Pašfarina plaćena u goiovu
Cena Din 2
KOLŠKI GLASNIK
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »SoKolsMa "Prosveta«
ИЕМШ&иа8»Ја
Ljubljana, 12,. maria 1931.
eod II. - Brof 11.
IzEazi svakog č&tvrika ® tSodišnja pretplaia 50 Din © Uredništvo i uprava u Lfubljani (Narodni dom) Telefon br. 2543 ® Račun kod pošlatiske šledionice br. 12.945 e OgUasi po ceniku ® liukoplsi se ne vračaju
Tyri na Domači!
Dr. Josip Srebrnic, bis'kup krčki, uputio je svojim vernicama pastirski Kist — ko'rizmenu posHa nicu — u ko-joj ovaj dostojanstvenik rimo-kato^ tičke crkve posveću'je oduži pasus dru. MirosFavu Tvršu. Taj pasus su — delom u celini, a delom u iz vade im a — preneli. nekoji veći i manji lis to vi u državi, koji su ipre bili' u službi p o. is tičkih sltranaka, 'koje nisu bile Sokola siivu naklonjene. Sveštenici rimo-ka-toličke erkve čitali su pri silužbi Bož= joj u e-Tikvama taj pastirski list bisku= pa d'ra. Srebrnica, a nekoji su ga takoder i komentirali na Skodu Sokol* fitva, i (tako se po prvihput zbilo otkad po sito j i sveta, da su svi hramovi Božji bili. puni Tyrševo.ga imena, kojega je sa svojom posia.nicom krčki biskup pognao n.a lomaču prokletstva v osude! Kao što isui plamenov: proždirali živo telo njegovog zemllljaka Jana Husa (1415.), tako bi trebao da oganj :gnj e =» v,a. rimo4ca'toTičko<g sveštenika sažge i uništi osnivača Sokolstva — četrdese-tisedam go d im a po njegovoj smrti (1884)! Alf: »Blago onima čistoga srca, ie>r ec gledati; Boga ... Blago onima, koji su radi pravde proganjani, jer je njihovo kraljestvo' nebeško!« (Mt. 5, 3—10).
Jasno je i shvatljiivo. da je afront bi.s kupa dra. Srebrniča proti dru. Mi« roslavu TyrŠu izazvao u sokolskim krugovima (kod nas i na strani— pa takoder i u široj javnosti — veli'ku pozornost i snebivanje, jer je oeevid* po\ da je sivešteniička strela preko Tvrševoga groba namenjena zgradi, 'keju je podigao Tyrtšev genij i ko j a ■52 da nas diže po či'tavom sifovenskonl -vetu-. Sa. mirnim ponosom p »stavil jarca svoju 'čast i svoje grudi /tom no=> vem napadu sdlržbe rimo-katolrčke vojujuče cifcvc u uverenju, da če se od nas odlbiti vatovTje strasti, jer nam je možda bolj:e nego biskupu krč'komu poznata u sokolskem životu tvrdo nrukušana reč: »Alko s njim umremo, s njim čemo taikoder živeti; ako s njim trpimo, s njim čemo (također kraljevati.« (2 Tim. 2, 11., 12.),
I sada pak smatramo potoebiitim da upoznanvo sve svoje članstvo sa origmafiam onoga dela dr. S rebrn ide v o poslanice 'koji se odnosi na Tyrša. Taj de o glasi:
»U posijednje doba počeo se na; rivavati neprijatelj Presvete Bogo* rodiic-c u novom podmuklom obli-ku. HvaCii i preporuča, širi i livada takozvani, Tyršev duh, Tyrševu ideologij u, Tyršev način mišljenja
0 stvijetu, o čovjeku, o naciji«, o državi. Ja sam stvar proučio i mogu Vam kazati, koliko sli jedi:
Tyrtšev je duh duh naturalizma i materfjaTizma. Tyrš je uzimao svoje ideje najprije old njemačkog filozofa Sehoppenhauera, zavolio jc kasnije tjdesnu kulturu poganskih Gilka, učio se takoder od muha* medanaca te prešao u matcrijali-sticko shvačanjc 0(judskog društva
1 svijeta uopče prema razvojnoj teoriji Damina. Njegova ideologi* ja me ipozna Boga niti neumrlc duše. Duša su i tijjelo njemu poijave isite stvari; rellilgioznosit je njemu rad za narod, obavlijan u duhu vječnih za* kona prirode, u duhu Stalnog na* pretika i ra/vitka. čovječanstvo te s njime i pojedini1 narodi su njemu samo diljelovi prirode; neilsiprosivi zakoni, koji vladaju u prirodi, vi at daju i nad čovječanstvom i naro* dima te ih nijedna molitva ne može linije n iti'. Život mu je neprestano gibanje i borba gdje pobjedujc onaj, koji je spremni j f za borbu. Stoga treba njegovati tjciesnu kul-turu; tjel'esno jaki pojedinci sači* njavat če i' jakost naroda. Grčka mu je kultura putokaz u odgoju ml'adeži. Propovijeda slobodu, brat« stvo ii jedtaakostt u smislu naturali-stilčkog humaniteta. Ruga se krščan-sko'j cariitas. Hoče, da so odgaja um. volja i čuvistvo u čovjeku za »i-bav prema narodu i državi, za stobodu i stegu, za narodnu odbran nu, za prosvjetu i moral ali dakako sve u svijettfu' liiskl'jučivo oa-ozemne kulture te dosTjedno bez Boga, bez Krista., ibez Grkve, bez moTtitvo — pa i bez Presvete Bogorodice, jer njemu je ideal' grčki čovjdk; »bo« •jeg večeg čovjdka nije proi^velo nijedno kasnije doba« ovako se sam izjavio. T vrš je medu Če sim a otac
opsežnih omladinskih odlgojnih organizacija: u sm'slu svoje ideologije izlučio je iz njihova odigojnng radia svaki upliv religioznih naro^ čito katoli.člkih momenata te jo me-prestano dje ovao da ’budu u vjer^ skom obziru ateis^lakc.
Ovo je Tyrševa ideologija. Nitko' je od dobrih katolika, ne mo« že prihvatiti, jer je ona jed!noisitav= no negacija ne samo čitavog katoCi-cizma nego uopče vjere u Boga.
Neiskreno'sit je neupučenost ffi zavaravanve, ako se tvrdi, da nje-zine etične i'de’je nisu i ne mogu biti suprotne vjerskim etičnim na= čelima
Kako to-, kad Tyrševa ideologija uopče ne pozna etike s oono-sima prema Bogu; kad vjerska etičs na načela negira te u isvome pod? rueju ne dozvoljava ma ni’ najma-nji pokušaj odgoja u smjeru ka'to-ličke _ etično nauke? Nacijonallni odgoj u smislu Tyrševe ideoloigije nije niišta drugo nego konkretna primjena Darwinove razvoj.ne teo^ rije na čovjeka po'jedinca 1 na na-ciju. Tko od katolika, te od ljudi uopče koji vjeruju u Boga, može to prihvatilti?
Nema veče suprotnosti protiv katoličkog odigoja od te ideloiSogije! Prava je 'takoder negacija kato'ič-ko-g stanovišta kad se tvrdii, d'a mogu svečenici na svome podfruč;u doduše slobodno mladež odgajati u vjerskom duhu, dok je stvar la-* jičkih elemenata da sami na pod^ ručju Tyrševe ideologije isttu mladež odgajaju u Tvrševom duhu. Jer svaki odgoj mora da bude je= dinstven i složan. inače če nastati ono isto kao kad miješate pleme* nito vino sa pokvarenim. Nemogu-če je duše usmjeriti k Bogu, ako ih istovremeno Tyršev duh tjera dalje od Boga. A radi se o najozbilj« nijoj stvari na sviietu, o sudbini duša, kolje su neumrle i stvorene za vječnost! Apsolutno je dakle za nas iskiljueeno, rni'rtno dopuštati odgoj u smislu Tyrševa duha kao
JAN PELIKAN (Praha);
što je uopče suprotno katoličlkoj nauči, d'a je ma bilo koji odgoj isMju-eiva stvar liajiakih elemenata dot. državne viastk
Roditelji neka znadu, da1 odgoj njihove djeee u snazi Tyršcve ideo= logije vodi neizibježivo u vjerski nehaj i konsekventno pri je ili kasnije u vjerski nihilizam, u ofcpad od Kri-stove Crkvei, u otpad od Boga. Ta ideologija n a j1 veča je pogibao za našu djecu i mladež,|jer ide za tim, da pomaro iščupa iz njihovih duša sve, što! spominje na JJoiga i Isusovu Crkvu. Ta se ideologija danas pre-poiruča i šilri ii mnogi zibog svog položaja nilti ne mogu, da je mimoila-i ze. premidk je iz dna duše' mrze i osuduju. Ali mi hočemo da se pro=> tiv nje borimo, da se borimo zaj slobodu savijesti i roditeljskih prava pod vodstvom nebeške Bogoro= dicel Ne sitoji Qna na sltrani Тугз še've ideologije! Silna, jaka žena iz raja, Presveta Bogorodica Marija, ona je uz nas. Mi ne čemo Tyriša, mi' hočemo u odgoju djece i mlade^ ži Bogorodicu Mariju!«
Tako glasi/ pastirsko (!?) pismo biskupa Srebrniča! Prosudite!
Kako danas Tvrševo Sokolstvo obuhvata ceo sloveniski svet — ne sa« mo omladinske organizacije medu če= sima, kako to kaže biskuip krčki. — shvatljivo je da če ova čudna i neino-guča poslanica jednoga biskupa naiei na odjek, koji nikako noče pogodovat! ni intcTesima same 'katoličkc crkve a uzbudfee i osečaje i onog ogromnog dela islove'nskili Sokolla, koji su. nepo-bitno, po svojem verskom ubedenju verni sinovi kaitoličkt eokve. Anatema, koju biskup krčki udara na So* •kolst'vo i njegovog osnivača Tvrša, pašče ua njcgovit glavu, jer isti oni, koji danas kl-iču: »Hosanna!« — sutra vitču: »Piropni ga!«
Mi donosimo stoga glas i sa čeho= slovačke strane, u članku, koji je na* pisao uvaženi sokolski radendlk i odlični poznavaoc Tyrša brat Jan Pelikan. u želji, da bi svetlo istiine raspršilo tminu u dušama njihovim ...
Tyrševa ideja I vera
Biskup dr. Josiip Srebrnic napisao je u svom pastirskom listu o Tyršu i njegovoj ideji raspravu, 'ko j a na po* jedinim mesit,ima polazi sa pogtrešnih pret^ostavaka. Ncosporno je, da na mišlenje čoveka mogu ilmatii velik utica j razni nv.slioci, i da su isto i na dra. Miroslava Tyrša uticaili sa vremeni ii stariji filozofi Ali zar je i nauk svetih Oitaca ositao bez uticaja filozofa sta rog i novog veka? Zar je Platonov nauk oStao bez utica'ja na hriščansku kul1-turu? Zaista ne! Tvrditi, da je Tyir* ševa. ideja ideja naturalistiekog mate-rijalizma, pogrešno je. Tyrša naime možemo ubrajati medu filozofe pozi* tiviste, ati ipak nije bilo večeg ideali* ste od njega i to ne samo u ciljcvima, nego i u jeizgri nje.govO|g nauka. Tvrditi dalje, da je Tyrš preuzeo Scboppcn-hauerovu filozofi ju takoder je pogreš* no, jer je on bio kroz i kroz filozof praktik, koji se nije priključio njjed* noj posttojeeoj filozofskoj šSao9r, nijed-nom smeru. On i sam nije stivorio ni« kakvu filozofsku šikolu, nego je samo aplieirao na praktički žiivot moderna načela svojega doba. Sigumo je, da je našao inspiracij u u 'teiovežbi starih Grka, ali Čirnc s« inspiriraila čitava re* nesansa, koja je čovečanstvu očuvala to'Kko umefcn'ičkih tekovina i to čak i katoličko-crkvenihV Čime sc pak inspi-rira kato'ički teTovežbaičiki pokret Orlova, Ikada i taj sa dopadanjem primes njuje st aro* rimsko gesto: »Mens sana in eorpore sano«? Zar da neko pred-bacuje poganstvo, kada u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu vidi naslikane po^ ganske Sibylle? Potpuno je po grešna tvrdinja, da. je Tyrš došao do materi* jalističkog shvačanja života putem Darvvinove teorije o razvoju. Baš jo protivno istina. Darwin je učio u na* čelu, da se životinje pa i, čovc'k poTar gano, post ep eno razvijaju, ida priroda ostavlja na životu samo jake pojedin* ce, a slabi ji i manj e sposobni gube se, izumi nf. Sposobni pojedinci. paik s>tva* raiu' nova pokolknja, od ko j ih se opet
sačuvaiu' samo sposobni. Tyrš je na-ime polazio .sa'ove nauke i upotrebio ju je za, podupiranje i potkrepu tolb* vežbenih nastojanja ali u svojim za-ključcima došao je drugamo, a ne na materijaliteam, ikada. je rekao: »Nijedna vanj&ka sila, nijedna materijalna i surova sila sama po sebi ne uniištava narode, život naroda; dok se. na suncu istine, dobra i opšteg napretka razvija nairiod — dotle je u toj složnost;;1 ne-rauC'iv kao zraka, sunca i ništa mu ne mogu niti če ga unilštiti ikakove tamne sile, laž i protiv njega upereno naši* Ije.« Ovo je u pravoj opree? sa mate* rijalizmom i velika je 'korektura ma-terijalističkog z,načenja	Darvvinove
teorije u smislu idealizma, jer svaki vernik može lako1 smutra'ti reči: »sun* ce istine, dobra i napretka« — po. svo« me uverenju i ?a volju. Bož ju, jer zar je hriščanski Bog šit,o. drugo nego naj-viša istina i dobro — a reči: »tamne sile, laž i nasilje« za zlo, kolje se'javlja u katolieko-j veri kao uticaj paklla.
O	torne, da Tyrševa fiOzofija ne pozna Boga ni besmrtnosti duše, teško je voditi spor_ — ka*la Tynš o tim stvarima nije nikada očito raspravljad niti .je u tom pogledu ostavio ikakovih pisanih dokaza o svom ličnom udede-nju, Sa pitanjima. vere bavio se uzgre* dice samo dva ili tiri puta, a to veči* nom samo onda, kada je ipri svojim študijama umetnosti hteo Objasniti poistaauik izvesnih dela, n, pr. gotsfkog stila i is,lično. U pravom smislu reči ba* vio se verom samo u svojoj študiji iz god. 1870. toMuhamed i nj'egova nau« ka«, u ko'joj se uopSte ne doftiee hri* ščanstva, nego polemizira sa Koranom i proglašujc za pravu veru »duh Iju* bavi i prosvete«. Zar je pak smisao hriščanstva što druigo, nego duh gubavi? Razume se, hrišćanstva pravogl i istinskog, koje ne smatra glavne stvari za sporedne, a sporedne za fiiltovne!
U pastinsikom listu javlja se čak i pojava, a koja se nebi smela da de*
šavia., a to je nepotpuno citiranje Tyr-ševih izreka. Mi čemo pak kazati sve što Tyrš veli. On kaže: »ČJtava isto* rij a kao stvarstva iropšte tako i po* sebno čovečanstva. — jeste borba za opstanak, u, ko jem podleže i gine ono, što nije sposobno za život i, što je celini suvišno, osta'vivši od sebe samo to:'.ko traga kao •okamenina u ka-me* nom sloju ili u napisanim knjligama, kioje nazivamo istorija. Tako gTaisi taj zakon za sve, koji je objavio naš vek i dao mu jasno ime, ? koji se pekazuje sve više jasnijim i uopšte očitijim. Taj je zakon neisprosam, kao svaki drugi, koji’ \rlada u prirodi ili što je isto u is to rij i zakon, koji se ne može ufklloniti ni molitvom, ni sebi samom varavim r c čim,a, niti. sa nasled.nim pra* vom.« Tyrš sc ovde pos-ta-vio na stla-novište Danvina — ali ma kojem pak stanovištu stoji k at o Kek a orkva, kada Bveukupnost vernika naziva »crkva vojujuča«, i kada uči, da je čitav naš život na zemlji »borba za opstanak« nepokvarenosti besmrtne duše, koja, ako u toj borbi podlegne, može bitii baeena u veeito pogubljenje i prekletstvo — a ako pobedli. uzvišena večnom slavom.
Tvrdnja, da Tyrš hoče moral bez Boga, bez Krista, bez moHtve, bez Mafj* ke Božje, ne može se ni uzdržati) ni do* kazati. Tyrš se prosto o tome nije nikada izjasini.o. niti je o tome pisao, ali mi bismo tome mogli dodati ovo: TyrS je bio katolik, vred a n sin crkve koji je i svoj brak slkffopio po propisima vere. Kako je onda moguče, da su Tyr# šu podeljeni sveti sakramenti, ako je bio ovaka.v otpadnik, kakovim ga krsti biiskup Srebrnič? Ili se vara dr. Sre^ brmič, koji Tytpša uopšte nije poznao i o njemu zna vrlo malo, iti su se prevari!; onda oni katolički sveštenici, koji su ga poznavali, pa su ga ipak sa-hranili po svirn svetim obredima.
Jeste, postoji zbilja. jedna krupna razlika izmedu Tyrša i dra. Srebrniča. Dru. Srebrniču och-ratan je svako, ko ne veruje baš sve ono i omako, što i on sam. Tyršu bio je oduran samo loš čovek — a volio je sve dobre ljude, ms| kojoj veri om pripadali. Ne znam, ko je od njih onda bliži i>o Kristu pripon vedanoj ljubavi: »Ljubi bližnjega svo« ga kao samoga sebe!«, jer taj Mižnji nije samo katolik.
Ali ipak nečemo tvrditi, da jc Tynš vrši'o i ve'rovao sve, što Sveta crkva katolička pretpostavlja za verovanje. Uistini bio je daletko od mnogih ljudskih mišlenja. uverenja. kojima. su mali naslednici velikog Učitelja iz Na* zareta po načinu dra. Srebrniča nado* punili nauku Kristovu Istina sa ova-kovim pojavama, kakova je ona ne-snošiljiva dra. Srebrniča, došao je u sukob, jer njemu nije bilo do fortnal* ne pripadnosti jednoj veri, do formul'e odricanja duiše i do farizejski prika* zanc pobožnosti — ali mu je bil’o do borbe protiv »zabluda i predresuda«, bilo mu je stalo do toga, »da sa sveta bude uklonjeno sve što je zlo zbog vlastite ogavnosti, a da bi privabljala čestitost svojom vrednošču i uzviše* nošču.« Ako je dak‘!e ovo načelo u opreci sa verom biskupa Srebrniča, onda nema mesta sporazumfjenju medu nazorima njegovim i onima Tyr* ša. Mi pak medu Tyrševim stanovi-štem i pravim Krstovim naukom ne vidimo razlika. Zbog toga i nije1 istina, da je Sokolstvo protivno katlo-ličkoj veri. nije istina, tla je Sokotetvo protiv Boiga — ali je naprotiv listina, da je Sokolstvo za pravu veru, unu« tarnju i istinsku, a protiv pretvaranja i licemerstva, protiv zloupotreibe vera u cilju nesnošljivosti i napadaja na druge, U svom pastirskom listu biskup Srebrnic radi protiv svoga, kao i pro* tiv duha Kristovog.
Gajimo Tyrševu ideju, ali i >t'ime smi'sao Kristovog nauka protiv nauke katoličkog biskupa dra. Srebrniča. Ga-
jimo ideju Kristovu protivnu njegovem shržbeniku, koji zaboravlja, da je osnova Kristovog nauka duih snošlji* vosti, duh ljubavi prema bližnjemu, duh istine, pravde i dobrog i to je što i ideja Tyrševa i svih velikih mislioca sveta, a da su ovako vom duhu nirske sve sitne nesnošljive polemike te na* padaj! malih ljudi, koji nisu shvatih ni proniknuli u veličinu isvog poslanstva u covečanstvu i učenje vlastite vere. Hoče li biskup da gaji pravu Kristovu nauku, neka o stavi na miru Tvrševu ideju a neka osuduj.e i neka se bori protiv Orlovstva i onih, koji se sa Kri-.stovom naukom toliko razilaze, da iz Božjega nauka prave predmet sve-t-skih sporova da zloupotreMjavaju ve? ru za posve vamverske ciljev©, da od-vađaju misll'i od duše ka teilu, iskriv^ 1'jujuči Tvrševu ideju ljubavi i- snošUjia vosti u1 duh mržnje i nesnošljivosti
Gospodine biskupe, čistite pred vlastitim pragom; mnogo je još treba raditi, da svi službenici Krista uzmog-nu poznati pravu osnovu svoje vere i talko u'istinu živeti u Kristu. Tamo je pravo polje Vaše dtelatnosti — i Tyr-ševa ideo'logija Vam pri tome neče smeta ti.
★
Stvarnom 'razlaganju brata Jana Pelikana, objektivno prosudujuč, nebi so imalo ništa nado dati. Smebivati se pak mora samo svako, kad vidi i u pozna ovaj način borbe protiv Sokolstva i kad se uoče sredstva, koja se biraiu za tu borbu. A'l!i je osnova sama pak truia, da se taj juriš mora odbiti' i sloni iti o čistoču, veiličinu i lepotu ideje, koja je nrovrela iz Tyrševe duše i ko* jo'j je počelo i konac bratska ljubav: »To je moja zapoved^ da se medu' so* bom ljubite, kao što sam ja vas lju? bio.« (Iv. 15, 12.). — »Ko ne ljubi, os'taje u smrti.« (1 (Iv. 3, 14.). —»Ako vi rte oprostite, ni vuš Otac, koji je na nebeeima, neče otpustiti greha va* šili.« (Mr. 11, 26.).
To što moramo konačno i naglasiti, jest, da je pismo biskupa Ља. Srebrniča, u ugodno raspoloženje, ko* jc je u' narodu izazvala poslanica za-grebačkog nadbiskupa presvetlo^ dra. Bauera u pitanju naših sunarodnjaka u Italiji, unelo ton disharmonije i osla* bilo njen utisak. »Ako Tyrš ugrožava rimo katoličku veru u vašoj vlastitoj zemlji«, reči če Italijani, »zašto ise za* uzimatc za rimo-katolike u Italiji, kad im niko ne uzima veru?« — Več i stog razloga nastup krčkoga biskupa oo<?re* šan je i svakako neopoftun. Iskreno žalimo, da je tako! Strast zaslepljuje!
Sokolstvo je svoje stajalište pre* ma veri opetova'no objasnilo tako jasno i nedvojmljivo, da je svaki ko* rnentar u tom pogledu suviian, kako bi svaka borba protiv izvijanja istine bila bezuspešna. Nas nisu saitrile ni uništile bajonete, ni zatvorii ni vešalia
—	pa če se i taj nalet eovečje slabosti rasipUinuii i izgubiti se kao dim u praг* ninu. A da svoje članstvo obznanimo sa mestima — ne samo isa citiranim tobožnjim eitatima — koje navada krčki biskup u svojem pismu o Tyršu, pobrinuli smo se, da što pre dobiijemo sva ta dela u doskmiom prevodu na našem jeziku.
Time je našoj ipolemioi konac, jer vidimo isvrhu takoder i u dejstvu, da niti jedan list Srcbrnicevoig mišlenja nije spomenuo naše članke koje sano baš u pitanju vere i sveštenstva objavili u ovogodišnjim b rojev ima 7 od 12. i У od 26. februara »Sokolskog Glas* r.ika«. Vidimo prozirne namer«, aili se ne bojimo strela, koje kreše bisku-pov štap!
Nas vodi i vodiče nas Tynšev duh lepote i bratstva jer: »Mud>rost uči smernostd i razumnosti, pravičnosti i. STdačnosti-, nad čime nema ništa ko= risnijega u čovečjem životu.« (Modr. 6, 7.).
ING. KODJNEC GEORGIJE (Lepoglava):
Sokolski telesni odgoj
Sokolstvo u svom radu polaganja najvažnijeg temelja na kojem počiva život naroda i države, u radu oko te* lesnog i duševnog odgoja, počima svoj rad na usavršavanju i razvoju čovečjeg tekai. Samo zdravo telo te moralni, telesni i duševni život pojedinca i celog naroda mogu udržavati narod u njegovom istorijskom irazvoju.
Telesni odgoj pretstavlja temelj, na kojem sc grade ostale vrline toliko
važne za pojedinca kao i za celi na* roti, a konačno i za celo Slovenstvo.
Veiiki osnivač Sokolstva dr. Miroslav Tyrš u svom radu postavio je telesni odgoj na prvo mesto, jer je znao, da se samo na ,toj bazi može sagradibti organizacija, ktfya če odigrati ietorij'siku ullogu za njegov narod, imajuči pred sobom i ši»ru, opšte sio= vensku zadaču.
Telesnim odgojem i sokolskim
ROSI JA • FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
/LoVEN/Ko
/0K0L/TK0
Prednjačka škola za Lužičke Srbe
Žuipa Fugnerova ,priredila jc za Lužičke Srbe prednjacki tečaj u Do« njoj Poustevnoj. Tečaj je posetilo 30 članova i 8 (članica iz srpske Lužice. Program je bio razdeljen na tri dana. Za prehranu i n a Sta m bu se je postaralo Sokolsko društvo u Donjoj Poustevnoj, koje se nalazi na čehoslovač* ko«nemačkoj granici.
Najstariji češki Soko
Najstariji češki Soko je brat Josef Kutbias, ko ji je nedavno doživeo de« vedesetgodišnjicu života. Brat Kubias je osnovao Sokolsko društvo u Vam-berku u Češkoj te je još danas njegov aktivni član.
IV. skijaška takmi£en|a ČOS
IV. skijaška takmičenja ČOS vršilk se od 29. januara do 2. februara u Krkonošama. Pre toga priredile su žu« pe svoja skijaška takmičenja. Ta'kmi« čiio se .prema pravilniku za siki jaška takmičenja ČOS. U ofoviru ove pri«
redlbe održana je 1. februara šikola za sudce u skoku.
Prelsednišivo poljskog Sokolstva
Na ovogodišnjoj skupštini polj« slkog Sokolstva izabrano je sledeče pretsedništvo: starešina (prezes) br. Adam Zamoyski, I. zamentk br. Sta« nislaw Rovvinjski, II. zamemik br. Mi? chal Terech, *111. zamenik br. Witiold Tyrakowski, tajnik br. Antoni Bogu-s‘lawski gospodar br. Jan Matuszew-ski, č'lianovi pretsedništva braea Fran-ciszek Przežd'ziedki, Marjan Dubovv« ski, Nikolaj Maksyš. Czes!law Sidoro« wiez i sestra Marja Hotder« Eggerova.
Iz američkog češkog Sokolstva
Tajnik središnjeg odbora AOS otstupio je. Na nejgovo mesto bio je izabran brat Jaroslav Turek. — Naj-Starije Sokolsko društvo u Americi »Slovanska Lipa« u St. Louisu, Mo., slavilo je 14. februara o. g. 66 godiiš-njicu svog osnutka. — Sokol .»Žiž'ka« u Dallas, Tex. izda o je u proslavu 20« godišnjice svog opstanka 9pomcnicu, u 'kojoj je lepo prikazan rad' američ« kog Sokolstva.
(Nastavak sa 1. str.)
uzgojem uspelo je dr. M. Tyršu da iz osnova promeni meki karakter češ« kog naroda, karakter priroden svim Slovenima i da stvori jaku generaciju, koja Tealno vidi pred sobom postavljeni cilj sokolske ideologije.
Težnja Tyrševog sistema sastoja« a se 'U tome, da fizičkim preporodom učvrsti Slovenstvo i da ga tako dovede do najvišeg duševnog razvoja.
Telovežba i neprestana briga o zdravlju, snazi i lepoti osnova je so-kolskog sistema i put za njegov dalj« nji razvoj.
Za čovečje telo nije dostatan samo prirodan razvitak njegovog orga« nizma, več je potrebna redovna telovežba, j er se telo čoveka u sa vreme« nom životu ne može od sebe pravilno i normalno razviti i postignuti potreb-nu jakost elastičnost i lepotu.
U praksi i teoriji postoji vrlo mno« go raznovrsnih sistema telovežbe, ko-jima se često vrši propaganda za ovu ili onu školu ili smer.
Svaka nova iškola i novi sistem te« lovežbe uskrsava često kao samostal-na pojava sa težnjom da da nešto nova i univerzalna. Svi novi metodi J sistemi u svojoj suštini ne daju ništa novoga, a diktovani su u glavnom mo« dom i reklamom, jer znamo, da je struktura čovečjeg tela u svim svojim pokretima organičena, a sva moguča gibanja da su več proučena i pr!me-njena u sokolskom sistemu telovežbe.
Osnovama za razno vršne nove si« steme telovežbe služe momenti vidlji-vog efekta.
Da pitanje o novim osnovama te« lovežbe bude što jasnije, navadamo ovde inelboje struje u tome pitanju.
Pretstavnika novih sistema telovežbe ima bezbroj i svaki svoju teori« ju pretstavlja kao vrhunae za telesni razvitak čovečjeg tela.
Tu je Škola Američanke Duncan. Nemaca dra. Bode, Labanati dr.. Danca Bukha, američkog Nemca Bess-Men« sedika i mnog;h drugih.
Svaki od tih pretstavnika samo-stalnog sistema telovežbe polaže važ« nost na stanovite detalje, ali svi ne mogu prekoračiti granicu čovečjih gibanja odredenu anatomskom struktu« rom čoveka.
U svim tim školama i sistemima vidimo jedna te ista gibanja u raz'‘i« čitim varijacijama kojima se hoče postiči telesni razvoj. Svaki od pretstavnika tih škola pripisuje svojem sistemu ncprocenjivu važnost, smatra« juei vežbe drugih sistema čak i š*tet« nima.
Tako škola A. Duncan postavlja za izlaznu točku svog sistema .stvara« nje vlastite individualnosti, vlast'tog »ja« pomoču gibanja (napominjemo, da se ova škola silno favorizira i kod
nas); škola dra. Bodea, Labana i dr. stavlja na prvo mesto ritam; metoda Bukha vidi važnost u neprekidnosti i povezanosti vežbe, a škola Bess«Men-ksendik uzima kao osnovu relaksacij u i t. d.
Širim pogledom možemo u svim s.stemama telovežbe ustanoviti tri glavna gledišta, na kojima se osniva pojedini sistem u cilju, da se 'u što kraćem roku postigne što vidljiviji rezultat, a ti su:
1. osnovom za telovežbu služi anatomija čoveka (švedski smer);
2. osnovom služi fiziologija čoveka (francuski smer) i
3. za osnovu uzima se psihologija čoveka (ruski smer).
Osim toga ima šikola ekiliefetičnog telesnog odgoja, koji svoju osnovu baziraju na anatomiji i fiziologiji čo« večjeg tela.
Sve ovde kratko izloženo pokazu-je, da u razvoju telesnog va&pitanja čoveka postoji mnogo razl’čitih siste« ma. Svakome pak tko pobliže prouči te sisteme, može biti jasno da svaki od njih razvija tek jednostrano. Kod normalnog razvoja tela malo isu koris-ne telovežbe upravljenc na razvoj sa« mo pojedinih delova tela, več je potrebna harmonična vežba celog čo večjeg organizma.
Sokolski sistem telovežbe, koji je stvaran tekom dugog vremena uzima u obzir .sve moguče momente za raz-v4ak tela i jed in i je, koji se u svojim telovežbama ravna prema svima pre istaknutirn momentima, vodeči računa
0 ana'tomiji fiziologiji kao i psiho'o-'i':ji čoveka. Sokolski sistem telovežbe ide za stvaremjem harmoničnog irazvo-ia čovečjeg tela a polaže važnost na dobu i snol vežbača, ravnajuči sc tako da u svakom slučaju što bolje odgo« vori postavljenom zadatku
Sokolski sistem te'ovežbe služi ne samo za obrazovanje telesno, več otvara put za svestrani duševni i umni razvoj čoveka Sto je sve osnova za postignuče široko sokolske narod ne, nacionalne i slovenske ideje.
Sokolstvo u nastojanju, da svoj narod telesno razvije, nije nipošto konzervativno. Svaki novi sistem i metodu telovežbe Sokolstvo svestrano proučava i tek nakon objektivne kritike poprima ono, što jc dobro i može noslužiti na korist ,pojedinca, naroda
1 države.
Sokolstvo u svemu pridržava i pamti reči velrkog osnivača dra. Miroslava Tyrša, koji kaže:	»Gde	j<
stanka — tamo je smrt; mi živimo ne nrestanim gibanjem napred; samo ne< prestane aktivnost može nam os^gurati život i slobodu. Ona j koji misli dru-gačije. nije doetoian života, a onaj. koii hoče biti vodičem, mora evojim delovanjem nadmaŠiti ostale.«
HRVOJE MACANOVIĆ (Zagreb II):
Zadaća i ispil
U jednom članku ipod naslovom »Najbolje društvo SKJ« nabacio sam predlog, da se društva i sokolske čete Saveza SKJ prema tehničkoj vrednosti, odnosno prema opčoj vrednosti, razdc4e na stu pn j c v<i, bas onako !kao
Što su i sokolski 'takmičari i naša ode-lenja na utakmicama razdeljena u viša, srednja i niža.
Razlozi su ovi:
1. Potrebno jc da sc svake godine sokolskim jedinicama propiše mini«
malam program tehničkog, prosvetnog i opčeg rada.
2. Sve naše sokolske jedinice (društva i čete) nisu iste jakosti niti su u istim moguenostima.
3. Tako isibo i zadače ne mogu biti iste za sve jedinice i sva društva, kao što ni vežbe ne mogu biti jedna-ko teške za: sve takmičare.
4. Da se uzmogne uspešno ispiti« vati rad ipojedinih sokolskih jedinica, a ta strogosit ispitivanja i nadgleda« nja je u našem SKJ j edina nUžda i dužnost vodsltva, da se uspešno uz« mogne vršiti treba da minimalni ipro-rgam odgovara stepenu rada u dr'u-štvima.
Dakle: 1. potreban je nadzor nad društvima, 2. da se taj nadzor i ispit može vršiti, potrebna j'e neka zadaea, a 3. da sve bude .ma zgodan način udešeno, treba da zadača odgovara jakosti društva.
Za godinu 1931. raspisao je zbor župskih načeBnika i načelnica SKJ mi« nimalni program za sva sokoliska društva SKJ. Raspisaee i minimalni ipro« gram za sve sokolske čete SKJ. T. O. Saveza izradiče sve upute i izdati sve potrebne tiskanice za ocenjivanje i za izvešitaje. Na župama je da izvrše itaj zadatak. Biče, verojaitino, mnogo pro« pusta. To je neizbeživo. Ali krivci i oni, koji propisanu dužnost ne izvrše, treba da osete i posledice propusta.
Zato bi zgodno de šlo ovo: 1. Po polučenim uspesima na utakmicama SKJ 1931. g. po raspisanom minimal« nom (programu (Vidi »Soko« broj 1-
—	1931.) itlreba krajem ove godine podeliti društva na tri kategorije. I to: društva, Ikoja u celini izvrše minimalni iprogram, dolaze u prvu kategorija »potpunih« sokolskih društava; dru= štva koja samo delomično (samo u nekim kategorijama, samo u je'dnom delu programa ili slično) izvrše zadatak, su »srednja« društva, druga ka« tegori'ja; a druš/tva, koja uopče тае pristupe utakmicama ili ne uspiju u vršenju minimalnog programa su u trečoj kategoriji, koja se (baš ne mora zvati« »slaba«, a može da bude »po= četni ka« ili slično.
2. Sokolslke čete po istom iredu i na isti način ne'ka se p od de u prvu katiegoriju »potrouno« i u drugu kate« goriju »početničku«.
3. Sokolske župe takoder praktič-ki neka osete zakon: celina sve — po-'edinac ništa. Radi toga mogle foi se stuipnievati i župe i to po omeru ibro« ja potpunih, srednj;h, početn!čklh .društava, odnosno potpunih. poičetničkih četa
I neka bude velika ambicija, pl e« menita i zdrava ambicija da se poluči najviši stepen, najibolji rezultati i naj« bolja kategorija. Jer to ni:e taština, več želja da se izvrši sokolska duž« nost!
*
Krajem godine, odnosno počet-kom rada u 1932. g., u godini velikog praškog sleta, imačemo bogati' matc-rijal. Imače ga vodstvo Saveza i ,po« jedine župe.
I najrečitija slika naše vrednosti biče izveštaj saveznog na cinika i sa-vezne načelnice kad budu rekli: od to« 1T<o sokolskih društava i toliko četa imamo potpunih društava ovako ■srednjih ovako a početničkih ovako; četa' imamo dobrih ovako, a slabih ovako.
Od itolifko sokolskih župa imaju radovoliavaju^i razmer (a to može biti gornji zbirni prosek!) ovoliko; a : verna ju ga ovoliko.
I predl"ažem da sc u prvom broju »Sokola« 1932. štampaju sva društva no kategoriji.
Onda če zbor načelnika i načel« \ica svakoj kategoriji propisati po^ sebni minimalni program, a to če biti nrogram ispita za unaprcdenjc. Društvo (ili čc*ta), koje izvrši zadani pro-<ram, ide u višu kategoriju, ako ne 'zvrši pada u nižu.
Osečam da če to biti jaki i rečiti podsitrek, i da se.neče moči neiskren nim izveštaiima i preteranim optimizmom izvrtati is'tina. Znaeemo tač« io, koliko koje društvo vredi a što 'c još važniie pružamo ovim svakom društvu, svakom načelniku 'i svakoj upravi moguenost da se opipljivo uveri. kako. i koliko radi.
Baš kao i u školama i na tečaje« vima i svagde: zadan vam je zadatak, no,sle ispita doznačete occnu i do go« dine možete — biti bol ji.
Nc samo na tehniiikom području, svagde bi se mogao da primeni ovaj način ispitivanja. Čak nam to i nalaže pravilo sivcstranosti. А'1'i su za sada poteškoče primene. Poteškoče su u našoj slabosti. Inače bi mogli vrilo lako tla izjednačimo sve' komponente iso-kols&og rada. Samo jedan primer: Moglo <bi sc za svalkog takmičara propisati i ispit poznavanja sokolske mi« sli. Istom nakon položenog ovog iispi-ta prepušta ga prosvetni ispitivač da« 1 jc na utakmicu. Ili —: društvo, koje nije provielo zdravstveni pregled vež« bača, društvo, koje nema Hekara i zdravstvenog otseka, ne može biti »potpuno« društvo. Ili —: društvo, koje nije proslavilo 1. deccmbar, dru« štvo, koje nije poslalo sve mesečne
statističke izveštaje, koje nije na vreme uplatilo žu/pSki i savezni porez, koje u dovoljlnoj meri ne podu.pire sokolsku Štampu, i t. d., ne može Ibiti »potpuno« društvo.
Ovakvih načina našlo bi se mnogo, a ima vrlo mnogo kombinacija da se tsve te ocene zbroje u jedno. I ras« prava oko te formule zainteresiraće ne samo prednjake i ibehničlke radnike, več i sve ostale: i prosvetne, i orga-nizatore, i ilekarc, i — članstvo.
*
Čudno jc, da sve ovo mi več ne« mamo. Na ovom principu provadaju se utakmi.ee u mnogim velikim svet« skim telovežbačkim organizacijama. I to je logična poslledica jednakog pro«
grama i homogenog rada. Ako mi želimo da naše Sokolstvo iradi po izra-denom i usavršenom planu, da sve jedinice rade na isti način, po proku« šanom planu i po iskustvima i zna*ra-stivenom ispitivanju centrale i vode« čili stručnjaka, onda je logično, da ta cenltrala mora voditi. (Kako bi izgle« dao rad u našem Sokolstvu, kad bi se prcpuštalo pojedinim društvima da sami izaberu i udese program rada, da biraju vežbe, da propisuju utakmice i t. d.). Jasno je, da centrala vrhovno vodstvo, mora propLsivati, da mora vršiti tu funkciju za čitavu organiza« ciju. A kako da to vrši drugačije nego da na ovaj način propiše jedan ispitni zadatak, da provede ispit i da oceni isipitanu jedinicu.
Masaryk o Sokolu i telesnom uzgofu
Dana 7. marta proslavio je pret-sednik bratske čehosiovačke republike br. T. G. Masarvk svoj 81. rodendan, Tom prilikom donele su brnske »Li-dove Noviny« iz pera br. Antuna Krejčija, prosveta ra ČOS, sledeči čla« nak, u kojem medu ostalim piše:
»Na 81. rodendan pretsednika re« publike T. G. Masaryka opet se seča-mo njegovih iskrenih odnosa prema Scikolu. Masaryk nije samo čan So«
T. ti. Hasats«*.
kola, več je i sam vežbao, prošao kroz sokolsku vežbaonicu te i svo'ju decu šiljao u Soko. O uticaju i delatnosti sokolstva u novoj državi ži.vo se ib te« rešuje, etaino prati njegov 'razvoj i sve priredbe, kojima i lično prisus-tvuje. U raznim izjavama, pa i politi'č-kim, :te u razgovorima, stalno se do tiče Sokola i is tiče njegovo značenje 'Pokazuje ma šport. Da telesni uzgoj ipostaje sve važniji, dokaz je razvoj športa; za njega se initeresuje cela naša javnost, kako to Vidimo iz sviju listova. Zato je odnos Sokola prema športu tako važan. Konačno jc i oi istranim ^zemljama telesni 'Uzgoj postao važnim problemom; nije So« kolu nepoznato, kako šport meduna-rodno zbližava narode. Na temelju telesnog uzgoja olakšava se orijenta« eija prema frolitičkim strankama pa i prema crkvi: Sokol — Fiigner, a de« lomice i Tyrš — izrasli su iz ondaš-njeg liberalizma, a taj sc je danas _u svom bi s1!'vii’ preži vco; »slobodomi-saonost« ustupila je danas svoje me« sto širim i višim kulturnim smerovi« ma i zadačama. Sam pojam Ikulture danas je drugačiji, kompfikovaniji, vi« ši. Soko ima da se brine za uzgoj ka« raktera, a može i feez teološkpg, er^ kovnog programa biti iskren, da ne
laže, biti čestit i poslušani, tolerantan i i. d., može biti zadojen čovečanski.m čuvistvima ijuba;v: prema bližnjemu. Neosporivi je danas .problem, kako i uk o lik o je potrebno omladinu učiti o polu; to se mnogo uvažava Ikod razvoja koedukacije, skautizma, športa i |t. )d. Tu je potrebno ne samo poznavanje .stvari, več i diskretnosti i než« nosti.
Prosvetni i uzgojn? rad Sokola mo« ra se prilagoditi novim prilikama. Kad je Soko počeo svoju de’latnost. nismo imali svojih šikola, kakvih i'mamo sada Iva o samostalan narod, Ikoji ima svoju državu; Soko se ne sme posve« titi samo kulturnoj propagandi doma, kako pre. Svaka država može — ad« ministraciju n a s1 ha ve i uzgoja — pot-pomagati, može se postiči njezina pomoč i t d. Soko može danas intenziv« nije raditi.
Pretsednik Masaryk upozorio ]i i na važnost higijene. Čovek se mora več od detinj'stv.a vaspitavati, da se brine za svoje telo, za zdravlje, usa« vršavanje. lepotu. PraktiČki: svaki Soko mora dnevno, kako to higijena traži, čistiti zulbe i ne sme se bojat? vode zraka, sunca i t. d. Soko ima i da se stara za svoje lekare, koji bi Canstvo od vremena do vremena pregledali, 'davali mu savete, upozoravali ga. Ovamo spada i pravilno razumeva« nje umerenosti u jelu i pi-ću: dakle. od vremena na vreme držati članovima slična predavania. Ljudi ne znaj u pra vil.no da jedu Prejedaju se (kod čega je mnogo gladni'h!).
U tom pravcu iistakao je pretsed nSk republike što j c Soko dosada uči-nio: »Što je Soko za vreme svog op« stanlka najvažnijeg učnioi jest, mislim, da je u prvom redu promenio —- to sc može reči — te'o onih, koji^ vežba« ju da se popularnije izrazim, češki je narod danas snažni ji (fizi ki), telo mu ie lepše. Time je pokazano, kako' treba dalje ipostupati Razume se, da ta bio’ošika promena nije postala samo mehanikom telesnog vežbanja« Što se tiče razlike od drugih teilovežbač« Ikih organizacija mora Soko da se raz« liku j e po svom programu i po karak-te.ru svojih članova.
U svojim izjavama pretsednik re« publike naglašava socija'nu pra vedno st. U tom pogledu mišlenja je, da Sokoli — društva i više organizacije
—	itrebaju manifestirati socijalnu ^ra« vednost praktično: pomoči siromašnim članovima, zauzimati se za njiho« vu skižbu u auihonomnim i državnim uredima i t. d. »Whcre there is a will, therc is a wav« — soeijalna praved-nost ne sme biti samo geslo, več čin. U praksi kod toga Soko naleti na rad socijaTističkih organizacija uopšte na socijalističku misao. O tome sam več mnogo govorio. Zavisi od toga, iz 'kakvih sc slo jeva stanovništva Soko re-krutuje; prema tome biče u praksi Potrebna i ispeeijalizacija.«
Lredovila glavna skupšlina Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
sazivlje se prema zaključku uprave od
22.	februara 1931. 1 u smifelu poslov« nika za nedelju, 29. marta 1931., м Beogradu,
u velikoj dvorani klasne lutrije, Kne* ginjc Ljubice ulica.
Dnevni red:
1. Izvcštaji: a) zamen, starešine, b) tajnika, c) načelnika i načelnice, č) pretsednika prosvetnog odbora, d) ekonoma, e) btagajnlkal, f) statisti« čara, g) pretsednika organizaciono« pnavnog otseka, h) pretsednika oizled-noga fonda, i) pretsednika manjin-s kog otseka, j) urednika stokoieke štampe Saveza.
2. Predlorf uprave Saveaa (»Pu« tevi I clljevi«).
3. Rešavanje o vi,silni priniosa društava Savezu.
4. Hitni predloži.
5. Predloži za održavranjei svesio« kolskih i saveznih sletiova.
6. Izveštaj revizšlonog odbora. Poeetak skupštine u 10 sati.
Verifikacija izaslanlka izvršiče se od 9 do 9-45 sati u istoj prastoriji.
Poverljivi sastanak hiče u subotu, 28. marta 1931., u 20 sati u istim pro« štorijama.
Napomena! Prema članu 4. poslovnika glavne skupštine, ako sc u odredono vreme ne skupi dovoljen broj članova za održavanje skupštine, skupština se ipak održava istoga dana. sa istim dnevnim redom jedan snt do« cnije, te donosi zaključke bez obzira na priatutan broj Ičlanova.
Zdravo!
Beograd, 22. februara 1931.
Uprava Saveza SKJ.
Br. dr. Vladimir Ravnihar šesideselgodišnjak
Prošle nedelje proslavio je bivši starešina Jugaslo venškog Sokolsikog Saveza, brat dr. Vladimir Ravnihar šesdiesetgodišnjicu svog iižvota.
Brat Vladimir potice iz stare sokolske porodice. Njegov otac !br. Fran Ravnihar bio je jedan od osnivača »Južnoig Sokola« — ko ji je 'bio osnovan god. 1863. u Ljubljani — te je u društvu vršio d'užnost tajnika, a neko vreme bio je i starešina. Sve to je uti« calo na mladog Via dimi ra, da je več u ranoj mladosti posečivao sokolkku tetevežbu. Kad je svršio pravne nauke, stupio je u sudsku službu u Ljubljani, odakle je bio premešten u Novo me« s?°. -usko ro je napustio državnu službu te stupio u. advokatsku kance« lariju dr. Vrečka u Celju, gdc je sve svoje snage posvetio narodnom radu. Za vreme njegovog boravka u Celju odigrale su se teške borbe s Nemcima’ pritikom otvaranja Narodnog doma, razvida sokolske zastave te prilikom dolaska čeških studenata. Svuda je br. dr. Ravnihar aktivno sarađivao.
God. 1901. presello se u Ljubljanu, Г • » Je *zabran za potstarešinu .-jubljanskog Sokola. U to vreme na« Pisao je u »Slov. Narodu« seriju čla-naka pod naslovom »Sokolska ideja i Slovenci«. Ti Čianci Jzašli su kasnije u posebno j knjižici. God. 1914. njego-vom inicijativom prireden je II slove-naSki svesokolski slet u Ljubljani. Kad je naredne godine osnovana Slo* venska Sokolska Zveza, br. dr Ravni« har izabran je za njezinog starešinu. God. 1908. posvetio se je politici, zbog eega je i napustio mesto starešino »Zveze«.
Glavna skupštima JSS u Mariboru god. 1922. ponovo je pozvala br. dr. Ravnihara u prve sokolske redove i izabrala ga za I. potstarešinu JSS. Poste smrti starešine br. dr. Oražena, vodio je jugoš/ovensko Sokolstvo u Osijek, gde ga je glavna skupština zabrala za starešinu JSS. God 1921. predvodio je sokolslku delegaciju na sltet francuskih gimnasta u Lilič, a na«
redne godine štajao je na čelu 1. jugo« slovenskog svesokoWkog Sleta. God. 1924. otstupio je kao starešina JSS, posvetivši svoje snage drugim nacijo« nafnim organizacijama.
Brat dr. Ravnihar ostao je uvek veran sokolskoj misli. Kao takvom mu priilikom^ njegovog jubileja kličemo: Budi još dugo zdrav! Na mnogaja leta! Zdravo!
Ad memoriam!
Poslanica nadblskupa dra.Bauera
Oduvck smo znali, da u katolič« kom sveštenstvu imamo ljudi, koji su po sve tlom primeru veiikog genija Jugoslovenstva, blago pokoj nag dako-vačlkog biskupa Strossmayera — ujed-no i vredni isveštenici i verni sinovi svog .naroda — pa je poslanica vladi« ke zagrebačkog dra. Ante Bauera, ko« jom u saglasnošti sa epislkopatom Jugoslavije odrcduije ©vim svojim ver-nicima molitve za našu zarobljenu braču u iPrimorju — n a: šla u čiltavom našem narodu, a osobito i u Sokol« stvu, na opšte odobravanje i razume« vanje. Poslanica pokazuje jasno, da svako u prvom redu mora valeti i braniti svoj narod. Mi se »lažemo sa sita« nOvištem poslanice dr. Bauera i u po« g’edu nacionalizma, jer medu nacionalizmom i nacionalizmom ima tolikih razlika, ako ne večih, kao medu raznim granama socializma — pa smo uvereni, da je vladika dr. Bauer osudio omaj nacionalizem koji ide preko božjih zakona u svojim imperialisti Ikim težnjama da uništi po svaku cenu r najgorim nasiljem drugi na« rod — i da i on odobrava ovakav na« cionalizam, koji propovedamo mi, na« ime, koji nije naperen proti v nikoga, nego koji ima samo nameru i cilj, po« diči narodUu sivgstl jedinstiva i sloge, podiči fiziSku i morailnu snagu naroda'
—	Ikako bi narod bio ,sposoban da sa-mostaiuo živi u svojoj stečenoj slo-bodi te da može postati ravan svima velikim i kulturnim narodima. — Mi toplo pozdravljamo ovu poslain'icu sa željom, da nam providnost udeli mno« go ovakvih nacionalnih sveštenika!
OD TEREZINA DO SARAJEVA.
Pod gornjim natpisom izdao je u
1	lastitoj nakladi, br. Stevan Žakula svoje uspomene povodom desetgodiš* njiice prenosa kosti ju vidovdanskih heroja. Knjižica, Ikoja sadržava 35 stira« niča ima sledeči sadržaj: Osnivanje odibora za ekshumaciju i prenos. Put u Terezin i boravak u njemu. Povra-tak u otadžbinu. Knjižica je lepo ilustrirana te je lep prilog naš oj nacijo« nalnoj istoriji. Neka ne bude društva, koje ovu knjigu nebi imalo u svojoj biblioteci. Poručuje se kod pisca, Beo« grad, Tera izje 7/II. (Savez SKJ).
ČEHOSLOVAČKI SOKOLSKI KALENDAR.
Brat A. V. P ra gr iz Kolina i ovc je godine izdao »Sbornik sokoPsky«, ka« lendar za god. 1931 !kao 48. godišnjak. Pored uobičajenog kalendarskog dela donosi sledeče članke: »J. U. Dr. Me« tod Bella, starešina Sokolske župe bratislavske — Masarykove«, »M. U. Dr. Antoni n Blažka« »Pometi Tyršo-ve« (pesma od Jaroslava Borotinsikog), »Šesdeset gođi'na Tyrševog uvodnika Naša Zadača. smer i celj’« (Jar. B. Zyka), »Sokolstvo za granicama« (Jar. B. Zvka), Razvoj Sokolstva u Sllovač-koj«, »čehoslovačko Sokolstvo, u go« dini 1930.«, »Slovenski Savczi« i dr. Na kraju sledi opšiiran popis župa ii društava te statistika.
»SOKOL«,
časopis za telesno i moralno vaspita« nje. 57. godina. Broj 2. Praha, Sadr« žaj: »Razvoj soikolskog skijaštva« (M. Provaznikova). »Zdravstveni značaj kupanja« (Em. P. Loubal’), »Beograd« ska prosta« (Frant. Erben), »Telesni uzgoj u Nemačkoj (Jaroslav Store), »Korespondenca J. Fiignera sa Jos. Aleks, barunom Holfertom« (nasta-vak. — iL. Jandašek), »Proste vežbe muške dece za IX. slet svesoko'ski« (Jaroslav Taborek). Slede vesti iz če-hoslovačkog, američkog i ostalog So« kolstva.
Radhošt’«, vesnik Sokolske župe Palackog, Valaške Mezirici. god. 19 broj 2—3.
»Wychowanie fizyczne«, mesečnik za higijenu i telovežbu, Poznanj, god.
12., broj 3.
»Sokol Атегску«, vesnik Američ« ke Obce Sokolske, Berwyn, ЦЧ., god.
52., broj 10. od 15. februara 1931.
»Vzlet«, vesnik Srednjoeeške sokolske župe Jana Podllipnog. Pna.ha — Kral. Vinohrady, god. 18,‘broj 2.
»Novj život«, list za bezalkoholbu kuut.uru, Zagre!b, knjiga IV., broj 3.
»Mornar«, poučni i zabavni list za pomorski svet, Su'šak, god. IIIL, br. 3.
»Prosveta«, list za zabavu, pouku i prosvečivaoje, Sarajevo, god 15., broj 3.
mu
Župa Ljubljana
SOKOLSKO DRUŠTVO UNEC-RAKEK.
Zavedajoč se navodil župnega pro« svetarja, da naj Sokolstvo budno -spremlja vse važne nacionalne dogo d« ke, j,e naše društvo priredilo v Četrtek dne 26. februarja povodom desetict« mce izpraznitve Rakeka po Italijanih lepo proslavo.
S podpisom nesrečne RapaMske pogodbe so bili Italijani obvezani izprazniti nekoliko občin, katere so imeli že od prevrata zasedene. Med temi je bila tudi naša občina, ki je na energi« čno zahtevo 'br. generala Maistra, teda« njega predsednika jugoslovenske razmejitvene komisije dne 26. februarja 1921. leta res zopet svobodno zadihala. Sedaj po desetih letih jie gotovo vsak Rakovčan in vsak naš občan na tihem
Natečaj
Sokolska župa Ljubljana razpisuje mesto stalnega župnega prednjaka (potujočega vaditelja). Prošnje je poslati župnemu načelni« štvu. V prošnji je navesti dosedanje delovanje v Sokolstvu, telovadno spo« sobnost in članstvo društva. Prednost imajo prednjaki z župnim prednjaškim izpitom.
Prednjak iraži nameštenje
IPrednjak, koji je svršio župski predinjački' tečaj župe Mostar 1927. g., po zanimanju šofer sa preko tri go« dine prakse i trgovački pomočnik sa preko pet godina prakse, otslužio voj-sku, traži odgovarajuče nameštenje kod sokolskog društva, koje treba prednjaka. Ponude nau pravu lista,
aiimifliviiiniiiaiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiigiiiiiiiiiiiiiiiiiiiaiiiiiiiiHHiii
■	■
■	■
m	m
m	m
m	•
Izašla je u našoj nakladi IV.sveska „Sokolske knjižnice*4:
jj	j
Dr. Ivan Oražen
u počast prve desetogodišnjice njegove smrti (1921 —1931) Komad po 3 Din Narudžbe prima i izvršava
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
LJUBLJANA, NARODNI DOM / TELEFON BR. 25-43
■■■■■■■■■■аааашнамааамнашанвншшшвннанвннааанмааавананаамнаашваас
 M 'S-iJv'Vi	gчЧ-i	Ц-С
premislil, koliko bridkosti in koliko gorja nam je ostalo prihranjenega. Premislite samo obup i!n hrepenenje onih naših bratov in sester, ki jim ni bilo usojeno deliti z nami radosti itn sreče osvobojenja.	•
'Proslavo je otvoril društveni sta« rosita br. Petrovič ki sc je predvsem spomnil in nazdravil našemu ljubijo« nemu kralju Aleksandru I. Spominjal se je tudi našega vrlega rojaka br. generala Maistra, ki se. žal, ni mogel osebno udeležiti proslave. Poslal pa je pismo — katerega je prečital br. starosta — in v katerem lepo opisuje te« danje zgodovinske dogodke. Nadalje se je br. starosta zahvalil vsem sode« lujočim itn prečital vdanostne brzojavke, katere se je poslalo I. zam. staro« ste SKJ br. Ganglu, banu Dravske banovine g. dr. Marušiču i!n g. generalu Maistru.
Na proslavi' je sodeloval društveni nevski izbor pod taktirko ib r. Rojca, nadalje pevski zbor Sokolskega društva Cerknica s svojim pevovodjem br. dr. Kraševcem itn godba gasilnega društva iz Cerknice pod vodstvom g. Žuljana. O prilikah in dogodkih preid desetimi leti je govoril br. Gor« nik, sledi'1 je telovadni nastop nara« sčaja, deklamacija in. ena recitacija. Prireditev je bila zaiklljučena z živo sliko ki je predstavljala poklon Soko« lov in vseli stanov prebivalstva naše« mu kralju, godba pa je zasvirala himno.
Dasiravno se je vršila proslava med štirimi stenami in nismo mogli dati duška svojim čuvstvom tako kakor je želelo srce-''in kakor zahteva neoo,s Sokolov in dostojanstvo naro« da, je vendar pokazala veis ogenj in vso ljubezen in pripravljenost vseh za vse.
SOKOLSKO DRUŠTVO LITIJA« ŠMARTNO.
Na prvi redni odborovi seji dne 18. febr. se je sestavil gradbeni od« bor, ki ima proučevati, kje naj bi se postavil noivi Sokolski dom itn kako oriti do sredstev za gradnjo. Odseku nadeluje brat ing. Kobler.
Sešita vil se je tudi odsek za pri« reditev društvene tombole, ki se ima vršiti začetkom maja,.
Članstvu in Sokolstvu naklon j e« no občinstvo se prosi da ,po svojih močeh podpira ustanovljena odseka.
—	Prednjaški zbor in prosvetni odsek imata v tekočem letu predvidenih več propagandnih izletov v okolico. Izleti bodo združeni s sokolskimi in raznimi gospodarskimi predavanji.
Letni društveni javni nastop je določen na 5. julij, na kar že sedaj) opozarjamo' okoliška društva.
Župa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO KAMENICA.
f Brat Stanko Barič.
23.	јапиага ove godine preminuo je u Sremskoj Kamenici ,br. Stanko Borič, učitelj i prosvetar našeg društva.
Na pogrebu brata Boriča uče« stvovalo je u povorci 30 članova vež« bača. Na pokojnikov o dar položili su članovi društva i lep venac.
Brat Borič, kao učitelj i prosvet« ni radnik uživao je vrlo lep glas u svim narodnim slojevima ovoga me« sta. jer je isaradivao u svim mesnim or« ganizacijama. Kao prosvetar o’voga društva mnogo je doprineo da je društvo moglo pravilno funkcionisati. Njegovi govori uvek su ostavljali sna-žan upečatak na sve prisutne, a nje'« govo razloženo predavanje o Sok ob stvu primano je sa pohvalom. Nese« bičan, vredan i: marljiv, pošten i do krajnosti pedanten u svakom poslu; sa dim vrlinama osvojio je celo mesto,
i	svi su u njemu gledali oličenje uzor« nog čoveka. Skroman u životu, prigr-lio je samo rad naročito u svom pozivu. gde je oštavio nenadmašiv rezultat.
Dokaz o njegovoj vrednosti i olbljubljenosti video sc u njegovom sprovodu, na koji su pohrlili svi bez razlike staleža, dobe i pola, da mu odadu dostojnu i zasluženu poštu.
Našem diragom prosvetaru pok. bratu Stanku Boriču neka jc večan po* men! Slava mu!
Župa Bjelovar
IZ IZVEŠTAJA ŽUPSKOG NAČEL* NIKA
na giavnoj skupštini Sokolske župe Bjelovar, održanoj dne 22. februara 1931.
U ovoj je godini župa pretrpela mnogo peripetija, koje su nepovoljno delovale na njen rad u svim pravcima, a naročito tehnički. Od donošenja Za* kona o Sokolu kraljevine Jugoslavije pa sve do imenovanja novih funkcio* nera nastajc tako reči potpuni zastoj u tehničkom radu. Ne mislim ovde samo rad u župi samoj, nego i tehnički rad po društvima. Mnogo jc učinilo smetnja i neprestano menjanje funk« cioncra; sve sc nalazilo u stadiju po* novne organizacije. Prilike se u župi poboljšavaju tek posle beogradskog slcta, i to u glavnom onda, kad je imenovana i popunjena nova župska uprava s bratom starešinom dr. Fran* kom Winterom na čelu. Od tada se oseča smišljeni pravac u vodenju svih župskih poslova, pa i u tehničkom radu župe same kao i pojedinih dru* štava. Danas u glavnom možemo biti posvc zadovoljni s postignutim na* pretkom u tehničkom radu i mirno gledati u budučnost naše župe.
U početku 1930. god. učlanjeno bilo je u župi 16 društava. Od tih u po* četku rade tehnički: Bjelovar, Daru« var, Garešnica, Grubišno Polje, Herce* govac, Koprivnica, Novi Pavijani, Sla* tina. Sokolovac, Virovitica; svega 10 društava, dok ostalih šest i to: Dula* ves, Kupinovac, Križevci, Uljanik, Ve* liki Grđcvac i Veliki Zdenci ne radi.
Početkom godine u mesecu janu« aru upisano je članova vežbača 176, a vežbalo ih je svega 112; članica je upi« sanih 42, a vežba 29; muškog naraštaja ima upisanog 130, a vežba 107; narašta* ja ženskog ima 70, a vežba 55; dece muške upisano 227, vežba ih 180; dece ženske 110 upisanih, a vežba ih 86. Prednjački sc časovi drže samo u tri društva. Na tim časovima vežabaju 22 muška i 10 ženskih prednjaka, a dolazi na prednjačke časove 17 muških i 6 ženskih.
Prema torne ima upisanih vežbača svih kategorija muških 555, a vežba ih 416; ženskih kategorija upisanih 302, a vežba ih 176; svega vežbača upisanih 857, a vežba ih 592.
Krajem godine čitava se slika me* nja što sc tiče broja na bolje. U župi je učlanjeno svega 26 društava, od ko* jih nije radilo preko cele godine 5 društava i to: Dulaves, Novigrad Podravski, Pitomača, Gola i Virje. Tokom cele godine radi 10 društava, dok je
11 društava radilo tek delomično, po* najviše s razloga, jer su tek tokom go* dine osnovana ili pak pristupila župi. Jedno društvo i to Uljanik nije posla* lo o svom radu nikakovih podataka.
Prednjački se časovi drže u 9 dru* štava. Na tim je časovima bilo upisa* nih 55 prednjaka i 15 prednjačica, a vežbalo ih je krajem jjodine 45 pred* n jaka i 9 prednjačica. Članova ima upi* sanih 345, a vežba ih 224; članica upi* sanih 48, a vežba ih 37; naraštaja mu* škog upisanog 301, vežba 210; nara* štaja ženskog upisanog 179, vežba 144; dece muške upisane 507, vežba 376; de* ce ženske upisane 285, a vežba 230.
Prema tome ima upisanih svih mu* ških kategorija 1206, a vežba ih 675; ženskih kategorija upisanih 527, a vež* ba ih 420. Svih vežbača upisanih 1733, a vežba ih 1095.
Kad uporedimo brojeve na počet* ku i sveršetku godine 1930., onda se pokazuje ovaj porast: članovi 169, čla* nice 19, naraštaj muški 171, naraštaj ženski 109, deca muška 280, deca žen* ska 175. Porast u muškim kategorija* ma svega 610, a u ženskim 290; ili uku* pni porast 923.
U ovim brojevima nisu uključene seoske sokolske čete, kojih u početku godine nema. Krajem godine ima u župi 15 sokolskih četa, od kojih je
12 dodeljeno društvu Virovitica, 1 Bje* lovar, 1 Đurđevac i 1 Slatina.
Podatke nisu poslale 3 čete dru* štva Virovitice.
Brojčano stanje četa je ovako: članova upisanih 288, vežba 227; čla* niea upisanih 9, vežba 7: naraštaja mu*
Sokolska župa Zagreb
Broj; 658
U Zagrebu, dne 5. marta 1931.
RASPIS
natječaja za idejnu osnovu zgrade Sokolskog doma u Zagreba.
Uslijed zaključka glavne redovite godišnje skupštme od 1. marta o. g. raapisuje Uprava Sokolske župe Zagreb opči natječaj za izradbu idejne osnove za Sokolski dom u Zagrebu, te parcela-ciju njenog zemlji.šta na uglu Savske ceste i Kršnjavoga ulice.
Natječaj je anonimen, a sudjelovati mogu stručnjaci, državljani kraljevine Jugoslavije i stručnjaci Sloveni, koji stalno borave i djeluju u Jugoslaviji.
Natječaj počinje dne 15. marta 1931. i svršava dne 1. juna 1931, u 12 sati o podne.
Program i podloge za natječaj mogu se počamši od 16. marta o. g. podiči osobno ili poStom kod tajništva Sokolske župe Zagreb, Patačičkina ul. 1 B uz naplatu od Din 100'— (jednu stotinu dinara).
Nagrade su ove.
I. nagrada u iznosu od Din 40.000'—
II. nagrada u iznosu od ,	30.000'—
III nagrada u iznosu od „	20.000'—
Predvidjena su još 2 otkupa svaki po „	10.000*—
Redovni članovi oejenjivačkog suda jesu prof. arh. Pilar Martin, prof. arh. Šen Edo, ing. Jurkovič Mate, grad. gradj. savjetnik, Nagler Hinko, tajnik župe, te Macanovič Hrvoje, pretsjednik pro-svjetnog odbora župe, a zamjenici dr. Pichler Alfred, nadzornik župe i arh. Hribar Stjepan.
Za Sokolsku župu Zagreb:
Starešina;	Tajnik:
Dr. Oton Gavrančić	Hinko Naglor
s. r.	s.	r.
škog upisanog 59, vežba 42; dece mu* ške upisane 86, vežba 66; dece ženske upisane 74, vežba 56, Muških kategorija svega upisanih 433, vežba ih 335; ženskih kategorija upisanih 83, vežba ih 63; svih upisanih 526, vežba ih 398.
Prema tome ima svih vežbača u župi muških kategorija upisanih 1639, a vežba ih 1010, kategorija ženskih upi«* sanih 610, vežba ih 483. Svih vežbača upisanih 2249, a vežba ih 1493. Na osnovu toga pokazuje sc ukupni po* rast krajem 1930. kod muških katego* rija 1084, a ženskih 308. Svega ukupni porast 1392.
Prednjački zborovi imaju svega 122 člana i 26 članica. Saveznih prednjaka ima 6 članova; župski prednjački is* pit ima 19 prednjaka i 2 prednjačice; društveni prednjački ispit ima 26 članova i 10 članica; prednjačkih pomoč« nika 16 članova i 3 članice; prednjač* kih pripravnika 55 članova i 11 čla* nica.
Javne su vežbe priredila društva: Bjelovar, Daruvar, Garešnica, Durde* vac, Grubišno Polje, Hercegovec, Sla* tina. Veliki Zdenci, Virovitica, Vrbo« vec, Suhopoljc, Uljanik, svega 12; čete Orcšac, Novi Gradec, Cabuna, Gradi* na, Terezino polje, Špišič*Buicovica, Pivnice i Bazije t. j. 8 četa. Svega odr« Žanih javnih vežbi u župi 20.
Akademija je bilo svega 22, a iz* leta svega 16.
U celoj župi tek jedno društvo ima vlastiti dom, 9 društava ima koje najmljene, koje pak stavljene na ras* polaganje dvorane za vežbanje, 11 dru* štava vežbaju u školskim prostorija* ma, 3 društva vežbaju u gostioni, 2 društva uopče nemaju dvorane, jer ne rade.
Od sprava nalazi se po društvima 21 preča, 17 ruča, 6 konja, 7 karika, 1 stol, 5 kozlida, 13 skokova, 13 skočnih dasaka, 9 pružnih dasaka, 33 strunjače, 93 bučice, 10 sprava za penjanje, 2 lestve, 158 čunjeva, 159 štapova, 174 zastavice, 46 obruča, 1 kolotrk, 5 gre* da, 4 diska, 2 kopija, 7 lopti, 18 krug* lji, 17 stalaka, 9 vijača, 1 ripstol, 8 ve* sala, 3 motke za skok, 2 visoke karikc.
Na taj bi način bio prikazan teh* nički rad i tehničko stanje pojedinih društava, a sad ču se osvrnuti na sa* mu župu.
Kako su se dešavaile promene u zupskoj upravi na početku rada u ovoj godini, tako se dešavalo i nekolik ko promena i u samom župskoni na= čelništvu. Prvi načelnik brat Stjepan oukač zahvalio se odmah nakon dva meseca, pa sam od Strane bratskog Saveza župskim načelnikom imenovan ja i počeo vršiti tu dužnust početkom meseca maja. Tokom toga mescca pod« neo je ostavku i brat Jura Antun na mestu II. zamenika načelnika i tajni; ka T. O. župe. Pojedine su se promene dešavale i u i. O, župe. Na kraju go= dinc su članovi načelništva župe: nač. prof. Milutin Mudrinić, načelnica se^ stra Milica Smrekova, zam. nač brat Luka Oosič. T. O. župe sestavljen je ovako: pored načelništva, članovi su T. O. brača: Nikola Taitatovič, Mia* den Netig, Milan Bakič, Zvonko Plev= nik, Đuro Habdija i dr. Mihajlo Vu* kobratovič kao župski prosvetar.
Kako je teritorij župe razmer no vrlo velik, to se morao podeliti na 6 okružja. Središta okružja i okružni načelnici jesu: I. Bjelovar, nač. brat Stjepan Bukač, II. Virovitica, nač brat Zvonko Plevnik, III. Hercegovac, nač.
brat Vaclav Petr ml., IV. Križevci, nač. brat Vilim Ulman, V, Koprivnica, nač. brat Miroslav Bačič, VI. Daruvar, nač. brat Dušan Momčilovič.
Održane su 3 aednice zbora dru= štvenih načelnika i 5 sednica T. O. i 1 sednica okružnih načelnika. Načelni; štvo župe primilo je i odaslalo svega 280 brojeva.
U okružje Bjelovar pripadaju dru= štva: Bjelovar, Novi Pavijani, Kupino* vac, Veliki Grđevac. Okružje Vi rovi« tiča: Virovitica. Suhopolje, Slatina, Pitomača. Okružje Hercegovac: Her= cegovac, Garešnica, Grubišno Polje, Veliki Zdenci. Okružje Križevci: Kri« ževci, Sokolovae, Vrbovec. Okružje Koprivnica: Koprivnica, Đurđevac, Ka= sinja, Gola, Novigrad Podravski, Vir; je. Okružje Daruvar: Daruvar, Konča« nica, Dulaves, Uljanik, Daruvar Donji.
Župske priredbe: Na prvoj sed« nici T. O. župe kao i I. sednici zbora društvenih načelnika zaključeno je, da se ima održati letovanje za članstvo i naraštaj na moru, za decu u okolici Požege. Zbog slabog odaziva ovo se nije moglo izvesti.
Župski slet održan je 19. jima u Virovitici. Obzirom na to, da je slet
držan tik pred savezni slet u Beogra« du nije uspeo onako, kako bi morao. Doduše, taj slet bio je zamišljen više da se društva, koja su bila u početku prilično prepuštena sama sebi, potak« nu na jače delovanje. Sletu se može doduše prigovoriti s brojčane strane, dok je s tehničke slet uspeo. Ako je bilo nedostataka razlog je slaba glaz« ba, koja je mnogo smetala preciznoj izvedbi.
Na sletu je sudelovalo 55 članova
i	22 članice u odori. Nastupilo je u vež-bama za savezni slet 72 člana, 30 čla« nica, 34 naraštaj a rauškog, 21 narašta; ja ženskog, muške dece 40 i ženske 30 (deca samo iz društva Virovitica).
Seoskih Sokola nastupilo je 45 i 16 vojnika. Prilikom župskog sleta provedeno je i natecanje. Natccalo se samo društvo Bjelovar i to: 1 sestra kao pojedinac i niže odelenje članstva. To je natecanje bilo ujedno i predna« tecanje za savezni slet u Beogradu.
Da se pomogne nedostatku tehni« čkih radnika u Sokolu, održan je u središtu župe, u Bjelovaru, prednjački župski tečaj. Taj je tečaj trajao mesec dana od i. do 30. novembra 19j0. Po« laznika je bilo 23.
U tečaj su poslali polaznike: Bje« lovar, Vel. Zdenci, Hercegovac, Viro« vitica, Gola, Garešnica, Uljanik, Novi Pavijani, Vrbovac, četa Kapela. Sa strane saveznog načelništva bio je dan upomoč za vodenje tečaja savezni prednjak brat Rafael Ban, koji ie u tečaju radio od 1. do 22. novembra. Tečaj je postigao svoju svrhu, iako se tek 9 društava i 1 četa njime koristi« lo, a župa je snosila polovicu troska. 30 novembra održan je ispit. Predsed« nikom savezno je načelništvo imeno« valo župskog načelnika, a članovi su komisije bila brača: Tatalovič Nikola, dr. Franko Winter, dr. Mihajlo Vuko« bratovič i dr. Ivan Sondič. Ispitu je pri« stupiilo 20 brače i sestrara. Od tih su položili župski prednjački ispit dva brata, društveni prednjački ispit polo« žilo je 11 brače i 4 sestre, 2 brata nisu položila društveni ispit, a 1 je brat odustao od usmenog ispita.
Savezni 6«mesečni prednjački te« čaj u Ljubljani, odnosno Mariboru, po« lazi 1 setra i dva brata.
Okružje Daruvar priredilo je okru« žni prednjački tečaj u mesecu novembru, u trajanju od 14 dana. Društveni prednjački ispit održan je u Daruvaru
14. decembra 1930. Predsednikom žiip* sko načelništvo imenovalo je brata Ta« taloviča Nikolu, člana T. O. župe. Za ispit se prijavilo 5 brače i 3 sestre. Društveni ispit položila su dva brata
i	3 sestre, a popravak su dobila 3 brata, koji su ispit naknadno položili.
Društvo Virovitica u dva maha priredilo je tečaj za vodnike seoskih sokolskih četa.
Na saveznom sletu bilo je prisut-nih svih članova župe 735. Na nara« štajskom sletu sudelovalo je u povorci 20 naraštajaca i 20 haraštajki; vežbalo 16 naraštajaca i 5 naraštajki. Na član-skom sletu sudelovalo je u povorci 74 člana u odori, 3 sestre u odori i 43 sestre u vežbačkom odelu. Nastupilo 56 članova i 28 sestara. Članova seo« skih sokolskih četa sudelovalo je u po« vorci 120, ali nastupili nisu, jer im je to bilo zbog nezgodnog rasporeda ob« žirom na sudelovanje u povorci s jed« ne, a stanovanje i hranu s druge stra« ne onemogučeno. Vežbača je bilo 80. Natecao se iz župe nije niko.
Tako bi eto u glavnim ertama bio iznešen tehnički rad župe u prošloj go« dini kao i stanje i prilike u župi u teh--ničkom pogledu. — (Nastaviče se).
Goitilna »Pri Krfonu
Ljubljana, Tržaška cesta 5
«
Л
Nudi dnevno sveža, najboljša topla in mrzla jedila, pristna vina in sveže pivo v sodčkih. — Priporoča se cenj gostom
Viktor Bizjak, gostilničar
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji.
Ima vlog nad 430,000.000 Din.
Za vse vloge jamči ljubljanska mestna obči ia z vsem svojim premoženjem in z davčno močjo.
Vloge se sprejemajo na kntižice in na tekoči račun. Naložbe proti odpovedi se obrestujejo po dogovoru kar najbolj ugodno.
Posojila se dovoljujejo na posestva, menice In vrednostne papirie čim najceneje.
Za male trgovce in obr'nike obstoja pri hranilnici kreditno društvo, za pupiine naložbe pa sodni depozitni oddelek. — Za varčevanje mladine itdaja domače hranilnike, za pošiljanje denarja po poSti pa svoje položnice.
Telefon št 2016 in 2616.
Pošt. ček. račun št. 10 5 3.
Uradne ure za stranke so od 8. do 12 30.
Peter Žitnik
Splošno kleparstvo
Instalacija strelovodov po najnovejših sistemih in kritje lesno - cementnih streh
LJUBLJANA
Ambrožev trg 9 TELEFON 31-46
Delo solidno — cene zmerne
C^iTFA. I® Za gotovo, kao i na najdugoročniju ■ ** *	odplatu dobi ete:
Glasovite STAYER-WAFFENRAD ! bicikle. - Motocikle „PUCH“ j
nedostižive preciznosti, kvalitete snage, ko iku- g rentne cijene, kod glavnog zastupstva za Dalmaciju e
Slavko Malešević, Kistanje. f
4
f
P utop tehrckiii proizvoda društvo s o \
u
HAMAG
LJUBLJANA
KNAFLJEVA -«*LICA BR.4
Geodetski instrumenti i pomagala sviju vrsti.
Гранд Хотел „Петроград“
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
r r
Tko oglašuje, taj napreduje!
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN Branko Pati Zagreb, Kraljice IVlarije 6
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža1' Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega č anstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ“. Zahtevajte cenike in prospekte — Cene jako    zmerne. — Za točno in solidno izdelavo jamčim. ——————-
Tvornica gimnastičnega in športnega orodja
J.Oraiem
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevin« Jugoslavije
K
M
Ribnica, DoltB|«ko
Izdeluje vse vrste sokolskega telovadnega orodja, opreme za društvene in šolske telovadnice, športne potrebščine za lahko atletiko, orodje za letna telovadišča, kopališča in vrtove, gugalnice, orodje za deco itd. Prvovrstna in elegantna izdelava, solidna postrežba, zmerne cene. — Ilustrirani cenik brezplačno.
USTANOVLJENA 1881.
jesu najbolje, trajne, elastične i ne sVfližu! KOKOSOVI ČILIMI za hodnik i druge prostorije. OTIRACI za noge od kokosa trajni, praktični i jeftini
Proizvađa:
TKAONICA KOKOSA, SARAJEVO
DOB1JE SE U SVAKOJ BOLJOJ RADNJI!
S
?	Skrbite za svojo bodočnost s prihranki, ki
£ Vam bodo največ zalegli, ako jih porabljate za
zavarovanje iivljenja
d Zavarujte se pri trdnem jugoslov in slovanskem zavodu
»SLAVIJA«
S Jugoslovanska zavarovalna banka d. d.
Centrala v Ljubljani
Podružnice: Becpd, Zagreb. Sarajevo, Novi Sad, Osijek, Split
Prevzema tudi vse druge vrste zavarovanj
MEDIĆ -ZANKL
TVORNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIC TVORNIKE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve vseh vrst in barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M E R A K La za obrt, trgovino in industrijo, za žcleznice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. + TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
Knjigarnah u«tcii»i«* t»sua™«
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRANIĆENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svirn potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuče ciljeva nase o Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 2S43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIKt
U izdanju „Sokolske knjižnice11 izišlesu brošure:
E. G angl: 0 sokolskoj
Meji.
Ing.Lado Bevc: Sokolsko prosvetno de o.
Dr. Miroslav TyrS: Naš zadatak, smer i cilj.
Vekoslav Buiar: Dr. Ivan Oražen
Dobiju se komad po 3 Din kod: Jugoslovcnske Sokolske Matice, Ljubljana (Narodni dom)
v Uubljavti	V TELEFON ŠT. 3397
Frančiškanska	RAČUN POŠTNE \lf/ HRANIL. ŠT 10.761
ulica 6	priporoča cenj. občinstvu svojo zalogo vseh pisarniških in šolskih potrebščin. Lastna izdelovalnica šol. zvezkov. Knjigarna sprejema naročbe na knjige iz inozemstva, na vse domače in inozemske liste, revije itd. Velika izbira razglednic in slik. Cene solidne! Postrežba točna I Zahtevajte cenik!
	
^алллааааааллаалаааааааалаааааа^
Hranilnica Dravske banovine, Ljubijana
prej KRANJSKA HRANILNICA V LJUBLJANI
Hranilnica Dravske banovine, Maribor Hranilnica Dravske banovine, PO«iru*. Celje
prej JUŽNOŠTAJERSKA HRANILNICA V CELJU
so PUPILARNO VARNI denarni zavodi DRAVSKE BANOVINE, katera jamči za vse njihove obveznosti z vsem svojim premoženjem in vso davčno močjo.
Sprejemajo vloge na knjižice in tekoči račun z najvišjim obrestovanjem.
Dovoljuje kredite, posreduje v vseh denarnih poslih. NAJBOLJ VARNA NALOŽBA PRIHRANKOV!
Seveji Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangi) • fflavni I odgovorni urednik Stjepan čelar o Uraduje Redakcijski odsek o Za upravu I oglase odgovara Mica HoSieva Tiska l'čitelfska liskama (predstavnik Franci Strukel)); svl u ljubljeni
vse/i vrši po fotografij ah-ali risbah.
Snvr $ м;е
najsolidnejše fcl «cs ГПО
ST*DIU
HUB LIANA
DALMATINOVA 13