсчатс, а уз то да унуство буде јасно нзложено. Иошто је нак Ренези нмао што пре да иде на двор шпаискога краља, Одескалки јс молпо Грдана и патрнјарха да овомс што пре ношљу пуномоћство, како бн га имао у рукама иајдаље до почетка 1613. год.1")
ш) У делсши Аидријс Суријаиа. илстачБога реаидента уМилану, од29. августа 1'>12. год. (Соттитса/е Ае1 СопмдИи Аа X, Шга 5).
ш) Оба су пигма ориђпналиа п чулају се нриложспа о.иуди 11сћа Дессторице од 1. октобра 1613. год. у СоттитсаГе <М Соии. бег X, 1'Н/а 6. Једно је бпло упу-ћсно А1Г 111то 8јјј.г т1о Со1.то СегЈаи УакоДа, а друго, пошто је било у оном ирвом, нема натлнса с но.1а. алн је на првој етраии у дну забслежсио: Л1оп8.г 1'а1пагга (1е11а 8егу1а.
55
Кад су нисма била иснослана, трсбало јс сачскатн одгонор. :{а то нремс Генези је остао у Мнлану, а намесннк н касгелан милански обра-тилн су се нојнодн сапојскомс ноанвајући га да се латн носла нрс три године напуштенога. На основу тога шшеђу њнх насталн су прсгонори, прн којима је посредничку дужност вршио 1'снсзијен слуга Нпкола Радов, који је носио нисма из Милана у Турин и обратпо. Нај.чад прсгонори су бнли занршсни нристапком војводпним, да се, у имс шнаискога кра.ва, ставн па чело нрсдузећу, којс ће нотномагатп савсз хришћанских вла-далаца. А како је војвода раније бно стекао угледа код гланара срнскнх и арбанаских, то сс сматрало да јс најнодсснијс да нм се он, нреко сво-јих раннјпх повсреника, обратн :ш нзашпљање онуномоћсног посредника, с којпм ћс се углавити ногодбс, на основу којих ће се нотом раднти код хришћанскнх владалаца. Нојвода и на то нрнстаде, те, по унустннма 1'е-нсзија, намесннка и кастелана миланскога 1. марта 1613. год., посла у Милан пнсма за војводу Грдана, натрпјарха Јонана, Лалу Дрекалонића пз Куча. кнсза Буја Гајчена из Црнс Горе н Вуја Стјспона нз Рисна. Та пнсма из Турина бише послана у Мнлан, да бн им Ренсзн могао при-ложнти своја с упуствима па да се потом сва заједно пошљу којпма су бнла намењена.
У нисмима нојноди Грдану и патријарху Јовану, потпуио јсднакнма гадржнном. нојвода се одмлх у почетку познвао на своје раније прего-ворс с њима, које су подили Јонан Ренезн и калуђср Дамњан, па нагла-шавајући своју жсљу да Хришћане ослободи испод власти турске, нзви-њанао се како Бог ранпје није донустно да му се иснунн же.т>и и уверавао јс да јс једном дошло време томе. Ну да би нредузеће нмало што више нзгледа на успех, писао им јс како јс потребно да свом представнику Јовапу Ренезију даду уредно пуномоћство, на основу кога ће с хрншћанским вла-даоцима воднти нреговорс и угврдити савез, чнји ће задатак битп Да унн-шти злу секту мусломанску. Зато пм, вели даљс војвода, шал>с Ренезнјева слугу Николу с писмима, нрсма којпма ћс Грдан, патријарах и главарп одмах нанисатн но једно писмо: напп, ћесару Матнји, ншанском крал>у, француској краљици и мнланском намесннку Хуану Мендози. Та писма имала су бити наннсана нрсма готовим обрасцнма нрнложопнм његову ннсму, алн како су ова имала нослужнти н као крсдснцнјална за канс-тана Ренезпја, то је требало да буду јасно нанисана и нотврђепа потпн-сима војводс Грдана, патријарха и свих главара, а уз то још да порсд нмена имају и печате, те да тако добију прави внд пуномоћства. У накнаду нак за све то војвода је свсчано обећавао, да ће те године, уз припомоћ божју, прнстунити делу и испунити обећање, о чему ћс војводу Грдана, натрнјарха и главаре гласник Ннкола моћи уверити да је све тако.13в)
,МЈ .Ш.™1 8У." 01 88." 01101 Со11.т1 От (1а11е нне 1е«егс всп«е а11е 88. 7У 111.те <1с1 (1с81(1(.'Г10 сћо 10 1спко (1с1 нсјјоНо 1га№|(отЈ (1а1 8.г СарКап ОНоапш Кепез
бб
Она друга нисма нојмодина бида су снронодна овим днама, као главнима. У иисмима Лали Дрскаловнћу и Нују Рајчеву јанвало се овима како ће тамо доћи Никола с иисмима за натријарха и друге главарс, те су умол>сни да нисма додаду којима су била намсњена и да ностуне но усменом саошптењу њнхона доносиоца. У ннсму пак Нују 1'шпња-иииу војвода јс јавио овоме о свима горе побројаиим писмнма н молио га да одс с г.шсником Николом и да их нреда иамсњснима.
А уз ннсма војводнна, као што је всћ номснуто, бнли су нрнложенн обрасцн, нрема којнма су главари српски и арбанаскн нмалн нанисати кредснцијгина ннсма 1'енсзију за хришћанскс нладаоце, на које се ра-чунало да ћс бнтн чланонн хрншћанскога савеза за нанад на Турке.
Ту су на нрвом месту два поссбна обрасца: један за нисмо војводе Грдана с осталнм главарима н другн за самог натрнјарха. Оба су имала * бнтн намсњена шааиском краљц, а према њима била бн нанисана н за другс владаоце. Њихова је садржнна иста а разлика јс једино у нсшто испрстураним речсннцама. Главари су ималн јаннти шнанском краљу како му шал>у нлсменитога капетана Јована Гснсзнја, нотнуно обансштс-нога о њпховој жс.ђн и нотрсби. Они би дал>е молилн вра.ва да Генсзпју покдони новерењс те да га саслуша н донесе одлуку, која се очскујс од његовог велнчанства и побожностн нознате у свсм свегу, зато нека ве-рује канстану за све што с п.им буде иреговарао, као да би то били самн онн, којн му понизно .1>убе руку и нуде му се за одане слугс.1") Да би пак успех код краља био што извссннјн, но уиуству војводе савојскога, поред писама горе помснутим владаоцима хришћанскнм, војвода Грдан с главарнма а натрнјарах зассбно. ималн су унутнти поједно писмо вој-
01 (1с1 1'гаП: Оаппамп (Н ргосигагс 1а НћсгаНопс (1с цисј РориН (1с (цшПЈ Нсјјш (Н 108(1 ша зшо ћога 110и ц з(а(<< (1ез(1па(о (1а11а М.и (1'1(1(По. сће (ци'3(а шргсза 81а рпис1рја(а ша ћога е тепи(о И (ешро Ја ша((сгН 111 е&'е(о. ша рсгб иои ћа-теи(1о Н 8.г СарКаио СЈапш уП ЈећШ псарК1 (1а11с 88. УУ. Ш.п,е сои Н (^иаН рио(с8з1гао з(аћШгс соп чиез(1 1'гп1с1р1 Сћг1з1аи1 ииа 1еда аПа (1ез(ги((1оие (Н цис11а зс((а ша1а(1с((а Л1аише(ћаиа с рег циез(о зреЛашо М1со1а КаЈо сои ђиез(е 1е(-(его асс1о зићћКо 1ого 88." зсгпепо ииа 1е((ега а 8иа 8аи(1(а, ипа а1Г 1шрсга(ого Л1а(1паз. ииа а 8иа Са(ћоНса. ипа а11а Кедша Л Ггапш, о( ипаКга &Воп 610-аши ЛЈеиЈоша 6оУсгпа(оге Л Л1Напо, сће цисз(с 1с((егс 81апо сгеЈси(1аН соиСогшс 1а сорр1а чиа аппсззо соп ииа ргосига, сће (и((о цисНо з( 8(аћШга сои Н ргсГа((о
8.г СарКашо Сггаши. сће уо1 а1(п 88." ћаћћ1а(е га((а('опиа 31§Иа(а е( зо((озсгКа Ја1Г 111.™ 8.г 1'а(пагса с( Ја11с 88. Л'У. 1п Согта \-аНЈа е( ш 1шргото((о ш 1'сЈе & ]>гепс1]>е, сће чиезС апио сон Га#дш(о Ј' 1ЈЛо 31 \'ега & цис! Јез1Јега(о Ипе, соте а ћосса И зиЈсио Мсо16 Лга а 1ого 88" соз1 з(агсто азро((аиЈо (раи(о рпта дИ псарШ е( пс1 гез(о нс з(1ато а11едгатсп(е е( Л ћиопо ап1шо е( Л Т1Т0 сиоге ше јгН овего а 51101 сошапЛ. Бј Тигто П рпто Маг/о 1613. Вј УУ. 88. 111ши Саг1о Кшапис1."
Ппсло војводс саиојскога војводп Г]>дапу као п остада зајсдно с п.ил посдата сачувана су у Соттчтсаи <1е1 Сонв. Лег X, 1'Ига 6.
,и) ШАеш.
57
водн од Лерме (<1иеа (II [..сппа)1") као и миланскоме иамеснику Дон Хуану Мендози, у којнма би јавили како се шпанском краљу шаљс Јован Рс-иези. да с љим преговара о врло значајној ствари, па нагласивши каво се зиа за велики утицај војводин код краља н воливо се жели зало-;кити у корпст опште ствари, достаиља му се како је к њему унућен капетан Рснезн, који ћс му разложптп целу ствар и V нмо њихово за-молити нонизпо да га нрими у своју милост и заштпту, зато иека му нерује, као да би то били самн они, натријарах нли војвода Грдан са главарпма.14*)
Ну најинтсреснпје је нмало бити заједничко пуномоћство патри-јарха и свпх главара за Јована Гснезнја. А интересно је што њсгон ночстак показује нарочиту везу с почстком оног документа о збору гла-вара срнских у Кучпма 1614. год. Оно гласи: ,Ја Јован, иатријарах Србије, Бцгарскс, Лрбаније, Босне, Херцеговине и ЛГаАедоније, иогла-чар над свими привос.шнним са свима аотаисаним војводама, кнсновима и госаодом из речених крилсвина овпм ппсменом дајем нотпуну власт војводн Јовану Ренезију, арбанаском властелину, да преговара и ногодбе утврђује са шианским краљем или с којим било хришАанским в.гадаоцем, како се буде најбо.ЂС донало роченом Ренезију, о начнну како дасе ослободн народ речених краљевина, који је сада нод насилником и непрцјатељем свс всрс хришћанске. А ово чинимо због всликог насиља, које се над нама чпни нс само у внду неликог данка, што га 'Гурци од нас узи-мају већ и што у име данка морамо давати своју рођену децу, коју они одрођавају од верс Хрнстове п васпитавају их у Мухамедовој. Зато нас нсбо н поштовање нрема Богу гоне да, радн спаса толико хиљада душа шго пх нестаје снакога дана, пошљсмо капетана Јована Ренсзија, н овим нпсмсном овлашћујомо га да норади код гиаанскога краља или код ког би.го другог хрчшКинског влидаоца, да нам се помогне да се ослободнмо, а еве што ће рсчсни Рснезн преговаратп и обсћаватн у име нашс, ми ћемо потврднтп, и у знак истиннтости ово пнсмо биће потнпсано н па-шим властнтим нечатнма утврђено према обпчају, који у нас влада".160)
|М) Пород некушног п неоддузног шпанског краља Фи.шна 111 војвода Дериа (1)011 Кгапс18со оошр2 <1е 8аш1ота1 у Коуак, Јпса (н Бегта) руководио је др;кавнпм посЈовима тако да је краљ само номипадпо а овај стварно вдадао Шианијом. С тога је и 'шло преноручено срискпм гдаварпма да се, норед крал>а, обрате овом војводи.
1М) СотпшмсаГе Ле1 Соп$. вег X, Шга 6.
1в0) »1о СЈашн Ра1гшгса Л* Зепча, ВоЦапа. А11>ат'а, Иохпа, Агседоппа е( <1е Л1џсеЛо»па. *иррепоге <1е <р<еШ, сЛе воно <1е1Г егНо Сггесо сон ШН УмтмИ, СопН е &'-дноп тЈгавсг/М Ле хпЛеШ Иедн! сошесНшо рег \1г1и <1е11а ргевете ашр1а аиГогћга а1 УопоЈа (Ноаши' Кенеа деиШћото АН<аие5С (П И-аНаг с( сарКикге сои 1а Л1аев(а Са(ћоНса охег соп <1иа1 \'о?На Ргтс1р1 Сћп8Иап1, сћс рш рагега а! ЈеНо Вепе$. езреЛеШе рсг 1а Шктамоие <1е рориН (1е1Н 8ис1еи1 Кедп!. сћс сН ргс$еп1е $1 (гогапо зоиЈреМаН воИо Н 'Пгапо петтсо сотшипс <1е11а 1е§е Сћг1$(1апа, е циез^о 1о Сассчато рег 1а вгаи Хиаша. сће ие и$а иоп (ан(о пе1 ?гаУ1 ТгНш(1, сће ј?Н Тигсћ! ие рцгН-
бе
Сна она писма у Турину срсђсни 1. марта гласшш Нпкола 1'адон донсо је у Мнлаи, где му је 1'енезн дао и своја три: ио јодно за Вуја Гншњаннна, војводу Грдана н натријарха Јонана. У нрвоме је Ренези молно Г»уја да нриложена нисма војводе савојскога што нре исношље. јер се тичу круиисања посла толико година прннрсманога, а што се тнче иоједииости, унутно га јс на свога новереннка Николу, ношто није могао на хартнју ставити све што је жедео.1") У другим нак двама потнуно једнаке садржнне јављао јс Грдану и натријарху како им шал>с Нпколу с ппсмима н с усменнм порукама. на им всли да се не чуде што се посао отегао тако дуго, кад се всћ 1>огу хтело да се једном докона, и соко-лећи их уверавао је да ће те године извесно отночети извођењс ирсду-зећа. које су онн толико ншчекивалн. с тога их је молио да похнтају с нопшл>ањем тражених нисама војводи савојскоме."1)
5. марта Гснези јс предао нисма Ннколи, којн се крснуо нут Гнсна. Ну кад је по свсму пзглсдало да ће једном бнтн штогод од толико нута заночнњатог и напуштаиог рада, предузеће ометоше баш они, на које се поглавито рачуиало, алн који су и до тада то исто радилн. Омстоше га Јован Гснсзи н Вујо Гишњаиин.
Ренези је Млечићима открио свој рад још у августу 1612. год., кад се оно, идући из Мнлапа у Турнн, задржао у Милану, где се с намеснн-
Н110. соше апсо Н ргорш НдНиоН рсг (п1)и(о по сопг1си <1»гН Ја рио1 (1)1 1'аиио ге-псЈгагс 1а 1ср8с ('ћгјшапа с јгН 1стапо пс11а 1ед{ге Маигае(ћаиа 1ого, рсг циез(о 51 $1ашо 11п>651 Ла1 СЧе11о е( ЈаГ ћопог Ј" 1ЈЛо рег 1а за1и(с Јс (апН шШе ап1шс. сће $1 рсгЈоио »11» {.'10П1а(а а 1аг цис$(о сЈ еареЛгс Н 8иЈе((о Топ-оЈа 61\-аии1 Кемез сос 4ие8(а аи((оп(а сопсеЛашо соп 1а рге8сп(е аггјо ргоус(1а арргсвзо 1а 8иа Маек(а Са(ћоНса о\ег соп циа1сћс аКп Рпгсјр1 Сћп8(јаи1. сће пс вН 8рог(о чиа1сћс адато рег 1а Н1)ега(1опе соше Л ворга Л (и((о чиеПо (га((ага П Је((о Кспсв, е( Л цис11о, сће 1ш ргошс((сги 111 поше ш>8(го Ја (и((1 ши зага соп№та(о. е( 1п 1еЈе Јс1 \'его 1а ргс8еп(е 8ага 8око8сп((а е( зиде1а((а сои Н ргоргп 8м§#еШ ио$(п а1Г изаига г( $(Ше Је1 Раеае«.
Докумснат јс где су п онп другп горс помснути н на полсћпнп мма натппс: СорЈа Је(1а ]>госпга сћс Н 8г.Ра(пагса. соп (и((1 Н 81{;поп ћ<ипо Л 1аге а1 СарКапо
ојујипи кс11с8.
'•') »МоКо Н1.ге 8.ге Ујепе Хко16 соп Гјнс1изе Ја Л". 8. рег 1е ^иаК V. 8. те-Јега П (и((о сће 1'ага Л ћјво^по; 1а рге^о ћа уо1сг во1ссКагс 1а аиа ЈзреЛНпш- р01 сћо 1п (р1сз(о 1>о111о 8(а П (и((о цисПо сће 81 е ав'а(1сћа(о (амИ ампј ве 41108(1 геса-р1(1 сће 81 гесегсћјпо усггапо 81 Сага П (и((о сће Бш 8а сћс ша1 ћо шапсћа(о ис а вргка пе а 1а11сћа е( ћога ћо \еЈи(о П исдоМо & ћоп1881шо Нис сће (и((1 1'с$(агошо сои8о1а(1 е( а ћосћа П (и((о ге (Нга П Је((о >Чсо1о сће 1п саг(а иои 81 риб ше((сге П (и((о е( сои (а1 Ппе ћасс10 1г шаи1 V. 8. 1)1 МПапо аШ 5. Маг/о 1613.* (ЈШетЈ.
1М) »...V. 8. Ш"1*... П (и((о 1м(епЈега а р1епо Ја1 Је((о Х1со1о е( 1а иои 8С 1'ас1а шагаудеНа, ве Н пе&оКо ћа ]шг(а(о 1ол$ћс22а Л (ешро, рего ћа р1а^ш(о а 1)10 сће Н 11050(10 е теЈиКо а ћоп (егш1пе е( V. 8. III.""1 зе пс вКа Л ћои ашшо шз1-оше соп К »1(1-1 810.11 Л соаК сће сгсЈо 81сигашси(с сће ђис8(о аппо зе Јага рпп-с!ро а!1а 1шргеба, сће (ап(о е Је81Јсга(а Ја V. 8. III.""1 е( Ј'а1(п. е( (и((о зага 1и ћиоиа сои{Нмп(ига...' (ШЛет).
ком шнанским и касгсланом договарао о сгварањг савсла хришћаиских нладалаца за акцију нротин Турака. Ренези је 29. августа кришом но-сетио Андрију Суријана, млстачког днпломатског агента н доставио му ,је на каквом нослу ради. Ои је казао, како су га, као нознаваоца при-лика у Турској, намесинк и кастелан мнлански зпали, да с њим нрего-варају, те је код н.их био трп нут на договору, када им је пзложно свој нлан о стварању савсза хрпшћанских владалаца, у којн би ушли: пана, крал. шнанскп, кра.т, пољски, ћссар и кра.т>ица Француска. Алп он је још додао како од намиш.т>сног предузећа може битн нешто само ако у савсз будс ушла и млетачка рспублика, и да јс без њс у нанред оне-могућсн уснех. Да.т>е је саонштпо како је Дон Мендоза ианал>нвао на н>. да идс у Мадрнд на да краљу разложи својс миш.вењс, али да он то није хтео учиппти, да нс би изазвао неповерењс код Спњорнје, код које су га клевета.ш нски такмаци њсговп, н ако јој јс он одаи толнко, да бн за њу заложно и главу своју. Том нрплнком, а иоводом речи о хрн-шћанском савезу, Ренсзн је млетачком резиденту нзнео свој нлан, који би но рспублпку био врло пробитачан и по коме бн се Шнанцн унутилн да водс рат што даљс од земаља, које су нскада биле млстачкс, тс да им интереси не дођу у сукоб с млетачким. Даље, ћесар и краљ нољски ималн би с Турцима воднти рат на суву, а Снњорнја млетачка пажљиво н опрсзно радећи стунила би у рат тск кад би нроцснила прнлпке и по-што би сни другн већ били загазнли, те бн сс тако она користила а не би дошла у сукоб ни с једним од савезника.1") Све то јавио је Суријано у Млетке још тог нстог дана и депсша њсгова стигла је 6. септембра, па, као предмет тајнс прпроде, бидај је упућена Већу Десето-рице, које, пошто су нрстходно из њога била искључсна двојица папа-листа,,м) донесе од.1уку да се, што је могуће оирезнпјс н што у всћој тајности, саопштп Савпјнма Колегнја и Сепата радп обавештења ова два Всћа.1")
Чим је Сињорија овако била извештсна о раду дшланскога наме-сника, с којим је, као што знамо, био у договору војвода савојски, она је тајннм расиисом јавила својнн службеницима на свс стране да мотре на даљи рад шнанскнх агената, који би пмао везе с оннм пројектом, и носгарала се да нредупредн њсгово привођење у дело. Према томе на-рочита нажња обраћена је на војводу савојскога, на рад у Риму код папс и да которски провидур узантн преписку и ометс договор с глава-рима српским н арбанаскнм. А како се у Мнлану нијс много хнтало
"",1 11ршшс шиФрошшс деисше Суријаиове од 29. августа. ирочитаие у Бећу Де-сеторице 0. сеитеибра 1012. год. (Соттитса(е М СаждКо Аел X, И1га 5).
"'') Наиадкстима зваио су у Л1ле]Џ1ма ирнст:иице иаиино. којо су пскључн-вади и» већања нрндпком допошсња тајне оддукс о ствари, која <1и имада всие с Рнмом.
1в"'ј С0П819Н0 (1с1 X, ТкМЈаагши Вота, Нсјј. 4. Го1. 101.
60
— што сс ниди ио тпме што је Рененијш иоиереиик Ннкола с нисмнма вој-воде савојскога од 1. н Рснс:шјевнм од 5. марта 1613. носно и ннсма ннђе-нанског еннскона Одескалкија од 10. новемора 1612. год. — то Сињоријн није било тсшко да на врсме обавссти своје службеннке, да добро мотре на кретан.о посрсдника нзмеђу срнскнх и арбанаских главара н дворова шнанског н италијанских. Од свнх нак Сињорија јс била обратила нај-већу нажн.у главном нровидуру Далмације и Арбанијс, коме је јав.Бсно како се чује аа прннрсме војводе савојскога и да се код н>ега бави чувсни гусар Енглез Нетар Нстои (Ез1оп), који води нреговоре о уређењу једне Флоте гусарскс, која може лако унасти у горњи део Јадранскога Мора и номоћн носредиикс у извођењу н>ихова нројекта. С тога му је бнло парсђено да нојача бродовл>с, које је дотад нмао под евојом заповешћу и да се нринремн за сваки случај.1*1)
Ну нри онако нзукрштаним н супротним интересима владалаца, којн су улазили у комбииацнју савеза хришћансвога, Сшворија се, у стварн, ннје нмала чега нлашнтн. јер је могла увидети да је пројскат неоствар.Бив. Па нн од покрета Хришћана у Турској, којп бн био у вези с акцијом тога савеза, ннје нмала зенсти, јср га је могла онемогућитн прскндом нренпске српских главара с кнезовима италијанскнма. А то је могла нарочито нзвссти у ово доба, кад је у рукама имала онако но-годно оруђе, као што су били у Нталији Ренези а у Нрнморју Ршпњаннн 1!ујо н Котаринин Пасквалн, којима се Снњорија у овој нрнлици могла корисгитп таво да што је отночео Ренезп својом доставом Суријану у Милану, то би довршно Вујо у Котору.
Новсренпк Рснезпјсв Никола с ппсмпма отишао јс у Нриморјс у јуну 1613. год., нашао је тамо Вуја Ришњаннна и саопштио му је своју мисију. Вујо нак узео је писма и нослао нх којнма су била упућена. алн је у исто време о свему томе јавио Которанину Насквалију, који дознавши то одмах оде которском провидуру и саопшти му, иа основу чега овај 2. маја средп нарочнги акат, који, преко провидура, достави Већу Де-сеторицс обсћавајућп да ће добавити ннсма војводе савојскога и друга и послати пх у Млетке на увпђај.111) Како су писма, као н нрнлози. бнлп ппсаии нталнјански, то је неко морао нротумачити садржнну заинтересо-ваним главарпма. Ту дужност нрими на се један од браће Рншњана, нос.1е чега задржа ннсма. мнслећн да их, прсво Насквалпја, да нровидуру на ра-сматрањс а потом вратп онима чија су бпла. С том намером 30. јула Вујо нредаде петнаест писама Пасквалију, а овај провидуру, заједио с једннм
т) бешио зесге1а ЈЈеЊегаггот, Кед. 103., 1'о1. 95 т. (одлука од 21. иаја) и Го1. 99. (оддука од 8. јуиа 1613. год.). У нрној оддуци Сеиат неди да је још раиије јавно нровидуру о нрииремама војводе савојскога, што значи да је сем оних вести из Мн-дана од Суријана било и других. којима је Сенат Гшо обанештсн непосредио о војво-дину раду.
'•') Соттнтса1е М СопмуИп <1е< X, 1'Н/а 6.
151
нисменом упућсним Нсћу Дессторицс. Сутра дан нак провидур которски Захарија Сорапцо справн пнсма и Насквалијенс прсдставкс и носла нх помепутом Већу у Млетке. молсћи да му се пнсма врате, пошто буду расмотрена н иреннсана. Ну ова писма, пе зна се са ког узрока, у Млеткс стигоше врло касио тако да је Всће Дессторпцс одлуку о љнма донело тск 1. октобра те године"*) и не бише враћена Пасквалпју већ за свагда остадошс у архину Већа Десеторице.
Међутим Рснсзн се и даље бавио у Милану код шпапског намсснпка Дон Мендозе очекујући повратак свог слуге Нпколе с нотребнпм му пи-емпма од Грдана и патријарха, а за све то времс дошантавао је мле-тачком резиденту Сурнјану о свему што би дознао, а односило бп се на питање о покрсту Хришћана нод Турцпма.
Такну је јсдну доставу учннпо баш у доба кад су њсгова и војводе савојскога писма била у рукама срнскнх главара, који су тако жудно ишчекивалн час ослобођсња од турске власти и не знајућн какву улогу врнш онај што од њнх тражн нуномоћство да нреговара с јсвропским владаоцнма у име њихово и у корнст њихову. 16. јуна Гснезн је отпшао Суријану и саонштио му всст, како је војвода невсрскп на путу у Гим, камо пдс да с папом преговара о предлогу владикс лаћедемопскога, који је ради тога ишао у «1»ранцуску. То јс израније познатп пам предлог, но коме је војвода нсвсрскн имао да унадне у Мореју п да тамо отпочне акцију против Турака.1*") Ио саонштењу Рснезијсву овај корак војвода је учннио договорпо с владом Фраицуском и добио јс одобрење краљп-чино, која је пмала да спрсмп 30—40 бродова, с којнма ће војвода не-всрски, као зановедиик њихов, поћи у Мореју, да тамо искрца нојску од петнаест хнљада људн и да отпочне акцију. На овом пак нуту вој-вода је нмао да за свој план придобије војводо од Мантове и Фиренцс, да га у том потномогну.170) Сем тога Генези саопшти Сурцјану и податко о ранпјим предузећнма. Тако доставп му, како је капетан Антонијс Луц, повереник пасавског кнеза Маврицпја, ннсао нз Гима, да је кнез готов с нрпнремама и да је нослао неког свог чонена у Мплан, да се састане с Генезијсм. Па како је овај бпо стигао у Гим, Луц је јавно Генсзију да пе иде пз Мплана већ да ту сачека једпог рођака Маврицијсва, те да се нађе с њим.1'1)
Ну беспослени Генези требало је да се користи тим. Он је увпђао да од корака војводе савојскога и миланскога намесника неће бити ни-
1М) Јсдаи ирсппс оддуке постоји у СоттитсаН (1е1 СоппдШ <Је» X, Шиа, 6., где су и спа ппска, а оддука је заведена у СоподНо с1е! X, ЂеШегагГчм кесгеГе М Нота Вев. 4., &1. 126.
1вв) Пидн горе на стр. 10. п 11.
Нпдп горе нрпмедбу 15. и текст иад и.ом.
И|) У депешн Суријаиовој Ввћу Дссеторице од 20. јуна 1613 год. (Соттпнх-са!е М СомпдИо Лег X, 1Ља 6).
62
шта. Знао је да нема шта отуда да очекује. Зато му је требало да аа ирсмсиа нађе други иавор за својс нриходе. С тога достан.вајући горњс вести Суријану Рснезн нагласи како му се чннн да они у Риму мнедо да раде бсз њега, тс да и оно Луцоно писање, како ћс Манрнцијев ро-ћак доћи у Милан да се нађе с н>им. нијс ништа друго до нокушај да га што пише уда.ве од својих преговора. Зато нредстав.вајући се као чонск одан Сињо])ији млетачкој, затражн да нде у Рим, где ће нратнти кораке оних, на о свсму што буде дознао да нзнссти Сињорију. Тај нредлог бн но но.1.1! Су])ијану, зато још тог истог дана ннса Всћу Де-сеторице и посла како нести добивепс од Рснсзија тако и нредлог овога, у коме је налазио јсдан доказ вшне његове оданости прсма Си-њо]>ији, тс га с тога и нрсноручи пажњн Пећа."1)
Сут]>а даи но овоме ])епноснп доставлач 1'снсзи нононо се обрете код Суријана. Беше дошао да му саопшти нове вестн, које за Сури-јапа нису бнле без иитереса. Ренези достави како је наишао иа нокло-ннка Франческа Чита, који га је звао да иду у Шианију додајући како је у Милан стнгао некн капетан Шпанац. којега јс сам крал> послао у Напу.в, откуда ће га неки људи одвестн у Турску, да нзвнди земљишто н прплике тамошње, како би нотом кра.1>. на осиову њсгоних извештаја, донео своју последњу одлуку о предузећу п])отив Турака. На ценећн да ће ]>ад овог шнанског изасланика бити од замашних н штстних носле-дица по млетачку рснублику, Ренезн, да се покажс одан Сињорнјн, нред-ложи Суријану да он нође за капстаном у Напуљ и да га пратн куда год тај буде ишао, да мотри шта ради и да о свему томе извештава Сињо-рију. Али како би то извео, Ренези је остављао свом нахођсњу,"да сам бира средства и да доскаче ириликама. Да нак докаже како су му млетачкн ннтересн најдражп и да га на тај корак нагони само велнка оданост према републици, Ренези наговести Суријану како ће ради тога нрежа-лити нлаћу од 400 дуката, што је нрпма од Шнаннје на рачун својсга нздржавања. И Сурнјан нримн предлог обе]>учке п одмах нзвести Сињо-рнју о Ренезијевој нонуди.1")
Ајш од овог Ренезијева нредлога не би нннгга. Ни Веће Десето-рице нити Сснат не донесоше нпкакву одлуку, која би се тицала депеше Суријанове и предлога Рснсзијсва. Јс лн нак овај што друго предузпмао те године, не знам, јер о његовом даљем раду из 1613. год. немам ни-каквнх података. Међутим према неким каснијим подацима можс се прет-лоставптп да Ренези није хтсо содети скрштсних руку, јер кад му Си-њорија ннје нрихватнла предлог и пошто због горе пзложсннх прилика није имао шта очекнвати од учињеног корака код војводе савојскога,
т) Сотттпсаи Ле1 СопМдИо Л«' X, Шга (ј.
,7:|) У дсиети Сурпјановпј Већу Десеторнцс од 17. јуна 1(513. год. (Соттиш'-са(е ЛеЈ СотЈдПо Лм X, Шга 6).
1)3
нокушао је да другом понудн своје услуге. Ирви такан, коме се могашс обратити, бно је војвода мантовански, кардинал Фердпнанд. али како је онај био у велнкој ие.чгоди због рата с војводом савојским, те се није пмао кад запимати другим нослонима, Ренези се ту није могао корнстити. Зато се обрати војводи нармскомс, на чијем се двору јав.ва у нролсће 1014. год., када је радио на нослу, којп има врло јаке везс са садржн-ном извештаја о сасганку срнскпх главара у Кучима 8. сснтсмбра те године. Убог тога расматрањс рада Ренезијева у год. 1014. и 1015. јесте најннтсресније, јер су тамо подаци, на основу којнх се ноглавито може наћи творац поменутог изнсштаја о састанку и договору срнских главара, на нрсма томе п оцсннти њсгова вредност.
Још у почетку овс расправе нагласио сам, да јс за што бољу оцену иредности тог пзвсштаја, као историјског податка, нреко нотребно наћи му досад нспознатог творца, кога сам тражно међу авантуристнма н но-средницима измсђу Западњака и нредсташшка срнског п арбаиаског жнв.т.а. Зашто сам пак тако радпо, разлозн су навсдснп рапије, тс је непотребно да их нонављам. Нрема томе и за пут, којнм сам пошао у том трагању, мпслнм да је онравдан, јер је једини којим се може доћи до одговора на ностављснп задатак. Ну како јо тих носрсдника било новнше, то сам нх, према њпхову раду, поделио у три грунн и анади-зујући им рад ноказао сам како творца докумепта но треба тражнти ни у прној нити нак у другој групи, всћ у оној иослсдњој, чији су главип представпицн: султаи Јахпја и капетан Јован Ренези. С тога сам о њима и иисао опширније Али ако се досад нзиесени рад овс двојице упоредн, јасно јс да се Ренсзн пре можс сматратн творцсм изнсштаја о састанку главара у Кучнма него ли Јахпја, јер кад у раду једног и другог по-тражпмо података, који одговарају гдавнпм одељцима нзнсштаја а по-главито догађаја у њсму, лакше ћемо наћи тога код Репезија. Ну за што нотнунији и за што тачппјп суд о томе треба имати иарочито у виду један Факат, а то је: да јс Ренези био вр.го неискрен арн вршењу иослова врло иоверљивс арироде. Ири таквпм нословима он је рсвно-спо вршио удогу достављача. Адн јс интересно нри том заназитн п други Факат: да јс он достављао не само што му је бидо повсрено пди што би дозпао, всћ је и сам изнигиљао много што шта, тако да му је то ностало не забава већ занат. Према томс није никакво чудо што 1с овај, у намсри да што боље протури своје дажи, створио не само онај извсштај о састанку и договору народних главара у Кучпма од 8. септембра 1014., всћ и још један досад нсиознат, опет о састанку тих нстих главара у Кучпма, само нешто раније, од 14. јуда те године.
Овај други, али но времену ранији, Рснезијев извештај јесте кључ за рсшавање ностављенога задатка. Он је врло интсресна потврда ранпје изнссенога рада и суда о Ренезцју, и пружа података, које нрво треба
04
ииистн на на основу љих доћн до ноузданог закл>учка о тиорцу другог изнснггаја. Зато, даклс, да се ирво задржим на њему.
Крстарсћи по Нталнји с једног краја иа други Ренези је, као окретан човек, напранио доста нознанстава. Једно од тнх, тако стсчсннх. било је с некнм 'Бакомом Нертузом, тсологом и доктором нрана, који је нмао веза с ученнм и отменим свстом. Тај Нертузо зајсдно са снојнм прнјатељем. а с времена на време сскретаром, Алфонзом Мармн.т>онпјем нз Мачерате, у марту 1014. год. бавио се у Милану, кад га јсдног дана нађс Јован Ренезн н рсче му како, знајућн да нрло добро стоји код многих отмених и да га они радо примају, желн да од њега дозна ко би га могао тајно н понерлшно одвести војводи пармскоме, с којнм мислн да нреговара о врло значајном предмсту, и обећа да ћс њему, Иертузу. као пријате.ву, све новсрити. На то му овај одговори како ништа ннје лакше, пошто код пармскога војводе врло добро стоји његов прпјате.ђ војвода од Ноли.
Носле таквог одговора Репези повери Пертузу како мисли да с парм-ским војводом преговара о освајању Арбаније, нри чему ће се имати нри руци народ нз оиог краја, са чнјнм главарима он стоји добро, тс нуди епојо услуге у пола готовој стварн. То се допаде Нертузу тс без икаквог оклевања углавн с Ренезијсм да зајсдно иду у Нарму, нгго н учинише одмах по Ускрсу. Кад су стиглп у Парму, Нертузо одмах сс нађс с вој-водом од Поли, па састајући се с овим свакога дана исприча му о чему мнслн Рснези да преговара с војводом пармским, а потом удеси те се састану Ренези н војвода од Нолп. У разговору Ренези обавссти овога о својој намерн, који после тога крпшом једне ноћи одведе Рснезија п Пертуза војводи па договор, а потом састанцп војводини с овима уче-сташс и преговорп потрајашс пуна два месеца.т) Ресултат тих нреговора бн да војвода нрими на сс раннју улогу војвода савојскога и мантован-скога: да са својом војском, а потпомогнут Шпанцима, упадне у Арбапију и потномогне устанак српских и арбанаских племена, зашто ће га ова нзабратп за кра.ва тамо основаном краљевству. Ну како је за извођсње тог задатка требало набавитп средстава и припремитн народ потчињен Турцима, то је оно прво војвода пармскп прпмпо па се рачунајући да
"*) ,Уеппс јп (1еИо (ешро (1е1Гаппо 1614 (<1е1 шоае (11 Мапо) 111 МИапо И Сар". 01о. Еепев а ров(а рег Сготаге (1е«о 8Г. СЈасошо е( 1гота(о1о ^Н <П$8е сће варепЈо 1ш 1)еш8б1то евво свзсг регзопа ассе«а тоШ бад" дгашИ Ј' ИаИа то1е88е (пведпагН сМ 1' ћатеве сопШеп(:етсп(е ро1и(о јпП-оЛигге со1 8егто Писа <Н 1'агта. со1 ^иа1е ога топи(о а ро8(а рег (га((аго педоШ 1трог(аи(188шп е( рсг савегдН атЈсо а евво 8Г. ОИасото Н сопПЈагсћћс П (и((о. К1бро8едН И 8Г. С1асото сће гао Н ега СасШвбЈто ћатеи<1о арргсзао циеНа Аке/га ип вио саго Га(гопе е( сопИ<1сп(о сће ега Н 1)иса <Н РоН, 1га(о11о <1е1Г 111">о §г. СагсНиа1 Сои(1, тог(о. 1п(ево <1иев(о И Сар". бштапш, Дорро ћатегН сои{н1а(о <Јиап(о 1и(сп<1ста (га((агс сои дие11а АКегга 81 п8о18Сго <1' ап-Дагс а 1'агша, соше 1'есего <1оро 1е 8апи881те 1е«(о <Н Раадиа.
65
ово друго постигио нрско Ренезија, и не хотећн оддагати рад да овоме нисма за главаре и новаца за нут, на га упути у оие стране.
Шта је радио тамо, Ренсзи јс изложио у свом извештају што га ноднесе војводи но новратку у Нарму. Он тамо вели како је 2б. јуна те године био стигао у Црну Рору и одсео у кућн некога кнеза Вуја,1") оца киеза Марка, с којнма се прво договорио о носду што му га беше повсрио војвода пармски. Но договору с овима одмах је био послан човек Вују Стјенову у Рисан и Јову у Горњи Грбаљ с поруком да одмах дођу на састанак с капстапом Генсзнјсм и с њсговим домаћинима, Вујом н Мар-ком, што су ови учииили сутра дан и иослс дугог већања бидо је одлучсно: да сс дукађински нрвак 'Бениђсри и вршевачки кпезови нозову на са-сганак у Кучима код Лале Дрскаловића, где ће им Ренези саоиштити новости и иоруку. Уједно би оддучено да, ако којн од главара не може доћи на састанак, ношљс свој печат са заклством, да ће прнстати на сво 111 то сс на састанку будс одлучнло.
По нричању Ронезијсву, на разаслате позпве 14. јула на састанак у Куче било је дошло двадесст н нет главара, а дсветнаесторица, што не могоше доћи, нослали су своје људе с печатнма и са заклетвом. На збору је прво била саопштена порука војводе нармскога а нотом мсђ сакунљсне главаре нризван Рснсзи, који је нзложио војводинс погодбс, нашто му после дужег всћања бн одговорено: да сс врати војноди, па пошто му од стране збора изјавн ноштовањс, да кажс како су га сви гдавари сдошкс нзабрали за с.вог краља и господара, само да га сад моле да и он не уради као што су поступили толики другн нладаоцн. као нана Кли-мент VIII, ћссар Рудодф и најзад војводе савојски и мантованскн, којп су својим обећањима побупнли народ и навслн га на велнке трошкове, због чега је, кад нијс бнло номоћи, морао да страда животом, чашћу и имањсм, јер су Млсчићи, добри пријатељи турски. сваки нут извсшта-вали Турке; па боле нм није било нн од обсћања католичких вдадалаца као да ће склопитп савсз п између ссбе изабрати једног, да с војском
, 1)о\'с ;итп"аН ]а рпша вега сззо 8Г. Сгјасото зо1о соп а1спш ^Јопп зертсп(1 81 аћћоссћб соп ЈсПо 8Г. Писа (Н РоН (1аш1одН гадиа^Но <Н циаиго Н Сар". С10. Пспез 1иСси(1еуа (га((аге со1 8игП1° Биса (11 Рагта, р01 Сесе аћоссћаге јЈтНтепЈс ворга с16 Н <1о((о Сар". соп еззо 8Г. Биса (Н РоН, Н ^иа1с т(езо Н (и((о 1и(го(1иззе зезс1'е(атеп(е ашћШо! тз1сгао (Н ио((с а сцгсНа АКехга со11а ^иа1е рег аНћога с( рег «Јо1 шс81 ар-ргсззо ћећћсго ]пи гоКс 1опјјо сНзсогзо зорга ђпап(о езроиега 11 (1е((о Сар" 61о....* [5Г павоштају Мархилопијеву (без обсЈеЈкеиог дапа) од год. 1616., иодпесепом Сињорији млетачкој и сачуваном у Мдет. Архиву. у РгогеЛИогх ЗоргаШенЛапИ а11а Сатега Ае1 Сон/Чт: 1)п1тп.:1а, Ј.егапје, ТЈвсосск), 1их1а 4.]
Судоћи 1ш оном ппсму војводс савојскога од 1. марта 1613. год. ово је, оез сумње, Вујо 1'ајчсв, о коме се пма података с друге странс да јс био спахија Црне Горо и да му се син »вао Марко. (В. у Бодичину Опису скадарскога сапџаката, у 8(а-пната X, 169., и у моме чдапву Црна Гора у иочетку XVII века била је, заиста. иотчињена Турцима, у Делу за јануар 1898. год., стр. 78.-82).
састаиак 11 д0г0в0р срп. гддвагл у кучимл	-5
66
и с бродон.мч! дођс дл ослободн народ. Зато јс Гсиези имао рећи како главари пристају да :<а свог крал>а приме војводу пармскога, који обећана да ће, уз припомоћ ншанскога краља, савладатн сне тешкоће п ослобо-дити хршпћански народ од наси.ћа тако сурона нснријатсља. Нотом су му дали нисмо да га нреда војводи у руке с норуком да га, у нме њихоно, замоЈИ, да нм нош.м- један добро наоружан брод, на коме бн му могли сигурно нослати евоје нослаинке, воје ће изабрати, чнм се натрнјарах нрати с нута из Дариграда.
По даљем ка:шнан>у Генезијеву. у писму гланара послапом војводи бно јс означси број бораца, опнсани су градони и рскс, што је онај жслео да зна, а ул то главарн су усмено пононнли посреднику како сс може оку-пшн на двс до трн стотине хнл>ада бораца готовнх н во.ђних да сс заложе за своју с.1ободу и за свог будућег кра.ва, напомснувшп му како ће њи-хони посланици дати нотнуног обавсштења о снему што војводи буде грсбало да зна. Алн нриликом нзласна пред војноду Ренсзи јс имао још да изнссе жсл>у гланара да се иснош.ве н један инжнњср, којн ће из-вндети луке нрнморскс н положајс, где ће со нодићн тврђавс за што бол>у одбрану зем.ђе, а и да нс би бнло рђано, кад бп војвода набавпо што је могуће више оружја за иешадију н коњицу као и топова, па да им сс то нониве.
С тнм је био завршен договор на састанку 14. јула, носле чегаје Ренези нанустио Куче и сишао у Нрнморје. откуда је нотом прсшао у Италију, да нојводи нармскоме поднесс пзвсштај и да му преда пнсма од збора главара. Тако сс иели у извегитају, али свс то није истинито.
У Нарму Ренези је стнгао тек крајем октобра те годнне. Тада је одмах пзншао пред војводу и усмено му саопштно све што су му били поручпли на састанку у Кучима. Ади војвода хтедс да му сс о свему томе ноднесс нисмснн пзвештај. Зато се Реисзи новуче у засебне одаје у вој-водину двору заједно с 'Бакомои Пертузом, на како нм за срсђннање нзнештаја бешс потребан још неко вичан нсру, Пертузо нозва свог при-јатс.ва, горе поменутога Мармнљоннја, комс Репези нспрнча сној нут и све што треба изнети у нзвештају, а овај му то одмах срсди. Ну Мар-мплјони пошто среди концснат, прво с њега преншне један прсннс за војводу, па кад је остао насамо, преппше још један за се, сакријс га и при поласку из војноднна двора понесе га собом,"*) те тако сачува од
..... Сар" (Но.....{есс т гкогао а11а Нп (1' ОМокго 111 ојгса <1о1 тиЈеаЈто :шпо 1014 рге8еп(аш1о 1е(1его (1с <11101 Зјјшоп Л ^исИе раг(1 (Нге((о а (Ци.-Иа А1(егга с( "/ Ие (Н 8рацпа, сће поп зб |ци1о раг(1со1агЈ(а соп(епеззсго, Сасси(1о 111 о1(ге гс1а-(шпс а ђосса (П циаит Ја ^им §Н ега з(а(о 1троз(о, (1а1 сће (и((о \-о18С цисПа Л1(сгга зе ие Сасоззе зсп((ига.
,11 Сар" Ош. аззште со1 8Г. Шасото п(1га(131 1п 1осо арраг(а(о (1с11а сог(е рог свзсвиЈго 1' ш(еп(шпе (1с11а зсп((ига сће Г Л1(егга (1ез1(1егата е 1)18одпап(1о 111 с1б рсгзоиа (озве а((а, сззо бГ. Шасошо 31 зет (Н тс, соте ћатета Са((о зетрге, 1п чие1
67
заборава интересан докумеиат, којн је у овој ирилици у толико иите-реснији што служи као најбо.г»п доказ Роисзијева рада и улоге, коју је ночео играти још од 1606. год. ади је инкад није изнодио као ово 1014-и следеће године.
У том нзвсштају порсд саоппггених података нма још нсшто о ми-сији Ренезијевој код војводе. Ношто јс саопштно шта је радио у Кучнма н какву је норуку добио од главара, овај је наиомснуо војводн како се може радитн с послаинцпма што их мнс.1с с.1ати главари, који, у знак што всћег јемства, жсле да за таоце даду своје синовс и браћу, с тога јс замолио војводу, да пх, ради што 6о.ћсг успеха започете стварн, дра-говољно нрнми, јер је увсрсн да главарн неће изневерити дату реч, ношто необнчно жуде да сс ослободе тешког и несносног јарма турског. 0 оном пак броду, на коме су се ииали у Италцју нрепссти носланици њихови, казао је појводи да треба да буде јак н добро наоружан, да бн сс могао браннтн, ако бп напшао на млстачкс галије или друго какно бродовље. А да се војвода увери, са колпко жудње главарн мислс да нриступе посду, Ренези је додао како су му обећади да ће, пошто војвода испдати брод, они нримитп на се да ндаћају бродаре на њему за све нрсмо док буде од нотребе. Ио његову мншљењу на томо броду имади су се посданици нревести у Итадију и вратити натраг, а погом узетн таоци. У сдучају пак да се породи рат у Итадији, војвода се могао њим посдужити за нревоз војника и коња из Арбаније и других нокрајина, у чему би му се нашди нрп руци речени гдавари. Најзад брод је могао посдужити и за превоз робе, те тако ни у ком сдучају од њега не би бндо штете. А порсд свега овога уз нзвештај Ренезијев иридожен је и снисак нмена главара, како онпх што су били на састанку тако и оних других што су но својим новерспицима нослалн своје печате и заклетву.
Прсмл овоме, као и нрсма садржннп још некпх хартија, које се тичу Мармиљонцјева рада код мдетачког резидента у Милану,"') може се сматратн као несумтш ракат: да је Јован Рснези у окгобру 1614. годипе поднео аармском војаодн извегитај о свом оддаску у Куче, о са-станку српских гдавара и о њиховој оддуци. Ади утнрђивањем тога Факта није решено и друго за ову придику миого интсресантније питање, пнтање о тачности садржинс швегитаја Ренезијева. А ово се питање мора нстаћи, јер да је извсштај ноднедо друго које лице, нозиато као честито п ноуздано, сумњи у истинитост његове садржине не би било места, унраво не би се нмадо разлога за то, ну кад је у нитању рад аванту-
сће §Н сга Мзо^пако, о Ј;и ЈеШ 1иНо (1еКа(ош1, 1и с1а ше асгКо, сће 1изодшш(1оие ро1 ипа со]иа ш ћоиа Согша соше а: иза рег с1аге а 8. АКсгга, ћсћћ! сошшосНга сН 1агио ипа а!1га сорја рег п1сисг1а арргсаао (Н ше сошс 1'ссј....1 (У Мармпљонијеву иавештају).
"') Доиеша Аптонија Марцја Нннчоитија мдетачког резидснта у Милану од 3. декембра 1616. год. с иридозима (Соттхса1е <М СопмдИо <Ш X, Д1/а 7.)
2*
68
ристи Ренсзија, нозиатог доставлача, аревртљивца и варилине, сумња у тачиост изиештаја јесте оправдана, нрво што у њој има података, којн се косс с другим саиремсннм и несумњнвим нодацима и друго што дал>и рад Ренезцјсв нз год. 1615., који је у неносрсдној вези са изнссеннм у извештају, даје и сувише доказа о Ренезнјсвој склоностн к измишљању.
Кад је опај авантурист дошао у 11арму, нредстанио се иојиодн као нарочито послин од стране срнскнх гланара, на је то исто говорно н другима тамо. Мсђутим то не стоји, јер Реисзн нанустннши рад са шпаиским намссннком и кастелаиом у Мнлану дошао је у Парму и ту, корнстећи се писмима добииеним од срнских главара, којима је био онлаш-ћен за нреговоре код шнанскога кра.ва, нредставно се војводи нармскомс као нирочито аослан к њему. Ирн овом раду у Парми он ннје имао новнх и нарочитих инструкција за носредовање код војводе, всћ се нослужио оним раније дооивсним ареко свог слугс Никож, на која су главарн, нрема унуствнма владике инђснанскога, војводе савојскога на и самог Ренезнја. ударилн потнисе и нечате, као што је било сређено н оно нисмо нослано војводи савојскоме 1608. године од главара срнских. Дакле. снисак имена начињен је нрема оннм ннсмима од 1613. године, а извсштај је сређен тако да је за основ узет раннји догађај, коме је аојсдиности шмислио Генсзи, па пошто је догађај бацио за годину дана у напред и донео га у всзу с радом војводе нармскога, пстакао је себе као главног радника. За нотврду тога сам нзнештај пружа доказа, али ћу нх за сада павсстп само дна. Такво је оно мссто у нзвсштају где главари поручују војводп пармскоме, да пе ради као што су раннје радилп многн владаоцн, па се чак номиње и савез католичких владалаца, који такођер није ништа учинио за спас Хришћана нотчнњених Турцнма. Горе је пзложено да ,је у стварн тај савсз постојао само у замисли код оних, чијн је посредник нмао бити Ренсзп, док се бавпо у Милану н у Внђевану, и да главари српски још нису ни стуиили у везу с његовнм извршпоцима већ су само овластили Ренсзнја да отпочне прсговоре, о којпма онн нпсу бнли извс-штавани те нрема томе нису се ни могли жалнти, а то значн да је оиако у изнсштају могао нисатн Генезп, комс је био нознат покушај таквога рада на савезу, али да тако нису могли говорпти главарп. Даље, Генезн је поднео извештај као да је био на збору, мсђутим тамо има очигдедних доказа да тога нцјс бидо. Такав је на нример у томе, што се у списку имспа присутних главара на састанку сиомиње и Грдан, оногошки вој-вода, којп је био у животу 1613. год., кад је Никоди Радову дато пуно-моћство за Ренезија од стране главара, а за прсговоре с војводом савојским краљсм шпанским и намесннком миланским, алн није био жив и 1(114. год., у доба када Рснези вели да је био састанак у Кучима.1") Кад нак
ив) Сем докумената иа извора Ренезијова и Јахијииа, у другима из године 1614. нигде се не иомпње војвода Грдаи, јер овај тада пије био у животу, зато доЗар позна-вадац онога доба и краја. Маријап Бодица, у додатку О.писа скадаџскога санџаката
69
Грдан у то доба ннје био у жниоту, значи да на неровном пнсму упу-ћеном војводн пармском од стршгс збора срнских главара ннје могао бнтн ни потнис нпти нак печат његов, а ако јс био на каквом ппсму, то је било на оном од 1613. год., којим се Ренези за ову прилику користио да прсдстани војводи како је порука донста од главара са збора држа-нога у јулу 1614. год. Пз овога нак излази да је извештај о догађају 14. јула 1614. год. лажан и даје наиисан на осиову под«атака, који се тичу раннјсга рада Ренезијева. За јачу потврду овога служн даљи рад Рснезијен нз 1615. и 1616. год.
По рсчпма Пертузова пријатсља Мармиљонија, којп је у двору војводе иармскога, а по казивању Ренезијеву, наппсао извелгтај о састанку главара у Кучима 14. јула 1614. год., и који је сав рад Ренезијев код пармскога војводе обелоданио Сињоријн млотачкој, кадјеРенезиу октобру 1614. год. поднео пзвештај, војвода пармскп хтео је да се увери о свему што му је овај саопштио ниемено и усмено, зато је одлучио да у оне крајеве пошље своје понереникс, а капетана Ренсзија да задржи у Парми, док се ови но врате. Мармнљонијс вели даље да је војвода остварио своју жел.у, јер је нашао неке, којима је наредио да иду у Арбанију, да се увсрс о казивању Ренезијеву. II ови су отншли, а кад су се новра-тнли, увернли су га да је све тако и собом су довели некаквог Фрањсвца Андрију Бошњака, прцјатеља н повереника главара српских и арбанаских, који је нмао нарочито да потврди истпнитост Ренсзијева казивања. Алн пезгода беше што овај није знао ништа нталијански, те га војвода ннјс могао насамо иснитивати. Зато га војвода иодуже задржа и даде му нрплике да научн италијански, на кад то ностиже, стадо га нспптивати и дознаде како је Ренези истипу рекао. Уверен тако да је наишао на добар пут војвода најзад у јулу 1615. год. у Арбанцју опрсми посланство састављено из Ренезцја, Андрнје Бошњака и једног нпжињера, да однесу ппсма, дарове и поздрав главарима и да отуд доведу таоце за јемство, да ће се радити како треба.
Прн поласку Ренези јс говорио да ће се вратпти од прилнке при крају октобра и то преко Анконе, а војвода верујући тврдо у то, чим је изасланство отпшло пз Парме, пун одушевљења послао је нарочитог по-сланика шпанскоме краљу, да га извести о предузстом кораку и замолп за помоћ, кад му устреба. Бојвода се загревао надом на успех од Ренс-
ве.1И овако: ,Саве N. 320 ОподоН е( Жсћисћ, еотапЛоЛа ЛаТ рдШо & вагАап «о»-гоЛа сопНпа соп Н пћеШ (1е1 <1иса(о <Н бсииап....* (81аг\пе XII, 192). У овоме свож спису Бодица говори доста опширио о догађајпма из 1613. год. што значи да га није завршио пре краја те годние; иосвету пак написао је у Мдсцпма 25. наја 1614. год.. што ће рећп да је спис средпо у Котору најда.Ђе упродеће те године, пре пего јс пошао у Мдетке. Зато кад оп у нродеће 1614. год. нс нозшп.е Грдана, него веди да је у Оногошту војвода Грданов син, значи да је помон умрдога лојводе у Гснезијепу спп-ску гдавара тачан за јссеп 1613. ади не н ла 1614. годину.
70
зијева предузећа, а.ш ни он нн његопа околина иа ни млетачки дпстанл.ач Мармиљони, у опште иико ннје могао заназнтн да је војвода занао у руке једној групи авантуриста. Јер и оии војводннн изасланици. као и наоав-.бсни калуђер Андрија Бошњак — сви беху од истога кова, сви су радилн по нарочнто удсшеном плану и сами су оверавали своје измишљотнне. којима су се користилн две године на рачун војводнн.11*) На војводину двору нико није могао мислити ни да Ренези нијс отишао у Арбанију. У ствари нак овај авантурнст у место да нде тамо, ударно је на другу страну, пошао је за другим ловом, и кад је нрошло толико времена, колико му је од прилике требало да оде у Арбаиију, да се тамо иешто задржн и вратп натраг, ноново је дошао у Парму, да обмањује војводу и да му доноси нов лажан извештај, ноздрав п поруку од срнскнх гла-вара, са којима се није нн видео.
У место да оде у Арбанију те да однесе војводнну поруку главарнма и да с овима ступн у преговоре, Ренези ,је отпшао у Мантову, камо у то доба стижс и Јахпја по повратку с Балканског Нолуострва. Горе је напоменуто да је Јахија у Мантовн нашао Николу Минијата Дубровча-нина, који му јс предложио да иде у Фландрнју к Маврицију насавском.
За пример, како је била оргаииаопаиа оиа дружина. најболс могу посдухитп рсчи Марми.&опнјеие иа н.еговпг првог иавештаја зметачкој (Јии>орнјп. кад се упорсдс с иодапнма који ће бити дал>с наведенн и којима сс нотире ранијс стсчеио Марми-љоннјсво мишлсн.с. као пеобавештеног н даковерног у истој мсрп какав је био део двор пармскога војводс. Марма.чншје веди овако: ».... Саркаио (Потати 1' аппо 1614. а11а Лпс (Н ОМођге, (ЈиапЈо гНогпб 1а вссопЈа УоКа рсгНсће И бЈЈГ1" Писа пои (>>(а1тсн(е сге(1еп(1о ђиеНо сће Ла со8(и1 јгП (и свроз(о е( регсјб то1еп(1озепе сћ1апгс соиСотте с 8оН(о (Н биа А1(*. (га(еппе П зи(1е((о Сар" ОЈотаиш (1а1 зи(1е((о (етро (шо а!Н 10 (Н 1и$Но ргозз1то ра88а(о, е( ш ^иез(о тсп(гс Н бг Биса зрссН ћиоиииј зио1 сои(1(1сп(11П цис11е раг(1 рег (еп(агс е( с1иаг1п' (1е1 тего (Н (1>>те апс» 1'осе тсп1ге ип (1'а(е (1с1 ог(1ше (Н б. Угаи™ (2оссо1ап(е) сћ1ата(о АиЈгса Вотте (Н з(а(ига §гап(1е Са> с1а тапзис(а, (Н то1(о ргорог(шпа(о, ћјаисо. (Н е(а Л 2б ашн 1п сиса, (Н ћагћ.ч 1>Јон(1а ћепсће гага, иссћш ие ћЈапсо ис иего, сотс цис11о сће сга ш(ппзссо сН а1сип1 (Н (цкч бЈв" РгшсЈраН е( Ја((о1о сопЛигге ^иа сои 1а (1е8(гс22а сћс 6 ргорпо Ј>-1 1'гшс1рј &Н ћа 1а((о јтрагагс ]>сг1"е((аикч1(с 1а Нпдиа КаНапа, сће поп ћатеа. рсг т-(епЛег (1а 1ш. 81 сотс ћа 1а((о (и((а 1а ш(сп(1оие (Н ^исШ 815" е( 1а тегКа (1с1 ие-80(10. Оп(1е рсг тсгго Л <Јиез(о е( Ј' а1(п, 6 теии(о 111 соЈгиКшпе биа А„ сће Н пс-Ј}о(1о 6 тсг1881Ш0, е( рсгс1б 1'есс 1Ч85о1ииопс (Н шаиЈагс 81 сотс тапЈо аШ 10 (Н 1и{гНо рго831шо равза(о Н зиЈе((о Сар° бштаит с( 8ш1с((о (га(е 2оссо1ап(е с( а1(п соиСЈ-(1еп(1 (Н биа АКсгга бегта азз1ете соп ии 1п(гсјгпсго соп 1е((еге е( ргсзеп(1 а ђис1 б18" е соп оп1ш(! сће ћатеззсго & сопЈигге јгН Атћа8С1а(оп (и((1 зорга ииа иате сотрга(а е поН22а(а Ја б. А. ћсп тоиКа....* II сматрајући да јс све то истина. кад се ово посланство повратидо крајем октобра те годиие Мармилони ипмпш.вао је да новцем поткупи Андрију Ботњака иди другога ког из њи.хове груие те да доана шта су преговарадп кршпом с војводом па1>мским и за кад су удесили дан иоласка војске у Арбапију. Али као што ће се видети из даљсг и;иагања. то пије бидо нотребно, јер је Гсисзи наиерно и с нарочитиа пдаиом оРмањивао војводт чинећи тако усдугу Сињо-рији млстачкој.
71
нс бн лн помоћу овога остварио своју намеру. У томе га је Јахија но-слушао па пошто се претходно јавио војводи мантованскомс, карднналу Фсрдинанду, с Миннјатом н својим слугама кренуо се на нут"0) алн је новео собом н Арбанасе. који се тада беху нашлн у Мантовн и с којима је био Ренези.1") Њега је Јахпја повео на пут, јер му је бно нотребан, пошто јс Репезн једном бпо посредник војводе мантовапског код кнсиа Ма-врнција.1") Шта је даље радпо Јахнја н куда је нролазио, било је речи раније,1") али је од значаја истаћи Факат, да је с њпм бно Рсисзп и да су заједно отишли у Француску војводи неверскоме, да му својим фпе-тастнчним нројсктима, пемереним обећањнма п измншљотннама расна-љују жудњу за освајањем турске царевпне номоћу устанка српског и арбанаског народа. Том ариликом ова двојица подпела су онај извсштај о састанку и договору српских главара у Кучпма од 8. сентембра 1614. год., нри чсму је Рснези дао идеју, а у разради помагао га Јахнја. А да Ренезн зансга није ишао у Арбанију него да је с Јахијом био у Фран-цуској, за доказ служе три нталцјанскп писана писма султана Јахије, датована из Париза 10. септембра 1615. год., и једио писмо Француски ннсано од војводс нсверскога, из Невера од 23. септембра, која у исто врсмс служо и за доказ да има везс пзмеђу оног пзвсштаја о састанку и договору главара у Кучнма 8. септембра 1014. год. и Ренезнја, а у неколико и друга му Јахијс.
Нрво писмо Јахијајебио упутио војводи Грдапу. Тамо Јахија пнсаше овомс како му шаљо свог капетана и војводу Јована Ренезија, који ћо му у руке прсдати писмо и с њим ареговарати о аредузеАу од врло вели-ког значаја а од иарочите користи за њ и за његове. С тога га мољаше да Рснсзију поклони нотпуно поверење за све што му буде говорно у нме његово пли што било друго, али у корист реченога предузећа, јер ће му он обоје одобрити, па према томе увераваше Грдана и његове ири-сталице, да ће им бити испуњено све што им Ренезн буде обећао."4) Друго ннсмо било је унућено натрнјарху пећком, а са истим смером. И овога је Лахнја молио да верује казнвању Ренезијеву, пошто све поруке не може
Впди горе па стп. 24. ■'■ј »ВазааИ 111 цио11а шиа (Мдецп) Н зегуИоп асс16 \"еп<1са5его 1с шсгсапИе. ап(1о П биНапо а Мап4лча. (1о\'с 1го\о Мко1о М1ша(1 зиЈепо, соше соизареуо1е (1е11е созе (Н 8сг\-Ја, е( аПојгемгп 1и саза виа, Н гассои(о диипго з'сга разза(о. Маш1о ро1 а соп(1иг Н зио1 зсггПоп соп Н зио1 (1апаг1 (1а Уеиег1а с сои Н Мпши с еегИ СарПгчц ЛПапсм пз8о1зего ап(1аг (и((! 1п КЈапЈга* (ХесасостсЛ — СаШМг, стр. 400.). ш) Видн горе на стр. 44. 1М) Види горе на стр. 24. и 25.
,Шсе\ ега V. 815» 111т* нисаше Јахија Грдану, којега внше нијс било у жи-воту, 1а ргезеп(е рсг тапо (1е1 81 дг СарКапо ОЈмгашп Вспсз1 У01У0(1а нио 6еп(Н 1шото с( 1'е(1еНв51то зогуКогс с( сдН 1е ГгаИега, Аг педоШ Аг дганМзкта циаШа е( а 1е1 ш раг(1си1аге и(Ш831Ш1 з1соте сопзе^сп(етсп1е ро(гапио врегагс (и((1 ђиеШ сће 5опо (1а 1е1 (1ерсш1еи(1, о 1и аКго шоЈо (1с1 зио зсЈгиКо. сопСогшс а сће соиЈМо сће
ггавити на хартнју, н да га помаже у извођсњу новерснога му задатка."4* Трсћс нак иисмо његово било је унућсио натријарху, митронолитима, владнкама, свсштеницима, војводама, кнезовнма и свој госноди хришћан-ској у турскоме царству. Свнма овима Јахнја јс слао ноздрав но Јовану Ренезцју, који има с њима да преговара н уговара о стварима од врло неликог значаја, којнма се тежн ошитем саасу свих народа исаод турске власти, што ће свим главарима бити иа корнст а њсму на задовол>ство, зато нх је молио да буду на руци њсгову носланику, да га номажу и да му верују за све што им будс говорио, ношто је на то овлашћсн од његовс стране.18*) А носледње, нисмо војводе неверскога, јссте снроводно,
ћа1)1на <1а 1аге сопозсегс 1' сЉИо Ле1 пецоИо Шеихи. Пасега Јипцис И V. 8.111"'* 11аге Шега /епе а1 Је((о Јмдиоге СарКаио 111 цис11о сће (1а раПе пш 1с езрога, окге а циаМуодНа а1(га соза. сћ' едН рег ае ше(1еаш10 паггсга ш ђене/гсго Ле1 Ле11о ајГнге, с1 10 Г иио с! Г а1(го ћагсгб рег арргоуаизвјшо. аззк-игапЈо 1с! с1 1 био1 «с-јгиасј, сћс 11011 гез(егапио (1с1гаиЈа1е (Н 41101 сћ' а пошс пио 1е вага ргошсббо (1а1 кМаногс Саркапо СЈоуашп....* СОриђпнално писмо с осталнма сачувано јо у Млет. Држ. Архнву, у оде.Бку 1'гогеЛНчН 8оргаШепЛапМ аПа Сапхега Лех Соп/енх, ћиз(а 246. — Ва1тогхо, ШсосМ, И,ева»1е, ћизта 4.. а онјавно га је Катуалдн у вншс нута номенутом делу, на стр. 538.)
1н) »1пт10.... СарНапо бштапш Вепез1 Уо1то(1а ш1о дсп(Ш1ото.... а1 циа1с 31 сошр^ассга Уоз(га 31{гпопа Ш"11 Јаге 1п(ега (сЈс ш (и((о цисНо, сћс свН 1е геСегЈгк а ш1о поше, о1(ге а цин1чтодНа раг(1си1аге, сћ' едН рег зс з(еззо 1е ргороггк хп та-1ех-ха Лех ЛеШ аЦагх, рег 1 циаН ии зопо шоззо Лх тапЛагЈо а рШа, асс16 (1а ћи а тп-а тосе Л'оз(га 81дпопа III1"* гез(1 а р1епо шГогша(а <Н (и((о цисНо, сће рег Јсцп! гез]1с((1 иоп ћо ?шсНса(о сзре(Неп(е сН ше((еге ш саг(а. ргедаи<1о1а <Г апКагЈо е( 1'а-тог1г1о. с( раг11си1агтеп(с ш цис11е созе сопссгпеи(1 Н зегтШо Ле1 педоИо, сћ' едН 1е раг!ега.... (ШЛет).
1М) »АдК ВеаИкххт! РШгхагсМ 111™ е1 Ћегт! Агсхеевсоп, Уехсом', Ее>:м &'а-сегЛоИ, III«" УапоЛх е1 8хд" Ле1 ЛеШ 1трегхо, за!и(е Је1 8Ј(ЈГ0 1<1<Но 1'сНс1(а е( а(1дптсп(о пс11с Јого <НдпЈ(а с( ахјош. Рсг поз(га зрсс1а1е то1оп(&, шоззо (1а 81118(18-31ШС гадјош с( саизс ћаћћјашо ЈсНћега(о (1' ассошрартаге сои 1а ]11-езси(е соше 1ас1ашо Н 81дге СарНапо Сштаиш Кепез1, Уа1то<1а и<>8(го депШћото е( 1о<1сНзз1шо 8егтКогс е( сотс (а1с ЈезЈЈепашо сће з1а псопозспио <1а (11(11 §Н Сар1 е( 815" <1е1 зиЈс((о 1ш|)спо. е( регсћ' о"Н Јотсга 1гаМаге, Лхирогге е( гшЈсеге ппрог^апИттх педоШ креИапИ а1 *егкх1хо Ле11' Отпх'ро1еп1е 1ЛЛхо, а!1а *аШе ипхсегиак Ле 1'ороИ е11е»е/Шо Л' ехвх Сарх е( иоз(га раг(к-о1аге зо<НзГа((1о11о сзог(1ато е( ргод1иато рег с16 дН шс-Језин! а то1сгН еззсгс 1'атогетоН е( рге8(агН 1'с<1с1с азз1з(сп2а е( ат(о т (и((о ^исПо сће дН оссоггсга 111 ша(сг1а Лс1 по&го е( 1ого хеггШо ио(К1саи<1оН еззеге <Н поз(га шси(с. сће сНспо а1 <1с((о 81дге СарКаио 1*и(сга 1'еЈе е( сгеЈепга т (и((1 ^иеШ аС('аг1, сћс сз])Огга (Н сопишззтпе ппз(га (еиеиЈо едН <1а шн атрН881ша аи(огКк, соте рег 1а ргезсп(е т ошп шЈдНогс шос1о е( 1'огша дН сопсесНашо е( ћатегешо рег арготаНз-3Т10 <1иап(о з(аћШга сои 1 с1с((1 813" 6 а1(г1 с1среи<1еп(1 6 га])ргсзеи(аи(1 1' аи(огКа 1ого с( ио1 аН'тсоп(го загошо ])гоп(1 а дга^ШсагН <Н (и((е ^иеПс дгаПе, сће вагапио (Н 1ого диз(о е( зо<НзСа(1опс с( апсо Ји ћоиого с( ћспоИст Је 1ого 1'оз(еп е( рег езвсгс соз1 1а но8(га <1е(сгшта(а то1ои(а зага 1а ргсзси(е з1диа(а <Н по8(га ргорпа шапо е( з1дШа(а сои Н поз(го зоН(о з1дШо. Ш Рап#1 Н 10 <Н зе((стћге 1615. 8и1(аи Ја1па атап Гпис1ре 0((отапо*.
73
којим је овај иаредио свим властима под собом да Рснезија пропуштају и да му нс чине нпкаквс незгоде."')
Даклс, сва четири писма везана су искључиво за личносг капстана Гчнезија, који је имао да нрва три однесс из Француске српскнм гла-варпма, те да с овнма отпочнс нреговоре толико пута вођеис за рачун кнезова пталнјанскнх. Ирсма томе она јаспо говоре да је Ренсзи био с Јахијом ко,\ војводе нсверскога, и у исто време тврдс да Ренези с по-руком војводс пармскога није отишао у Арбанију, већ на другу страну, за иовим плепом.
Ну Репези није прсварио само војводу пармскога. Он је то исто урадио и с Јахнјом и с војводом неверским. Стари „гусар који само јури за ћаром и новотаријама" нцје могао а да не продужн свој старн занат. Ногато је од Јахије, у име војводе неверскога, добио писма, која су била одговор на онај њсгов извештај о састанку и договору гливара у Кучима од 8. сеитембра 1614. год., Ренези је с њпма као ношао да пх преда којнма су била намсњсна и да с главарпма преговара о даљем раду. Иу он није отнгаао камо јс требало, всћ јс пз Францускс поново догаао у Парму, да јога једаннут обмане пармскога војводу. А да је тако, доказа пмамо и у првом н у другом Марм1Ш)ппјсну пзвегатају, унућеним Већу Дссе-торпце. Нарочнто је ннтересан каспији пзнсштај од 1616. год., у коме Марми.Ђоии вели како је у почотку октобра 1615. год. успео да њогон пријатељ Фабијс Ђептнле пише Млечанпну Томазу Квпринпју, како бп овај доставио Снњорпји о свем раду Ренезпјеву на покрсту племсна у Арбанији, обећавајући да ће дати сниеак нмсна свнх заверенпка, владаоца с којим су ови, прско Ренезија, нрсговаралп, као и све друге ноједино-стн. Сем тога Мармиљонн се бегас ставио Сињорпјп на расноложсњс да јој, ако она усхтедне, преда Ренезнја у руке, погато му то нпје бнли тешко но-стићи. После тог првог пнсма овај је очекивао одговор од Сињорије, алн кад га не доби у току октобра 1615. год., он улучи згодну прилику те нз Мплана у ноловшш новембра оде у Парму, где затсче Ренезија, којн
И ово ннсмо штазшао је Катуаддн, само тамо нма два нснуштена места тс та оојавл>ујем но свом нреиису, а овде га саопштавам цедо што у н.ему има мсста која <;о доводо у веау с оним каснијим пзвештајсм о састанку гдавара у Кучима 8. септсмЗра 1614. годпне.
,и) Спровошо нпсмо војводе неверскога дато Ренезију гдасп: »Бе Бис (1с К1усг-11015 е( <1е На«11с1018, Рајг <1е Ггапсе. раг 1а ггасе <1е Шси Рппсо <1и 8' Етрјге е 4' Агсћез. Рписс <1е Ман1оио е1с. е1;с. Бе СарНате Јећап Иепеау аИанг ои зеи а^сгз 1е 2)оиггон! арреПе*, Хоиз 1Ччонз 4оиз сеих аизчис1г ссз ргезоп^оз зегоп! топв(;г6е8, е( иеап1;то1П8 еп тег(и Јј роиуојг а поиб <1опп6 раг за Ма1в Сотташ1опз к (оиз сеих циј 8ои(; зоиз пов сћагре <1с 1с Шзвсг Нћгетеп! разбег 8апв 1иу <1оипег аисип етре-зсћетеп«. Га1с» а Кеуегв 1е XXIII бер1ешћге 161б. 1.0 <1ис <1с петогв (Раг Мопзе-рпсиг Бисгосв)*. - Докумспат је сачуван гдс и они го])њи.
74
се био вратно упрапо крајем октобра, дакле, тачно у врсмс како је оно обећао полазећи из Парме у мају месецу те годннс.1")
У поменутом извештају Мармп.Бони нсли д^бс да јс војвода нарм-ски .кчш дочскао и гостио Рсиезнја, што значи да сс овај умео добро договаратн с оном другом двојицом тцш.шца, с калуђером Апдријом Бошњаком и с оним инжињсром, те су сви скуна аревари.ш војволу о извр-шениј мисији. Не изгледа да је друкчцје било. А то, у осталом. Ренезију ннјс бнло тешко ностићи, јср се овај, као што се види, на такав посао бно снпкао. Али Ренези нн тамо није могао дуго остати. Ношто је у Парми ноново прсварпо војводу, требало му је сад да прсвари и војводу невср-скога — да будс доглгдан у свом раду. Зато сс крсиуо на нут, а.ш ношто јс сад у Пармн провео од прнлнке онолико времсна колико му је било потребно за пут у Арбаиију н иатраг, и кад је отуда ношао, оает није отишао у Арбаннју, веК се уаутно у Француску к војводи нсвсрскоме. Дакле, у место да иде у Арбанију он се шетао измсђу Парме, Париза и Невсра. То се лепо види из навсденпх ниеама Јахијиних н Марми.Ђо-ннјсвих пзвсштаја, као и пз далшх писама Јахијниих, којпма се још јачс утврјјује неваљала улога овога авантуриста.
Рснсзи јс напустио Парму последњих дана 1615. или првих даиа 1616. годинс. Кад је стигао у Француску, отшпао је у Невер, где се, на војводину двору бавио Јахија. Ну војвода беше заузет послом на другој страни те није могао обратитн пскључиву пажњу Јахцјину нредлогу ннти одмах потпомоћи њсгово предузеће и дати му поваца за откуп оружја парученог у Холандији. С тога је Јахпја, нс занемарујући свој рад с вој-водом неверскпм, морао тражитп помоћи где па другој страни, па не знајући камо ће п на коју 1е страну, помисди на ведиког војводу и вој-воткињу тосканскт те 20. априла 1616. год. даде Ренезију нисма, с којима га упути у Фиренцу.1")
||МЈ ,К с051 мс1 |)1'111С1])10 Ј" ОКођгС |)Г0!>К1М10 ])а33а(0 1сс1 зсг1Уеге Ја (1сК0 1'аМо ((тепИПеј а Лсио 111т° 5Г Тотазо (^шпм) сће (^гојтпеззе 41105(0 11030(10 (1о11а Кећо1-Нопе & 4иев(а 8ог,па Керса соп оНепгпи (Н (1агН (и((1 Н пот1 ргес181 Л сои§шга(1, Н 1'о(еп(а(о сои Н чиаЈо ћатеуапо ј>ог шгххо (1е1 Сар" 610. (га((а(о е( (и((с 1е а1(ге |)аг(1со1ап(!\ е( 111 о1(ге гН ]ми зе 1а 8ег,па Ес]1са ћауезвс дасШо 41105(0 (а1е сће (га(-(ауа 1ш\'ог1о пе11о тлпј. (1аг{гНе1о а11а 1Чмг <Н (1е((о тсво :Г 0((оћге сћс ГасШ581ша-тсп(с 31 ]10(0\'а ргопЈеге.
»Маш1а(а 4исз(а рпта 1е((сга с( о1'1'сг(а, (1а 41101 1ешро з1е11ј а((сш1еп(о (Г опНпапо пчров(а (Н ццоНа ђиап(о 8ог1ла Ве])са ип ћаусзве гогашаш1а(<>. пс аКго ]<ог (и((о (1е((о тсзс (Г 0((оћге езвспЈот! а\'15а(о. ашШ соп ћи01из81та оссаз1опе 1П Рагта \'огбо тегго П тезс (К потетћге. е 8ер|л (1а тего е гог(о 1осо К (1с((о Сар" Сш еззсге рег арип(о гИогоа/о «77« /ии Л' ОИо1ге, соте 10 ћатето атт1за(о е( а?7" ћога гНгогагм е 1га11епег»{ ие7 ц/агШио Л! Рагта тоИо 1еч 1гаИаЊ е гецоШо" (У Мармм.ЋОИм.јсну извештају).
,м) У ирвом иисму. уиућеиом војводи, .Тахија је модио да му сс иозајми 60.000 скуда за исплату капарс за оружјс нанењено за Арбаиију, обећавајући да ће вратитм кад буде дошао у Фиренцу (Са1па1(И ор. сК., гтр. 535.). У другом писму молећи за
75
Овај сс прими нонуђеие мисијс па попгто се спабде нонцем крене се на нут, али нс да бн савесно извршио поруку већ да још једном нреварн својс прнјатеље. 30. априла он је био у Турину, ади не хтеде нродужити пут, већ три дана потом нрпјани се Антонију Донату, мле-тачком посланнку на савојском двору, н у разговору саопшти му шта је имао да ради за војводу нсверскога у Фирснци и у Мантови. Како га Довато израније ннје познавао, то му први мах пијо могао повероватп, алп кад Ренсзи нзложн целу ствар, овај онази у њему „старог војника, који је нројурно свет, једном речју гусара који јури за ћаром и ново-таријама',"0) зато одмах извести Веће Десеторнцс о свему што му је овај био доставио.
У денсши од 2. маја Донато, по достави Ренсзијевој, јављаше како јс овај с Јахнјом био у Француској, где су пробавили неколико мессца, цдслиавајцКи алан с војводом неверским, на основу чега је Ренези послан с нисмима и с новцем да изврши јсдан део његов, по коме јс народу у ЛаАедонији, Србији и Лрбанији трсбало дати оружја, те с те странс за-дати иосла Турцма}91) За даље пак нзвођење пројекта војвода невсрски и његови помагачи иадалп су сс да ће, пошто добију новаца, из Холандије нмати лађа и оружја. Сем тога војвоткиња тосканска била пм је обсћала поваца а војвода маптовански нешто помоћи.1*1) Алн нарочито се по-лагала нада на помоћ од пане, због чсга је војвода у Рим био посдао једног кануцинера, који је раније био провинцијал у Паризу, а како се
ппнап ведн како му ходапдскп трговцп тражс 100.000 скуда, па додајс како Јовап Ре-незп пма да иде на Псток — у Лрбанију, те да отуд доведе некс гдаваре. који ће угова-рати с војводом исверским (,1л саиза е сће ш 1' апио разза1о поп о рози(о е1еМиаге 1а Ш1а 1Ш|)геза, е вШа циеПа зошша (Н Лаиап отего 1а Сарага сће сегсатапо (Н ше
1 гасгсаиИ С1ое генЈонпПа асћи(Н. ога зрсго 1п Шо ћспсЈеМо (1а Гаге (Ц1С8(;о аиио цисНо сће поп 5 Ја(о 1' аипо ра(зза)1:о, е рег циев+о »о тппАо Л СарИап цнп-ат гепеп рег еопАиге «'» 1(аИа а1е1шт ВГдпоп Аг дче1г рагН аИоссагзг со1 Вгдпог Аиса Аг Швег«..." Са1иаШ, стр. 535. и 536.) 5* трећен иак иисму, посдатом војвоткињн. пгапе со о том нстом само опширнијс и Јахија апедује па в.ену увиђавпост о зпачају предузећа (1Ш., 536, 587.)
19°) П СарКап ЕспсбЈ зо1(1а(о тсссМо, сћс ћа §1га1о (иПе 1е раШ (1е1 МопЛо е( ш ипа раго1а ип Согзато, сћс та а11а ћизса (1с диаДајрп е Јс11е иотИа1 (Речи Дона-тове у депеши од "2. .чаја 1616. год. — Соттипгса1е Ае1 СопмдИо Аег X, Шга 7.)
'*>) ,(Јие84о (Кепсз!) ]>аге сће 111 Ггапс1а 31 з1а ассоз(а(;о к Саг 31сиг(;а а(1 ии ЗиКап Ја1па. сће зј иошша !га(;е11о (1с1 Сггап 81дг е( соп 1а ргоМсНоие е( сопа^Но (1о1 Писа (Н Хксгз ћауепДо рег тоНс тсз1 огАИо еЛ соптШо ип дгап репвгего с1 Лгх-ледпо, ћаипо езреЛКо П ДеМо Всиез1 сои ра(епН, Лапап е( ЈеИеге рег ропег 1п ог(Нпо шоке агш1 е ев'е(;(;иаг1о. — ЏиеиГо е Аг Ааг V агтг гп тапо аШророИ вепа МасеАота, Зегта е1 АИапга, е% рег дие11а рагГе ГгападИаг V 1трегш ОШтапо е% ј'аг, сош' ееН (Нсе, «7 веггИго А' 1ААго, (га((аш1оз1 Н 5и1(аио иошша(;о рег Сћг18Папо е( СаПоНсо*. (1Шет)
,И) ».... 1М !■ ЧапЈга реизапо, ћатсп(1о Аепап, сН еб(гаћег пат1 е( агш1___1јв бгаи
Рисћезза (Н Погепга ћа ртошсззо Јапап. — Маи(;оа ии росо Л' аш(о'. (1Шет).
76
и кра.ћица Француска покалнвала наклоњепа предузећу, надало се да ће сс из Марсеља моћи повестн повшпс војника.1*1) Дакле, саопштсње Рене-анјево указивало је на јсдну врсту савеза хришћанских владалаца. Ну то код Доната не изазна толико пажњс колико достава да од свсга тога нннгга не би могло бити, да ту нсма учешћа шаинског, јер је невсрски војвода једног свог новерсника, некша Фратра, био послао у Напуљ, а каваљера Валеца с Малте војводи осунскоме.1*4) Како је нак све опо тежило нокрету Хришћана у Маћедонији, Арбанији и у Србији нротив Ту-рака и ношто се ово није могло нзвестн без довољно бродова, којн ће морати онерисати на Јадранском Мору, то је Донато сматрао да је пре-дузећс опасно по млстачку републнку, јер је сама појана туђег бродовља ратног на Јадранском Мору могла повредити право, које јс ренублнка врло суревњнво чувала толико етолећа, и створити јој нсприлику према Турцима.1")
Што је све ово дознао. Донато је нмао да захвалн Реиезцју, о коме у горс помснутој дснешн има још података, који нису без интереса, да сс још бољс упозна овај авантурнст. 'Гако млетачкн посланик јавпо јс како је Рснсзн од војводе невсрскога добио за иут новаца, спронодна ппема као н прсноруке за Мантову н Фирснцу, што је сне било аутен-тпчио п псчатнма снабдевено. И кад је дошао Донатнју у стан, Ренези му је та ннсма ноказао говорећи како јс хтсо да иде нраво у Млетке те да сав рад арокажс Сињорпји, али да се бојао да то не опазе они што су га ноелали. те да неће моћн продужити да извештава Сињорцју, зато је, као добар поданик млетачки, сматрао да је миого боље да то саопшти њему, послаппку Донату, у Турину него Контарину у Паризу, јер бн онако војвода дознао, те му внше не би смео отпћп. Да нак докаже колика је његола оданост према Сињоријп, Ренези је, ноказујући иисма. нудио Донатпја да их пошљс у Млеткс на увнђај, ну овај то не хтеде учинити, док отуд не добцје упуства. Па нпак вндећн Ренезпја доста расположена за посао којег се прпмио н да мислп да иде у Фирснцу,
,м) ,.... Е( п1 ГопК-Лсс ћапио езрејко ии Сарисапо, сћ' ега Рготшс1а1 1п Рап§ј. е( зрсгапо ЈггашГ аш(1. — Рсг МагзедНа сопЛиг (гапсе81 е( ћиоп пишего (Н ?еп(1 е(
1а Кедјии 81 шо8(га шс1ша(а рег ригЈгаг соп циези уја Н шаН гишоп (1с1 Ксуш....."
(1Шет).
,в,ј Војвода осунскп (Пнса «1* Оазиип) опо је тада впцс-кра.& снцнлпјаискп а на-скоро потом постао је папу.гскп.
|<м) >.... Ма диеНо сће 1шрог(а, е сће рапш (Н зорпг ш(е1Ндеш!а соп 5ра§ш>Н. (Нсеш1ошЈ Н Всиезј. сће Н Биса (Н Хетегз ћа сзрс(Н(о ип Рга(е а ХароН с( ип СауаНег Уа1ег (Н МаКа а1 Биса (Г Оззипа. 8м Н сопссг(о 111 (јис1 шаиЈега: *»' гоцЈа, Н рои(о е. с1)е 81 1гаИа ип итопе а ророИ А' Маседома е! АЊата. (2иез(о поп риб зе$и1ге зоиг' агша(а, е( Н со1ро зсига по(аћНс оЉбба (Н ен(гаг ш СоКо, (Н зизс1(аг ћигаоп јшрог-(ап(1 соп(га ТигсМ е( 4' 1п(огМ(1аг чие11о, сће рш д1и8(ашеп(е регпспс е( 6 ргорг1о (1е11а 8ег,па Керм. 81 тарИопо (1е1 ргс(ез(о (Н ^ис8(о попНшКо Сга(е11о <1о1 Огап б(дго е( раге »7 педоИо и1а диом таШо е1 А' 1оида тачо огМа...." (ШАж).
77
да нзвршп поруку добпвсну од војводс неверскога, посланик покуша да га од тога одвратп те га стадо наговаратн да иде у Мдетше. Ну да овај прн том не бп отишао куд иа другу страну и да не би радио на иове-реној му мисији, што бп било од штете за реиублику, Донато се ностара да га задржи, док не добије уиуства од Сињоријс, коју јс молио да га извести, да ли је добро урадио наномињући да ће, ако не добије никак-вога упуства, нустити Рснезнја да иде камо је ношао.1")
У Већу Десеторице денеша је била нрочитана 6. маја,1*') ади није донесена никаква одлука ннти о њој вишс има каквог било трага. Па и даљи живит н рад Рсисзијев иотпуно су ми нспознатн. 0 њсму нема нншс ннкаквог трага ни у нодацима за даљу историју авантуриста Ја-хнје. који с акцијом у заночстом нравцу није прскидао, всћ је ноиово ишао на Балканско Полуострво на договор с гдаварима арбанаским.1") Сем тога из денсше которскога нровндура у 1616. и 1617. год. види се да су пдемена у Горњој Арбанији н другим суседнии крајевнма очекн-вала шианско бродовл.е и на њпма војску, која их је пмала номоћи у устанку на Турке, о чему су и ови знали, и Млсчићс јс извештавао Рнш-њаиин Вујо Стјспов, који је знао Ренезија, али се нигде тамо овај не по-мнње, док сс мсђутпм говорп о раније познатом нам носредннку Дубров-чаннну Јовану Долистовићу, који је у то доба радио на придобијању срнгких главара за рачун војводе осунскога, тада вицекраља напул>-скога.19*) Дакдс, тамо гдв би трсбало тражити нодатке о даљем животу н раду Ренсзијеву — њих нсма. Истнна о њему има још нешто нодатака у каснпјнм денешама и извештајима млетачких сдужбеннка, али се од ових ниједан не односи на његов рад из друге ноловине 1616. год. и даље, већ на ранцјс доба. Међутим није пскључсна могућност да ће се каснцје наћи н таквнх података, нз којих ћс се дозиати да је Ренезн и даље још за неко време радио послове као што су ови нзносени.
Ну ради сврхе, којој је тежила ова раснрава, доста је и ово изне-соних података. Они нам дају доста јасну сдику о авантурпсту Јовану Ренезију, јасну за суд о удози овог достављача и варадице, који је варао сваког с ким би дошао у додир. Најинтереснцје је нав да је овај, норед свега тога, још измишљао догађаје и нарочнто удешавао документа о њима. Према томе, и без мог нарочитог наглашавања, није тешко у њему наћи творца и оног извештаја о састанку и договору гдавара срнских у Кучима 8. септембра 1614. год. Јер ако је, у општс, оправдан суд да творца извештаја треба тражити међу личностима, које су код војводе не-
т) ЈШет.
т) Прсма пслешци иа иолсђини документа.
1М) Лли п тада, као п оно раније 1615. год., он је радно за свој рачун. 1Ш) Таквс су на пр. депешс которског провидура од 13. док. 1616. '26., јануара, 11. ФеЗруара. 9. марта, 3. априда 1617. (8опа4о вос.гс1а, Шпрассх Је» геМогI е ргоис-ЛНоп 1» 1)а1тас(а, Шге ап. 1616. и 1617).
78
нсрскога радпде да га аадобнју за освајањс Арбаиије, а преко ње и дру-гнх крајева царевнпс турскс, нрема нзнесснпм подацима једнно сс мо;кемо задржати на Јовану 1'енсзију. А за такан суд поред горе нзиесеннх нма јон! раздога.
Пре свсга утврђсно је да је Ренезн творац нзвсштаја поднссеног 1614. год. пармскоме војнодн о састанку срнскнх гланара у Кучима 14. јула те годнис, и да је садржина тог документа нзмншл>ена с нарочн-том сврхом. Али с тим Фактом треба довести у везу другн један. а то јс: да о покрету међу Грбима и Арбанасима у 1614. н 1615. год., као н о односима оних са Занадњацнма н о посрсдопању нојсднннх носред-ннка, нма нрнлично нодатака, постанком санремсннх догађајнма, али да у њима нсма нн најмањег помена о какном састанку гланара у Кучима са задатком ооелсженим у изнсштају. А кад сс то учпнн, кад се доведу у всзу та два Факта, нзлазп закључак: да јс о једном истом предмету, у неколпко нзмењеном нрема разлнчннм нрнлнкама, за нсколико месеца каснијн извештај стнорно истн који јс и онај ранијн, ношто је само тај и знао за догађај како је представ.1ен у двама нзвенггајнма.
Да.ђе. из поређења ова два извсштаја внди се како се рад главара на оба састанка тпче у основу једиог истог прсдмета, којн је у двама извсштајнма друкчијс израђен, не шго су у пстннн била два састанка главара всћ што јс Ренсзи једном нзмпшл>отипом хтео да нрндобпјс дво-јнцу Занадњака, код којнх јс радно наизменично, алп пх је обојнцу ва-рао. Поред тога треба имати на уму да различна разрада једног истог предмета није само због ра.мнчппх лица, којнма се Ренсзи обраћао, већ и због других нрнлика, а нарочнто због различних помагача при изради извештаја. За нзвештај поднесен војводи пармском. у коме је Ренсзн истицао само себе као носрсдннка, показано је горе да га је нзрадно Мар-мшбопи ирсма Ренезијеву прнчању. Други пан, поднесен војводн ие-верскоме, писао је неко другн, али главни сарадник био је Јахнја. Прсма томе у овом извештају поднесеном војводи неверскоме имамо рада од трп руке. Први одељак у горс саопштеном документу у српском прсводу јссте творевина Генезијева. што се јасно видп нрема досадашњем излагању; одс.ђци од другог до девстог одговарају ономе што знамо о Јахијнну раду како па Балканском Полуострву тако и оном у Холандији и код војводе неверскога, а н касније код всликог војводе тосканскога; остало нак јссте рад ове днојице у друштву с нским треАим од Занадњака, кој'и је био на двору војводе неверскога, јер оно не одговара тежњп главара срнских н арбанаских, који су, истина, са својим народом желели да се ослободе, али им жел>е нису имале онако далеку сврху, каква је тамо нредстављсна. Народ и главари жслпли су и радили су да сс ослободс, али онакав завојсвачки нлан, са крајњим смсром да се заузме Царпград, одговара тежњи Западњака, међу којнма је бнло п Француза. Један од та-квих био је капуцинер ЖозеФ ди Трамблеј, ппсац епа 1а ТигсгаЛе, познат
79
под иненон Љп1пепсе дггве, за дуго нЈ>еме деспа рука и аИег едо кардинала Ришедеа, којн је био код војводе неверскога, па је утицао на н. да ие напушта мисао о освајаљу Турске, и но норуци овога, како Ренезн беше доставпо Донату, млетачком носланику у Турину 2. маја 1616. год., ишао је у Рим, да за ту ствар радикод наие.200) Тај Пер ЖозеФ понајпре могаоје бнти овај трсћи, помагач Ренезијев и .Гахнјии у склапању онако примам-љивог пројекта о освајању Турске, а у виду од.1уке главара српских и арбанаскнх на измшнљсном састанку од 8. септембра 1614. године. *01)
Али да је онај податак у нрвом одељку извештаја Рснезијсв и нп-тачан, на према томс и цела одлука зборска у оиаком облпку пзмшиљсна, пма још доказа.
Нрни се добија кад се уноредн казивање Репезијево у извештају ноднесеном пармскоме војводи са другим делом нрвога одељка у изве-штају ноднссснои војводи невсрскоме. У оном првом Рснсзн говори о себн да је био послан од странс збора и гланара и себе представља као њпхова нупомоћппка у прсговорнма, а то псто вели н у другом одељку пзвсштаја подпссенога војводи неверскоме, где се каже како се па са-станку главлра народиих всћало да сс капстан Јовап Ренсзи пошље у Ита-лнју к напи, да га изнссти шта се на састанку одлучнло ради ослобо-ђења од турскога наснља.-0-) Обе вести, овако једноликс, нотичу нз истога извора, те кад је творац нрвс Рснезн, он је створио и другу према првој Међутим кад знамо да 1614. год. Ренези пије ни бно у Арбапији, те нрема томе да отуда нпје могао бити послан ни папп нити нак вој-водп пармскоме, пзлази да су и нојсдиности У пзвештајпма измишљапе Ренсзнјево.
Другп доказ јесте у томе што ни сами главарп при тек обиовљспим нреговорнма са својнм рапије оглашепим краљем, с војводом савојскин, нс би пзабнрали другога за свог будућег владаоца, пе би у исто нреме овлашћинали Ренсзија за свог пуномоћника и код папе и код војводе не-верскога н код војводе нармскога са мисијом, како је представљена у из-вештајима. И иајзад, ако су главарп шпта озбиљно мислили иредузимати, у опако малом размаку времена, од јула до септембра, не би имали два састанка са опако различним снсрои. Тога свега није могло бити нити је било у ствари, али је све то могао измислити канстан Ренезн, за кога се ннје чудити што је у једном извепгтају казао да је на састанку гла-вара од 14. јула био војвода Грдан, а на оном другом од 8. септембра псћкп патријарах Јовап, и ако тада првога није било међ живима, а други је бно отншао у Цариград, где је наскоро умро.
■-•00) Ииди прпнедбу 193.
201) о Пер Жозеау пма оддичио дедо Фањсово (Гадшег) Хе Реге Јоверће е1 ШеЋе-Неи, Гаив 1893.—94., ади га у овој ирпдици неиал ири руци. ••мв) Биди горе докуленат у преводу.
80
За доказ иак да гланари срнски н арбанаскн ннсу раднли како нели 1'енези, нма се нодатака, који у исто времс објашњавају један *а-кат раније наглашен. а еве то скуна нојачава донссени суд о ненетннн-том нрсдстављању догађаја у Ренезијевнм извештајима.
Говорећи о раду канетана Јована Ронезија код нармскога нојноде, а на основу Марми.1>онијеви.ч извештаја подисееннх млетачкој Сшћорнји. наноменуо сам како овај всли да је Ренези, дошавнш као изасланик окун-л.сних главара, донео војводн нисмо с одлуком зборском. За то ни-смо, нз кога јс Геисзи новадио имена главара, и ставио нх у додатак свомс нзвсштају нрсдстављајући војводи као да су били на састанку од 14. јула, наномснуо сам горс да ннје могло битн друго до оно што су му га главари бнлн нослалн но слузи му Ннколи, који је био у Рисну. Оно је имало да сс наннше нрсма Формулару носланом од странс ној-водс савојскога из Турина 1613. год., којн је горе саонштен, и ирема њсму Рснези јс био овлашћсн да у име главара посредује у првом рсду код крпља хиаанскоги, иа кога јс писмо и бнло унућено, али је њим Ренсзију било донуштено да можс раднти и код других нладалаца занадњачких. Ну док су главари рачунали да је Ренези, нреко војводс савојскога, радио код шнанскога двора, с ким су они нрско других својих посредника одр-жавалн везе и од њсга очскнвали номоћи нрн онштем устанку на Турке, Рснезн наиустнвшн рад код војводе савојскога, а користсћи сс оиим гла-варскнм овлашћењем потврђеипм њихоним иотниснма н печатима, кад је отишао војводи пармскоме представио је као да је састанак главара био ради њсгова избора за њиховог будућег краља. Нрема томе, као што је ре-чено, овај је догађај из 1613. год. иребачеи у годину 1614. а уз то лажно је нредстављен карактер самог састанка. То нсто учинно је он н с оним дру-гнм извсштајем поднссеним војводи неверскомс, у комс је онај састанак главара у јесен 1613. год. нредстављен као да је био у јесен следеће године.
Алн тај његов рад није био познат главарима. Окупљсни у јесен 1613. год. онн су среднли писмо за шаанскога краљи н пуномоћство за Ренезија, па су то нослали и очекујући нсће ли бити чега од носредо-вања војводе савојскога, они су тамо били упутилн својс друге иовере-нике, који су се договарали о удруженој акцијп. Потврдс за ово имамо у догађајима у Арбанији што се развијаху од 1615. до 1617. године, који тврде да је било договора српских и арбанаских г.гавара са шиан-ским двором, алн не и с војводама пармским н неверскпм. о којпма нема трага, да су у ово доба српски главари радили с њнма.
Бад је оно Мармиљони првнм својнм нзвештајем обавестно мле-тачку Сињорцју о Ренсзијеву предузећу код војводе пармскога, Веће Де-сеторице одмах је о том пзвсстило номорскога ђенерала н наредило му да својим подручнима обрати пажњу како у свим лукама имају добро мотрптп на долазак сваког иенознатог брода из Пталије. Ђенерал Зане на то у првом реду обратио је нажњу которском провидуру Камилу Микцјелу,
61
воји 28. номсмбра носла Сснату донешу, у којој со у ночстку говори о нскакној завери хришћанских гланара нротнн Турске, а у догонору с нским владаоцем са Заиада, и да јс нзвештен од ђенерала Зана да се на томс радн у Арбанијн н у Србији; а то није било ништа друго до вест о раду Ренози-јеву но достави Мармиљонцјевој .М1) Даље у денешн Микијели јављаше како се трудио што је могао више да продре у суштину тнх преговора. те је зато одмах нослао тамо Которанниа Франа Болицу (Грбичића), на ког се могао ноуздати, да ће изнршнтн поруку. И Болица је отишао у Рисан и тамо се нашао с Бујом Стјеповнм, од кога је дознао да донста постоји договор о нокрету измсђу главара срнских и арбанаских, али догонор са шианским краљем, и да има доста дана како сс очскујс некакан брод, на коме ће бити изасланицн, да утврде рад на томс.-04) За доказ пак, да је Бујо доиста био умепган у ту зансру, Микије.ш навођангс како јс 28. сентембра била дошла некаква Фелука205) са седамнаест људи у блнзнну Будвс, где је бнла ухнаћена, за нгго кад је дознао Бујо, ггомпслнвшн да ће то битп тп иза-сланици, био је наумио да беаш, да не би настрадао, али кад јс нотом вндео да то нијо очскнванп брод, остао јс и провидуру Микијелу испри-чао о преговорима, које овај нс онисује у овој дсггсшн нећ велп да сс ггодударају са њсговим ранпјпи казннањем којо јо ггознато Сенату.™'')
У цслој овој деггепш нсма ннкаква ггомена о каквом било другом западњачком владаоцу сем краља пгнанскога, о комо се вели да јс у до-гоииру са лаверсницима, пгто одговара оном горс показаном, јер су сс њему главарн и обраћадн и преко Ренезнја и преко других својнх гго-
а") ,1ј' Ксошо 8јјјг Сгеисга! 2апс соп вис 1с(1сге (Н 30 ос(;о1>гс раззаСо ип 151Т1\*о С88СГ ал-13а(о (1а11а 8ег<> Уоз(га. сНс 81 31а НЈиКа [I 81гсМо (сгнппс с( 111 ргогнНо (Н ујгП-.о с!Гс((о ииа зо11суа(1опс о гоиаЈига ис11а 8сг\'1а е( ЛИнппа, сонгсг(а(а (1а рпи-гЈраН с( ]ни ]>о(си(1 (Н аш1)1 1с (1с((е Гго\1ис1с сон Ггшс1ро сће иои 81 попииа, а1 (|иа1с зсиДо з(а(1 1ит1а(1 Аш1азг1а(оп Јс сорјригаИ егаио аиЈаН 6 Лоустапо аш1агс Ниошпп сН с1с((о Гпнгјрс сои 1' и1(јша 1'18о1и(1опс коргн Н соиссг(о 111(го(1о((о с( сои таззсНо ^гоззо 1)еи агша(о, сои (Јиа1с Јстоио сзвсг 1ста(с аКгс јјсн(1 (1е11е 8(сззс Рго-ушс1с, е( сће 1п(огио а спб Н пеие с1а11а 8сг'» Уо8(г.ч сои еШгасе шанјсга соттозво (Н в(аг атег(Ко с( (Н аУ18а1'пеше 111 ра1'(1со1аге...* (Ј' деиеши .Мскцјелнјовој од 28. но-вемора 1615. год. из 1|'ото])а — 8ена(о 8ссгс(а, Шхџасм с/е* геИоН е ргогеЛНоп м ЈШшапа. ГНга ап. 1615.)
м») ..... Но штс(На(с зреЈКо Н 8Г СахаНег Ггапс0 ВоНгга.... Д диа1е со11а ЛеђКа
сКсопзрсНоие о( зепиа репсо1о (Н Лаг отђго Ле1 зсгуКш, сћс ргсз(о з' е сопГсгКо а Швапо, (1оус ћа {ЈШ(Нса(о ])о(ег \ешг 111 (Ји;(1сћс сојјшНоис (Н дисз(о 11080(10 с( ии гКопзвс ћатсг 1н(езо рсг ћосса (Н ин сои(е \гиш 8(1ерот (1а Швапо, Г1'а(е11о с1с! 81а соп(с 2иапие, сон шсго (1е (ЈиаН ћа 1а 8ег» Уов(га ие (ешр1 а(Нс(го Иати(о а1(гс шГогша(1-0и1 (Н шоКо шотеп(о, 08зег тегатен(е 1п(гос1о((а (1а1Н Са]н сћо еотсгнано 1о (1с((с Рготшме (Н 8ег\'1а е( А1ћап1а, 1а ргаШса (1е11а сопдшга с( боПсуаНоп со1 Ш Лг Зраупа, о( сћс зоио шо1(1 јјшпн сће 81 азрс((а ииа Гс1иса сН Гоиси(с с.о11а сошрКа пззо1и-(10110 е( з(аћШшеп(о сН (Јисз(а (га((а(шпе....* (ШЛет).
]{|)СТа орода врдо брзог а Јтмнчис ведичпне. *») У горн.ој депешх.
састанак 11 д0г1п101' срп. гдавага у кучнјга	0
82
вереника што су ишли преко Нану.ва. А да је било преговора са шнан-ским двором, али н да главарн нису знали за рад Ренезијев код иарм-скога и неверскога војводе. види се по томе што је у духу нреговора вођених са пшанскнм двором био иредузиман рад, о чему се има нода-така иа год. 1616. и 1617., док о преговорима с оиом двојицом војвода нема никаква трага. Тако Камнло Мнкијелн у својој депепги од 13. дс-ксмбра 1616. год. јавио је Сеиату како од новости мо;ке послати само једну о Нују Стјепову, који му јс нричао како је скоро ишао у Србију. где гланарн сваког дана ишче1;ују нсст о учињеном договору са итанским дмром.*01) 0 таквом споразуму измсђу српских главара п шпанског двора, а бсз икаквог посредништва војводе нармскога а још мање неверскога, којн се тада бавно мншљу н радио на самосталном нзвођењу свога плана, нма дадег поиена у Мпкијелнјсвој денеши Сепату од 26. јануара 1617. год., а још впше у депеши од 11. Фебруара, у којој сс говори о намери шпанског бродовља да нападие на Скадар.40*) 0 томс истоме нма и даљо у денашама од 9. марта40*) и 8."°) и 22. аирила као и у прилозииа њиховим и уз ранијс депеше.111) Али тамо, н ако сс Микпјели старао да прсма
*") ...Хе1 исјЈоИо (1с1 (1иа1е иШшатсШе 8сп«31 а Уов(га иои ћо соза (Н ниоуо (1а ио1Шсаг1е ае иои еће цие! сои!(! \'то бНероу Ја Шаапо г1»ег18со сз8огз1 (гаизГегКо 111 боггја е( сћс 111 (ри-Не раг(1 з' азрс((ага (ћи рги1С1раН (1с11а иа(1оие (Н •гшгио П1 #101-110 ^иаћ-ћс аУ1во ворга Н сопсог(о (1а 1ого ШгоАоИо п11а соНе Аг Зрадпа...*
-<м) .....Тондо ат180 рег 1е((еге Де1 Уезсоуо 8ара(ензе. со1 циа1е рсг шапг1 ћо
разза(о иШси (П сошрПтепМ рог У1а (Н 1е((егс е( \чз1(а(о1о (П цнаћ-ће |>гсзси(е рег-»оиа Се(1е11о, с ћсп аАсКа а11а 8ег>* Уоз(га, сће 111 чиоПс раг(1 с раг(1со1агшси(с а 8си((аг1 31 \и\а 111 <ЈгашКз81то зозре((о е Мшогс (1с1Г Агша(а (Н Зрацпа, 1а чиа1е рсг ииа уосе врагза (га 411011'ороН 81 (Нсе Јогега! ЈпЈгихаге сои(го 1а (1е((а СК(а (Н 5си(-(ап, сћс ш(си(1о сззсг росо рго\18(а 81 рег таисашсп(о (Н са!)1 сотс (Н дспИ...*
209ј ..... ЛП 8сг1\'с аисо 8иа ЕссИ (бан.10 пз Царнграда) оззогзј зрагза уосс 111 С 0из(ап(П10р0Н сће Аа ЗрадпоИ уонјгопо рготозз! то((1\1 ис11а БсгШа о( сћс VI 81 (сп(а диаЈсћо воПотаНопо е( ии псегса сће ћатепЈопе 10 (Јиаћ ћо зен(оге ?Не1а сош-тишо1и...*
210) У то доба на Јадранском Л1ору беше се нојавидо вшанско бродовље, и о н.ему Будланпи Лпдрија Лсварда на сасдушан.у у Котору 8. априда изјавн: ,.... ћо тс(1и(о (Нгс1 Всг(01п гћс 8(атапо зог(1 е( ћапио рго81 (и((1 Н роа(1 (1е11а рип(а <Н 8« Сгосс 1'шо а11с Воссћс (Н 8(а8ио.... е сН дие81о (реч је о најпсћем броду) 6 СарКапо К Кавивео с1иаша(о К СатаНег ЛоКв(о е( ћо ш(езо сће соттаиЈа аисо а а1(п.... е( ћо 111(050 гћо 81 азрс((аио аКг1 Бег(ош врадпиоК Ино а1 питего (К 28 е( ћапио (1а рог!агс 12 тК1е зоШаН е( 80 доЛее....' 0 раду Додпстовића пз тога времена има ио-датака и у раније напсдеиој кн.нзи 8(огга Агсача е АппеААоНса А' ИаНа, гассоп(а(а Ла1 тспе(1 атћазс1а(оп. то1. III, стр. 119., 134. и даље.
11') У сасдушан.у Пстра ТриФунова пз Пераста од 9. Фсбруара. прндожсиога
допеши од 11. Фсбр.. има једно вр.10 интересно место, које гдасн....... Тигс1п тодНоио
сћс (и((1 е881 Сћп5Па1и таЛио а (гиагЈаг 1а СК(а (Н Вси((ап е( сћс титсс^аио & (а-{гНаго & 10221 (јиоПј сћс 11011 vi апЈагаппо. реггће 8(апо с881 Тигс1и 111 дгаиЛззшо (га-тадНо (1е1Г Аппа1а Аг Ирадпа. 1а циа1е, 81 (Ксе, бК рег сошрапгп (К рјогно 111 дјогпо рег
83
постпма добнноиим 11:1 Млвтака, докучи што о раду помонуго двојпцс војвода, нијо могао ништа дозиати о томс, дов јо иеђутим једнако јавл>ао о нрсговорима шпанскога днора са срнским главарима, бсз но-средннштва иједног од ове двојице. Зато кад нн у саонштењима Вуја 1'ишњаинна, као добро обавснггсног, ннтн пак у денешама добро обаве-штених млетачкнх с.1у;кбспнка не налазнмо инкаква трага од онаквпх веза између главара срнских и арбанаскнх и војвода иармскога и нсвср-скога, како је то Рснезн изпео у својим пзвештајнма, а противно томс нма сс података о преговорима главара са шнанскпм двором и зна се да јс Ренези био варалица, може сс с пуно ноуздапости н основа узети: да је овај, због нрнлика ради којих су извештајн ппсанп, састанкц г.швири од 1013. год. ирииисио иотиуно друкчији карактср нсго је Оио у истини, ирема чему је тамо догађај нсвсрно иредставлен, а остале по-јединости у оба извештаја да су ароста измишлотина Рснсзијсва.
Кад су пак оба нзвсштаја, онај о састанку главара од 14. јула вао н онај други о састанку од 8. ссптсмбра, творевпна п нзмншљотина Рс-незнјсва, и ношто су то документи којима сс тежило оОмани н иревари заинтерссованпх Западњака — аиачи да ни један од њпх не може нослу-жити као исторцјски податак о догађају у њима нзнесеном и о карактеру његову. Зато мислим да јо архимандрит Руварац добро учпнио што ра-сиравл>ујући иптањс о политичвом положају Црне Горе нрема Турцима XVI—XVIII столсћа из оног пзвештаја о састанку главара у Кучнма од 8. септембра 1614. год. нијс изводио никакав закључак,111) дов је, су-нротно томс, «1. Томановпћ погрешно што је нрецсњивао вредност овог за нарочнту нрилику и са нарочнтом сврхом удешенога документа,213) који никако не можс нослужнтн за доказ у нитању, које су раснрављала номенута двојица.1")
ргсп(1ег еава ОЈМ& (II бсиИагЈ с! 81 (гоуапо С831 Титсћ1111 шоНо ћЈводпо (Н дси!с. регсћс е тепи(о ии соштаи(1атси(о (1а Соиз1аи1тороН, сћс тоШ Л чиезН Тигсћ1 ћ' А1ћа-цја уаЛио & Сопз1аи1тороН рег аи(1аг т 1'сгвЈа а11а диегга. 1и1сггова1о сигае 81 аи зари!о сће 1' агша(а (Н 8радиа ви рег тешг а 8си1нп о! т циозИ шшч. г.-зрозо: ћо 111(е80 (1а1Н зоЈсШ СћпзИаш, сће Н ТигсМ ћаипо ргсз1 а1сиш ргеИ сће ћаипо пте-1а1о (Јисз^о е( уо1стаио апсо ипраНаге ипо (НсипЈо сћс сз81 сће заиио зсптеге зопо саиза (Н диев(е сове, ша дие1 ||ге(е 6 тддКо Да Ј(и)зи1' Всд Тигсо зио сидто, е( рег-ст Н ТигсМ 1три(атапо <1е((о Ј(и)зи1', сће аисо 1ш Гоззе сопзс1еп(е, е( 6 <1с((о Ј(и)-зиГ сошс СарКаио (1с1 Соп(аЈо <Н (и(Н <Јис1 раез!....*
2|2) Архнмандрита Ждариона Гуварда МопШедппа, 2. изд., стр. 60. <ш) Д-Р Томановић, Г. Руварац и МопШедНпа (Сремскп Кардовци 189!).) стр. .47.
-иј Датуми пз а])хивскпх докумспага у110трсб.т>сии су свуда но повои кадснда])) ка» што су докумонтп обелсжанани.
2*
ПРИЛОГ РАСПРАВИ „САСТАНАК И ДОГОВОР СРПСКИХ ГЛАВАРА У КУЧИМА 1614- ГОД. РАДИ УСТАНКА НА ТУРКЕ"
Не1а1ше с!е11а соп^шга !а11а ш Свда1
бвг.пм 1>ГЈ11С1|>0,
ЛШ 25 <Н <Ни§по <К>1Г аппо борпи1с((о аггјуа! а МонЈене^го <4 аПоц^Ја! 111 саба <1с1 8јј.'.г Соп1е Уојо (\"1ио| ]>а<1гс <1с1 Соп(с Магсо, сои Н <|иаИ соиГсгП П ГгаПаГо ГаИо сон V. А. 8егт* <1огс 8и1и(;о Ги зрс<П(о ии 1шошо аробГа а1 сои(с Уош (УиЈо) <1а 1Нцаио с( а1 ('ои(с Сттапш <Н /ирра (Н ?<орга ассЈо уси1б5его би1)Ко а<1 а1)1»)ссагбј шссо сГ сои Н вч(1сШ 618." СоиН, Га(1гс с( П»По1о, 1а иоЈГс зеЈ»иоп(е агпуогпо с( Ги(Н јнбнчис ГаКо ии 1)ионо еГ 1ии§о (Пбсогбо, пбо1\°С8б1шо <Н шаш1аге а сМа-шагс ПиГгабспШ 1иШ <1е11а сопдшга: П СопГс 1.а11а 1)гсса1о (Н Си^цј сГ П Сешдеп јп Оисадјш. АЉап1а 8ирег1оге е( Н СопМ Уегасуо, ассјп ауу18а8зего 1иШ Н сопцјигаИ <1еШ 11едш сшц јсјпј, с1н; рсг ГиПо Н 25 (14) (Н 1,и»И<> б1 гНгоуаббего 111 Сидцј (1с1 зорга<1е(1о Сои(е рег бГаПигс еГ. јн(сн(1еге ГиГГо циеИо сће шесо рогГаго (Н пиоуо сјгса Н пецоШ сГ Пне (1е11а побГ-га сои»1ига: е( (ршш1о с1:е а!сши (Н 1ого иои Гоббего ро-(иП гепјге, шаш1аббего 1 1ого бе<;ге(1 вЈ^ПН со'1 дшгашен(о, ассш (и((о <111011«) ћатеббс (1с(сгнипа(о с( пббо1и(о 1' ЛззашШса з' 1и(еш1еббс <1а 1ого га(Шса(о рсг ђиоио е( соз! Гесего.
') У при.1«г миш.Бсњу нзнесеном о раду апанту|)пста канетана Јоиана 1'енеан.ја нридааЕсм и.сг<>н до сад нспозпатп изасштај о н:1миш.1.еном састапку српски\ и ароа-наскнх гдааара у 1<у<1има 14. јуда 1614 год.. иоднесеи иојноди нармском у јссси то год. Као што је горе наномеиут«. 1'снезпјсн иааештај сачунаи је у даоструком иане-штају мдетачког агснта Л1арми.1>оипја. поднесенога Иећу Десетормце у СонтитсаГе <1с1 ('<>»«. да -V. (Ч1/а 7. и у РгогеаИоп *оргаМен(1анН '«11а Сотега <1ег Сопрм: 1М-шпг/а, Г.егач1е, ЦмсосЛ/, ћш1а 1.1'еиезијек је изнештај унесеи у Ма|)Мил.онијсн, Н8 кога <-у нека места саонштена горе у прпм. Лр. 174., 170.. 188.. ади је ономо од иитереса и сам иочетак. који слуаш ::а увод Ренелпјену пзвештају н који гдаси: »1/аппо (1е1 1<>11. сарИо <111.4 шевво' шап(1а(» арров(а <1а1Н 8јјг." СопршгаМ (1о1И Кодп! (Н АЉапЈа с( (1с11а 8ета П Сар.» Ошуанш Пеипе88 а1 8ег.""° 81јг.г Биса (Н Рагта, соп П <[иа1е (га((<< 1ш1«ашеп1е Пп(еп(1опс <Н ђиеј 81§г! Сопд1ига(1. Оп<1е 8рс<Н(<>81 Ја <|исН" Л1(.< (1с11а <1иа1с и' ћећћс ћои1881ша 111(сн(10пе. Е( регсш соп 1с((сге. <1апаг1 е( Сауогј 1'есс гНогно 1и фтИс рагН. (1оуо ћауспјо <1а(о (НГи818$1то гадиаЈЈНо :<1Г Л88ашћ1с:1 сћс Си Н 25 <Н (Ннрио (трсба II 1д1јјИо) <1е1Г Лппо 8ш1е((о. 1а чиаГе Азватћ1еа ћагсш1о 1п(езо. сће Н 81в-г Писа \-<>1<>и(1еп ћагса аћгасс1а(о Н пејЈоНо (отб а зре(Нге НкНсГго Н зи<1е((о Сар.о Сшуапш. П <1иа1с дјиизе циа <1е1 шсзе <Н 0((оћгс с( рге8еи(а(081 јиаи/ј а <ц1е1Г ЛКсћо (Н ћиои оссћш 1о гМЛе Гссе 1а вертеп(е ге1а(1оие*.
Докумонат се саопштава у обднку како је сачуван и, ради што поуадаиијих аа-к.1.учака што се иа н.ега могу ианодитп.' у њему нпје' нпшта мсаракл.ано. Према томс ■■ нмена глааара у прнложсном снпску саопштааају се како с.у тамо аанпсана.
5
ЛШ 14 (Н 1и<гНо Гипш га(1киа1Ј Н соцјјшпКј ји Си^ч а1 и." (Н 2"> •1сШ рји |1гЈис1раН ион снусиЈо дГ а11п роШМ) уепјге рег §гаУ188шм 1ого пзрсШ, ша ])(Ш шаи(1агоно Н 1ого бедге(аги сои \ ргоргН 81§1Ш е1 ј>'ч-гатенН сћо Јигпо а1 н° (1е 19, Лоуе 1аШ ина П(1е1Ј881ша СопдгеЈЈаГшне, пе11а <1иа1е јо гсГегп ШМо циеПо, сћс рог1ауо <1а V. Л. 8ег"Р|1 тоа(гап(1оН |ј СарИиН, сћс ни ћагеуа сћаП V. А. ворга Н (]иаН ћауепЈо 1а11о 1)оп18-кјша со1181(1егаНоие ни 1ессго с1иашаге (1ен1го ие1Г А88аш1)1еа е! пи (Нв-«его с1о сће беу:ие.
ПИогиаП: (1а1 8/ 1>иса е! 111 поте поб1го Га11аН ргпиа птегепга Н (НггеГе сће 1101 1и№ (Г ассог(1о Наћјато г183о1и1о (Н асссНагк) рсг но81:го 1!е е1. 8."', та сће 1)сн 1о рпчгћјашо, сће но УОцНа апсог 1ш Гаге 81 соше ГанН а11п Ггепсјрј ћаппо 1'аМо, мое Рара С1ешси(:е ОМаго, Г 1шрега1ог Ко(1о1Го е! ГшаћненГс Н 88." 1)ис1и (И багоја е1 (Н МанГоуа, И диаН соп 1е 1ого ртшездс сј ћанио ГаГГо Гагс аоНоуаНоиЈ е! 8рсбе рттиКазтш, с1о\с сћс ро1 ћа\ еп(1опе шансаГо (1е1Г а1и1о с( зоссогбо ргошеааосЈ ћаћјашо ра-(Ио е! пс11а уПа еГ ие11' ћоиоге сГ пс11е гоћћа рег ше/хо (1еШ УснсНаш, Н (јпаН рсг езаег 1ап1о аиисј (1с1Г Пиппсо Сопнпипс о-ли уоИа 1' апно а\'18аГо е! рег сјо (НхрегаМ г1с1Г а1и1о (1еШ Ргенсјрј СаиоНсЈ рег 1а 1ого 1оицћех/а ћагетато реиза1о а1 гНогпо гозГго (ЦшшЈо регб но ћате81е гс-роПа(о «о(1а пззо1и(шно (Н ебрсчНгуј а1 Не (Г 1п§МКегга е( а1 Сои(е Маи-гШо, ашб сће ћал еббе ГаМо ћзда соп (иШ Н Рппсјрј РгоГезГапП (Н А1е-шнјлш. с( сће Гга (Н 1ого Науеббего е1е(1о ии Саро сће Гоббс 8оПк1еп(.с а ге^цег сјиезИ ророН иобГп е(; а (НГГеш1егсЈ сон Г аш1о с1е1Г АпиаГа е( (1е бокћШ. Ма роЈ с1ш рјасс а 1)ш, сНс сјио^о Ггеисјре 81 соше е^Н рго-ше((е сои Г аЈи(о (1е1 цгаи 1!е (Н Нрадиа бирсгаге ојгпј (НГПсоКа с! Нћс-гагсј (1а11е 'ПггаиШе (Н сонј Сгш1е1 Кппнсо, с1 сои(,опНа.шо (Н ассеМаге 1иј рсг иоб(го Ке е( Н (1агге(е циеабе 1еГ(;его пе11е ргорпе шаш, знррН-саш1о1о 111 поше ноб(го, сће бе (Кцш ташћисј ииа Хате 1>ешббЈшо агта(а, ассш робб1ато 81сигашеи(с а1 \-об(го гКогпо с]иа шаш1аге а 8иа ЛКе//а 8ег.""' иобГп Атћабс1а1оп, Н чиаН е1еуегето е4 ебрсЛгешо аићКо уеии1о Г III."10 Гаћчагса поб(го, сће 81 Ггота 111 Соиб(ап(шороН а радаге К 1п-1ш1о (Н (1ис аши. сће боно сп1циаи(а циаМго шШе биНанЈиЈ.
СЈгса ро1 а11а сјианШа (1е11е Гог(е//е е( ћиии, сће 8. А. (Нзб1<1сга зарегс, бопо шеббе 1П НзГа <Л (ЈиапГКа <1е11е уеи(ј сће а 1101 ПазГа 1'ашто (Н зоПетагс, сНггеГе сће заггапо <1исеп(,о е( апсо (гесенГо шШе ћиоиинј агшаИ, ргопП е( зкип рег зсгуКјо <1с11а позкга Ш»ег(а е(. сзаКаиопс <1е1 поб(го Кс ГиГиго. Хе1 гез(о ^ГАтћазсдаГоп иоз(гЈ, сћс Н шапЈагето 8и 1а Ха\с зиа Н Јаггашш рјешзбппо га§иа{$Но (Н (и(;(;е 1с созе иесезгапе аКа 8о<Н8Га( Јопе <Н 8иа АКе//а 8ег.та е(; ноб(га с( а11а геаКа сН соб1 1т-рог(аи(е недоНо. 1п (ап1о <1КсК, сћс а1 гКогио \оз(го (цш соп 1а Хате иои загга 80 поп ћеие, сћ' едН шапАаазе ип' 1н§е§псго, асс1б те<1ебб<! (,иШ 1ј Рог(1 е зШ, <1оте 81 '1о\еганно р1ап(аге Гог(,е//е рег аззјсигаг шојјНо К раезе е( загећће аисога ћепе, сће 8иа АКе/га 8ег.,па (асезве рпшбшне (Н ђиеНа шајшпог диан(Ка ])0ббК)Ке (1'апш рег ГанГапа е( рег сата11апа, е( (Н диапН рш сашпи 81 ро(га ћатеге рег зегтјгееие а11е ршг^е шагШшс, е( 4111 Гие ћие аПа зиа гећШоне К СарКан СЈоташи Кенез <Л пргебе а <Нге:
8ег.шо Рппс1ре.
^иоКо сће 10 ћо (1<^1о е <]иан(;о е разза1о е( сће циеШ 81јјг' пГћанио 1111-роз(о, ћога соше <1а ше ассјо Г А. V. 8ог""1 соиовса <]иап(;о 10 ргоГо881 ћопогс е(. гссКа <"011 \ Ргоиирј рап био! (ЈгашМ, Н <Нсо сћс а те ћаз1а Г апшш
6(>
(П орсгагс 1а||нии(:р. сои (ЈисШ ЛшНабшаГоп с1к« заггаиио шаш1аМ. с!н: (1а 1ого $10881 оЛспгаио рег о.ч1а^_чо (П 81сигс//а Н ргоргП НцНоН о! Гга(.с1Н (Н (иШ Н ^јц'-' Сои.иипмН. ()ш1с 1а ргецо а(1 ассс((агН дга(ашсн(с. сошс сова рсг >иа ша^Јог вшНзГаИоис с( нпа Га((а е( соше сошрог(а ин нс-»о(1о (Н (аи(а цгауНа с( јшрогћшга, ансигсНЧо пн геш1а сегћ), сНс цнсШ бјаио цјаиии рсг Гаг шаисашси(о (1с11а 1ог раго1а с( цјиганкч^о !а!м. 31 рег Г ш(е{П'11а е( Гог(сг/а (Н Лииио, сНс тм 1ого реШ гсциа, соше апсо рег ап1еи(с Нгашо сНе (сн#оно (Н ао((гаг«1 (1а1 #га\с с( Јн(о1-1егаНЈ1с «10^0 (1е11а «сНЈа\сГшНие, ша тш>■■ ргеш1а V. Л. бег,п" рег 1>иоп /с1о с( м-ипсо 11110.
Сјгса <1с11а Кате, еНа е иссе88апа. е( сНе 81а Нсис агшаГа с( шо-иНа, ассјо сНе (1аш1о пс11с (>а1еге (1е УеиеПаш о ји а1(п \'а»8сН розда аНисио (НГ(>ш1ет (1а (ЈиеШ, с(. регсћс 1' Л. V. 8ег.ви \е(1а циаи(о зјаио (1е!»ј(1его81 цисј (Г Јшрог Ние а циевСо исцо(10 ргошеКоио ГаКо сћс с11а На\*ега Н рпшо бНогзо (1с11а Ха\е шаи(спег1о а 1ог соб(о (Н (и((о рии(о, сшс рацаг Н шапнап с( би8(епсгН мно а1 Нпе, 1а циа1 Ха\е вег-\1га рег сошНите циа с( гНогнаге а1 Раеас Н ЛшНабС1а(ог1 е( рог(аг цН <)8(а»»1: е( 111 са*о, сНе 1е ^исгге гГ 1(аНа ашЈаззего агаиМ ро(га зегујге а V. Л. 8ег.""" рег сопс1игге Са\а1Н е(, 8оП1а(1 (1' ЛПкина. е сН аКге Рго-\ ЈнЦе, сои 1а соггЈброш1ен/а (Н циеШ сНе рег 03111 ујаццш 81 ро(га сошНнтс 8С8бан(а о 8с((аи(а СауаШ иНа гоКа, Н циаН \ Јидц1 (Н Лисоиа ји Л11>иша ргс8(;о 81 Ганио. Ро(геННе рапшеиГс вег\1ге рег иитсапНо »Н-\(!Г8с соше а Уо8(га ЛК.1 8ег"" р1асега.
Хоип, Со<г11оин е(. Га(.г1а (Н (и(-(ј Н 81»п (•ои,ци1га(1. е( рпша (1е1Н 8ел Сар1 ргЈисЈраН, сНе (снјјопо Сапсо е( аи((огКа (Н с1нашаге 111 осса-81оне (Н 1Не(а (и((1 дГ аКп.
Рпта
1.	(>ш1ап уо1тола с1а Хиоуо-
2.	СшКе 1.а11а 1)гессћа1о (1а('и™л
3.	Соп(:е \'»П1 с1а Шлапо
4.	('оп(е \'оЈо с1а Мои(енс»го
5.	(не/1 НашН (1а МниЖа •». РгоГоро 1\апо\1сН
7.	Сон(е Мсоћч 01 рирсп
8.	Соп(е 8е1асН (1е11а Опа
8. Уоп'ос1а 1!а1/ ННо Ра\Нц1
10.	1!а(1е У(Н\0(1а 01р1аио
11.	СоШе Рс1ат 01, р1изс1\е
12.	Соп(е Сорјуо ^езсоуородНо
1:3. СшКе 1)га/1»о (Је/сно
14.	Сон(с Меи/Ка бепн/а
15.	Сон(;е ХЈсћиНа Хе§Ни11а
16.	Оешдеп Писа^ш
17.	Соп(е УиН Пиђјдпе
18.	Соп(;е Ка(1оза\-а ВгопсЈ
1!». Сон1с Магсо (1а Мон(еие<?го
20.	Соп1е б10\'ашн сН /ира 8и-репоге
21.	Уо1\о(1а УисћеЈГ1 С1ешен(ј
22.	Соп(е Тошазо Ле Уегзеуо
23.	Соп(е Ратуо 01 рпкешс
24.	\'о1\ос1а 8есћи1а ОДиНсћа
25.	Соп1е МШа 0(.1ие1с.
ЦцкШ г1гс ггапо с&втИ:
26.	(]ои(:е СНоуашн Р1с8181	3»). Соп(;е МПоз Соссћадш
27.	Сои(с 13гм<јјог Ос1гшНиа	31. Соп(е Мн-НаеНо 0( ргеЈ«
28.	Соп(е МНсКа Ш«аи1	32. СонГе Тоша 04 С081а
29.	Соп1е СНоуашн Миз(ас1н	33. Сои(е УиЈасо 01 11Н0881
34.	1'оп1,о \'1Ц1о гауаи ОЈ. <1иас1|
35.	С01П0 Уик-ћецј (Никаим 30. Соп(е \'ио1п 01 ђа1еа
37. Соп1с АпЈпа (И /ирри 1и-1сгЈоге
38. Сои1е АШе 01 сире 3!'. Сои(е Тошабо 01 рсцс1-1х/1
40.	Соп1с бНрап КазсНиссо
41.	Соп1е Уи1е 0//е1е У(и\чи1а
42.	\'ис1103ба Ои-еШеза
43.	Соп1с Аш1па 01 р1с81у1сЈ
44. Ророг гоЈн ОгазатЈпа.

ПР&ОСГЈД Ш 1ЈГЈ1УЕР21ТЕТГЈД КГЈЈИГЛСР
00000487361
Нздање у лвс етотине примерака
00000487361