GLASBENA MATICA V LJUBLJANI
V petek, dne 19. januarja 1934 ob 20. uri v unionski dvorani POD POKROVITELJSTVOM BANA DRAV. BANOV. DR. DRAGA MARUŠIČA
KONCERT
simfoničnega orkestra zbora in solistov drž. muzičke akademije iz Zagreba
■
JL
SPORED:
Beethoven:	Koncert za violino in orkester op. 6x
Solist: Zlatko Topolski
Lhotka:	Morje. Glasbena vizija za mešani zbor, soli in orkester. I. del
Solisti: Radev Marijana (Tuga)
Franci Ivan (Hrvat)
Halasz Dezider (Kosenjec)
Bogdan Nikola (Zreč)
Dirigent: Fran Lhotka
miiiimiiiiiiiiiiimmiiiiiimiiiii
iimiininii mm i[iiiiiiiiniinii)iiiiniiiu iniiiiiimniimuii
VSTOPNICE po 40, 30, 25, 20, 18, 15, 14, 12, 10 in 8 Din, stojišča po 7 in 5 Din, sp v predprodaji v knjigami Glasbene Matice v Ljubljani
MORE
Prvi del
KOSENJEC:
Hitro! Hitro! Bog već stignu... Hah
mu psiće
Kroz vatru i zublji plani.
GOMILA:
0 Gromovniće!
KOSENJEC:
Čujte lupu božjih nogu. Pred nam hode Nekoj r’jeci, što nas zove
GOMILA:
Vode! Vode!
KOSENJEC:
Čujte šum. To rosa pada s blaga neba Na usjeve bez granice.
GOMILA:
Hljeba! Hljeba!
ŽENE:
Komad hljeba našoj djeci ogladnjeloj! MUŠKARCI:
Kaplju vode našoj stoei izmučenoj! GOMILA:
Duša nam je puna straha, noge su nam pune rana. Gde je zemlja obećana?
TUGA:
0	Vuga! 0 sestrice mala!
Kud lutaš za ludim ti snom?
1	ti si u rukama B’jesa.
I na te kob crna je pala.
O Vuga! 0 sestrice mala!
ŽREC:
0 Gromovniće, gledaš nas S vrhunca, plaštem obavit.
Što crven je ko krv.
Da 1’ vodiš nas ii sl’jediš naše korake? A na dnu staza naših Je F svijetlost ili mrak?
GOMILA:
0	Gromovniće, daj nam znak!
Zatore Bjesova i jadä, oče kiše ljetne
i brate sunca proljetnega,
— pogledaj na nas! Za suze očiju naših, i za znoj čela našega, i za krv iz ranjenih nogu
naših,
— pogledaj na nas! ŽREC:
Pred nama prije ti si hodao U sjajnome oblaku.
Sad mrk i šutljiv ideš za nama.
GOMILA:
Znak, Bože! Znak!
1.	STARAC:
Javi nam, što je na kraju tih staza?
2.	STARAC:
Od žege nas čuvaj, od glada,, od mraza!
GOMILA:
O Perune! Perune Tri kapi nam pošalji vode.
TUGA:
Tri kapi vode ne će s neba kanuti,
A1 krv će nova past!
ŽREC:
Ko ognjen div
Pred nama ti sa Karpata hodao
1	tri si puta do zemlje se >rignuo I pred nama si prstom or: j
Tri korita trim veljim r’je.ama I reko: »Pijte!«
^ GOMILA:
Prozbori, Bože!
KOSENJEC:
Pa niz pute kamene Kortljaj nas ko hrid, ko panj!
TUGA:
Ni hrid ni panj,
No do tri glave mladjane Pred nami se kotrljaju.
... 0 Klukase!
O Lobele!
0	Muklo!
... Vonj krvi ja već osjećam. Rosenjče, brate, četvrti,
Spasi se, spasi!
KOSENJEC:
Tri brata imah ... i na tri su raskršća Otkupili gnjev božji, kad se maknusmo ... Na četvrto smo stigli raskršće,
Put kraja,, kojim bog nas ne litje voditi.
1	nov nas mori glad I nova muči žedj;
Al četvrti tu stoii brat
I	čeka s visa znak.
ŽREC:
Zagrmit bog će gromku r’ječ. KOSENJEC:
Nej reče On, da 1’ vodim put u propast
II	u 1’jep zemski Nav?
GOMILA:
O gromovnlče!
TUGA:
Rosenjče, četvrti brate,
Spasi se... spasi!
ŽREC:
Bog ide. U prah kleknite!
GOMILA:
Slava ti, lerune, dive,
Za riku Č orna ti, za plani Munje _tii:,jive!
* KOSENJEC:
O bože, ja cjelivam prah,
Po kojem nam prilaziš.
TUGA:
Brate,
Moj četvrti, spasi se... spasi!
ŽREC:
0	Gromovniče, daj nam znak!
Je T vodj naš tvojoj u milosti?
Put,
Po kojemu nas vodi.
Je 1’ staza prava u obećan kraj?
GOMILA:
Slava ti, Perune bože,
Za gromku r’ječ, što nam srca Napeti može!
Na jug! Na jug!
... Slava ti, Perune, slava,
Za radost posljednju, što mi Znak božji dava!
ŽREC:
Vaj, porušen je žrtvenik ... Bog pogazi
1	njega i svu našu sreću.
KOSENJEC:
Ne!
Visoko srca! Pravi put je tu.
GOMILA:
Smrt! Vaj!
Onome, koji našem zlu je kriv! TUGA:
Mrak
Nov pada. U nj će ćetvrti moj brat.
GOMILA:
Vaj, prokletniče! Smrt!
Smrt! Smrt! Zbog njega ostavi nas
bog.
KOSENJEC:
To bješe ... znak.
HRVAT:
Mir! ... J a Sam sada vaš gospoda^ —
vodj.
Prst božji njega taknuo,
I mene ide vlast.
GOMILA:
Vodj novi znat će novu stazu ... HRVAT:
Muk!
Ko braća moja i ja glavom plaćam Pred bogom i pred narodom.
A säm je Perun sa Karpata viknuo: »Pet brata i dv’je sestre U zemlju će vas obećanu voditi I — dovest će vas«.
Muk!
Na župana ću Kluka ovdje čekati. Kad on se vrati, zvat ću vas,
A1 odluka će posljednja.
Iz mojih usta past.
... Pođjite!
HRVAT:
Kosenjče!
KOSENJEC:
Brate naš najmladji! Vidjeti Nav ti ćeš obećani.
Oh, blago tebi!
HRVAT:
Pusti me!
Ja živem kao u snu.
I što je grdja žalost Svud oko mene, i što bliže spušta se Prst, što će sad i mene u prah smrviti To ljepši san je moj.
... Jest neka snaga, što nas krši, tre; A1 naša bit će pobjeda.
Oh, sretan onaj, s kojim bog se pre! Taj uv’jek, svladan, pob’jedjuje.
KOSENJEC:
Hvala ti
Na r’ječ tu gordu,, što je slušam mrijući, Najmladji brate naš!
TUGA:
Plačite,
Pod crnom zemljom sjene naših djedova
Izumr’jet sjutra naš će rod.
HRVAT:
Ja ne znam što me čeka;
A1 ovoj borbi ja se ne ću oteti ... 0 brate moj najmiliji,
Pre no te proždre Mrak U ova njedra svoju dušu lij I svoju vjeru ...
KOSENJEC:
Dodji!
Oh, dodji!
HRVAT:
... pa ću uzeti Iz tvoje ruke buktinju,
Iz tvoje duše plam.
HRVAT:
Kosenjče!
KOSENJEC:
Brate!
TUGA:
To Morana ide po tminama ... Kuku! Moj četvrti brate! Moj četvrti jade!
A kakva će neman da bane nam
sade? —
To Morana ide po tminama... Kuku!