KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 30 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 februara 1934
PATENTNI SPIS BR. 10637
Dipl. ing. Konstandt Ludwig, hemičar, Berlin—Wilmersdorf, Nemačba^
Paste alkalnih stearata.
Prijava od 21 februara 1933.	Važi od 1 jula 1933.
Traženo pravo prvenstva od 2i februara 1932 (Nemačka).
Predmet ovog pronalaska jesu paste alkalnih stearata, koje su spravljenje sapo-nifikovanjem stearina sa jakom alkalnem lužinom, i sadrže proizvoljnu, prvenstveno visoku sadržinu u materijama, koje se ne mogu vlažiti kao masti, ulja, i t. sl., i u datom slučaju sadrže dalje dodatke sredstava za omekšavanje, boje itd.
Već su činjeni različiti pokušaji, da se dode do sličnih proizvoda, ali do sada u tehnici nisu stvarno postignuti. Tako je več predlagano, da se vodene emulsije proizvoda masnih materija, koje se mogu saponilikovati i materija koje se ne mogu saponifikovati, unesu u alkalne stearate. Ali ovi sapunasti proizvodi sadrže, i to je bitno, velike učesne delove slobodnih masnih kiselina, koje se ne mogu saponifikovati. Nije uspelo da se u ove produkte, koji su u trgovini opšte označeni kao kre-movi unesu velike količine materija, koje po sebi ne mogu da se vlaže, kao ulja, eventualno ricinusno ulje, maslinovo ulje, ili t. sl., ili i mekih masti, kao lanolin, vazelin ili t. sl., a da ovom mešavinom sposobnost vlaženja ovih sapunastih produkata ne trpi štete. Oni se šta više, kao što je iskustvo- pokazalo, talože na površini kože^, i mogu odatle biti ponovo uklonjeni, što je neželjeno na primer u odnosu sa time uslovljeno pri jan je rublja. Takode oni^ daju koži sjajan izgled i u svakom slučaju ne prodiru u pore kože.
Suprotno ovim kremovima, koji treba da se smatraju kao mešavina, i koji su većinom emulzije, dakle višefazni sistemi, koji sadrže dve tečne faze, od kojih je
jedna razdeljena u drugoj u obliku loptica, predmet ovog pronalaska jesu paste alkalnih steerata, dakle homogeni mono-tazni sistemi, kod kojih nije jedna faza razdeljena u drugoj. Bitno je pri tome to. Šio paste alkalnih stearata u opšte ne pokazuju veću sadržinu vode, no što je ona samim sapenifikovanjem unutra d .spela. Dok kod višefaznih kremova kao što je poznato, ne uspeva, da se veće količine masti, uBti i t. si. domešaju sistemu, ovo Je ovde bez daljeg moguće. Pri tome treba još uzeti u obzir, da ovde nije u pitanju sapun za brijanje i eventualno slični tvrdi proizvodi, kao na primer proizvodi po britanskom patentu 365.047, gde vazelinu ili t. si. u prisustvu koncentrisanih alkalnih lužina u toploti bivaju dodavani proizvoljni tvrdi sapuni.
Nove paste alkalnih stearata, koje treba da se upotrebe umesto- kremova, imaju važnu osobinu, da ne samo potpuno vlaže kožu, nego i preko toga prodiru u ovu, i ovu važnu osobinu ne gube ni tada, kad su paste pomešane sa teli ma, koja se kao takva sama za sebe ne daju vlažiti. Paste alkalnih sterata imaju osobinu, da različitim materijama u odnosu na sposobnost vlaženja, nametnu svoj sopstveni karakter. Ovo je slično kao kod mnogih reverzionih koloida, koji, kao što je poznato, čak i u slučajevima, u kojima oni postoje samo u neznatnim količinama, mogu da ponište karakter ireversionih koloida: neka ovde po analogiji bude spomenut klasičan primer dejstva želatina na koloidno zlato. Bitno je za njih, što bivaju dobivane bez
Din. 10.
dodatka dopunskih količina vode, i što je stearinska kiselina praktično potpuno sa-ponifikovana. Paste alkalnih stearata po ovom pronalasku mogu da sadrže čak 35 i još više procenata potpuno saponifikova-ne masne kiseline. Po sebi je razumljivo, da ovim sapunima mogu biti domešani dalji dodatci proizvoljne vrste.
Primeri izvođenja: Po poznatim pravilima i načinu rada sapunske tehnike dobi-jaju se sapunske paste po ovom pronalasku na primer pomoću sledečih mešavina:
1.	48 delova stearina, 23,4 dela kalijeve lužine 38° Be, 14 delova glicerina, 14.5 delova ricinusnog ulja. — 2. 35 delova stearina, 17 delova kalijeve lužine 38° Be, 40 delova turskog crvenog ulja, 8 delova glicerina. --3. 40 delova starina, 19,5 delova kalijeve lužine 38° Be, 10 delova maslinovog ulja, 13 delova ricinusnog ulja, 2 dela masti iz vune, 15.5 delova glicerina. — 4. 33 dela stearina, 16 delova kalijeve lužine 38 Be, 15 delova ricinusnog ulja, 5 delova masti iz vune, 15 delova maslinovog ulja, 20 delova glicerina. — 5. 35 delova stearina, 17 delova kalijeve lužine 38° Be, 5 delova bismutnitrata, 2 dela masti iz vune, 21 deo glicerina, 20 delova lanenog ulja. — 6. 35 delova stearina, 17 delova kalijeve lužine 38° Be, 2 dela mrke zemljane boje, 26 delova maslinovog ulja, 19 delova glicerina. — 7. 23 dela stearina, 11 delova kalijeve lužine 38° Bć, 23 dela ricinusnog ulja, 1 deo masti iz vune, 7 delova bizmutsubnitrata, 23 dela glicerina. — 8. 35 delova stearinske kiseline, 17,5 delova kalijeve lužine 38° Bć, 47,5 delova ba-demskog ulja. 9. 35 delova stearinske kiseline, 17,5 delova kalijeve lužine 38° Bć, 47,5 delova parafinskog ulja. — 10. 35 delova stearinske kiseline, 17,5 delova kalijeve lužine 38° Bč, 23 dela bademskog ulja, 24,5 dela parafinskog ulja. — 11. 35 delova stearinske kiseline, 12,7 delova kalijeve lužine 50° Bć, 52,3 dela bademskog ulja. — 12. 30 delova stearinskog ulja, 30 delova kalijeve lužine 20 Bć, 40 delova bademskog ulja.
Napred pomenuti primeri izvođenja pokazuju, kakve sastave imaju saspunske paste po pronalasku. Umesto pomenutih materija mogu biti upotrebi jene i:
Za masti:	vazelin, lanolin, benzolna
mast, ovnujska mast, kafilerijska mast, voskovi i smole.
Za ulja: kitovo ulje, riblji zejtin, riblja mast, mast iz kostiju, ulje iz kostiju, ulje iz repice, ulje iz maka, eterična ulja, ulje iz Arachis Hvpogaea, sezamovo ulje, kokosovo ulje, cvetna ulja i njihovi reze-noidi.
Za dodatke: hormoni, vitamini, organski preparati, droge, alkaloidi, organske neorganske kiseline i njihove soli, belan-čevine kao kazein, ugljeni hidrati, sera, insulin, ter iz kamenog uglja i njegovi derivati, katran iz diveta i njegovi raznoliki produkti, katran iz bukve, katran iz breze i t. si., koloidi kao koloidalni sumpor, koloidalno srebro, koloidalna živa i druge organske i neorganske soli, brašno, talkum, ulje iz žitni klica i drugi biljni ekstrakti.
Za sredstva za umekšavanje:	sirupi,
trietanolamin, sulfitna lužina, alkoholi, glikoli, čije se količine održavaju u granicama prethodno pomenutih, opširno datih primera.
Ove paste alkalnih stearata, koje, takve kakve su, t. j. tako kako dolaze od saponifikovanja, bivaju dalje prerađivane i mešane, naročito dakle ne sadrže nikakav dodatak vode, kao što je prethodno navedeno, ničeg zajedničkog sa sa-punskim emulzijama, za koje alkalni ste-arati bivaju upotrebljeni kao emulgatori. Tako se u literaturi nalaze već navodi da je u izvesnoj mešavini od 30% sapuna i 70% vazelinskog ulja, vazelinsko ulje toliko izgubilo svoje masne osobine, da se po nanošenju na kožu daje lako oprati vodom. Da bi se ispitalo, da li izvesna mešavina od 30% sapuna i 70% vazelinskog ulja daje sapunsku pastu upravo o-pisanih osobina, bili su izvedeni sledeči ogledi:
1.	200 gr kokosovog ulja je saponifi-kovano sa 110,6 gr kalijeve lužine od 50° Bć, i 60 gr ovog sapuna je prerađeno' sa 140 gr vazelina u jednoliku masu Dobiveni produkat je imao vazelinske osobine, bio je lepljiv, nije se dao utrljati u kožu i nije se dao sprati vodom.
2.	Ogled kao pod 1, samo što je umesto vazelina upotrebijeno 140 gr ulja od Arachis Hvpogaea.
I kod ovog ogleda je dobijena masa. koja se nije dala utrljati u kožu, ova je jako mastila, i nije se mogla sprati vodom.
3.	100 gr loja i 100 gr kokosovog ulja je saponifikovano sa 98 gr kalijeve lužine od 50 Bć. Ka 60 gr ovog sapuna je dodato 140 gr vazelina. Dobijena je masa, u kojoj su preovlađivale osobine vazelina, bila je lepljiva, takođe se nije dala utrti u kožu, i nije se dala sprati vodom.
4.	Ogled kao pod 3, samo što je umesto vazelina upotrebljeno 140 gr ulja od Arachis Hvpogaea. Opet se dobila masa, koja se nije dala utrti u kožu, ova je jako mastila i nije se dala sprati vodom.
Zatim su prema podatcima po ovom pronalasku učinjeni sledeči ogledi:
1.	90 delova stearina je saponifikovano sa 44 dela kalijeve lužine od 38 Be, i sapun je jednoliko prerađen sa 16 delova glicerina i 50 delova ulja od Arachis Hy-pogaea. Dobijena je sapunska pasta, koja se mogla utrti u kožu i ova je pasta vrlo malo mastila, a višak masti se dao sprati vodom.
2.	90 delova stearinske kaseline je saponifikovano sa 44 dela kalijeve lužine od 38° Be, i sapun je pomešan sa 16 delova glicerina i 50 delova vazelina. Dobijena je sapunska pasta, koja je imala skoro iste osobine kao i pasta, koja je navedena pod 1.
Kod svih ogleda je za spravljanje sapuna upotrebljena jedino voda, koja se nalazila u kalijevoj lužini od 50° Be. Dalji dodatak vode se nije vršio ni kod jednog od ovih produkata.
Iz navedenih ogleda se dobija, da je samo stearinski sapun u stanju, da na mineralna ulja i masti, čak i kad su ova sapunu domešana u razmeri 3:7, tako u-tiče, da osobine slobodnih ulja i masti, da maste i da se ne daju vlažiti, ne dospe-vaju više do dejstva, i da šta više postaje pasta, koja se daje utrti u kožu, a da se ovoj ne dodele osobine mašćenja i nedo-zvoljavana vlaženja. Višak paste se može bez teškoća, ukloniti sa kože pomoću vode.
Sa sapunima, koji su spravljeni iz uobičajenih masti, kao što je kokosovo u-Ije i loj, ovo se dejstvo ne postiže. Ovde se dobijaju produkti, kod kojih osobine mineralnih masti i ulja još dolaze do punog dejstva. Ovi produkti jako maste, ne daju se utrti u kožu i ne daju se prati vodom.
Već je poznato, da se vazelin daje naročito prisno mešati sa stearinom. Ovde treba primetiti sledeće:
Kozmetičaru je poznato, da u kremo-ve, kod kojih je stearinska kiselina sapo-nifikovana do približno 40%, može biti uneseno do 10% slobodnih masti, na primer vazelinskog ulja. Dok se sa 3 do 4% dodatka masti ovi kremovi, koji su sa velikom sadržinom vode, daju još utrti u kožu, a da ovu ne maste primetno, kremovi sa približno 10|P/ vazelinskog ulja čine kožu masnom i sjajnom. Ovi produkti su tako zvani noćni kremovi. Sastav jednog takvog krema je u literaturi dat prema sledečem: 1000 delova stearina biva saponifikovano sa 400 delova amonijaka (D 0,97) i pomešano sa 4500 delova vode i 40 delova boraksa, kao i sa 600 delova vazelinsk\g ulja. Ovaj krem ima
15,3% stearinske kiseline, 9,2% vazelinskog ulja i približno 69% vode; on je mastan krem, koji čini kožu masnom i sjajnom. Propisi, koji se nalaze u kosme-tičkim delima za spravljanje stearinskog krema, daju svi sadržinu stearinske kiseline do 15%; i sadržinu vode koja se kreće između 65 i 70%. Ovi preparati pret-stavljaju emulzije, kod kojih je stearinska kiselina približno do polovine saponi-fikovana pomoću kalijeve lužine ili amonijaka; sadržina stearinskog sapuna obrazuje oSnovu za kremove.
Za spravljanje stearinskog sapuna biva u tehnici raznoliko takođe korišćena stearinska kiselina; ali ona ovde ne može biti sama upotrebljena, nego samo u vezi sa kokosovim sapunom, osnovnim sapunom i glicerinom, jer izvestan sapun, koji bi bio spravljen samo iz stearinske kiseline, bio bi suviše tvrd, a takođe ne bi ni penio. Ako izvestan sapun za brijanje bude premašćen, to se njemu dodaje nekoliko procenata lanolina.
Podatci o produktima, kako oni treba da budu primenjeni po ovom pronalasku, do sada nisu činjeni, jer do sada ni jedan od kosmetičara nije stearinski sapun bez daljeg dodatka drugih sapuna koristio za to, da spravi sapunsku pastu sa 25% i više slobodnih masti i ulja, koja se daju utrti u kožu, a da ovu ne masti primetno i da višak može biti uklonjen pomoću vode.
Napredak ove paste po pronalasku treba pre svega gledati u tome, što su osnove sredstva za mazanje, kao što su vazelin, lanolin, parafinsko ulje, svinjska mast, i t. si. sa svima svojim neprijatnim osobinama isključene i ipak su dobivene paste, koje sadrže visoku i najvišu sadržinu o-vih mastečih materija, ali pri tome ne pokazuju nikakve masteče osobine, dakle paste, koje se, suprotno kremovima, koji sadrže vode, ne suše, nego šta više ostaju trajno meke, i stoga ne samo da zadržavaju svoj spoljni izgled, nego i svoju gipkost i oblik; one mogu stoga biti o-stavljene i čuvane u kutijama i t. si., što, kao što je poznato, nije slučaj kod kre-mova, koji se suše.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za spravljanje mekih sapuna, koji vlaže kožu, kao što su sapunske paste i t. si., sa više poznatih dodataka, koji po sebi ne potpomažu vlaženje, naznačen time, što potpuno saponifikovani, neizdvojeni alkalni stearati, kao što se javljaju pri saponifikovanju sa jakom al-
kalnom lužinom, bez daljeg dodavanja vode, bivaju pomešani sa materijama, koje se po sebi ne vlaže.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što kao materije, koje ne vlaže bivaju upotrebljene masti.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što kao materije, koje ne vlaže bivaju upotrebljene voskovi.
4.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što kao materije koje ne vlaže bivaju upotrebljena ulja.
5.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što kao materije koje ne vlaže biva upotrebljeno ricinusno ulje.
6.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što kao materije koje ne vlaže, bivaju upotrebljene masti iz vune.
7.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što kao materija koja ne vlaži biva upotrebljeno tursko crveno ulje.
8.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što kao materija, koja ne vlaži biva upotrebljeno maslinovo1 ulje.
9.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što kao materija, koja ne vlaži biva upotrebljeno parafinsko ulje.
10.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što kao materija, koja ne vlaži biva upotrebljen vazelin.
11.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što kao materija, koja ne vlaži biva upotrebljen lanolin.
12.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što pored materija, koje ne vlaže bivaju dodavana još i sredstva za umek-šavanje.
13.	Postupak po zahtevu 1 i 12, naznačen time, što kao sredstvo za umekšava-nje biva upotrebljen glicerin.
14.	Postupak po zahtevu 1 i 12, naznačen time, što kao sredstvo za umekšava-nje biva upotrebljen trietanolamin.
15.	Postupak po zahtevu 1 i 12, naznačen time, što kao sredstvo za umekšava-nje bivaju upotrebljeni alkoholi.
16.	Postupak do zahtevu 1, naznačen time, što bivaju dodavani hormoni.
17.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što bivaju dodavani vitamini.
18.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što bivaju dodavani organski preparati.
19.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što bivaju dodavane belančevine.
20.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što bivaju dodavana ulja iz žitnih klica.
21.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što bivaju dodavane boje.