KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 24 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. OKTOBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1314.
„Gefia“ Aktiengesellschaft fiir industrielle Anlagen, Beč.
Ložište sa brazdastim roštiljima.
Prijava od 29- marta 1921.
Važi od 1. januara 1923.
Pravo prvenstva od 18, juna 1919. (Austrija).
Pri loženju sa gorivom, koje je u odliku prašine ili u odliku griza, potrebno je fino razdeljenje vazduha i tako obrazovanje roštilja, da se gorivo drži stalno u kretanju, da bi se izbeglo ugrudvavanje komada goriva. Zato su predloženi roštilji sa brazdama, sa tako uredjenim roštiljskim štapovima, koje se uzdižu kao stepenice od sredine prema krajevima, čije brazde roštilja sprovode vazduh za sagorevanje tako, da struja vazduha sa jedne polovine roštilja, udara na struju vazduha iz druge polovine roštilja i tako prouzrokuje vejanje goriva.
Kada roštiljske brazde kod ovakvih roštilja imaju podjednako udaljenje, kao brazde na krajevima, onda nastaje zadovoljavajuće loženje samo na krajnim delovima ložišta, dok prema sredini je dejstvo ložišta u toliko sve gore i gore, u toliko raste visina sloja goriva.
Ova nezgoda se po ovom izumu uklanja tako, da je udaljenje roštiljskih brazda, na krajevima najmanje, i raste prema tome što se bliže nalaze brazde prema sredini roštilja tako, da se na mestima, gde je najveća množina vazduha visina goriva, dovodi i najveća množina vazduha i ova se umanjuje prema krajevima roštilja postepeno sa visinom sloja goriva.
U crtežu se vidi ložište po ovom izumu u izvedenom primeru.
Cl. 1. pokazuje poprečni presek kroz roštilj (po crti A - B iz si. 2.) si. 2. je presek
po crti E — F iz sl. 1 i si. 3 je presek po crti C — D iz si. 2.
Ložišče sa brazdastim roštiljem, po ovom izumu, sastoji se iz roštiljskih štapova (a) oblika T ili sličnog oblika, koji su postavljeni izdužući se na malim stepenicama od sredine prema krajevima na nosačima (b). Roštiljski štapovi leže sa svojim mosnicama (c) u uzu-binama nosača, tako da su roštijski štapovi položeni sigurno. Veći deo mosnice leži slobodno izmedju nosača i služi kao rebro za hladjenje roštiljskog štapa, mimo kojeg mora da prostruji strujeći hladan vazduh za sagorevanje, pre nego što stigne, kroz roštiljske brazde, do goriva, Na taj način se predhodne, zagreva vazduh, čime se postizava naročito iskoriščenje goriva lime, što se postizava viša temperatura sagorevanja, i prouzrokuje se duže trajanje roštilja. Roštiljski štapovi (a) nadhvataju jedan drugog tako, da sve roštiljske brazde (d) dovode vazduh za sagorevanje gorivu u smeru prama sredini roštilja. Dakle vazdušne struje sa jedne polovine brazdastog ložišta, su proživnog smera prama vazdušnim strujama, druge polovine roštilja (vidi strele u si. 1.). Vazdušne struje koje ulaze u razne visine sloja goriva, koje su uperene jedna prema drugoj održavaju stalno u kretanju materijal (gorivo) koji je u obliku prašine ili griza, i zaprečavaju mu da se ugrudva, čime bi bio otežan prolaz vazduha za sagorevanje. Vazduh za sagorevanje dolazi u mnogobrojnim finim strujama u
dodir sa pojedinim delovima goriva i prouzrokuje potpuno sagorevanje bez preteka u vazduhu. Ovo je moguće u toliko savršenije, jer udaljenje brazda roštilja (c) najmanje kod štapova, koji leže na kraju roštilja i rastu u toliko više, što roštiljske brazde leže bliže sredini roštilja. Na mestima najveće visine goriva prolazi kroz roštilske brazde i najveća množina vazduha, koja se postepeno umanjuje, sa visinom sloja goriva prama kraju roštilja (sravni si. 1.). Svaki roštiljski štap ima više šapa (Nasen) (f) na prednjoj ivici pljostena (Flansch), kojima se on naslanja na susedni niže ležeći roštiljski štap. Na sredini roštilja je predvidjena roštiljska pruga (g) koja je obrazovana kao dvostruki roštiljski štap, koja je položena, kao i roštiljski štapovi, sa svojim mostnicama ili rebrima (h) na nosačima (b). Nagib roštilskih brazdi je vrlo mali, tako da se vazduh za sagorevanje dovodi skoro u horizontalno upravljenim zrakama vazduha i nije moguće propadanje goriva kroz roštiljske brazde.
Roštiljski štapovi se mogu postaviti ili u uzdužnom pravcu ložišta ili u poprečnom a nju ležišta po crtežu obrnuto za 90°). Kod
vrlo širokih vetrišta, mogu se postaviti više brazdastih roštilja, jedan pored drugog.
Patentni zahtevi:
1. Ložište sa brazdastim roštiljima za parne kotlove i za peći, sa postavljenima roštiljskim štapovima, koji se penju od sredine prama krajevima u obliku stepenica, koji jedan drugog tako nadhvataju, da roštiljske brazde sprovode vazduh za segrevanje u pravcu prema sredini roštilja, koje je naznačeno time, da je udaljenje roštiljskih brazda, najmanje kod roštiljskih štapova, koji leže kod kraja roštilja i raste za toliko više, što leže roštiljske brazde bliži sredini roštilja, tako da se na mestima najveće visine goriva, dovodi najveća množina vazduha, koja postepeno sa visinom sloja goriva opada, prama krajevima roštilja.
2- Ložište sa brazdastim roštiljima po patentnom zahtevu 1. koje je naznačeno time, da roštiljski štapovi položeni pomoću mesnica ili rebava itd., koje se naslanjaju na udubine nosača štapova, koje služe istodobno kao rebra za hladjenje.
Adpatent broj 73/4-.