KRALJEVINA STIHA. HRVATA ! SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 36 (4)
INDUSTRIJSKE SVOJ I NE IZDAN 15. FEBRUARA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 2555.
Giovani Durando, inžinjer, Milano.
Aparat za zagrevanje leon >st i gasova, naročito vazduha.
Prijava od 27. februara 1922.	Važi od 1. februara 1924.
Ovaj pronalazak sastoji se u jednom aparatu za grejanje tečnosti i gasova, a naročito vazduha, jer može da nagomilava i da konzervira toplotu.
Taj se cilj postizava gradjenjem jednog aparata koji se sastoji iz takvih slojeva, da se kod njega za potrebnu ravnotežu temperature postaralo, pogodnim telima sme-štenim u izolujuće duvare, koji dejstvuju izolišsči i koja se u suštini pretvaraju u zuatne jedinice toplotne energije, čim izme dju njih nastane primetna razlika u temperaturi
Po ovome pronalasku mogu tela, koja su odredjena za nagomilavanje energije toplote, a koja sačinjavaju duvare ove sprave, biti tako podešena za ispunjavanje njegova cilja, da zadrže svoje prvobitno agregatno stanje. U tom slučaju zavisi količina toplote koja je nagomilana pomenutim materijama i dovedena u sklad sa vladajućom temperaturom, od njihove specifične toplote.
Tu dolaze u obzir materije, koje mogu menjati svoje agregantno stanje. U ovom slučaju nagomilavanje toplote nastaje od energije topljenja ili energije isparavanja toplote. Prema prilikama tu može biti reči o disociacinoj toploti i tako dalje i u opšte o materijama, koje se fizički ili hemiski mogu na koji bilo način menjati
U priloženom crtežu isloženi su ovde, primera radi, nekoliki oblici izvodjena ovog pronalaska Fig 1., 2. i 3 pokazuju u srednjem preseku 3 akumulatora toplote po ovom
pronalasku. U fig. I izložena su pod -a a-dva elektrikom zasićavana otporna tela, pod -b- ploče od azbesta, koje se sastoje iz magnezijumsilikata i sačinjavaju prvi duvar nagomilavanja toplote; c- je jedna izoluju-ča diafragma; d- drugi jedan zid od azbesta ili tavanica, koja je sastavljena od ma-gnezijumsilikata; -e jedna druga izolujuća tavanica; f- i g- dva su ventila za prolaz vrele struje vazduha koja se obrazuje pri nastupanju razlike u temperaturi izmed.u raznih duvarova
U fig II predvidjena su tri duvara za nagomilavanje Izvor toplote u a- može se zagrevati elektrikom ili na primer i davanjem gasova iz jedne peći, -a- je dakle peć, -b su duvarovi od azbesta ili od magnezi-jum silikata, c- je prvi duvar za izolovanje; ■d- su ispravni gvozdeni kanali u kojima je voda; -e- je drugi izolujući duvar; -f- su kanali sa dvostrukim zidovima, u zidovima nalazi se voda dok je unutrašnji prostor napunjen natrijum acetatom; -g prestavlja poslednji duvar za izolovanje; -h- i i dva su ventila za kolanje vazduha.
Iskorišćavanje nagomilane toplote može biti u jednoj mreži od cevi (fig II), pri čemu voda ulazeći na cev -1- teče iz pršlje-naste cevi za deljenje -v- kroz cevi -L iz koje voda može da utiče kroz sprovod -W-u zbirnu pršljenastu cev -V- iz koje opet pada kroz cev -d- ka zbirnoj pršljenastoj cevi -t-, da izadje na cev -m-.
Kolanje se vrši zbog kolebanja tempera-
Din. 20
ture automatski izmedju raznih slojeva za nagomilavanje.
U fig. 3 su dovarovi za nagomilavanje u konstantnoj temperaturi; tri duvara 1-, -2-i 3- sačinjavaju sobom sudove, koji (izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg duvara) sadrže u sebi natrijum-hlorida (1) odnosno natri-jum- nitrita (2) i nztrijum acetata (3). Peć -1- rastapa natrijum hlorid i održava ga u rastopljenom stanju; natrijum-hlorid daje toplotu natrijum nitritu da se održava na temperaturi rastapanja; natrijum nitrat daje toplotu natrijum-acetatu i drži ga na toploti rastapanja.
Tako u aparatu ima na raspolaganju tri razne konstante temperature, koje se mogu upotrebiti za razne odredjene ciljeve U fig 3 nagoveštena su na primer dva sistema cevi, od kojih se jedan sastoji iz cevi h-, dalje iz zbirne cevi m-, iz cevi uspinjače -g-, iz zbirne pršljenaste cevi -n- i iz cevi za oticanje -p-. Drugi jedan sistem cevi sastoji se, na primer, iz cevi za prido-laženje -1-, iz zbirne cevi -v-, iz cevi za pa danje -f-, iz pršljenaste cevi za podelu vode -s , iz zbirne pršljenaste cevi -t-, iz cevi usipnjače -d-, zbirne pršljenaste cevi -q i cevi za oticanje -r-.
Iz tri opisana oblika izvodjenja izlazi dalje, da se, pri pravilnom izboru supstancije za nagomilavanje, mogu u raznim slojevima kod odredjenih temperatura nagomilavati tolike količine toplote, da se razlike u temperaturi izmedju slojeva, koji dolaze jedni za drugima tako smanje da ne bude nikakvo primetno izražavanje toplote.
Da bi se održavali slojevi na vladajućoj tempeiaturi, ili, još bolje, da bi se povećala
temperatura, mogu se izmedju slojeva odre-djeni šuplji prostori udesiti za prijem kakvog izvora toplote, na primer električnog otpora -4-,
Iskorišćavanje nagomilane toplote može biti i prenošenjem tečnih supstancija ili vaz-duha pomoću sprevodnika -5- koji se name-ste na podesnom mestu u vezi sa duvaro-vima za nagomilavanje n aparatu.
PATENTNI ZAHT 1 :
1.) Aparat za zagrevanje te aosti i gasova, naročito vazduha, naznači : time, što su više tela, koja nagomilavaju toplotu i koja su jedna od drugih odvojena izoiujućim slojevima, poredjana oko jednog centralnog izvora toplote tako, da svako od tih tela služi kao izvor toplote za sledeče telo, što omogućava potpuno nagonu avanje energije toplote, date aparatu za razne temperature, koje od željene najviše temperature spadaju do na temperaturu prostora, koji okružava aparat.
2)	Aparat za grejanje po zahtevu pod 1), kod kojeg se nagomilana toplota upotrebljava za zagrevanje struje kakve tečnosti ili gasova naznačen time, što struja prolazi kroz sve one mase, koje nagomilavaju razne toplote od najhlagnijeg do najvrelijeg sloja, tako da prima u sebe svu nagomilanu toplotu.
3)	Aparat za grejanje po zahtevu pod 1), nasnačen time što se razne mase, koje nagomilavaju toplotu mogu tako izabrati, da obrazuju čitav jedan niz odredjenih nepro-men ivih temperatura, od kojih se svaka može upotrebiti za razne ciljeve.
Fig. 1.
Ad pa lent breg 2655.
f Fig- 3.