KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (3).
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUARA 1936
PATENTNI SPIS BR. 11934

Metamine O. m. b. H., Koln-Stilz, Nemačka.
Postupak za spravljanje tehnički čistog cinka.
Prijava od 16 novembra 1934.	Važi od 1 aprila 1935.
Traženo pravo prvenstva od 1 februara 1934 (Nemačka).
Tehnički čist cink sadrži uvek manje ili veće količine nečistoča, koje sa cinkom grade delom binerne, delom ternerne odnosno kvaternerne legure i bitno utiču na osobine cinka. Praktički se ovo ponašanje nečistoča prema čistom cinku opaža u promeni u granici istezanja, stepenu žitkosti, brzini difuzije i difuzionoj moči prema drugim metalima ili metaloidima.
Prema raznim ispitivanjima pronalazača, ne radi se kod ovih nečistoča samo o metalima kao kadmium ili gvožđe, koji se skoro uvek nalaze u cinku kao nečistoče, već i o kiseoničnim jedinjenjima. Cilj ovog pronalaska je dezoksidacija cinka.
Pokazalo se da su osobine cinka bitno drukše, ako se tretira po postupku prema ovom pronalasku. Najupadljivije se pri lome ispoljava smanjivanje difuzione brzine i naklonosti za difuziju prema drugim metalima ili metaloidima. Naročito je smanjena sposobnost za primanje kiseonika kod čvrstog i tečnog metala. Ako je kiseonik potpuno odstranjen iz stopljenog kupatila, novo primanje kiseonika može da nestane samo iz vazduha, dok kod delimičnog odstranjivanja u unutrašnjosti rastopa mogu da nastanu hemiske izmene sa još prisutnim kiseonikom, koje opet utiču na osobine cinka. Dezoksidacija može da se vrši do različitih stupnjeva.
Postupak se sastoji u tome, što se cink dovodi do što tešnjeg dodira uz pokretanje sa takvim metalima, koji ne samo što imaju višu tačku topljenja, nego ispunjavaju i uslov, da imaju prema kiseoniku veliku
naklonost, na temperaturama koje leže u intervalu sčvršćavanja tehnički čistog cinka. Sredstva za dezoksidaciju koja dolaze u obzir jesu na pr. bakar, magnezium i alumi-nium, Prečišćavanje cinka sa aluminiumom poznato je. Bitnost pronalaska leži u tome, što se dodavanje dezoksidacionog sredstva vrši u intervalu sčvršćavanja, što nije slučaj kod poznatog postupka. Dezoksidaciono dejstvo metala može još da se poveća, ako se dodadu metali, koji sadrže kiseonična jedi-njenja, na pr. bakar, koji sadrži kuproksida.
U mesto metala, odnosno legura, mogu se upotrebiti u svrhu dezoksidacije i jedinje-nja ovih metala: na pr. hloridi, sulfidi, amonijačna jedinjenja ili srneše ovih jedinjenja. Ovim može da se spreči, da se uvedu u cink neželjeni sastojci za legiranje iž dodataka. Ali ako se ovo unošenje ne može iz-beći, moguće je naknadnim tretiranjem, na pr. sajgerovanjem, ponovno obstraniti uvedeni metal. U izvesnim slučajevima pak direktno je poželjno postajanje legure.
Kod postupka po pronalasku treba paziti na to, da dodir cinka sa metalom ili metalnom soli bude dovoljno prisan, tako da nastane dezoksidacija po mogućstvu u što većoj meri. Ovo se može da postigne shodno pronalasku pokretanjem cinka duž rešetki, roštilja, mreža, limova itd. koji su načinjeni od sredstava sa dezoksidišućim dejstvom.
Jedan praktični primer izvođenja za spravljanje stopljenog cinka, koji ne sadrži kiseonika sastoji se u sledečem: u jednu grafitnu teglu stavi se 100 kg cinka
Din. 5.—
dovede do temperature koja leži u intervalu sčvršćavanja tehnički čistog cinka. Sada se u tegli pokreću ovamo onamo 250 g aluminiuma u vidu tankih pločica. Od prilike posle dva minuta aluminium se potpuno rastvori. Po cinkovom kupatilu pliva sada jedna šljaka, koju treba skinuti. Količina šljake iznosi 3.2 kg. Hemiska analiza pokazuje, da ova šljaka sadrži 250 g. aluminiuma.
Posle ovog postupka, cink pokazuje bitno izmenjene osobine. Dok se dosada na tečnom cinku posle nekoliko sekunada nagradi oksidna skrama, ne pokazuje cink tretiran po ovom postupku ni posle više časova nikakvu naklonost za oksidaciju. Postao je upadljivo žitak, a hemiska analiza ne daje nikakvog primetnog razloga za ovu promenu. Utvrđeno je da je stopljena masa promenila i specifičnu težinu.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dezoksidaciju ^ehnički čistog cinka, naznačen time, što se d ezoksi-
daciono sredstvo pri temperaturama koje leže u intervalu sčvrćavanja tehnički čistog cinka dovode uz pokretanje do prisnog dodira sa metalom.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se dezoksidaciono sredstvo upotrebljava u obliku rešetke, roštilja ili mreže.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se kao sredstvo za dezoksidaciju upotrebljava bakar, magnezium ili aluminium.
4.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se za dezoksidaciju upotrebljava jedna legura bakra i kuprooksida.
5 Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se za dezoksidaciju upotrebljavaju metalni kloridi, sulfidi ili dvogube amonijačne soli ili smeše ovih materija.
6. Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se kao dezoksidaciona sredstva upotrebljavaju materije, koje grade legure sa cinkom.