FABRIKE RADNICIMA Redakcioni odbor D-r NIKOLA BALOG D-r JAŠA DAVICO VLADA CERIC Inž. VIKTOR KOROŠEC KAPACITET PREDUZEČA 2 RAD BEOGRAD 1952 '//pyv/ 110505 UVOD Ljudsko m društvu potrebna su za opstanak i dalji razvitak različita dobra. Sva ta dobra se na- laze u sirovom stanju u prirodi. Obrado-m zemlje, kopanjem raznih ruda, preradom i doradom plo¬ dova zerplje d radom uopšte, čovek stvar a sva ona dobra, koja su mu potrebna za njegov opstanak, za njegov život. Taj proces stvaranja različitih do- bara naziva se proizvodnjom. Proizvodnja je, dakle, neophodna za opstanak ljudskog društva. Zbog svoga značaja proizvodnja zauzima u životu svake zemlje važno mesto. Količina, kakvo- ča, a posebno način proizvodnje, predstavlja jedan od osnovnih elemenata u čitavom privrednom /bi¬ vanju ljudskog društva i svake pojedine zemlje kao društvene zaje drnce ponaoeob. Radi toga je društvo moralo u toku celokupnog svog razvoja da poklanja osnovnu pažnju proizvodnji. Oblici u koijdma se to staranje d usmeravanje proizvodnje provodilo zavisili su od organizacije društva na odredenom stepenu razvitka, i to bilo preko po- jedinaca, grupa, klasa ili društva kao celine. U našoj zemlji, koja ide putem izgradnje socijalizma, putem izgradnje dosada najviše organiizovanog •društva, pitanjima proizvodnje, njenog povečava- nja, usmeravanja i usavršavanja, društvo pokla- 5 nja, u sklopu oitave piivredne politike, posebnu pažnju. To je jedna od bitnih karakteristika plan¬ ske vrivrede. Planovi proizvodnje i planovi inve- stioione izgradnje pretstavljaju konkretan oblik toga usmeravanja privrednog razvitka. U dosadašnjim planovima, tj. do prelaska na naš novi privredni sistem, proizvodnja se planirala i planovi proizvodnje iskazivali u užim ili širim grupacijama proizvoda poznatim pod imenom tzv. osnovnih odnosno balansnih i ključnih grupa pro¬ izvoda. Na taj način je planom bila odredena koli¬ čina proizvoda koje obuhvata odredena osnovna, odnosno balansna grupa proizvoda. U istom obliku plan se razradivao do samog preduzeča, koje je bilo dužno da planom predvidenu proizvodnju ostvaruje. Uzimajuči u obzir broj, u planu pro¬ izvodnje iskazaniih osnovnih, odnosno ključnih grupa, koje su u mnogim slučajev-ima pretstavljale tačno odredene proizvode, odnosno artikle, može se lak o zamisliti da je plan proizvodnje, iskazan na taj način, odredivao ne samo kolioinu, nego više ili manje i asortiman proizvoda. Takav način pla¬ niranja, koga nazivamo administrativnim, kočio je indcijativu preduzeča za što bolje koriščenje svojih proizvodnih mogučnosti i za što bolju prodaju svojih proizvoda, uzimajuči u obzir količinu, a po¬ sebno kvalitet i asortiman proizvoda. Medutim, zakonom o planskom upravljanju narodnom privredom, koga je krajem 1951 godine usvojila Narodna skupština FNRJ, i ostalim dru- štveno-ekonomskim promenama u našoj stvarno¬ sti, završen je period administrativnog planiranja. U Društvenem planu za 1952 godinu plan proiz¬ vodnje zamenjan je planom minknalnog korišče- 6 nja kapaciteta, prema kome neposredni proizvo- dači u graniicama planom da tog koriščenja kapa¬ citeta samostalno planiraj u proizvodnju i to ne sa¬ mo kvalitet i asortiman, več i količinu pojedimh proizvoda, pri čemu se rukovode potrebama tržišta. Imajuči u vidu, s jedne strane, da je proizvod¬ nja neophodna za opstanak društva, da je stalno povečavanje proizvodnje neophodno za dalji razvi- tak društva, ne samo zbog stalnog porasta stanov- ništva več i zbog sve večih potreba pojedinog čla¬ na društva za povečavanjem životnog standarda, i imajuči u vidu, s druge strane, da je plan proiz¬ vodnje u našem novom sistemu planiranja zame¬ rjen planom koriščenja kapaciteta, možemo shva- titi važnost koriščenja kapaciteta kao planske pro- poreije i obaveza koje iz nje proističu za radne kolektive i svakog trudbenika. Ta obaveza, oba¬ veza što boljeg koriščenja kapaciteta, je, pre sve- ga, obaveza prema društveno j zajednioi. U našo j zemlji, u zemlji koja izgraduje sooijalistički dru¬ štveni poredak, ta obaveza dobija još veča zna¬ čaj. Socijalističko društvo je, naime, društvo u kome je stalno podizanje životnog standarda svih trudbenika osnovno načelo. A podizanje životnog standarda može se postiči samo povečanjem pro¬ izvodnje svih potrebnih dobara. Pa ipak, iz Društvenog plana za 1952 godinu vadimo da ni j e predvideno puno koriščenje svih kapaciteta. Pri torne moramo, pre svega, znati da je planom predvideno minimalno koriščenje kapa¬ citeta, koje obezbeduje proizvodnju d zadovolja- vanje osnovnih potreba neposredne, tj. lične po¬ trošnje i potrošnje koja je potrebna za izgradnju planom predvidenih novih fabrika, pruga, (inve- 7 sticiona izgradnja) opreme za našu armiju, čuvara naše nezavisnosti itd. No istovremeno moramo znati da su radni kolektivi mogli u svojim samo- stalnim planovima predvidati veču proizvodnju i time vezano bolje koriščenje kapaciteta, ukoliko za to pošto j e mogučnosti nabavke potrebnih siro- vina i mogučnosti prodaje proizvedene robe. Me- dutim, Društvenim planom ni j e bilo predvideno puno koriščenje kapaciteta iz više medusobno po¬ vezanih razloga. U svrhu povečavanja proizvodnje, naime, nije dovolj no samo što bolje koriščenje postoječih ka¬ paciteta, nego treba graditi i nove kapacitete, stvarati nove proizvodne mogučnosti. Pri torne treba voditi računa o onim granatna proizvodnje, čiji kapaciteti ne zadovoljavaju potrebe, koje su zaostale u odnosu na ostale grane i za koje postoje mogučnosti razvitka s obzirom na sirovinsku bazu. Takvo stanje postoji i u našoj privredi. Energeti¬ ka, metalurgija i teška industrija su uopšte u okvi¬ ru industrije zaostale grane u odnosu na preradi- vaoke grane industrije. Zato se kao osnovni zada- tak investicione izgradnje postavlja baš izgradnja elektrana i fabrika koje če podiči kapacitete tih zaostalih grana. Izgradnjom tih fabrika izravnače- mo više ali manje kapacitete svih grana na višem stepenu i na taj način postičičemo puno koriščenje kapaciteta i onih grana proizvodnje, za koje danas j oš nedostaju potrebne količine sirovina iz domače proizvodnje ili iz uvoza. I u tom svetlu treba po¬ stna trati pravilno koriščenje kapaciteta kao obave- zu radnih kolektiva prema zajednici. Osim toga, pravilno koriščenje kapaciteta je od velike važnosti i zbog toga, što če samo u tom 8 slučaju biti proizvedeno toliko i tak ve robe, da neče dobi do nedostatka izvesne robe za domaču potrošnju ili za predvideni izvoz. A zadovoljavanje domačeg i stranog tržišta dovolj nom koli činom robe odgovarajučeg kvaliteta i asortimana jedan je od najvažnijih preduslova za normalno odvija¬ nje čitavog privrednog života zemlje. I to je jedan od razloga da radni kolektivi najozbiljnije shvate pravilno koriščenje kapaciteta kao svoju obavezu prema zajednici. Pravilno koriščenje kapaciteta je, prema torne, od velikog značaja za društvenu zajednicu. Medu- tim, radni kolektivi treba da shvate pravilno i što bolje koriščenje kapaciteta i u svom vlastitom in¬ teresu. Novim privrednim sistemom je odredeno da je platni fond preduzeča srazmerno vedi pri večem dohotku preduzeča. Veči dohodak predu¬ zeča može se postici na više načina, ali je besum- nje najrealnije ono povečanje dohotka preduzeča koje proističe iz veče proizvodnje, iz veče proiz¬ vodnosti rada, ili iz manjeg utroška materijala na jedinicu proizvoda. A povečanje proizvodnje, po¬ večanje proizvodnosti rada pa i smanjenje utroška materijala je rezultat baš boljeg i pravilnijeg ko¬ riščenja kapaciteta. Ali, pri torne, treba posebno pomenuti da se dohodak preduzeča obračunava tek onda kada je proizvedena roba realizovana, tj. prodata. Zbog toga je važno da radni kolektivi obrate pažnju na kvalitet i asortiman proizvoda i da proizvode takvu robu kakvu tržište traži. Poznato je da se dohodak preduzeča deli na platni fond i akumulaciju. Veči dohodak preduzeča pretstavlja prema torne ne samo veči platni fond nego i veču akumulaciju. Odredeni procent te aku- 9 mularije ostaje preduzeču na samostalno raspola- ganje za izvršenje onih investioionih radova za koje radni kolektiv, odnosno radnički savet, sma¬ tra najpotrebnijim u poetojeoim prilikama. Dakle, što je veča akumulacija, veči je i ona j deo aku¬ mulacije koji ostaje preduzecu na samostalno ra- spolaganje. I u tam pogledu radni kolektiv je za- interesovan da proizvodi što bolje i što više, da što bolje koristi kapacitet preduzeča koji mu je dat na samostalno upravljanje. Iz navedenog i iz činjenice da radni kolektivi preko radničkih saveta i upravnih odbora samo¬ stalno upravljaju preduzečma, dolazimo do vrlo važnog zaključka, da pravilno koriščenje kapaci¬ teta ne treba posmatrati samo kao privremenu obavezu iz Društvenog plana za 1952 godinu. Ubu- duče planovi koriščenja kapaciteta neče biti više tako detaljni, a vremenom, sa postizanjem zado- voljavajučih i uskladenih kapaciteta u svim gra- nama naše privrede, plan koriščenja kapaciteta verovatno če nestati kao planska proporcija. Me- dutim, radni kolektivi treba da shvate kapacitet i njegovo bolje ili slabije koriščenje kao osnovni i stalni zadatak, koji proizlazi pre svega iz njiho- vog prava i dužnosti da što bolje upravljaju pre- duzečima u interesu društvene zajednice i u inte¬ resu samih kolektiva. Bolje ili slabije koriščenje kapaciteta besumnje je jedan od pokazatelja za bolje ili slabije upravljanje preduzečem. Ima, dakle, dovoljno razloga da postavimo sebi pitanje: šta podrazumevamo pod koriščenjem postojerih kapaciteta, šta znaoi izgradnja novih kapaciteta, šta je to zapravo kapacitet, 10 opSte o kapacitete Več smo pomenuli da je proizvodnja neop- hodna za opstanak društva. Covek, ako hoče da proizvodi, mora da obraduje zemlju, da kopa ugalj i razne rude, da obraduje j preraduje plodove zemlje, — jednom reči, on mora da radi. Kada čovek radi, on koristi svoju snagu, on troši svoju energiju. U svome radu on se koristi raznim oru- dima za rad, raznim malinama, spravama, čitavim postrojenjdma. Covek, trošeči svoju radnu snagu, radi —• upravlja mašinama, obraduje i preraduje plodove prirode, vrši svrsishodnu delatnost, pro¬ izvodi razna upotrebna dobra. Ovo je trebalo po¬ sebno pomenuti, da se uoči naročiti značaj radne snage u proizvodnom procesu. Prema torne, gotovo u svakom proizvodnem procesu učestvuje radna snaga kao kvalitativno najvažniji element, orada za rad koja delimdono zamenjuju radnu snagu i predmet rada, tj. mate¬ rija! koji se obraduje odnosno preraduje. Zbir ovih elemenata, sa kojima neko društvo raspolaže, ozna¬ čujemo zajedničkim nazivom —- proizvodne snage. Što je bolje koriščena radna snaga, mašine i suro¬ vine, bolja je i veča “proizvodnja. Što su veče pro¬ izvodne snage, veča je proizvodna sposobnost u odredenom vremenskom razmaku. 11 Tako dolazimo do opšte definicije kapaciteta, jer kapacitet nije ništa drugo nego drugi naziv za proizvocftiu sposobnost. Prema torne, pod kapa- citetom podrazumevamo onu največu proizvodnju, koju možemo postiči najboljim koriščenjem raspo- loživih proizvodnih snaga u odredenom vremen- skom periodu. Kada govorimo o kapacitetu, mi¬ slimo, dakle, u našem slučaju na kapacitet proiz¬ vodnje. Pre nego što predemo na detaljnije razmatra- nje pojma kapaciteta iz ove opšte definicije moramo izvesti dva važna, zaključka. Prvo, iz definicije proizlazi da kapacitet pret- stavlja najbolje koriščenje proizvodnih snaga, tj. najbolje koriščenje radne snage, mašina i sirovina. Pravilno i što bolje koriščenje proizvodnih snaga je naj važni ji zadatak svake privrede. Proizvodne snage i njima odgovarajuči kapacitet ima ju, pre¬ ma torne, opšte pri vredni, ekonomski značaj. Ka¬ pacitet je, posmatrano sa toga stanovišta, čisto ekonomska kategorija. Ovaj je zaključak vrlo va- žan zbog toga, jer se kapacitet često posmatra samo površno, samo sa njegove tehničke strane, a da se ne vidi njegova ekonomska sadržina. Iz ta- kvog površnog posmatranja kapaciteta nužno se javljaj u poteškoče i greške u praktičnom radu na utvrdivanju kapaciteta, prilikom analize iskorišče- nja kapaciteta, itd. Pri tom -radu treba uvek imati u vidu, da kapacitet pretstavljaju sva tri elementa, od kojih je jedan od njih u izvesnim slučajevima i za odredene svrhe naj značajni ji, o čemu čemo govoriti kasnije. Drugo, elementi koji sačinjavaju proizvodne snage, koji pretstavljaju proizvodnu sposobnost, 12 medusobno su povezani, nalaze se u odredenim medusobnim odnosima. Ti odnosi mogu biti r.azli- čiti: odnos izmedu sirovina i postrojenja odnosno mašina, na ko j ima se te sirovine preraduju; odnos izmedu sirovina i radne snage, koja te sirovine preraduje; odnos izmedu postrojenja odnosno ma¬ šina i radne snage, koja upravlja mašinama u proizvodno m procesu, itd. Jedam od najvažnijih odnosa besumnje pretstavlja odnos izmedu postro¬ jenja i radne snage. Več je bilo pomenuto da se čovek pri svome radu koristi raznim postrojenjih ma odnosno mašinama. Baš zbog toga taj odnos ima naročiti značaj. Da bi bolje shvatili taj od¬ nos i njegov značaj, moramo znati da pod postro- jenjima podrazumevamo radne mašine, tj. mašine na kojima se odvija proizvodni proces i pogonske mašine, tj. mašine koje pokreču radne mašine. Parni stroj koji pokreče lokomotivu, benzinski motor koji pokreče kamion, elektromotor koji po¬ kreče strug itd. su kombinacije pogonske i radne mašine. Ukoliko je taj odnos, odnos izmedu raspo- loživih oruda za rad i raspoložive radne snage, povoljniji u nekom društvu, utoliko je veča pro¬ izvodnost rada, utoliko su veče proizvodne spo¬ sobnosti, odnosno kapacitet dotičnog društva. Kod veče proizvodnosti rada se, naime, oslobada jedan deo radne snage, koja se može zaposliti na drugim proizvodnim mestima i na taj način povečati pro¬ izvodna sposobnost društva kao celine. Taj odnos ima i svoj naziv — tehnička snabdevenost. Prema torne, iz opšte definicije kapaciteta proizlazd kao drugi zaključak, da je kapacitet veči pri večoj. produktivnosti rada koja nastupa kao rezultat bo- 13 lje tehničke snabdevenosti i odgovarajuče bolje kvalifikacije radne snage. Dosada smo se upoznavali sa osnovnim poj- movima o kapacitetu, gledano sa stanovišta cele pri- vrede jedne zemlje, odnosno društva, sa stanovi¬ šta pirivrednog razvitka društva. Medutim, privre- da jedne zemlje ne odvija se jednovremeno, na jednom mestu, pod istim okolnostima. Privreda se odvija u medusobno, po mestu i vremenu odvoje- nim privrednim jedinicama preduzečima, koja su organizovana u svrhu obavljanja itavesne delat- nosti. Proizvodni kapacitet inekog društva, neke za- jednice, neke zemlje pretstavlja, prema torne, zbir kapaciteta svib preduzeča svrstanih u odredene grupe s obzirom na značaj i vrstu delatnosti koju obavljaju i s obzirom na vrstu proizvoda koje pro¬ izvode. Tako govorimo o kapacitetu elektrana, to- pionica, tkačnica itd., pri čemu se pod kapacite- tom elektrana, topionica, tkačnica itd. podrazume- va zbir kapaciteta svih elektrana, topionica, tkač¬ nica itd., koje kao samostalna preduzeča, odnosno pogoni, postoje u dotičnoj zemlji. Preduzeče je, dakle, osnovna proizvodna jedinica. Delatnost preduzeča kao osnovne proizvodne jedinice ceni se po proizvodnji koju postiže svakog dana, svakog meseca, kroz godinu dana. Proizvod¬ nja obuhvata i količinu i kvalitet. Sto je veča ko¬ ličina, što je bolji kvalitet proizvoda, veča je i vrednija i proizvodnja. Ali, to je samo jedna stra- na jedinstvenog procesa proizvodnje. Proizvodnja je, s druge Strane, rezultat koriščenja kapaciteta, koji je i u granicama preduzeča odreden raspolo- živim osnovnim sredstvima, tj. spravama, mašinama 14 iuredajima, raspoloživom radnom snagom i raspo- loživdm sarovinama. Delatmost preduzeča, dakle, ne možemo ceniti samo na osnovu proizvedene robe, nego se moramo pitati i sa kakvim je sredstvima proizvedena ta roba, da li su ta sredstva bila naj¬ bolje iskoriščena. Radnom kolektivu ko ji samo- stalno upravlja preduzeeem nije i ne može biti svejedno da li je u toku jednoga dana ili meseca proizveo veču ili manju količinu robe, boljeg ili slabijeg kvaliteta, sa večim ili manjim utroškom .sirovina i radne snage, sa boljim ili slabijim ko¬ riščenjem osnovnih sredstava, sa više ili manje otpadaka 1 škarta. Ovi se problemi nameču rad¬ nom kolektivu kada ocenjuje ili planira svoju de- latnost za odredeni vremenski period. Naravno, svi ti problemi nisu jednaki kod svih preduzeča. U jednom preduzeču je više zaostren ovaj pro¬ blem, u drugam preduzeču drugi problem, ali go¬ tovo uvek se nailazi na problem pravilnog korišče¬ nja kapaciteta. Kada radni kolektiv ocenjuje ili planira proizvodnju, odnosno koriščenje kapacite¬ ta za odredeni period, mora voditi računa i o dru¬ gim preduzečima, bilo o onima od ko jih nabavlja sirovine, bilo o onima kojima prodaje svoje pro¬ izvode, a pre svega o onim preduzečima koja proizvode istu robu i sa kojima dolazi u dodir na tržiš tu sa večom ili manjom količinom ove ili one robe, sa boljim ili slabijim kvalitetom i asortima- nom robe, sa višim ili nižim cenama. Preduzeče mora, dakle, uskladiva ti i uporedivati svoju pro¬ izvodnju sa drugim preduzečima. Kod toga se, pak, pojavljuju nove poteškoče. Pojedina preduzeča, naime, obavljaju svoju delatnost pod različitim okolnostima, koje nastu- 15 paju kao posled.ca različitih prirodnih uslova u pojedinim delovima zemlje, kao posledica različi¬ tih dostignuča, kuja je nauka postigla u pojedinim privrednim delatnostima. U toplim krajevima se, naprimer, proizvodni proces odvija pod drugim okolnostima nego u hladnim krajevima; u pri- vredno i kulturno razvijenim zemljama proizvodni proces je savršenije organizovan nego u pri vredno i kulturno zaostalim zemljama, itd. Iz navedenog proističe da je tehnička snabde- venost u razliemm preduzečima različita. I to ne samo u preduzečima'ko j a obavljaju različite pri- vredne delatnosti, nego čak i u preduzečima ko j a obavljaju istu vrstu delatnosti. Tehnička snabde- venost je, naprimer, mnogo veča u proizvodnji električne energije, nego u proizvodnji uglja. Dva rudnika uglja sa jednakim prirodnim uslovima, od kojih prvi ima mehanizovan transport, a drugi ručni, ima ju razlioitu tehničku snabdevenost. Prvi ima veču, bolju, drugi manju. Iz zaključaka da se kapacitet povečava sraz- merno večoj tehničkoj snabdevenosti, a da je teh¬ nička snabdevenost u pojedinim preduzečima raz¬ ličita, možemo da izvedemo opšti zaključak: kapa¬ citeti pojedinih preduzeča ko j a obavljaju istu pri- vrednu delatnost gotovo nikada nisu jednaki. Ako hočemo, dakle, da odredujemo ili medusobno upo- redujemo kapacitete pojedinih preduzeča, moramo iste na neki način izmeriti. A merenje možemo izvršiti samo pomoču onih elemenata, ko ji odre- duju kapacitet, tj. ili pomoču radne snage, ili po¬ moču oruda za rad, ili pomoču predmčta rada (sirovina), koji učestvuju u proizvodnom procesu pojedinog preduzeča. Kažemo: pomoču ovog ili 16 ■onog elementa zbog toga, j er ne možemo merenje kapaciteta istovrsnih preduzeča vršiti sa više me¬ rila, nego saimo sa jednim jedinstvenim merilom. Samo u iz-nimnim slučaj evirna mogu se upotrebiti dva merila, ali u tim slučajevima treba merila izabrati tako da se jedno može sv odi ti na drugo i obratno. Kao merilo kapaciteta, dakle, može slu¬ žiti ili radna snaga ili mašina, odnosno postrojenje ili sirovina. To merilo mora da bude j edinstveno, tj. isto za istovrsna preduzeča, da bi izmereni ka¬ paciteti poj edinih preduzeča bili medusobno upo- rediivi, da bi se mogli zbrajati itd. Postavlja se sada pitanje, kada čemo upotre¬ biti kao merilo radnu snagu, kada mašinu odnosno postrojenje, a kada sirovinu. Odgovor nam daje sam proizvodni proces, koji se odvija u dotičnoj vrsti delatnosti, odnosno u preduzečima koja oba- vljaju odredenu vrstu delatnosti. Pri odgovoru na to pitanje polazi se od toga šta je od večeg zna¬ čaja za dotioni proizvodni proces. Naime, ako ama- lizujemo odredeni proizvodni proces, možemo uo- čiti, da je za taj proizvodni proces najvažniji ele¬ ment, naprimer, radna snaga. Za neki drugi proizvodni proces možemo utvrditi da je naj- važniji element, naprimer, postrojenje. Naprimer: za rudnike uglja može se lako uočiti da nastupa radna snaga kao najvažniji element, a za elektra- ne da je najvažniji element postrojenje. Osim toga, kada se odlučujemo da prihvatimo ovo ili ono merilo kapaciteta, moramo voditi ra¬ čuna i o tačnosti i jednostavnosti merila. Drugim reoima, uvek uzimamo ono merilo, pomoču koga se lakše i tačnije odreduje kapacitet. Ovo je naro¬ či to važno u slučaju kada i radna snaga i postro- 17 jenje i sirovina imaju približno isti značaj za pro¬ izvodni proces. Kad več govorimo o tečnosti' poj edinih meri¬ la, onda možemo reči da se kapacitet može, uop- šte uzevši, lakše i tačnije meriti pomoču postroje¬ nja ili sirovina, nego pomoču radne snage. To zbog toga što je radna snaga mnogo više podvrg- nuta spoljnim uticajima nego postrojenje ili siro¬ vina. Osim toga, radna snaga može da bude vrlo različitih kvalifikacija u istovrsnim preduzečima. U tom smislu je radna snaga kao merilo kapaci¬ teta više promenljiva nego postrojenje ili sirovina. Zato se uvek, gde god je to moguče, uzima kao merilo kapaciteta postrojenje ili sirovina. Iz činjenice da je postrojenje kao merilo ka¬ paciteta tačnije od radne snage, proističu i pogre- šna shvatanja da je postrojenje jedini element, pomoču kojeg se može utvrditi kapacitet. Takva shvatanja, kako smo več pomenuli, dovode do po¬ vršno« posmatranja pojma kapaciteta i pogrešnog primenjivanja kapaciteta u praksi. Iz dosada izloženog poznato nam je, da su radna snaga, mašine odnosno postrojenja i sirovi- ne glavni elementi koji odreduju kapacitet i da za pojedine vrste preduzeča jedan od ovih elemenata nastupa kao merilo kapaciteta. Medutim, pored ovih glavnih elemenata nastupaju još neki ele¬ menti, koji mogu utica ti na kapacitet i koje mo¬ ramo uzimati u obzir kada odredujemo kapacitet preduzeča. Medu tim elementima moramo na prvom me¬ stu pomenuti organizaciju rada. Naime, cesto se dogada da u nekim preduzečima odredene vrste delatnosti preovladuje zanatski, individualni, od- 18 nosno rudni način proizvodnje, a da se istovreme- no u drugim preduzečima iste vrste delatnosti pri- menjuje industriski, seriski način proizvodnje sa visokom tehničkom snabdevenošču. U takvim slu- čajevima, kad postoje velike razlike, mora se od- redivati kapacitet odvojeno za prva preduzeča i odvojeno za druga preduzeča. To zbog toga, jer je u takvim slučaj evima teško primeniti isto merilo kapaciteta za sva preduzeča. Kad te razlike nisu velike ili ako je udeo jednih preduzeča u. ukupnom kapacitetu srazmerno malen, onda se odreduje ka¬ pacitet na isti način za sva preduzeča, i to uzima- juči u obzir onu organizaciju rada koja preovla- duje u preduzečima dotične vrste delatnosti. Takvi slučaj evi pojavljuju se naročito u preduzečima in¬ dustrije metala, u preduzečima obuče, itd. Nači objektivni kriterij za svrstavanje poj edinih predu¬ zeča u ovu ili onu grupu je jedan od zadataka da¬ lj eg izučavanja kapaciteta. Kad se kao merilo kapaciteta uzima radna snaga, nastupa kao element koji utiče na kapaci¬ tet kvalifikacija radne snage, koja učestvuje u preduzečima dotične vrste delatnosti. U takvim slučaj evima uzima se prosečna kvalifikacija radne snage za sva preduzeča. Za one vrste preduzeča, kod kojih kapacitet merimo poomoču sirovina koje se preraduju na odredenom postrojenju, uzimamo uvek za odredi- vanje kapaciteta normalni asortiman i kvalitet si- rovine, tzv. standardnu sirovinu. Naime, u izve- snirn slučajevima možemo sa istim postrojenjima i istom radnom snagom preradivati različite siro- vine. Ali, pri torne ni j e bez značaja da li se pre- raduje jedna ili druga vrsta sirovine. Ako se u 19 takvom slučaju uzima sirovina kao merilo kapa¬ citeta, onda moramo sve sirovine svoditi pomoču koeficijenata na odredenu standardnu sirovimi. Takav slučaj imamo, naprimer, kod prerade nafte. Rafinerije nafte mogu preradivati naftu vrlo raz- ličitog kvaliteta. Svodenjem svih vrsta nafte na jednu vrstu, naprimer, na kvalitet nafte koja se proizvodi u Lendavi, data je mogučnost upotrebe sirovine kao jedinstvenog merila kapaciteta za sve rafinerije nafte. Da bi bolje shvatili ovaj slučaj merenja kapaciteta na vodimo kao praktiičan pri¬ mer izračunavanje kapaciteta rafinerija nafte: 1 ) Elementi za odredivanje kapaciteta rafinerija nafte su: a) maksimalno moguča prerada ulazne sirove nafte tipa Lendava na primarnom postrojenju; b) faktori za korekciju kapaciteta s obzirom na različite vrste sirove nafte; c) vremenski fond (365 dana pri radu u tri smene). Iz tehničke i evidentne dokumentacije dobi- jamo da rafinerija može da preradi dnevno, tj. za 24 sata, odnosno u 3 smene, 150 tona sirove nafte iz nalazišta Lendava, s obzirom na postojeca po¬ strojenja za destilaciju nafte. Uzimajuči u obzir vremenski fond (365 dana) dobijamo godišnji kapacitet rafinerije izražen u tonama preradene sirove nafte tipa Lendava: 150 X 365 = 54.750 tona preradene sirove nafte tipa Lendava. Sve praktične primere navedimo kao izračunavanje kapaciteta u celini, da bi istovremeno ukazali kako predu- zeče utvrduje svoju obavezu koja proističe iz planiranog in¬ deksa koriščenja kapaciteta kao proporcije Društvenog plana. 20 Iz tehndčke i evidenciske dokumentacije dalje dobijamo da rafinerija može da preradi dnevno: 150 tona lagane nafte tipa Lendava, dJd 100 tona srednje nafte, ili 70 tona teške nafte. Faktori za korekciji!, koje dobijamo delje¬ njem dnevne mogučnosti prerade nafte tipa Len¬ dava (150 tona) sa dnevnem mogučnošču prerade srednje (100 tona), odnosno teške (70 tona) nafte, iznose: Rafinerija nafte predvida da če za godinu dana preraditi na svojim postrojenjima za desti- laciju nafte 38.000 tona sirove nafte i to: Ukupno 38.000 tona sirove nafte Ako sada sa ovim koefioijentima množimo od- govarajuču količinu nafte, ko ja je predvidena za preradu u dotičnoj rafineriji, dobijamo količinu nafte svedenu na naftu tipa Lendava: za laganu naftu za srednju naftu za tešku naftu 1 1.50 2.14 15.000 tona lagane nafte tipa Lendava 16.000 tona srednje nafte 7.000 tona teške nafte 15.000 X 1 = 15.000 tona 16.000 X 1.50 = 24.000 tona 7.000 X 2.14 = 15.000 tona Ukupno 54.000 tona 21 Iz ovili računa vidimo da godišnji kapacitet rafinerije nafte iznosi 54.750 tona preradene si¬ rove nafte tipa Lendava, a da rafinerija predvida, da če za godinu dana preraditi 38.000 tona sirove nafte različitog kvaliteta, što iznosi izraženo u to¬ nama sirove nafte tipa Lendava 54.000 tona. Rafi¬ nerija, prema torne, predvida koriščenje svoga kapaciteta sa: 54.000 - X 100 = 99% 54.750 Pomenuli smo neke od sporednih elemenata kaj e treba uzimati u obzir prilikom odredi vanj a kapaciteta. Medutim, tih elemenata koji su speci¬ fični za preduzeča poj edinih vrsta delatnosti ima više. Cesto se za te specifične elemente ne može primeniti neko opšte pravilo, kako ih uzimati u obziir kod odredivanja kapaciteta. Takvi slučajevi ostaju kao zadatak u daljem proueavanju kapaci¬ teta uopšte. Ako hočemo nešto da izmerimo, moramo ima- ti merilo i za to merilo odredenu jedinicu mere. Tako, dužanu merimo u metrima, zapreminu u litrima itd. Ako hočemo da merimo kapacitet, mo¬ ramo znati jedinicu mere kapaciteta. Prihvatajuči ili radnu snagu ili mašine, odnosno postrojenja, ili sirovinu kao merilo kapaciteta za pojedine vrste delatnosti, onda mora jedinica mere kapaciteta za odredenu vrstu delatnosti da se odnosi na onq me¬ rilo, koje je uzeto kao najprikladnije za merenje kapaciteta'dotične vrste delatnosti. Ako je kao merilo kapaciteta uzeta radna sna¬ ga, onda je jedinica mere kapaciteta radno mesto, pri čemu se pod radnim mestom podrazumeva ko- 22 riščenje snage radnika prosečne kvalifikacije u odredenom vremenu, naprimer, za 1 sat, za 8 sati, itd. U rudarstvu se cesto pominje »šihta« kao je¬ dilnica mere kapaciteta kod koriščenja radne snage radnika kroz 8 sati. Prema torne, ne treba brkati pojam jedinice mere kapaciteta radnog mesta sa pojmom nadnice, ko j a pretstavlja novčani izraz zarade radnika. Za ovaj slučaj navadimo kao tipi- čan primer izračunavanja kapaciteta primer rud¬ nika uglja: Elementi za odredivanje kapaciteta prema tehničkom uputstvu 1 ) su: a) sva postoječa produktivna radna mesta; b) produktivnost radnog mesta; c) vremenski fond u godim (307 radnih dana i 3 smene). Na osnovu postoječe organizacije rada u do- tičnom rudniku i na bazi postoječe azgradenosti rudnika, tj. uzimajuči u obzir broj otkopnih i dru¬ gih produktivnih mesta, dobijamo da može isto- vremeno raditi u rudniku 200 radnika. Iz stati- stičke dokumentacije dobijamo da produktivnost rada kod postoječih uslova iznosi 1.1 tona uglja na šihtu, pri čemu se pod »šihtom« podrazumeva ko¬ riščenje radne snage 1 radnika kroz 8 sati. Ako množimo broj istovremeno zaposlenih radnika sa produktivnošču radnika dobijemo ka¬ pacitet rudnika za 8 sati: 200 X 1.1 = 220 tona uglja. 1) Pri torne se misli na tehnifiko uputstvo za utvrdiva- nje kapaciteta, objavljeno u broju 21 „Službenog lista FNRJ” od 16 aprila 1952 godine. 23 Pošto je vremenski fond odreden sa radom ui 3 smene kroz 307 radnih dana, dobijamo godišnji. kapacitet rudnika izražen u tonama uglja: 220 X 3 X 307 = 202.620 tona Ako je za dotični rudnik planom predvideno ko¬ riščenje kapaciteta sa 90%, onda je preduzeče za¬ dušeno sa proizvodnjom od: 202.323 X 90 - = 182.360 tona uglja 100 Ako se kapacitet meri pomoču mašina, odno¬ sno postrojenja, onda je jedinica mere kapaciteta jedinica te mašine, odnosno postrojenja. Naprimer, u proizvodnji sirovog gvožda uzima se kao merilo postrojenje, tj. topionica odnosno visoka peč, pri čemu 1 m 3 korisne zapremine visoke peči pretsta- vlja jedinicu mere kapaciteta. Ili, kod proizvodnje tkanina, uzima se kao merilo proizvodnje kapa¬ citeta postrojenje koje se sastoji iz sistema istovr- snih razboja, pri čemu nastupa 1 razboj kao je¬ dilnica mere kapaciteta. Kao primer navadimo iz¬ računavanje kapaciteta topionice gvožda i tkač- nice pamuonih tkanina: Prema tehničkom uputstvu za utvrdivanje ka¬ paciteta, kapacitet topionice se utvrduje prema sledečim elementima: a) broj m 3 korisne zapremine peči; b) produktivnost peči (u tonama baznog pro¬ izvoda na m 3 korisne zapremine peči); c) sivo sirovo gvožde preračunava se na bazni proizvod množenjem sa faktorom 1,35 a silicirano sivo gvožde množenjem sa faktorom 1,1; 24 d) fond radnog vremena peči (350 dana u tri smene); Metalurgisko preduzeče ima sledeče karakte¬ ristične veličine elemenata kapaciteta: a) zapremina peči: visoka peč 1 (VP1) zapremine 62 m 3 visoka peč 2 SADRZAJ Str- Uvod — ' — — — — — — — — — — 5 Opšte o kapacitetu —• — — — — — — 11 Kapacitet preduaeoa — — —• — — — — 32 Zabeleške — — — — — — — — — — -40* RAD Beograd Skadarska 23 -H- Odgovorni korektor: M. Tregubova Načrt za korice: P. Dabovič # Štampano latinicom u 7000 primeraka Štampanje završeno decembra 1942 g u štampariji ,,Rad” Skadarska 23 Beograd