EDICION PRINC IPAL, PARA LOS 500.000 Inmigrantes Eslavos en Sud America 44 ~ 45 5- /:o - G°d 1 1 J/oviembrei/ J)icienjbre de 7929 —g —- - - - " ■ — BUENOS AIRES - ARGENTINA Director Propietario: Ing. C. JEKOVEC. GOSPODARSTVO lA ECONOMIA GLASILO SLOVENSKIH PRIVREDNIKA U JUZNOJ AMERICI Organo de la Inmigracion Productora Eslava en Sud America sin Canada. $ 10 m j P ara ,as tres Americsa £ 1. para los demas paises. REDACCION y ADMINISTRACION: Eeconquista 268 Numero suelto: 20 ctvs. Direccičn del Destinatario Sr. Don SECCIONES Castellana: p&g. 1. Serblo - croata y yugoeslava en general PSg. 3 Eslovena: pag. 7. REPRESENTACION DIPLOMATICA Y CONSULAR ESLAVA CHECOESLOVAQUIA: Legai ion y Seče. Consular: Calle Ve¬ nezuela 763. POLONIA: Legacl 6 n Calle Juncal, 1360. ' Consulado (para Argentina. Uruguay, Chile, Paraguay y Peru) Calle Las He- ras, 1617. YUGOESLAVIA: Legacidn: calle Charcas, 1705. Secc ’611 Consular: . Av. de Maye 1370 XI piso. Consulados (honorarios) en: Rosa* rio, Parani, Valparafso, Santiago de Chile, Magallanes (Punta Arenas), An* tofagasta, Iquique, Lima, Oruro, Asun* cldn. Rio de Janeiro y Sao Paulo. PAISES LIMITROFES: (con minorlas eslavas) Consulados: Alemania: 25 de Mayo, 145. Austria: Calle Sarmiento, 459. Grecia: Av. de Mayo, 1370. Hun grla: Calle Alsina, 1219. Italla: Avenlda Quintana 475. Lltuanla: Calle Anchorena, 28. Ruftiania: Calle Carlos Pellegrini, 690 « .»__ — ^_,, ^ ^ » ORGANIZACIONES ESLAVAS “Club Checoeslovaco” calle Cordo¬ ba 685. “Club Yugoslavo”, calle Bolivar 1109. “Federacion de Sociedades Polacas en la Argentina”, F. Maruš, Calle Re- conquista 316. “JUGOSLOVENSKA ČITAONICA”, C6r- doba, calle Rloja 825. “Patronato Polaco”, c. Posadas 1552. “Sociedad Yugoslava de S. M.**, ca¬ lle A. Brown, 721. “SOKOL”, Calle San Juan 782. “Volna Polska”, Calle Paraguay, 4023. “Club Yugoeslavo”, Rosario, calle utic FV -- • • 44 44 “O m us”, Slovensko Kult. Dr., Ypt- ranga, Rua Petriotas 146, Sao Paulo, Brasil. “Sociedad Slava Mercantil”, Oruro, c. c. 20, Bolivla. “Jugoslovensko Prlpomočno Društvo”, Antofagasta, c. c. 349, Chile. “L. Gaj, J. N. O.”, Iquique, c. c. 445, Chile. PERIODICOS ESLAVOS (que aparecen ya al menos un aho) “Gospodarstvo”, calle Nueva York, 3424. “Hrvatska Sloga”. “Zajednloa”, Rosario F.C.C.A., calle San Juan, 984. ‘Glos Polski”, calle 25 de Mayo, 366. Oredownik”, Cokxnia Azara, MIsIones. Jfboamerican”, c. c., 1508. “Vestnik Ceskoskwensky”, calle Rlva- davla, 1613. “Nlezaležny Kurjer Polski”, Calle San Martin 615. “Novi Iseljenik” — Organo de la Fe* deracidn de las Organizaciones de Emi- grantes. Zagreb, Akademički Trg. 12. Yugoeslavia. Berlin - Alemania: “Das Neue Russ- land”. Londres - Inglaterra: “The ilavonlc Review” (Seton Watson). Lvov - Polonia: “Ruch Slowianski”. Pariš - Francia: “Le Monde Slave”. "Bulletin ofic. de la Ch ambre de Co- me*-co Francoi-Yugoeslave” f 1 {. Rue Chauveau. Lagarde. Praga - Checoeslovaqufa: “Slawiscbe Rundschau”, “Slovansky Prehled”. Sofia - Bulgaria: “Slavjanski Glas”. Union City, N. Y., N. Am 6 r. — “Sla- vjanskl Jug”. TRADUCTORES PUBLICOS Idioma polaco: Zygmund Blalobrzes ki, calle Majico, 474. Idioma serblo • croata (yugoslavo): NicolAs .Crnogorčevič, calle San Martin 499, VIII* piso. CULTO Igiesla Polaca, (catdlico-romana), calle Mansllla, 3847. Sacerdote: Padre Ladllav Zakrzewski Calle Paraguay, 3901. Iglesia Rusa, (ortodoia), calle Brasil, 315. Arclpreste: Padre Constantlno Izras- cov, ldem. Iglesia Yugoslava (catdl. rom): Con- vento de San Francisco, Defensa y Alsina. Sacerdote: P. Leonardo Ruskovič: MIEL PURA DE ABEJAS en latas de 28 kg. a $ 14.— la lata, entrega a domicilio en el radio de la Capital. Pedidos dirigir a" “MIEL, a/c Administracion “Gospo¬ darstvo”, Calle Reconquista 268, Buenos Aires.” (29-42 Živko Vekarič: LA TEMPBRADfl [H (Especiai para “Gospodarstvo) . Split, 1. de Noviembre 1929. Desde que empezo a desarrollarse cl turismo en nuestro pais en una eseala mavor, este ano significa el maximum en cuanto al numero de turistas, llegados del extranjero. Todo el pais era lleno de turistas, llegados del Norte y Oeste de Eu- ropa, coino lo mismo de los EE. UIT. Norte aniericanos. Ante todo llegan a Vugoslavia los alemanes (de Austria v Alemania), despues si- guen los ehecosiovacos, polacos, dinamarqueses e ingleses, Vugosla¬ via con su magnifico lit oral adria- tieo estan a bora en Europa de mo¬ da, asi que en el Oeste boy dia no hav ningun amigo de bellezas na- turales, quien si no nos ha visitado todavia, no hubiera al menos oido hablar de nuestro mar. Ademas de las masas turist icas, que nos dirigen las agencias mun- diales de turismo (Cook y Son etc.) v numerosas agencias alemanas (p. ej. Mittelcuropaeisches Reisebuero) llegan grupos enteros de ingleses, dirigidos al pais por dos agencias londinenses, que se dedican exclusi- vamente a las excursiones a Vugos¬ lavia. Estas dos agencias: “Vugo- - slav Travel Bureau” y “Vugoslavia Express Agency” auncian progra- mas detallados de excursiones a base de experiencia personal de sus directores. Especialmente se distin- guen en cuanto a la organizacion las excursiones de “The Yugoslav Travel Bureau”.-El alma de la em- presa, senor Frederick AVoodhouse conoce en detalle la situacion tu- ristica v va con los excursionistas a los rineones mas perdidos de Dal- macia para que vean toda la belleza de! pais v conozcan nuestro pueblo. Ademas de esta clase llegan al pais tambien numerosos ricachos. por Francia, Alemania o Austria. Despues llegan čada ano grandes vapores de lujo, especialmente in¬ gleses, čada uno con algunos cen- tenares de Mi&ffkpedes dismigiiTdfos^ Estos burjiies visitan todo el litoral vugoslavo. con escalas de algunos dias en čada puerto iniportante. Los particulares ricos saben vo¬ li ir con sus valites. Sienipre se pue- de ver en , nuestros puertos algun valite britanico o norte americano, propiedad de magnates de farna mundial. Asi nos ha visitado entre tanto hace poco el financista ameri¬ cano Morgan, en septiembre el fi¬ nancista britanico Rotchild, Este hi- zo algunas excursiones al interior, p. ej. a Bled, cuando cstaba al la ve- raenando nuestra familia real. Entre otros visitantes de este ano eran tambien los siguientes senores: el Principe de AVuertenberg; Ralph Pulitzer, propietario del gran rota- tivo nuevayorkense “The New Vork AVorld” con su esposa nacida Van- derbild; LuLs Wibey, director ad¬ ministrativo del periodico mas gran- de americano “The Xew Vork Ti¬ mes”. Y muchos otros publicistas, escritores. periodistas, pintores. pro- fesores, banqueros etc. alemanes. americanos e ingleses. Časi todos ellos vinieron cn eon- taeto con el “Bureau Yugoslavo de Informaeiones” en Split, fundado por los emigrantes yugoslavos en Sudamerica, con el objeto de infor- mar al mundo sobre la verdadera situacion de Dalmaeia. provincia en U( J por ciento eslava, y cu.vo Direc¬ tor, el seno? Ivo F. Lupiš-Vukič se encuentra aetua!mente en Buenos Aires, en su jira por las Republicas sudamerieanas. .Vnestra marina de guerra, i|iie a mediados del ano ha visitado la ba¬ se naval britanica en el Mediterra- neo, en la isla de Malta, tambien es¬ te ano fue h on rada con la visita de la gran flota de guerra britanica bajo el mando del almirante AV. A. H. Kellv. Fin čada puerto vugoslavo sobre el Adriatico lian fondeado al- gunas unidades: dreadnoughts, ]>or- taaviones v destroyers v las ciuda- des nuestras fueron invadidas po; los muchaehos ingleses, que forman la tripulacion de las mismas. El dia 29 de septiembre ppdo. er. Split, en el Peristilo del Palacio Diocleeiano fue inaugurado el enor- me monumento de bronce del obiš- po croata Gregorio de Vin, ob ra del escu’tor IMeStrovic. En homenaje a este defensor del idioma eslavo en la Iitnrgia, del ano 925. participa- ron como representante del Rev vu¬ goslavo el Principe Pablo Karajor- gevic, el estado mayor de la escua- dra britanica el Almirante Kellv, tl Arzobispo de Zagreb Air. Bauer con muchos obispos, rectores de las Uni- versidades yugoslavas, etc. Grandes periodicos mundiales an.otaron este homenaje como; un acontecimiento de significado inter- DON EDUARDO MACHATY, el primer Ministro Plenipotencirjirio de la Republica Checoeslovaca en Buenos Aires. YUGOSLAVIA VISTA POR UN INGLES. El Obispo de Guilfort despues de una visita a Vugoslavia lia puhli¬ ca do en el periodico “Guardian” una serie de articulos bajo el titulo: * Voticias de una viajero ’, donde hace »ne eentit * im - presiones actuales con el recuerdo a su viaje a Dalmaeia hace 40 anos. “Los eslavos de Dalmaeia son una raza magnifica v fuerte, v las vesti- mientas de sus campesinos son unos eostumos. que harmonizan con cl escenario, creado por la naturaleza de su pais. — Trogir es una perla perfecta del arte veneziano, situada en un paisaje incomparablemente mas dulce, mas fresco v mas lindo que las lagunas de Venežia. \ don¬ de podria encoutrar A'd. a un capi- tan de puerto mas amable, mas cul- to, mas experto ? Como me recibie- ron en Split: las autoridades civiles, muchos particulares distinguidos, el clero catolico - romano y ortodoxo, lodos vinieron para darme la bien- venida y hacer mi estadia en la ciu- dad cuanto mas agradable.” Al final diee el Obispo: “V con todo esto llego hasta ei punto mas iniportante. No se trata solainente del porvenir de Vugoslavia, smo de la paz en Europa Central en gene¬ ral, donde estallo el incendio de la guerra mas grande de historia. En el exterior-es difundida la opinion, (|ue la poblacion yugoslava es una familia muy desgraciada, que vive en discordia, tomandose como ejem- plo una escena tragica ocurrida en el parlamento de J^elgra/lo. Pero los que con ocen al pais y su pueblo, saben tambien muclio de esas fuer- zas siniestras y ocultas. que repre- sentan tanto en Vugoslavia, como en India, China y otros paises las verdaderas causas de iristes aconte- ciinientos. Con un pueblo sin ex- periencia en la administracion au- tonoma. con la libertad de prensa, desconfiado y dispuesto a creer mas en mala que buena voluntad, des- jmes de una subyugacion secular, en tal ]>ais no es dificil provoear odios. y convertirse en patriota flamante en un ambiente de locura. Nosotros los ingleses debemos com- jirender las dificultades, con quie- nes tropieza el Gobierno vugoslavo p. ej, en Makedonia. Cuan dificil era oara nosotros, juioeeder de mi modo justo v tenor un juieio justo res- peeto a Irlanda, con todo imA\ro desco sincero de proceder asi. Nos¬ otros somos una naeion antigua, con una experiencia grande de go- bernantes. Vugoslavia al contrario recien fue tun da da, y toda su ex- periencia en el arte de gobernar lo constituyen recuerdos a una admi¬ nistracion mala y ima tirania brutal. 8i nos viniera la gana para formar- nos un juieio rapido y severo sobre esto* nuestros amigos y aliados, no eonseguiran las palabras “Sinu Fein” v '‘Blak and TaiC* que no nos sentiremos superiores? ŽV. nacional. EJ “Times ?? de Londres en su numero del 30 de septiembre pu¬ hlico la fotografia. del monumento y mi articulo de su corresponsal en A ug osi a vi a, donde se dice, que Ta inauguracion significa la afirmacion de la cultura millenaria croata sobre el litoral adriatico oriental. La so- berbia figura del gran obispo croata servira a čada turista extranjero como guia liistorico, que en Dalma- cia ya hace 1000 anos los yugosla- vos lian sabido progresar tanto, que al idioma suyo fue cedido en la li- turgia un puesto igual al idioma latino. Una prueba concluyente, que va hace 1000 anos los eslavos eran colaboradores y no destruetores de la civilizacion europea. Por otra parte las grandes masas de turistas europeos y americanos ven con sus propios oj os. que tambien lo mismo hoj' en estas comarcas viven, traba- jan v progresah los eslavos, des- cendientes de los contemporaneos eslavos del gran Obispo de Nin. ARGENTINA Y YUGOSLAVIA E1 Consuilado General Argentino n Belgrado, para Vugoslavia ue elevado al rango de Legacion abiendo sido designado como Ali- nistro Plenipotenciario el senor Al¬ berto Al. Candiotti, quien hasta ahora ha desempefiado la mišma funcion en Lvov, Sofia v Ginebra. Desde la creacion del Consulado G ral. argentino en Belgrado este cstaba a cargo del senor Celso D. de Barrios, quien a pesar de tener bajo su jurisdiccion tambien los Consulados argentinos en Zagreb, Split y Sušak, supo encontrar t.iem- i»o disponible para ocupar un pues¬ to destaeado en la vida social de la capital de Vugoslavia, fundandose por su iniciativa en Belgrado un ‘Club de amigos de la- Argentina” siendo designado el como su presi- dente lionorario: Adcepresidente del Club es el sr. Žarko Ružič, Še- cretario el sr. Aleksa Alujkic, teso- rprn p 1 sr. Gonre Jovanovič, y vo- cales los Sres. Alahmud Hadžič, Du¬ šan Gjorgjevic, Anselmo Suhic. Esteban Gjucic v Danilo Živanovic. vic. Sr. Barrios en ocasion del cam- bio en la representacion argentina ha declarado a los periodistas lo sign ion te: “En la Argentina prosperan un gran numero de inmigrantes yugo- slavos, muy apreciados por el pais como un elemento progresista y perseverante, mas que cualquiera otra colectividad. Tanto numerica como financialmente, o economica- mente en general, representan un faetor iniportante, ademas loyal, lionrado y pacifico. Los 3 r ugoslavos oeupan despues de los espaholes e ital ia n os cl tercer luga-r en la Ar¬ gentina . Las excelentes condicio- nes de la inmigracion yugoslava lian hecbo jiosible que se ha elevado hasta la influencia mas grande. Con nuestra Legacion en Belgra¬ do llega un momento nuevo y muy litil para nuestras relaciones mu- tuas.” FRANCIA, ITAUA YUGOSLAVIA EN MEDITERRANEO (Corresjiondencia a “Gospodarstvo”). Viena, octubre 1929.. A pesar de que los esfuerzos del Gobierno de Roma para asegurarse la supremacia italiana en el Medi- terraneo Oriental, no lian logrado im exito tal, como lo esperaban los circulos oficiales italianos, sin em¬ bargo han dado cierto resultado eco- nomico v cultural. La marina mer- cante italiana oeupa hov dia el principal puesto en las aguas de la cuenca oriental mediterranea, supe- rando hasta en el Mar Negro los barcos (italianoa numericamente a toda£ las demas 1 ba^ideras juntas. Italia procura enredar en la esfera de sus intereses las diferentes na- ciones soberanas del Alediterraneo Oriental, con resultados parcialmen- te favorables, con sus convenios co- merciales con Grecia y Turqiua, quienes representan cierta fuerza maritima en esa parte del Aledite¬ rraneo. Esto tiene una gran impor- tancia, como la tiene tambien la cir- cunstaneia, que estas dos potencias junto con las bases italianas en el Dodccaneso forman la llave del Mar JNegro, del acceso a los grandes puertos rusos, salidas del petroleo, que en la politica mundial juega un papel tan iniportante. La suprema¬ cia en el Alediterraneo Orienta’ es un antiguo anhelo de la Nueva Ita¬ lia, que la mišma tentaba realizar repetidamente,'pero siempre en va- no. Recien los resultados de la gue¬ rra mundial han creado la convun- tura para la accion de la Italia im¬ perialista, aprovechada sistem atica- mente recien cuando llego al poder el partido facista. El gobierno fa- cista significaba y significa la con- centracion de los elementos apeni- nos ultranacionalistas e imperialis- tas, con la expansion economica v territorial como sn objeto principal. EAi el aho 1928 la primera v5z el numero de buques italianos en las aguas tureas ha .superr»'■ o d nurner ro de los buques ingleses. Un he- cho bien sintomatico. En las lineas a Palestina v Siria las compahias italianas oeupan mas buques, que los que tiene la flota mercante grie- ga juntos. La marina mercante ita¬ liana tiene que luchar con agu- das crisis, que tienen unas ralces muy profundas. Especialmente en el transcurso del aho pasado se han manifesta do grandes dificulta¬ des en diferentes compahias gran¬ des. La baja en la cotizacion de las compahias navieras italianas ha sido desastrosa. Pero a pesar de esto el gobierno insiste en la realizacion del programa de su politica mariti¬ ma, ayudando con fuertes subven- ciones a las compahias en sosteni- miento de un gran numero de lineas pasivas (en el Alediterraneo y en el Adriatico). Italia quiere seguir las huellas de la antigua Genova, Piša y A 7 enecia, que en sn epoca repre- sentaban el centro del comercio me- diterraneo. Šegu la situacion actual la mayor parte del tonelaje en el Alediterra¬ neo Oriental pertene a la bandera italiana. De la circunstancia, de que Italia sostiene 15 lineas en la parte oriental (con Siria, Palestina, Egip- to, Turquia y los Balcanes) siendo ligada con la parte Occidental uni- camente con una liea sem amil (Tu¬ nis) y otra biseminal (Alarroco), se desprende con toda claridad la im- portancia del Cercano Oriente para la economia italiana. EXCURSION DE MEDICOS ALEMANES. ' En el mes de Septiembre ppdo. visitaron a Vugoeslavia 122 medicos ■de Alemania. La excursion fue or- ganizada por la “Sociedad de me¬ dicos alemanes de excursiones cien- tificas” La excursion, dirigida por el prof. Lennhof no tenia por objeto una jira turistica, sino de estudio de las condiciones sanitarias de Dalmaeia para las curas de mar, de sol, etc. Con la expanSion economica corre paralelmente la tendencia, de crear con ayuda de un fuerte ejercito y marina de guerra, una base fuerte para una expansion eventual terri¬ torial y la defensa de las posiciones ocupadas. En esta tendencia radica la com- petencia maritimo-militar entre Ita¬ lia y Francia, esta segunda ]ioteneia maritima en el Alediterraneo, que oeupa una posicion dominante en la parte Occidental del Alediterra¬ neo. Esta eompetencia es el princi¬ pal obstaculo para la concordancia de estas dos naciones lat in as. Las caracteristicas principales de dicha eompetencia se asemejan mucho a las . diferencias anglo-americanas, siendo diferente imicamente la di- mension de las mismas. Italia exige un tonelaje igual al tonelaje frances. Francia por su parte subraya, que todos los intere- ses italianos se eneuentran praeti- camente con cent ra dos en el Aledit e¬ rraneo, mientras que la marina de guerra de ella debe poder defender tanto su litoral mediterraneo, como el atlantico, las colonias africanas, los proteetorados y grandes pose- siones coloniales en diferentes par- tes del mundo. Por eso esta dispues- ta aceptar tal tonelaje en el Aledi- ^erraneo, que sea igual al tonelaje total de* la marina de guerra italia¬ na, pero teniendo otra s unidades mas para su servicio en el Atlantico v Pacifico. El^ resultado dej “comptromiso:” franco-italiano de este aho era, que Italia resolvio botar dos nuevos cru- ceros v dos destrovers sobre un cru- cero frances. “Esto es una necesidad ivjital para nuestra : seguridad na- cionaJ” dijo el senor Alussolini. % - Si no liabria fracasado el conve- nio franco ingjes sobre la partici- pacion de la marina de guerra in- 1/lesa colonias francesas en el caso de un conflicto. en el Alediterraneo, Fran¬ cia posiblemente no hubiera consi- derado el programa italiano como provocacion. Pero asi se manifiesta en la opinion puhlica f ran česa una fuerte corriente, que exige una con- tra-accion y subraya la necesidad de un aumento en el programa de construcciones marinas. El gobierno frances no reacciona todavia a este desafio italiano. Pero en vista de que Italia hace todos los esfuerzos para la realizacion de su eompetencia navajl, es solamente cuestion de tiempo, cuando Francia empezara a reaccionar con sus ar- mamentos navales. Partienda de este punto de vista, tafmbien la pequena flota de guerra de Yugoslav!ia, como asociada de Francia, se eonvierte en un faetor internacional en cuanto a la rela- cion de fuerzas en el Mediterraneo, segun lo que fue expresamente men- cionado por la prensa mundial en ocasion del primer viaje de la ma¬ rina de guerra Yugoslava, afuera de las aguas nacionales. cuando devol- vio la visita a las marinas de Ingla- t-erra y Francia, Como aliada de fla gran marina f ran česa, la marina Vugo slava de guerra pierde su caracter exclusi- vamente adriatico con el solo obje¬ to de afirmacion unicamente en el Adriatico y defenderse contra la tendencia italiana para convertirlo en un lago italiano. Ella en el conjunto con otras po¬ tencias interesadas en el Alediterra¬ neo significa un faetor defensivo contra usurpaciones, domjuaciones v nuevas perturbaciones internacio- nales. Porque no es ningun seerete, que la tendencia italiana de la do- minacion en el Alediterraneo Orien¬ tal no termina con las posiciones actuales, sino que va mas alla, hacia el Canal de Suez, Mar Negro, šali da del Mediterraneo al Ocean o Tndio, hacia el Lejano Oriente. o D O O D O p. 420 ha. por 20.000 pesos al contado, 19.000 en cedulas, y el resto de 31.000 con facilidades segun el convenio. La Estanzuela esta situada a 2 leguas de ViUa Mercedes (San Luis). — Čampo especiai para agricultura, especialmente para alfalfa — con amplia časa de falmilia — galpones, caballe* rizas, molinos, norias, arboledas, etc. Tierra, y agua a 4 metros, de primer orden. Se entrega enseguida. — Informes por carta o personalmente: BUENOS AIRES, RECONQUISTA 268, Escr. 15. JOSE ROMA. (23-42) o D O O D O IOOOI X0E30E 30001 n&T-o 4 m: Pag. 2 / - u - £“*. r ^ « GOSPODARSTVO?. N. 44-45 giiiiiuiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiš 1 iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii^ glllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliiiiiiuiiiiiiii^ liiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiiiuiniiiiiitf ^llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllltltlllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllilllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllliillllllllllll^ * SVATY VASLAV — SAN VENCESLAO DE MYSLBEK, Monumento erigido en Praga, Capital de Checoslovaquia en ocasičn del 1000° anuario cuando el pueblo checo convirtiendose al cristianismo entro en la gran familia de los pueblos civilizados europeos, consiguiendo ahora, 1000 anos despues, tambien su soberania polltica completa. DOS AFIRMACIONES MILLENARIAS Los pueblos eslavos hasta la guerra eran časi tierra incognita para la Europa en cuanto al potencial de su futuro desarrollo, con la unica ixcepcion de los alemanes, quienes ya entonces empezaron a dedicar una itencion mas intesiva a esos territorios inmensos de sus vecinos inmedia- tos. Despues de la guerra la situacion cambio. Por una parte el contacto y la colaboracion directos durante la conflagracion, por otra el surgi- miento de algunas nuevas nalciones eslavas tenian por consecuencia, que aumento el interes, intensificandose con acuerdos comerciales, camaras de comercio, revistas, asociaciones mutuas, etc. Pero en la America Iberica sobre los eslavos no se sabe todavia mas de lo que aparece de cuando en cuando entre las noticias cablegraficas, sin sistema ni orden, como material informativo Occidental. No estara por eso demas, si llamamos la atencion a dos caracteristi- cas manifestaciones de este ano, una en Praga, Checoslovaquia, y otra en Split en Yugoslavia. , En Praga fue inaugurado el monumento al principe Svaty Vaslav - San Venceslao quien educado por su abuelita Santa Ludmila, y gobernan- do solamente dos anos fue osesinado por su propio hermano Boleslav. El principe se convirtio en el slmbolo de resistencia del pueblo, la corona de San Venceslao era el slmbolo del anhelo de la independencia ae los Checos, realizado en 1918 con la nueva Republica Checoeslovaca. Los yugošiavos al mismo tiempo han inaugurado el grandioso mo¬ numento, obra del eseultor Meštrovič, al obispo Grgur Ninski, Gregorio de Nin. Nin era la sede del jefe de la iglesia catolica en el antiguo reino de Croacia. Su recuerdo perduro 1000 anos porque era defensor del idio¬ ma eslavo en la liturgla, privilegio otorgado a los eslavos por la Santa Sede hace unos 50 anos antes de el en los tiempos de los santos hermanos Cyrillo v Methodio. La ckurovidencia del papado ya entonces ha sabido apreciar la enorme importancia de atraer a los eslavos hasta entonces paganos, hacia la religion cristiana y con esto hacla la nueva civilizacion europea, cuya base fue echada alrededor del ano 800 por Carlo el Magmo, en colaboracion con los Papas. Los dos homenajes y los dos monumentos son una prueba visible. que los eslavos ya entonces han entrado en la familia de pueblos civili¬ zados. A pesar de que mas tarde fue interrumpida la evolucion propia polltica, a causa de la situacion excenfcrica de los paises eslavos en cuanto a los puntos centrales de la nueva civilizacion, sin embargo bajo la su- perficie extranjera los pueblos eslavos salvaron su continuidad, ocupan- do ahora despues de 1000 anos el lugar que les corresponde. La lucha del Obispo de Nin en el ano 925 en Split, logro un triunfo completo 1000 anos despues. Constitulda la nueva Nacion Yugoslava, los obispos yugoslavos se han dirigido al Papa Pio XI con la solicitud sobre el particular. En el ano 1925, en la mišma catedral de Split, donde 1000 anos atras el Obispo Grgur ha defendido la liturgia en el idioma eslavo, fue oficiada una solemne misa en idioma eslavo por el obispo de Split y en el ano 1927 en la imprenta Poliglota de Vaticano fue terminada la impresion del nuevo mižale en los antiguos caracteres gl^glolicos junto con la transcripcion en los caracteres latinos. El desarrollo de los eslavos, desde que entraron en la historia, po- demos caracterizar con derecho aaradas, reuniones, eam- panas y politirjueria. Quieren menos polltica y mas labor real. Ellos no tienen contacto alguno pjersonal YUG0SLAV0 En el Congreso de las Camaras y ganizaciones de los in- comerciantc.s v demas v u ero es • ltv os , De t- l brc DV-do. • • i / m.) (8.5) ) lit V. 1 C< v qU datoč oa» eia- una es *' 1 - distica detallada sobre las perspee- tivas para el exportc vugoeslavo durante en periodo desde el Octu- bre de ese ano hasta el Septiembre del ano 1930. Čada vagon en estos. datos representa 10.000 kg. En pa- rentesis indican el importe del va- vor aproximado del artieulo respec- tivo en dinares. F SECCION — CEREALES. Trigo y Larina 50.000 vagones ( 1.100 millones de dinares.) Maiz 100.000 vagones (1.600 mili.) Cent ena, avena, y cebada. 4000 va¬ gones (60 mili.) Porotos 5000 vagones (200 mili.) Papas 2650 vagones (39.850.000; Afrecho 1500 vagones (15 mil]..) Pimiento 18 vagones (7,2 mili.) Total: 3.022,050.000 dinares. IF SECCION — FRUTAS. Ciruelas freseas 1500 vagones (23 millones) Peras, manzanas, etc. 1800 vagones (41,230.000 mili.) _ con las luclias en las baricadas, pero sienten las consecuencias de errores o de faltas en la realizacioli. El Comite Central del Partido Co¬ munista mismo esta preocupado por la oiientacion de la juventud hacia ia derecha, o como dijo una corres- ponsal en el organo oficial de la juventud comunista, “Que hoy dla mucha gente joven mnestra tenden- cias de caracter del pequeno bur- ges. J) i En un colegio de Leningrado los colegiales hicieron revolta contra el aburrido libro del eatecismo de Marx, v perforaron a balazos de re¬ volver las imagenes de Marx v Le¬ nin. Prefieren a estas galletas mo- notonas de teoria la lectura de no- velas polieiales, de Jules Verne, de viajes etc. como todos los colegiales del mundo entero. Otros mas gran- des pidieron, que se les permitiera estudiar el sistema economico de Norte-America, para ver el porque de la mayor prosperidad de ese pais tan pecadamente capitalista en con¬ tra la miseria en la Rusia santa de eomunismo. ;La lucha con los campesinos, las concesiones a eapitalistas extran- jeios, las divergencias entre los di¬ rigentes del partido, la pesadez de la maquina enorme burocratica, la ineapacidad del tan mimado obrero fabril y otros fenomenos por estilo, que no entran en la teo¬ ria pero se hacen sentir en la vida, cuantos impulsos para la juventud ruša, para empezar a pensar y re- aceionar cuando llegaran los anos de accion v seriedad! Uvas 200 vagones (10 mili.) Nueces 75 vagones (6,3 mil 1 .) Ciruelas seeas 1500 vagone Dulce de ciruelas 170 vagc Vino 1000 vagones (30 nt Alcohol 150 vagones (10.5 > Grapa y licores 10 vag. (^.2 mii Total: 226,750.000 dinares. m a SECCION — ANIMALES. Equinos 36.000 cabezas (81 mili.) Mulas y asnos 600 cabezas (700.000) Ganado 110.000 cabezas (330 mili.) Porcinos 240.000 (350 mili.) Ganado menor 1,000.000 cabezas (150 mili.) Aves 250 vagones (50 mili.) Reees sacrif. 6 mili. de kg.(90 mili.) Čarne fresca 10 mili. kg. (180 mili.) Productos de earne 600.000 kg. (15 mili.) Grasa de cerdo 50.000 kg. (1 mili.) Manteea 250.000 kg. (7.5 mili.) Quesos 1,700.000 kg. (43 mili.) Huevos 2500 vagones (500 mili.) Cueros vacunos 6 vagones (12 mili.) Cueros de o ve j a y cabra 120 vag. (26 mili.) Cueros de corderito y caponeš 250 vagones (80 mili.) Pieles 10 vagones (30 mili.) Diversa (4.3 mili.) Total: 1.920,000.000 dinares. IV 1 SECCION — MADERAS, CAR- BON Y MINERALES. Lena para quemar 70.000 vagones (140 mili.) Madera de construccion 160.000 vagones (1.280 mili.) Durmi entes 500.000 piezas millones) Durmientes de roble 2,500.000 pie¬ zas (150 mili.) Carbon de lena 6500 vag. (52 mili.) Productos de madera 5000 vagones (90 mili.) Celulosa 1500 vagones (33 mili.) Extracto y tanino 1500 vagones (67.5 mili.) Plomo 900 vagones (51 mili.) Cobre 1500 vagones (300 mili.) Materia prima para el cemento 40.000 vagones (30 mili.) Piedra y marmol 400 vag. (3 mili.) Carbon de piedra y lignita 10.000 vagones (20 mili.) Bauxito 9000 vag. (11 mili.) Mineral de cromo 4000 vagones (15 min.) Pirita 4500 vagones (5 mili.) Total: din. 2.265,500.000. % * X 9 v* SECCION — INDUSTRIA 1 QUIMICA. Soda amoniac y caustica 27.000 toneladas (50 mili.) Carbido de calcio 16.000 t. (32 mili.) Cianamido de calcio 54.000 tone¬ ladas (94 mili.) Ferrosilicio 4000 t. (16.8 mili.) Cemento 450.000 t. (155 mili.) Hierro, acero y productos 2.640 t. (14 mili.) Losa 1.300 t. (18 mili.) Hidrato y oxido de aluminio 3000 t. Dr. Juan de Simone Abogado - Escribano Doctor HIPOLITO IRIGOYEN - Buenos La Sociedad Cultural y Biblio teca Yugoslava de Cordoba en su se- sion extraordinaria de hoy, por un animidad de los asistentes protesta por el inicuo atentado de ayer y felicita a V. E. por haber salido ileso. Cordoba. 25 Diciembre 1929. °INZON 567 — BUENOS AIR1 U. T. 21, Barracas 2056 39). 2 - 4 jt or o(3CI Gl ftl Milan G. Pavcovich Presidente KOD SVEČANOSTI Kupujte cveče od tvrtke Randazzo Hnos. Plantas v Flores naturales Umerene cene ALMIRANTE BROWN 947 U .T. 21, Barracas, 2958 y 0904 (6-39). iiimiiiiiimmiiiiimiiiiiiiiiiiiimitiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiimiiiimiiiiimiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiiiii ALQUILAMOS VENDEMOS POR SOLO + Dr. m n. BESAPARICION DE UN SINCERO AMIGO DE YUGOSLAVIA. Con la muerte repen tina del Dr. Archibaldo Reiss desajiarecio " un amigo de la nueva Nacion, que ha acompanado sus creadores en los momentos mas difieiles de la lucha. Dr. Reiss nacio en Losa na en Suiza en el ano 1876, donde empe- zo su earrera del representante de la eseuela moderna de la patologia criminal en la edad de 22 anos como doctor en qulmica y asistente de la universidad de su ciudad na tal. En Pariš se liizo amigo y colaborador de los famosos liombres de ciencia Berthelot y dr. Bruardel. Despues ha furidado en la Universidad de Losa na el famoso Inst ituto Policial, que se convirtio en una eseuela mo- delo para la policia y los crimina- listas del todo el mundo. Su obra principal era “La Foto¬ graf ia en el servicio de policia", su conocido “Manual del sistema de Bertillon”, traducido en 18 idiomas. Ademas' ha reorganizado las eseue- las polieiales en diferentes paises, especialmente en Rusia v en el Brasil. En el aho 1914 despues de la ba- taila en Cer le llamo el gobierno de Serbia. como especialista para la investigacion de las atrocidades de los ejereitos austro-hungaros; y en el ano 1917 para las de los bulga- ros. Despues empezo a organizar el servicio tecnieo policial en Belgra- do. En la epoca de la retirada tra- gica del ejercito serbio por Albania en 1915 ha organizado en Suiza la ayuda a los niilos y refugiados ser- bios en Suiza. Durante esos tiempos negros to¬ rno tanto carino al campesino v sol¬ da do serbios, que se ha radicado de- finitivamente en Bel gr a do, donde desempeho el puesto de experto del Banco Nacional Tugoslavo, hasta que le sorprendio la muerte. mensuales y deposito de garantia de $ 255.—% C A S A S z m mm M en la ciudad de Buenos Aires con 5 habitaciones, bano, luz, obras sanitarias instaladas, de acuerdo con una concesidn municipal, POR SOLICITUDES E INFORMES dirigirse a la COMPANIA de construcciones modernas, s. a. Bme. Mitre 234, IV* piso de 9—19, sabado de 9—12 horas. En esta forma 4.000 casas vendidas (9-39) N. 44-45 « GOSPODARSTVO » Pag. 3 YUGQSLAVIA EN BARCELONA La Exposicion de Barcelona es la exposicion mas grande despues de la guerra. Espana dedico a trabajos preparativos largos anos y gasto unos 80 millones de pesos. La exposicion de Sevilla se parece a un punto de concentracion, cuyos rayos divergentes de la America Iberica se encuen- tran en el suelo de su madre patria, y en Barcelona se concentran los rayos conductores de Espana en el rumbo h?tcia el Oriente, ante todo hacia las mievas naciones surgidas despues de la guerra. Las dos forman asi los pilares principales de un puente de union, en que se convierte asi Espana, facilitando el encuentro de las Americas Ibericas con el Cercano Oriente, entre tanto con el nuevo mundo eslavo. Šobre la participacion de Checoeslovaqula en la Exposicion de Bar¬ celona, ya hemos publicado algunos datos principajes. Tambien la joven nacion de Yugoslavia se presento en; un modo digno de sus fuerzas vitales. En total llegaron quince vagones de material para ia construccion del Pabellon Yugoslavo y material a expo- ner. El creador del Pabellon es el arquitecto yugoslavo Brašovan de Bel- grado, inspirandose en 'la idea del mismo en el principal producto yugos- lavo de exportacion, la madera. Lo mismo el ?,domo interior, obra del pintor academico, prof. Križman de Zagreb. La parte etnografica fue organizada por el prof. Tkalčič, director del Museo Etnografico en Zagreb, la seccion de turismo por el senor Jerko čulič de Split. En cuanto a la parte comercial su organizacion estaba a cargo de las Camaras de Comercio en Zagreb, Split, Ljubljana, etc. Entre otro material figuran dos gTandes mapas de las comunicacio- ciones maritimas en el Adriatico Yugoslavo, de 4 metros de largo čada uno; ademas en la Academia de Artes en Zagreb se ha adaptado para la exposicion un relieve de 8 metros de largo del Liotral Yugoslavo, otro igiial en 1:25.000 de los puertos yugoslavos de Slit, Dubrovnik, Boka Kotorska y Šibenik, y dos grandes relieves del pais entero. Asi han colaborado los mejores y mas capaces componentes de las tres ramas yugoslavas tanto serbios como croatas y eslovenos, para pre- sentar a su patria en un modo digno, al mundo iberico. Asf se enčueritfan a base de colaboracion modema las dos razas, la iberica y yugoslava, quienes durante 500 anos, sin estar en contacto y conocerse mas intimapnente, estaban de guardia, una en los iimites occi- deptales, la otra orientales, contra el diluvio del muhamedanismo, sal- vando el centro de Europa, que mientras tanto ha podido desarrollar la civiliz^cion europea en Francia, Italia, Alemania e Inglaterra. Ahora se encontraron en Barcelona los representantes de dos zonas, cuyo radio de accion se proyecta hasta Magallanes y Mexico, por la parte ibero-ameri- ^ana, y hasta Kamchatka por parte eslava. CAMARA DE COMERCIO SIRIOLIBANESA. En el departamento comercial del Banco Siriolibanes del Rio de la Plata se efectuo la anunciada re- union de la comision directiva de la Camara de Comercio Siriolibanes, institucion de reciente creacion que tendra a su cargo el cuidado de los cuantiosos intereses comereiales de esa laboriosa colectividad. Despues de planear en forma de- finitiva los trabajos que debera rea- lizarla aludida Camara, se resolvid designar como presidente de la ins¬ titucion al senor Moises Jose Azize, conocido comerciante de esta plaza v que es a la vez director de “El Diario Siriolibanes'’ v del Banco arriba meneionado. Como es sabido, la Camara que acaba de constituirse representara al poderoso mieleo de comerciant.es de la mencionada colectividad, cuvo Capital invertido asciende a la suma de pesos 500.000.000. AREA SEMBRADA EN LA ARGENTINA. Se did a conoeer el primer pro- nostico oficial sobre el area sem- brada en la republica con cereales y lino. — Se estima en 13.387.050 hectareas, dešcompuestas en la si- guiente forma: 7.888.000 de trigo, 2.869.000 de lino, 1.301.000 de avena, 591.000 de cebada, 516.200 de cen- teno y 24.250 de alpiste. Sehalase una disminucion de 764.150 hecta¬ reas sobre el totad del ano prece- dente. UNA CONFERENCIA ECONOMICA. El dia 11 de Sept. ppdo. se han reunido en Poznan, lugar de la Gran Exposicidn Nacionai de Polonia los ministros de carteras de caracter economico, de las siguientes nacio¬ nes: Austria, Dinamarca, Noruega, Checoeslovaquia, Lituania, Bulgaria, Polonia y Francia. “SUDSLAWISCHER HOLZWIRT ’. Bajo tal titulo empezo a aparecer en Zagreb un periodico semanal, dedicado al comercio c industna de madera y los asuntos forestales, asi que podra interesar a todos los cireulos en este pais, que se dedican a la importacion de maderas vugo- eslavas. El importe de 60 francos suizos por la suscripeion anual hay que remitir a la direccion del edi- tor • “Dr. Hugo Holzmann, Burzov- na palača, (Edificio de la Bolsa) ZAGREB, Yugoeslavia.” COSULICH LINE BI dia 13 de Xoviembre ppdo. did lugar una Asamblea General Extraordinaria de la Cosulich Line en Trieste, doiide el eapital social de la e m prosa fue redne id o de 250 millones de liras it. a 100 millones, resolvierulose aumentarlo de nuevo a 400 millones. Con ctras palabras los accionistas perdieroa sobre čada -50 liras 150. Para pagar ademas los o00 millones de dcndas, era ne- (" snrio, para prevenir un desastve que venga alguien, quien podrla tenor jnteres, invertir esos 300 mi¬ llones quedandose con los 100 mili o- neg de inventario. Las perdidas dc la (Vanpafua en el ano social ppdo. alcanzaron 213.7 millones de liras. Trieste v Fiume, las dos ciudades libertadas, con su ruma economica han cnmplido su funcion: desapa- recer como posibles coni pet idores de Genova, si Imbieran llegado bajo Vugoslavia v prosperado. x\si Ge¬ nova podra ser el punto de concen¬ tracion de la fuerza maritima y co¬ mercial de Italia como lo es para Alemania Hamburgo. La tendencia mundial hacia la creacion de grandes con centra ciones para podor trabajar mas economicamente v podor soste- ner la competencia, no ha permitido a Italia tomar en cuenta la vida propia de dos puntos secundarios, pese a su entusiasmo patriotico criado en el algodon de subvcncio- nes costosas v esterilcs. Jugoslovensko Odelenje (Seccion serbio - croata) G. Lupis-Vuikč u Južnoj Americi SRBI HRVATI RES! REDAR KARO D KAZAO JE BAN JELAČIČ VEČ 1848. GODINE yl. Gosp. dr. Djuro Šurmin obja' vio jo u beogradskoj “Politici” jed¬ ilo znamenito pismo bana Jelačiča vladi kneževine Srbije 1848. god. Ovo pismo može i danas biti dobra politička lekcija i u Beogradu i u Zagrebu. Pismo glasi: Visokoslavnom Pravitelstvu srpskom u Beogradu. Gospodin Vašo Kavic iz Siska saopštio mi je danas veleuvažajne pozdrave i poruke Gosp. Voivode Tome Vučiča, predstavnika Kn. Avrama Petronijeviča i predsjeda- telja Sovjeta Knjažestva srpskog Stojana Simiča. Blagodareči na iz¬ raženim mi iskrenim čuvstvima njiovim, ja ne propuštam očima nadležni odgovor poslati po istome g. K a vicu visokoslavnom pravitel¬ stvu, koga su preclrečena slavna Gospoda posle Njegove Svetosti Knjaza srpskog prvi i naj važni ji članovi. Mene je jako obradovala ta vjest, da je sakupljeni u Karlovcima sa¬ bor Naroda srpskog po starinskim pravama svojim, koja su tudinskom zabačena bila, dosaclanjeg mitropo- lita svog G. Josipa Rajaciča Pa- trijarhom proglasio, a u isto vrjeme i vojvodu sebi izbrao u licu G. G. M. Šupljikavca. I moja je želja bila, Saboru u Karlovcima prisustvovati, ali novo vaspoloženije i množestvo prevažni p oslova nisu mi dozvolili tamo otiei. 9 * > * Srbiji i Hrvati jesu jedan Narod i jedna brača od prastara vremena, o torne nema ovuda nikakove sum- nje, a naša če jedinstvena zasluga u ovom prirodnom od početka svjeta Bogom utvrdenom bratim- stvu biti, ako odbacivši stari .jaram neznanstva i gluposti prvobitno je- dinstvo, ljubav i slogu u samom djelu i političnom smislu medu jednorodnu braču uvedemo, — ako jedan drugog budemo u svakoj na¬ vali branili i potpomagali. Što se mene tiče, ja kao Ban hrvatski, uzimam) čast uvjpriti pravitelstvo srpsko, da ču ja sa svom šilom Hrvata u predstoječim nam opas- nostima srpski svejedno kao i hrvat¬ ski Narod zastupati i protiv svakog napadanja inorodni naroda braniti do posljednje kapi krvi. — Ja mo¬ ram iskreno i srclačno priznati, da su posl jedo vat el ji istočne kao i za- padnF Kristijauske vjere g jedna- kim žarom za slogu i ljubav današ- nju težili i jednako u torne zasluge r j I i i i i i i i t ! I I i \ i j COMPAfilA ARGENTINA DE SEGUROS. Victoria Sociedad Andnima AVENIDA DE MAYO 791 Buenos Aires U. T. 2444 - 2445, Rivadavia SECCIONES HABILITADAS: INCBNDIOS ROBOS CRISTALES AUTOMOVILES 'I ( j —N I I i i I j j j i i i I j m i \ [ i ! Siniestros pagados hasta el 30 de f Junio de 1928 $ 1.004.913.25 % Capital suscripto y reservas: $ 1.337.080.70 % (10 - 39 ). i I \ i w ! —• I j PREVODI IN PREPISI na stroju slovenski, srbo-lirvatski, nemški, kasteljanski. BLANKA HRIBAR Bs. As. - Luis Viale 827 IV 0 p. Av. San Martin, altura 1000. (tranvfas 85, 86 y 94) (26-42) ORUZJE STRELJIVO POPRAVCI I Nepromočivi plašti od gome. IVAN BOSNICH Cucha Cucha 640 -Buenos Aires (25-42) Dr. Mariano Gabastou Abogado del Consulado Yugoeslavo. BUENOS AIRES—LA PLATA Calle San Martin 201 — II 9 piso. I i i ! i i i I i stekli. Sto sn Srbiji u Saboru Kai lovačkom rješili da sa vojvodom i cjelim Narodom srpskim u Ungariji u sojuz stupi sa narodom hrvatskim i Banom u Zagrebu, to su oni vrlo razumno postupili, i u torne takt političeski pokazali, jerbo samo u jedinstvu je snaga. A želje njiove, da Banovi hrvatski budu birani naizmeniee iz zapadne i istočne vje¬ re, a tako isto i vojvode srpskog naroda da se jedanput iz jednog i drugi put iz drugog vjeroispovje- danja. uzimlju, naisposlje i Ministri da budu jednakim djelom Hrvati i Srbiji — jesu posve pravedne — i mi se ovde pri postavljanju zvani- čnika po takvim osnovam, ko j e svim željama odgovaraju, več i vladamo. Ministri bit čedu sigurni polovi¬ li om Hrvati polovinom Srbiji. Poruka v. Gospodina vojvode Tome Vučiča, da je Pravitelstvo srpsko pripravno' u slučaju rata s Madarima nas Hrvate i Srbije sa svim sredstvama, pa i vojskom do 30.000 ljudi potpomagati, mene je jako obradovala, a na gotovosti braee Srbalja u knjažestvu Srbije ja nišam nikad sumnjao, tim više, što me je i g. Herkalovič, ovdje medu nama nalazeči se, o torne uvjeravao, i kog u takovom poslu ovi dana ja n Srbi ju Svjetlom Knjazu i Praviteljstvu poslati nam- j er a vam. Ja ovim i molim srpsko Pravite- ljstvo, da svagda u takovom spra- ma Hrvatima raspoloženju ostane, a i ja u ime Hrvata obečavam u slučaju nužde svaku pomoč srpskoj brači u Knjažestvu Srbiji. Molim i to, da izložene ovdje mis¬ li Praviteljstvo primi za iskreno izraženije moji načela, koji ču se svagda vjerno pridržavati». Gosp. Ivo F. Lupis-Vukič, pred sjednik Organizacije Iseljenika u Splitu i direktor Jugoslovenskog Bureau-a za informaciji! inostran- stva u Splitu, koji je sa par obl* odeni “Martini AVashington” stigao u Bue¬ nos Aires dne 8. decembra, moli nas da bi objelodanili s 1 i jedoče kao s vrhu njegova dolaska u Južnu Ameriku: Došao sam u Južnu Ameriku, u koju se danes slijeva najveci broj našeg iseljeništva da, kao dugogo- dišnji radnik na iseljeničkom polju i predsjedlnik Organizacije Iselje¬ nika u Splitu, a za račun Jugoslo¬ venskog Bureau-a, obidjem sve naše glavne kolonije i saberem podatke za jednu knjigu. Ti bi podatci sa jcdne Strane pokazali stanje našega naroda u Juž. Americi, o kome se u Jugoslaviji vrlo malo zna; a sa druge Strane bi imali posl užiti kao putokaz svima onima koji iz Jugo¬ slavije na slijepo u Ameriku dolaze: - kako če, uz što manji gubitak vre¬ mena i zdravi ja, biti sebi naj kor i- sniji u ovom dijelu svijeta. Biti cu blagodaran svakome tko mi u ovom poslu hude savjetom i podatcima pri ruci. Program svoga rada i putovanja objaviti cu i obrazložiti u svoje vrijeme. Privremena mi je adresa: Calle Sarmiento 378, Bue¬ nos Aires. I Obzorove’ podvale «Jugoslovenski Lloyd». Paroplo- vitbena poduzeca «Atlantska Plo- vitba Ivo Račie» i «Jugoslovensko- Amerikanska P. , ovitba» fuzijonirana u novo poduzeče pod gornjim ime¬ nom napredli ju i rade vrlo dobro. Iseljeništvo je domovini ovim korakom dokazalo, da ima mnogo efikasnijih načina narodnog rada, nego razbijanje prozora tu- djih konzulata, ko j e koristi j edino našim neprijateljima, jer im time Pod gornjim naslovom objavlja zagrebačka “Slobodna Tribuna’’ od dne 22. novembra sledeče: I “Obzor ,? je 10. o. mj. donio ovu vijest: “Zagreb, 9. XI. Prema novin- skim izvještajima, trebao bi ovili dana krenuti u južnu Ameriku g. 1. F. Lupiš. Tamo bi ostao najmanje šest mjeseci Cilj mu je ovog puta, da^ medju hrvatskim iseljenicima vrši propagandu i širi narodno jedinstvo Kao što je poznato, g. Lupiš bio je nakon rata poslan u Sjedinjene Države, gdje je — za vrijeme dok je bio poslanik u Wa- shintonu Tresič-Pavičič — vršio tu istu misiju. On je tada bio vlasnik “Hrvatskog Glasnika’’ u Chicagu, koji je kasnije prodao i vratio se u stari kraj, nekako u isto vrijeme, kad je i dr. Tresič umirovljen. U vezi s ovim putom g. Lupisa, javlja se, da če Propagandist ički ur e d u Splitu, koji je osnovan novcem pok. Nikole Mihanovica, otvoriti svoju podružnicu n Beogradu. Njen če šef biti g. N. Bartulovic, koji zaje- dno s g. Lupisom vodi taj bureau. Centralu u Splitu če pak, do po¬ vratka g.Lupisa, voditi g.Vekarič”. Podmukla tendenci ja ove “Obzo¬ rove” vi jesti i suviše je prozirna. G. Lupis-Vukič bio je prisiljen da na to “Obzoru” pošalje o vaj ispra- vak: I. Nije istina cla je cilj moga pu¬ tovanja u Južnu Ameriku da me¬ dju hrvatskim iseljenicima “vršim propagandu i širim narodno jedjin- sami dajemo u ruke oružje, da nas ponizivaju i grde pred inostran- stvom. stvo ”, nego je. istina : da u Južnu Ameriku putujem za račun Jugosla- venskog Buteau-a u Splitu, a) da izviiestim njegove utemeljitelje o radu Bureau-a, b) da za račun istog Bureau-a proučim socijalne i eko¬ nomske prilike našeg iseljeništva u Južnoj Americi i o torne u formi novinskih člauaka, i cvent. jedne knjige, izvijestim doniovinsku jav¬ nost, kako bi više pažnje i brige poklanjalo teškom stanju i ljutim ])otrebama onamošnjeg našeg na¬ roda . 2. Nije istina da je “poznato", niti je istina da je g. Lupiš “nakon rata bio poslan u Sjedinjene Države gdje je — za vrijeme dok je bio poslanik u Washingtonu Tresič-Pa- vičič — vršio tu misiju' . Nego je istina: Da sam ja god- 1920. otišao u Ameriku za račun Jadranske Banke, da sam za račun iste bio akvirirao polovicu interesa Sakser State Banke u New-Yorku, i da sam posli je posve nezavisno izdavao “Hrvatski Glasnik” u Chicagu, te istog prodao koncem 1926. i povratio se u domovinu, ne “nekako u isto vrijeme kad je i dr. Tresič umirov¬ ljen”, nego kad se je meni sv idil o i bez ikakovih obzira na umirov¬ ljen je poslanika Tresiča, čiji sam rad u “Hrv. Glasniku” najoštrije kritizira o. O O. Nije istina da u Splitu pošto ji ikakav “Propagandistički ured, koji je osnovan novcem pok. Nikole Mi¬ hailoviča”. nego je istina, cla u Spli¬ tu postoji Jugoslavenski Bureau za informaeiju inostranstva, sa ko jim pok. Nikola Mihanovič nije ima,o n ikakovih veza, koji Bureau daje lačne informacije stranim publici- stima o Jugoslaviji i jugoslavenskoj štampi o pisanju strane štampe o Jugoslaviji, te je istina, da je sam POŠIflNSKA — c- ŠIEDIOHICA Kraljevine Jugoslavije prima uloge na stednju „ kamate ULOGE JAMČI DRŽAVA Iz Argentine, Chile, Uruguaya, Brazilije i ostalih država Južne Amerike novac se šalje pomočit bankovnih čekova. Otidjite u sigurnu banku, koju Vam je preporučio naš Kon¬ zulat ili koji Vaš rodjak ili dobar prijatelj. U banci kupite ček, koji se plača u Londonu, a glasi na engleske funte. No možete kupiti i ček, koji se plača u New-Yorku, a glasi na ameriške dolare. Kod kupovanju čeka tražite, da se na njemu napiše: “Plačanje po naredbi Poštanske Štedionice, Beograd.” engleski piše ovako: se the order the Post Office Da ne bi ček možda putem zapao u nepozvane ruke, trazite u banci da ga prevuku dvema kosim črtama. To se engleski kaže: crossed clieck. Zabilježite kod sebe broj čeka i ime banke, koja ga plača, pa onda ček pošaljite u preporučenom pismu na ovu adresu: Štedionica, Beograd Jugoslavia, Europa. Trazite besplatne uputel 4-42) Pag «G 3SP0DARSTV O >' N. 44-45 }•••••< !•••) ...V.*.... IIMIMM .............M.... ....*. R E I N O —• ^ ^rrrvaljc . " u > T ffgcribor ® Dc^Lendntvcc ' v *«/«* ^ JC ®7 % T. i^Usr O * P.fcc* BotAccr d. M/holioLc£f’-. oJJardoc „o, s .„AySK Katri ovac / SIwtf } O Ccci in. \ Moren/reto B-gračCCka. OB.Brod / n iBLurcfl. ,. Tu S* . 1 • I • II 'V * ? : I • °'- X O,- - Mulat O : : OZ ctz otresete / ; OR&ČOC Fac! JcicjoaU/iclc^ ZctjePat^ ^ Zul ; : _ VLotcLimircLO O' * ~ ^ - 50 JoibukovmO _ Npjahno) "\A,°' J cvT«rf«t°r «s«Wy KB in. V. Glmnoc(■■■■:.-■■ / Ifcf Inb U O / Kragujevac _ T •*- ta*- eo S^i^Ts, %•&*£ &n. Pr %"'\ ® 7Ij»ZP V "i° j> J 1 *«• OV C. KOnjlC .S~&«o ^„ OSvHpC v ^ oc/kcP 0 ^ Roljouuč Križar \ M 15 © BPc/ankct^ ***(_ ov^ y oSfoJccc (g a ^ dTSr^A < 3 O Ljub,nje s^* _ Andtrnev/coc *• i O- * *>... O Prtstfnac / Vrcr/Tf* Boj/# Ctfrad : : ii Eli Mvotr. Morculct lil Dubrov/r i BANOVINA CAPITAL SUPERFICIE HABITANTES o Trebi nje ^ . . Jhtnjlov $rxxol{' ^ L*fj*•’ ®CETI^|C ^ 0ral ) ov,KC \ : : 4. 5. 6 . 7. 3. 9. s y i a 3) X. rof/etnkocO \ Xra^jif° CoLr.Selo* O \ Hocotne \ • Cerovg \P “ r • \ Stružnice# Pojrtcn^ r°°W- y ;^ n ^ ž *• c ••••«>•••••• ■■••«••••••••• !••••••' !■ »••••• I M.... •*•••••••••••••••( . ... »•••••••••■•••••••i !••©•••••••••••••••••«•••••• ' ; KRALJEVINA JUGOSLAVIJA Beograd, 3. oktobra. Na predlog predsjednika ministarskog savjeta i ministra unutrašnjih djela. Nj. Vel. Kralj je potpisao i proglasih ovaj zakon o nazivu i podjeli kraljevine na upravna područja. g 1. Službeni naziv države Srba, Hrvata i Slovenaca je kraljevina Jugo slavija. g. 2. Opča uprava u kraljevini Jugo¬ slaviji vrši se po banovinama, srezovi- ma i opčinama, Banovina ima devet, i to: 1. dravska sa sjedištem u Ljubljani; 2. savska sa sjedištem u Zagrebu: 3. vrbaska sa sjedištem u Banja Luci; 4. primorska sa sjedištem u Splitu; 5. drinska sa sjedištem u Sarajevu; 6. zetska sa sjedištem u Cetinju; 7. dunavska sa sjedištem u Novom Sadu; 8. moravska sa sjedištem u Nišu; 9. vardarska sa sjedištem u Skoplju. g 3. DRAVSKA BANOVINA obuhvača dio teritorija ograničen od k. 1344 (gdje južna granita sreza Cabar sječe državnu granicu), državna granita prema Italiji, Austriji i Madžarskoj do mjesta, gdje državna granita prema Ma¬ džarskoj izbija na rijeku Muru (sjeve- ro-istočno od Čakovca), od rijeke Mure do k. 1344 granica ide istočno odnosno južnom granicom srezova Lendava, Lju¬ tomer, Ptuj, Šmarje, Brežice, Krško, Novo Mesto, Kočevje i čabar, a ob uh va¬ ta i sve ove srezove. SAVSKA BANOVINA ograničena je od k. 1344 do rijeke Mure gore spomenutom granicom dravske banovine, zatim granica prema Madžar¬ skoj i dalje do mjesta gdje ova napušta rijeku Dravu, odakle ide Dravom i Du- navom do sjevernc granice sreza Vuko¬ var (južno od Dalja). Od rijeke Dunava do rijeke Save granica ode istočnim granicama srezova Osijek, D jakov o i Brod, obuhvatajuči i ove srezove. Dalje ide rijekom Savom do otoka rijeke Une. a potom Unom do sjeveroistočne gra¬ nice sreza Dvor (jugozapadno od Ko- stajnice) i od ovog mjesta do Jadran- skog mora (Morlački kanal). Granica ide uz granice srezova Kostajnica, Pe¬ trinja, Glina, Vrginmost, jugoistočno, granicom sreza Vojnič i istočnom gra¬ nicom srezova Slunj, Korenica i Don ji Lapac, južnom granicom srezova Gra- tae i Gospič, obuhvatajuči sve ove sre¬ zove. Od obale granica ide Tijesnom, Dinjiškim kanalom, Novaljskim i izme« dju ostrva Manu i Planik i sjeverno od ostrva Olib i Silba do državne granice na Jadranskom moru. tMlIMMMIMIMIMIMMHMMMtllMIItllMIlim •0BZ0R0VE" PODVALE. (Nastavak sa str. 2, stup. 0) “Obzor” kro/. vrijenie od tlvijo redsednik “Organizaciji* Iseljeni- ka“ u i Upravitelj “Jugoslovenskog Biroa za informaciju Onostranstva" u Splitu, koji namerava, da obad j e naše naseobine te prouči prilike u dužnoj A merici. Drugi dan. f). o. m. doputovali sr« sa “Cap Arčona" gg. Paško Ba- burizza i Božo I3anac po poslovima. Don Paško otputovao je dalje za rile. Za Božične blagdane došao je 0 varno sa svojim sinčičem Vojinom naš vrli domorodac g. Stevan Jialič iz Baliia Blanke. Al a I i Vojin iz vr¬ sta n je šaliista te je svoju veštinu pokazao u par šali ist ovskili klubo- va. Mali je jiočeo igrati šah kad mu je bilo 5 godina. Prvi učitelj mu je bio g. dr. Bclamaric. “JUGOSLOVANSKO DRUŠTVO UZAJAMNE POMOČI pristupilo je pod novom upravom provadja- ‘nju svoga programa time, da je na IzvanrednOj Glavnoj Skupštini zak¬ ljučilo, da ste popravi društveni Dom onako, da opeta bude donašao svu rentu, koju može da donaša, t<* da se stavi u red grobnica i popravi onako, da se znatno povisi njeznini kapacitet. Da rad bude čim brže izvršen poveren je bio odbor od 3 lica, ovlašten da izvrši nav edemi zadaču. Taj odbor sastavljaju gg. dr. Bakmaz, predsednik društva, don Miguel Mihailovič i Arh. Mar¬ kovič. — TJ pisujte se u ovo preko- ristno društvo. Naslov mu je ulica Alm. Brown 721, a uredili su sa¬ tovi od 6 do 8 pop svakog ponedelj¬ ka. srede i petka. “ JUGOSLOVENSKi KLUB”, ulica' Boliyar, 1109 učinio je ponovo jedan korak dalje: dobio je od v<:as- tu “personerfa jundiea". Zbog toga je boil treba obnoviti upravu. Na fz- va medno j Skupštini od dne 24. no¬ vembra izabrana nova Uprava sas- ta vi jena je ovako: Fredsenik: Ing. Josip Barbieh, I. podpredsednik* Vladimir Buljevič - n. podpredsenik : Bonaventura A. Lučič — glavni tajnik: Simo Gjur- kovič podtajnik: Nikola J. Bona¬ ču' — zapisnikar: Enricjue Pinol — blagajnik: Luka D. Vukasovič — § 12. Ban se stara za ekonomski i kulturni razvoj u svom području, vodeči računa o torne, da javni tereti ne spre- čavaju normalan ekonomski živo4 i zdra¬ vi kulturni napredak. U tom cilju pr ima izvješta,je finan sijskog direktora, koji je dužan da ga redovno upoznaje sa svim mjerama fi- nansijske prirode a naročito o svim po- javama opčeg značenja u pogledu poje¬ din ih fak tor a. U koliko ban sliodnim mjerama u svo¬ jem vlastitom djelokrugu ne može da odstrani ustanovljene smetnje, koje sprečavaju žel jeni razvoj banovine, du¬ žan je da se obrati nadležnom ministru 1 ministru unutrašnjih djela. § 13. Ban vrši nadzor nad svim jav¬ nim vlastima i organizacijama u bano¬ vini u pogledu njihova rada. Njemu je naročito stavljeno u duž- nost, da budno prati rad svojih javnih organa un slučbi kao i njihovo ponašanje van službe. Sve nepravilnosti provjerit če u sporazumu sa starješinom dotič- nog nadleštva, a prema potrebi o re¬ zultatu iz v jesti t če nadležnog ministra. g 14. U slučaju elementarnih nepo- goda ban je ovlašten, da narod upotrebi na radnu snagu i da organizuje pomoč- nu službu. Radi poitreba novčanih služit če se postoječim humanim organizaci¬ jama ili stvarati naročite pomočile usta¬ nove. LT tom slučaju on može preduzeti šahiranje dobrovoljnih priloga za po¬ trebe dotičnog stanovništva. § 15. Prateči sve značajne pojave u ekonomskom, kulturnom i socijalnom životu u banovini ban je dužan, da o njima kao i o stanju javne bezbjed- nosti i o svim važnijim dogadjajima u bano»vini podnosi ministru unutarnjih poslova pojedinačne i povremene izvje¬ štaje i s eventualno potrebnim predlo- zima. član 16. U slučajevima, gdje su po- djelom na banovine srezovi ili opčine podi jel jene na više banovima ovlašten je ministar unutarnjih djela, da po odobrenju ministarskog savjeta odredi srežovina i opčinama područje i sje- dište odnosno da ih spoji s kojim dru¬ gim srezovima ili opčinama u banovini. član 17. Ban može u slučaju potrebe vršenje izvjesnili poslova svoje nadlež- nosti po odobrenju nadležnog ministra povjeriti serskim načelnicima. član 18. Ban ima platu od 96.000 di- nara godišnje i dodatak na skupoču po članu 9. Zakona o* dodacima na skupoču od 10. rujna 1922, godine i rješenja mi- podblagajnik :Luka M. Bojdanie — odbornici: Alberto Kajou, Nikola Berčič. Angel Kozulič, Nestor Laghi. Antun Iltijic, Kuzma Barbič — za¬ men ici odbornika : Ivan Barran, Pe- tar Bule, Ante Kolungjija i Drago¬ mir Jadrošič. Bivšemu svome podpredsedniku g- prof. Fontani iskazalo je društvo svoje pustovanje time, da ga je iiue- novalo svojini počasnim članom. Ovaj korak celokupna naša naseo- bina mora samo najtoplijc odobra¬ vati; mi smo u svoje vreme opširno i/.neli zasluge ovog odličnog člana naše naseobine na polju uzgoja ov- dašn.je mladosti. Klub jo time učinio svoju dužnost. da se je u ime nas svijuh ovako odužio jednom članu, koji je j(‘ na čast Ju gosi ovenim a u ovoj zemlji! Klub pri redi o je dne 9. novembra jednu proslavil, s kojom smo Jugos- loveni u Buenos Airesu plat ili jedan stari moralni dug: prilikom 40 go- dišnjice g. Izrascova. poglavara ov- ilašnje pravoslavne črke, u Klubu predan mu je jedan umetnički izra- djeni spomen-pregamin sa potpisima članova naše kolonije. Takodjer u ovom lučaju pridružilo se je ovoj proslavi “Gospodarstvo” time, da je objavilo u svoje vreme opširan čla- nnk o slavljencu, u kojem smo opo¬ zorili naročito na vezu izmedju os- nivanja rmske crkve ovde i onda šn j e naše naseobine pravoslavne vere. Sa novembrom društvo počelo je izda vati za svoje članove mesečni buletin, da bude veza izmedju od¬ bora i članstva življa i dublja. MISIJUNARSKI RAD OCA RUSKOVIČA. — Ovaj naš vrli du- šobrižnik, član našem narodu tako dobro pozna tog franjevačkog reda, razvio je medju nama tiho i ustraj- no svoj rad na polju svoje misiju- narske zadače. Na v badnje veče slu- žio je svetu misu u crkvi Sv. Fran¬ čiška. praecn od našeg pevačkog zbora i u prisutnosti sveta, koji je napunio veliku erkvu te ovako pro- slavio Božič nakon mnogo godina opeta na način, kako je bio naučen doma. — Od 5 do 7 ja i mara Otac Leonard polazi u Arecifes, gde če oba viti sveta poslanstva za naš na¬ rod, koji živi u tamošujoj okolici. Onako kaošto franjevci nisu zapu¬ stili naš narod u doba najgoreg tur- skog jarma, nisu zaboravili niti sa¬ da na težaka, kojega ji* teška sud- bina današnjih vremena bacila u daleku tudjinu. HODOČAŠČE U LUJAN -r- Ovo hodočašče, koje smo najavili u pro- šlom broju. oba vilo se je dne 17. novembra. “Slavjansko - Katoličko Društvo" na Boci dokazalo je tako¬ djer ove godine. da imade u svojo j sredini nada sve sposobne organiza- tore. Uspeh ove je godine nadmašio sva ko očekivanje. jer je saučešče bi¬ lo ogromno. Osobito je saučestvovao veliki broj naših porodica. % VENČANJE. — G. Luka Lukre- cija venčao se je sa dražestnom gospoiljiocm Marijom Capussi. Na¬ še čestitke mladom paru! liistarskog savjeta. D. R. 99.000 od 23. srpnja 1926. godine i prema članu 6. Pravilnika o upotrebi državnih, putnič- kih automobila, kao i pravo na putne t roško ve po članu IV. Uredbe D. R. 150.000 od 29. studenoga 1928. godine, kao i stan, ogrijev i osvjetlenje. Banu če se odredjivati penzija po za¬ konskim propisima. koji važe za mini- starske penzije, ali s time da če mu plača po ovomu zakonu služiti za od- mjerenje mirovine samo o«nda, ako je tri godine proveo u aktivno j bansko j službi. član 19. Banu se dodjeljuje pomočni organ pomočnik bana. Pomočnik bana zamjenjuje bana u slučaju sprečenosti u svim poslovima. Pomočnik mora imati svrsenj pravni fakultet i najmanje 12 godina državne službe. On je einovnik 2 do ukijučivo 2“ grupa 1. kategorije i ima da u svakoj grupi provede najmanje četiri godine. Pomočnik ima pravo na stan. a ako ne¬ ma stana na stanarinu od 3.000 dinar«, mjesečno. član 20. Ministar unutrašnjih djela čo po odobrenju predsjednika ministar¬ skog savjeta prema potrelu svojim ri- ješenjem grupisati. Izvjesne srezove pojedine banovine u okružne inšpektorate i odrediti nji¬ hovo sjedište. Na čelu okružnog inšpek¬ torata stoji okružni inšpektor, koji mora imati svršeni pravni fakultet i najmanje 12 godina državne službe a od toga naj¬ manje šest godina u političkoj upravnoj službi. On je činovnik 4. do ukijučivo 3* grupe I. kategorije s time da mora u svakoj grupi da provede najmanje če¬ tiri godine. Po ukazanoj potrebi može ministar unutrašnjih djela okružnom in- spektoru dati potrebna sredstva za službena putovanja. član 21. Dosadašnji veliki župani mo- gu se postaviti na položaj pomočnika bana i na položaj okružnih inspektora bez obzira na uslove propisane za taj položaj, zadržavajuči dosadanju plaču, ako in je ova veča. član 22. okružni inspektori, su pomo¬ čni organi bana u svim poslovima javne bezbjednosti na području njihova in¬ špektorata i u svim ostalim poslovima. koje im ministar unutrašnjih djela na predlog bana odredi. — Oni su potči¬ njeni banu i vrši u ime njegovo nadzor nad sreskim upravama i nad opčinama. PRELAZNA NAREDJENJA član 23. Ministar unutrašnjih djela pri- premit če sve što je potrebno za uvodje- 9 .GOSPODARSTVO* P fi.gr- 5 N. 44 -45 Dr. M. STRAŽNICKI, Ministro Pienipotenciario de Yugoslavia (1), acomptnado por el Consul Sr. Kokich, Consul en Rosario (2), entre sus compatriotas en Villa Mugneta. NAS POSLANIK MEDJU ČAKA- RERIMA - - Tim je naš novi posla¬ nik g. dr. Stražnicki uspio da svin¬ ja najprečije poslove, kakove za¬ daje preuzimanje jednojr jedva ot- vorenojr državnog predstaniŠtva, požurio se je, da poseti Košari jo, središte naše na j važni je, ali dosele tokom 7 godi na tako zanemarivane naseobine n Jnžnoj Americi, da je izgledalo, ko da se ju hoče nameri- ee prezreti. (4. poslanik pokazao je sa svojom posetom, da je po 6. ja- nuaru u našoj državi nastao novi kurz, koji ima iskrenu nameru, da se postupnim ispravljanjem prijaš- njih pogrešaka omoguei svim sves- nim. Članovima naše državne i na¬ rodne zajednice, zaboraviti tmurno doba i svratiti pažnju na velike i ako teške zadačc koje nam donosi državna samolstalnost i u jedinjenjc! Vec prva poseta g. poslanika ra¬ zjasnila je mnoga nesporazumlje- nja, ko ja su moji a nastati, jer se s jedne Strane našem iseljenom Selja¬ ku nisu nikako približili oni, čijih je zadaca bila, da mu se približe to budu za njega most i veza sa onim sto se je usprkos sv ih pogrešaka u našoj domovini stvaralo pozitivno- ga. Pa k su mu se sa druge strane — izrabivši zapustimo poprište — pri bližili samo onakovi elementi, koji su eak i u rast rova nim prilikama doma dogo spodarili pak došli ova¬ lno preko mora, da zlorabljuju do- bru veru našeg uetaeno izveštenog naroda. Došavši u osobni dodir sa t.i KRALJEVINA JUGOSLAVIJA (Nastavalk sa str. -i, stupac 6). nje u čivot ovoga zakona. Najdulje u roku od dva mjeseca, iza kako zakon stupi u život počinju poslovi u banovini, a istim danom prestaju poslovi dosa- dašnjih županijskih Vlasti. Svi dosadanji veliki župani stavit če se na raspoloženje kao i ostalo županij- sko osoblje. Sva posebna nadleštva ili opčinske uprave, koja su neposredno potčinjene pctfedinim ministarstvima, potčinit če se banu, čim banska uprava svoje poslo- ve stane izvšivati, vršit če te poslove, u okviru banske uprave. Banu če se dodati potrebno političko upravno činovništvo i stručni referenti i pomočno osoblje iz dosadašnjih župa¬ nijskih upravnih oblasti i samouprava, a po potrebi i iz pojedinih ministar- stava. član 24. Zakon o ob las n im i sreskim samoupravama od 26. rujna 1922 . godine ukida se i osoblje samoupravnih tijela stavi ja se na raspoloženje. Član 25. Ministar unutraSnjib djela u sporazumu sa ministrom finansija. a po odredbama predsjednika ministarskog savjeta. donijet ee Uredbu, kojam če se utvrditi i odrediti način uprave i bud- žetiranja sa prihodima dosadanjih ob¬ lasti i pojedinih oblasnih ustanova. U isto vrijeme u r edbom ce se propisati na koji če se način urediti i fiksirati imo- vinski odnosi potraživanja i dugovanja pojedinih oblasti državi, i to na način, da se vodi računa, da se to j teritoriji naknadi ono, što je ovom diobom i lik¬ vidiranjem izgubila. Član 26. Ovlaščuje se ministar finan- sija, da u saglasnosti sa predsjednikom ministarskog savjeta doneser uredbu, da se izvrše sve promjcne u finansijskom zakonu i budžetu prihoda i rashoda za godinu 1929. i 1930, prema potrebama za uvodjenje ovoga zakona. član 27. Za važne položaje okružnih inspektora, za koje se traže u ovom« zakonu propisani uslovi mogu se do 1. travnja 1934, godine postavljati i lica sa drugom fakultetskom spremom ili koja su svršila srednju ili koju srednju stru- čnu Školu, ili lica, koja su u pnlitlčkoj upravnoj službi več služila ili danas služe. član 28, Kad ovaj zakon stupi u život, ministar unutarnjih djela odlučit če o ukidanju onih društava i ustanova, Čije je plemensko obilježje Ili ime, cilj ili rad u suprotnostl s državnim i narodnim jedinstvom. član 29. Od dana stupanja na snagu ovoga zakona mogu se uopče isticati I nositi samo državne zastave. član 30. Propisi srvih zakona, koji su u protivnosti s ovim zakonom prestaju važiti. član 31. Ovaj zakon stupa u život i dobiva obaveznu snagu, kad se odna- roduje u “Službenim Novlnanaa”. U Beogradu, 3. listopada 1929. ALEKSANDAR v. r. Predsjednik Ministarskog Savjeta, Ministar UnutraŠnjih Djela, po¬ časni adjutant Nj. Vel. Kralja, di- visijski general Pera živkovič r. Vidlo i stavlo državni pačat ču¬ var državnog pečata i Ministar pravde dr. M. SrŠkič v. r. novim poslanikom, imali su eakareri prilik u. da prvi put posle ujeciinje- nja upoznadu predstavnika poziti- vnog elementa u hrvaitskoni delu našeg naroda, sina hrvatske majko kaošto su oni sami, naučenjaka i elana hrvatskog sveučilišta, zavoda koji uzgaja buduča pokol jen ja zbi- lja pripravljenih i spremnih duše¬ vnih pred vodit el ja hrvatskog naro¬ da, koji če s vremenom zauzeti mesj ta, koja su u poratnoj zbrei mogli zauzeiti razni vikači, špekulanti i avanturiste. O uspehu posete same piše nam dopisnik iz Rosarija sledeče: “Pra¬ vi je to triumf bio- Ispalo je sve iz¬ nad svakog očekivanja, podcrta- vam, iznad svakog očekivanja, jer u ova “strašna” vremena i največi op¬ timista mora da bude skeptičan. Bi¬ lo je velikog oduševljenja, što je znak, da ovdje kod nas ima još ljudi svijesnih i dostojnih samih sebe. Tl Villa Mugueta, gdje ima tobože ža- rište svega protudržavnoga, bilo je u razmjeru sa istaknutim prilikama još i bolje. Sakupilo se je nekih 70 do 80 zcmljaka, koji su g. Poslanika skromno, ali iskreno primili. Bilo je patrijotskih govora, pucnjava, pjevanja, banketa itd. Nišam bio bas največi optimista, ali me je sve ugodno iznenadilo. A inače, posjeta Poslanika je vr¬ lo važan dogadjaj za našu koioniju, a hit če ona i od uspjeha. Imala bi se, ako ne odmah, a to bar iza sta- novkog vremena obnoviti”. Uvereni smo, da če se to i dogoditi, jer sa »sobnim dodirom izmedju predstav¬ nika države te iseljenog naroda naj- laglje če se onemugueiti zavarava- nje, jer naš iseljenik koji se je znao podiei vlastitim silama iz najtežih početaka, znati če takodjer prosu- diti, na kojoj strani je dostojnost i ozbiljnost. SPOMENAR. — I počast poslani¬ ku g. dr. Stražniekome jugoslo ven¬ ska naseobina u Rosariju izdala je prilikom njegove posete pod da¬ tumom od 16. oktobra, lican album, koji je okraš(*n sa preko 30 krasnih slika večinom iz naše stare domovi¬ ne. Osim toga ispunjavaju album članci i pesme na našem i kaštel Jan¬ škom jeziku. Neka hude ukusna pu¬ blikacija vanjski znak za početak boljeg razdoblja u životu jugoslo- venske naseobine u Rosariju i oko¬ lici. UZORNA NARODNA PRIRED¬ BA. — l subotu 14. decembra se¬ dam češkoslovenskih društava udru- žilo se ji‘ te priredilo novodošlom g. posl aniku Edvardu Machatorae predstavniku svoje domovine poz¬ dravni večer sa izabranim progra¬ mom u dvorani Sokola u San Juan, 782. Ne treba posebice podudarati, da je došlo n astotine naroda, da pozdravi svog novog poslanika. G. Poslanik bio je konzulom u Trstu nekih 7 godina te pozna vrlo dobro takodjer Jugoslaviju, jer je redo- v ito svake godine dolazio na leto¬ vanje na Bled. ..KAKO NAPREDUJU OSTALA BRAČA SLOVENI. - Poljani ot- \orili su več svoj \ last it i Dom u Rosariju. a rehslovaci proslavljali su polaganje tenieljnog kamena svoga Doma u ovom gradu. Jcdnoj i drugoj svečanosti pr isustvovali su državni predstavnici dotičnih kolo¬ ni ia . DON AIBERTO MARAGUNIČ, poznati naš rodoljub i počasni kon¬ zul u Parani, podario je društvu “Marjan” u Splitu i “Sokolu” u svojoj rodnoj opčini Milni na Bra¬ ču, svakome po 50 engleskih funti, to jest oko 14000 dinara. Dne 1. septembra je kumovao pri razvija¬ nju zastave sokoT,skog društva. KORISTNA INICIJATIVA — G* Ing. Josip Barbič, presednik “Ju- goslovu nskog Kluba” i državni zas¬ topnik. podnio je u svojstvu načel¬ nika Odbora za Saobraeaj i Tran- port, u parlamentu, jedmi koristmi zakonsku predlog za gradu ju sle¬ dečih tlakovanih avtomobiliskih ces¬ ta u okolici ovoga grada: Produženje radijalne ceste od Escobara do Zarate preko Campane od Villa Ballester do Pacheco, do prvo spomenute — od San Isidra do Villa Ballester preko Boulogne — od Munro do Villa Ballester — od Villa Ballester do Palomarn — od G a.s er os do Ramos Mejia — od San Justa do Temperleja — od An¬ drogin* do Flor. Varela — ad Pache- ka do San Miguela — od San Mi- guela do Morena — od Merla do Marko Paz — od M. Acosta do Ca- tana — yd Catana do Ezeize — od Escobara do Pilara — od Pilara do u#žr 4 EDIFICIO DE 15 PISOS (60 metros), EN LA CALLE 25 DE MAYO, 252. PROPIETARIO: S. A NICOLAS MIHANOVICH — ARQUITECTO: JOSE MARKOVICH Bujana — od Campane preko Ca- pilla del Senor do nameravane ve¬ like ceste za Rosarijo. Po ovim mes¬ ti ma ima več dosta naših zemljaka nastanjenih, tako da ee i oni sau- česvovati na povišenju prometa te gospodarskog napretka uopče. NOVORODJENČB — Supruzi Dorič-Rvan dobili su kčerkicu, koja je bi',!a poimenovana Marta Beatriz. Mala j ab uči ca zdrava je ko riba, na veliko veselje sretnih roditelja. Ma- loj Martiči mnogo sreče! G. SAVO GJUROVIČ, rodom iz ( rne Gore, o kojem smo javili, da mu je iznenada na umu oboleli Po¬ lič zadao više nego 10 rana, medju- lim se je u bolnici sasma oporavio te se je-sa “Conte Rosso” vratio za stalno u stari kraj. “BANKARSKA RADNJA” za ši- sanje lakovernog prostog iseljenika bila je tvrtka Citino Hnos. 1*0(1 na¬ zivom “(kisa Bancaria Meridional’ imala je otvorene u ulici Corrientes •‘»116 i na Boci n Almirante Brown 1274 svoje “brijačniee”, u kojima se je striglo na veliko. Bavila je se je dakako sa unosnim })oslom doznači- vanja novaca u Evropu, osobito u Italiju. Kod podružnice na Boci bi¬ če i naših med ju njezinim žrtvama. Novac slao se je da je bilo vese¬ lje, a)!i potvrde iz domovine nisu dolazile. Neko vreme je bila “pošta kriva”, dok jednog dana nisu osta¬ la vrata zatvorena, a požrtvovni zaštitnici iseljenika odmaglili. Kažu nam, da je zajedno s njima odma- glilo nekih 700.000 peča- Mnogo oš- tečenih se uopče niti ne javlja, jer se boje gubitka vremena po sudo- vima. Iz ovoga slučaja neka takodjer naši nauče, da se s novcem u ruci ne sme na vrat na nos kroz prva vra¬ ta, na kojima piše, da se novag, pri- ma. Treba promisliti, da Hi se tamo novao i šalje dalje na željeni nas¬ lov. Poverite svoj novae solidnim bankovnim poduzečima, danas uije više ko što je bilo pred, da si ušao u banku, pa se nisi znao ni kuda ni kako okrenuti. Danas je več nekoliko solidnih i velikih banaka uredilo posebna odelenja, s našim činovništvom, koje te posluži u tvo¬ jem jeziku, tako da se lako dogo¬ voriš po domače. Konkurencija me- dju zavodima ti jamči, da če te pos¬ li užiti za umerenu eenu, a zajedno doprinosiš, da nadju naši činovnici za rade, dočim po ovakom obskur¬ nim agencijama a la Citino Ilnos. podiipireš večinom kakovog talija- na. Ovakova agencija onako tako¬ djer sama mora da šalje tvoje doz- nake — ako ih šalje — preko koje banke. Bolje i sigurnije je dakle, da ideš ti sam izravno u banku, bez i in i L* »j POZNATA NAŠA LEKARNICA F. HUSPAUR na Dok Sudu ulica E. Quiroga 144B izdala je novi prospekt na našem jeziku. G. Huš- paur bio je u svoje vreme vodja dvorske lekarnice na Cetinju. Zato može strankama nuditi jednu veli- ku pogodnost, da se mogu dogovo¬ riti s njim na našem jeziku. Zbog toga se obrača nanj sa poverenjem ne samo naš svet na Doku, nego takodjer oni, koji živi daleko od gradova po izgubljenim kampa- mentima, jer može dopisivati s njim naški. NAŠI POKOJNICI * Rosa MATUŠIC, stara 42 go¬ dine, preminula je dne 26. novem¬ bra u bolnici Rawson na operaciji. Pokojnica bifa je supruga našeg sta- rog amerikanca g. Gjure Matušiča i svojta supruge g. Petra Kebeljiča iz Ensenade. Zakopana bila je u grobnici Jugoslovenskog Društva ( T zajamne Pomoči, čiji je njezini su- prug članom vec preko 40 godina* Toli njemu koli obitelji Kebeljic na¬ še najikrenije saučešče! 4* Amalija FRANETIČ, stara 23 godine, preminula je dne 24 novem¬ bra u Lanusu te bila zakopana n ovom gradu dne 24. i. m. Roditelji su joj rodom iz Hrvatskog Primo¬ rja. Iskreno saučešče ucviljenoj obi- telji. ►f* Jovo LUČIČ, rodom iz Her¬ cegovine, brat Todora Lučiča, star 46 godina preminuo je dne 17. no¬ vembra. Oštarija za sobom suprugu i 4 dece. Pokojnik bio je član “Ju¬ goslovenskog Društva Uzaj. Pomoči na Boci. Neka u miru počiva! ►J* Jakov PERUZOVIČ, star 70 godina, rodom iz Brača, preminuo je dne 23. novembra. Pokojnik bio je sam u ovoj zemlji. Naše saučešče svojti! 4- Antun PEŠIČ, ložač na brodu Društva Mihailovič “Nort” rodom iz zadarske okolice, star 32 godine, pao je dne 22. novembra kao žrtva veli- kogradskog sa obrača ja. Dne 22. no¬ vembra udario ga je na Boci avto tako nesretno, da je ostao smesta mrtav. Pošto nema nikoga od svojih ovde, to če ostati obitelj u starom kraju bez ikakove otštete* Osegura- vajte sc za ovakove slučajeve, za ne¬ kih 40 peča godišnje možete se ose- gurati za 10.000 peča. 4« Juraj IVIČEVIČ radio je na zgradi u ulici Sarmiento 559 te je pao s višine od 32 metra i ostao inf mestu mrtav. Nesreča dogodila se je dne 25. o. m. Sirom ali u ovim teškim vremenima nestašiee radnje veseo, da se je zaposlio, našao je na ovakav tragički način nenadnu smrt, koja je duboko potresla svima, koji su ga poznali. Neka u miru počiva! Josip GRŠKO VIČ, star 22 go¬ dine, nadalnja je rtva iz naših re¬ dova, koju je nemila smrt ovog me¬ seca ugrabila iz naše sredine. Radio je na gradnji pozemske železnice Lakrose. Dne 25 o. m. udario ga je komad mehanieke dizalice tako nes¬ rečno po glavi, da su ga teško ran¬ jena prevezli u bolnicu, gde je dva dana na to preminuo. N. M. P.! “JUGOSLOVENSKO DRUŠTVO UZAJAMNE POMOČI” Upisujte u ovo prekorisno društvo, koje se ne bavi politikom, nego potpoma- gnnjem članova, kad dodje nesreča. Kako možete citati na drugom mes¬ tu, izgubili smo tokom paVdana kao žrtve nenadne smrti tri zemljake, i to u cvetu godina. Zato opetujemo: upišite se u društvo. Pošlovnica ot- vorena je u društvenom domu svaki ponedeljak, sredu i petak, od 6 do .8 sati. Dom nalazi se u ulici Almi¬ rante Brown, 721, na Boci. ——■ -- - - — -———-—————- — ... I ••• I ••• 11 »*•••••••••••• ... PROMET POŠTANSKE ŠTEDIO- NICE. u septembra 1929. Promet u mjesecu septembru iz- nosio je 5.593,486.80 dinara, od čega je izvršeno virmanom, bez upotrebe gotovine, 52.68 % t. j. 2*946,550.032. 07 Din. Na svima čekovnim računi- ma uložena je svota 776.993.261.67 od Din. Stednja se je u septembru tako¬ djer lijepo razvijala: pristopilo je B694 novih ulagača, a svota uloga porasla je za 17 mil ijona, tako da iznosi krajem septembra Din. 87,850.731.86. Sada ima kod Poslan¬ ske Stedionice 50.254 ulagača. u oktobru 1929. V oktobru je otvoreno 129 novih čekovnih računa, tako da sada ima ukupno 17.551 čekovni račun Promet u mesecu oktobru iznosio je Din. 5.879,275.315.94. Od toga je iz¬ vršeno virmanom, bez upotrebe goto¬ vine, 48.75%t.j. Din.2.866,176.900.67. Na svima čekovnim računima ulože- na je svota od Din. 812,271.703.40. Štednja je n oktobru veoma na¬ predovala : pristupilo je 2.290 novih ulagača, a svota uloga je porasla za 6 milijona dinara, tako da ulozi kra¬ jem oktobra iznose Din.93,784.434.69. Sada ima kod Poštanske Stedionice 52.544 ulagača. V ji =71 ir o D O O D O V Dr. BOŽO BAKMAZ i (19-42) Lečnik u Bolnici Rawson GOVORI JUGOSLOVENSKIM JEZIKOM Boca, Olavarria 1042 I0E30I I0E30Z OZ IO VERANEANTES Empresa constructora de J. KARLIC ■Vende terrenos y eonstruye casas quintas y CHALETS en cualquier pnnto de «S I E R R A S DE CORDOBA» Dinj ase a: J. Karlic, Oliva F. C. C. A. Cordoba ( 7 - 39 ) r. =aono rt onoc 20001 I0E30E \ 7 . O D O O D O n PREPORUČUJE SE Cia. Internacional de Viajes SAN MARTIN 56 Buenos Aires U. T. 33, Avenida 7476 Uz sniženu cijenu za sve brodove prodaje • Karte (Šifkarte) ZA OLAZAK I P0ZM1E (Hamada) MI JEN JA I DOZNACUJE NOVAC u svako mjesto n svijetu. BESPIATNO DAJE SVE' INFORMA¬ CIJE, na srpsko - lirvatskom jeziku čuva i otprema postu iseljenišku. PRODAJE POZIVNE KARTE NA OTPLATU (ria 6 - 10-15 mjeseci) Otvoreno radnim danom od 8 - 20. Praznicama 9-12. GDE IMA JAVNE GRADNJE Ministastvo javnih gradnja pred¬ ložilo je predsedniku Republike u potpis dekret, s kojim se potvrjuju razni proračuni za javne gradnje i nared ju j e, da se počne sa dotičnim radovima. Ukupna svota za ove gradnje iznosi 40,000.000 ( peča iz proračuna za ovu godinu. Radi se o luškim gradnjama, o natapanju, mostovina, cestama i arhitektonskim zgradama. JAVNE GRADNJE U KORDOVI (Izveštaj Tajništva “Jugoslovenske Čitaonice” u Kordovi) Dne 30. avgusta o. g. potpisao je predsednik dr. Irigoyen dekret s kojim se nared ju,je čitavi red jav¬ nih gradnja u provinciji Kordovi. Samo za popravke i proširenje raz¬ nih cesta i mostova predvidjena je svota od 1,162.006 peča. T T svemu pak za više milijuna peča. Važni jih gradnja ima preko 50. U ovoj provinciji ima našeg raa- nog naroda oko 3000, vani po kam¬ pu. Zato navadjamo u nastavku spi- sak nekojih gradnja, tako da če naši zemljaci, koji rade u bližini do- tčinih mesta, za vremena moči pro- pitati se, ako če se moči dobiti rada na rovoj gradnji. Ako bi vidjeli, da ima izgleda na rad za više naro¬ da, neka odmah jave na naslov “Jn- goslovenska Čitaonica, Cordoba, ca- lle Rioja 825”, zajedno sa podrob¬ nostma, da če se u slučaju potrebe i prilike uputiti na ovakovu tačku i drugih naših zemljaka, koji bi bil' onda bez rada. Spomenute gradnje su sledeče. “Se dispone la construccion dy un camino de Muzzi a Tanti, cuyai obras estan presupuestadas en los 1.238.000 pesos. Construccion de la avenida que se denominara Hipolito Irigoyen, en Bell Ville: pesos 8.000. Puente sobre el arroyo Carnerillo: 34.000 pesos. Puente sobre el arroyo El Rosa- rio: 18.000 pesos. Cauiino de Quilino a San Pedro : 43.000 pesos. Camino de Noettinger a Piamon- te: 18.000 pesos. Camino del Corral de Bustos a Cavanac: 11.000 pesos. Camino de Ucacha a General Ca- brera: 16.000 pesos. Camino de Huinca Renanco a Los Ranqueles: 22.000 pesos. Camino de acceso a Vili a Valeria 35.000 pesos. Camino de Oliva a Plaza Videla 6.000 pesos. Camino de Bell Ville a OrdoČez 7.000 pesos. Camino de Leones al Sur: pesos 20 . 000 . C HI L E ANTOFAGASTA — Odbor za proslavil jedanaeste obljetnice našeg narodnog oslobodjenja i ujedinjje- nja, držeči se zaključaka zadnje ko¬ loni jalne skupštine, utvrdio je sli je¬ doči program proslave prvog De¬ cembra. (1) u subotif, 30 novembra, u 3 sata popodne održače naš Sokol' na igralištu mjesnog društva Uub Hi- pico svoju javnu vježbu (ulaz bes- platan)/; (2) u nedjelju, 1. decembra, iz¬ med ju 8 i 11 sati ujutro mjesno dru¬ štvo Club Nacional de Tiro al Blan¬ co prirediče utakmicu u strijeljanju u počast našeg narodnog blagdana; (3) istoga dana u 11 sati ujutro prirediče naša kolonija zakusku u prostori jama Jugoslovenskog Pripo- rnočnog Društva uz sudjelovanje prestavnika vojnih i čivknili vlasti i konsula stranih država; (4 j istoga dana u 3 sata popodne imat čemo uobičajnu zabavu u našo j školi, namijenjenu u prvome redu našoj djeci i (5) istoga dana u 10 sati uveče prirediče se kolonijalni ples u pro¬ stori jama Jugoslovenskog Pripo* mocnog I)ruxtva. Uprava društva Club Nacional de Tiro al Blanco moli nas da saopči- mo članovima naše kolonije da bi njena želja bila, da se za utakmicu u strijeljanju prijavi što veči broj jugoslovena i u tu nam svrhu isti- če, da se interesirana lica mogu da prijave komisiji koja če se sastati na društvenoj streljarni u nedjelju u 8 sati ujutro. * Pošto se je rijcšilo da se na ovo- godišnju recepciju pozovu prestav- nici mjesnih vlasti i strani konsuli, te i stoga, što sretne Kraljeve odlit¬ ke od 6- januara i 3. oktobra uve- ličavaju značaj ove proslave, Odbor je smatrao uputnim da izdade jed¬ mi knjižicu na španjolskom jeziku pod naslovom “La Unificacion Na¬ cional Vugoesfava”, u kojoj bi se u glavnim potezima prikazala naša bogata historija, vjekovne borbe za oslobodjenje i ujed in j en j e i koja bi u isto vrijeme poslužila da prikaže značaj Kraljeve uloge u posljednjim godinama našeg narodnog života. Odbor se nada, da če proslava i ove god in e biti dostojni eksponent naše narodne svijesti i da če ona u svakom času stajati na višini glasa, kojeg uživamo u ovoj sredini. U tu svrhu Odbor naročito preporuča: (1) da se 1. decembra zatvore sve naše radnje; RAPA Camino de acceso a General La- valle: 13.000 pesos. Camino de Šoto a Molinari: pe- Camino de La Cautiva a las co- sos 315.000. lonias El Mataco y Torres: 10.000 pesos. Camino de Fotheringham a Co- lonia del Norte, Hamburdo y Las Cervas: 15.000 pesos. Camino de Las Pečaš a Colon y a La Morocha: 12.000 pesos. Camino de acceso a Luque, de Luque a Carrilobo y de Luque a Colonia del Norte: 15.000 pesos. Camino de Curapaligue al Norte : 16.000 pesos. damino y obras de reeonstrue- cion de Paas Blancas a Unquillo: 6.000 pesos. Camino de Ledesma kacia la Co¬ lonia Aurora* 26.000 pesos. Camino de Ranqueles hacia el Sur: 10.000 pesos. Camino de Benjamin Gould a Colonia Ballesteros: 8.000 pesos. Camino de Arias a El Zorro: pe¬ sos 18.000. Caniino de acceso a Bengolea: 13.000 pesos. Camino desde Bell Ville a Ca- pilla San Antonio: 18.000 pesos. Camino de Rio Segundo a Colonio del Norte: 14.000 pesos. Camino de Juarez Celman a Pa- jas Blancas: 17.000 pesos. Camino de Rio Tercero hacia el Sur: 12.000 pesos. Camino de Guatemozin hacia Ale¬ jo Ledesma: 12.000 pesos. Camino de Oncativo a Corralito: 12.000 pesos. Camino de Cintra a San Antonio: 11.000 pesos. Camino de General ltoca a Co- lonias del Norte: 10.000 pesos. Camino de Mackena al Sur: pesos 5.000. Camino de Carlota a Rufino: pe¬ sos 31.000. Camino de puente sobre arroyo La Pampa y camino de Jesus Maria a Ascochinga: 9.000 pesos. Camino de construcciones en el Ilospital de Clmicas: 7.000 pesos. Instalacion del gabinete de Qui mica en la Escuela Normal de Cor doba: 7.000 pesos. Instalacion de elemntos itara agua potable en la Escuela de Agricul- tura de Bell Ville: 10.000 pesos. Obras en el Hospital de Clmicas: 18.000 pesos. Prosecucion de las obras de ia Maternidad de Cordova** 360.000 pesos. Obras en el Hospital de Clmicas : 17.000 pesos. Construecičn de la Cabača Mode- lo en Bell Ville : 50.000 pesos. Puente sobre el Rio Segundo en el camino de San Francisco a Cor¬ doba : 123.000 pesos. (2) da se tog dana naši domovi okite, uz cilensku, tako, d j er i našom zastavom ; (3) da se uznastoji, da što više naše djece posjeti zabavu u školi i (4) da se apsolutno odustane od dovadjanja djece na kolonijalni ples. — Antofagasta, 28. novembra 1929. — Odbor za proslavu prvog Decembra. (Op. Ur. — Umol ja varno braču u Antofagasti za izveštaj o poteku prešla Ve), HRVATSKI JEZIK OBLIGATAN U TALI JANŠKIM SREDNJIM ŠKOLAMA. Dopis iz Antofagaste Sto na ovo gornje da reče on a j naš jadni podjarmljeni narod pod Mussolinijevim kopitom ? Dok NI JEDNE SAME Hrvatske škole (od 500 što ih je bilo pod Austrijom po onim krajevima ko j e su na žalost pale pod upravu uzur- patoraj nema više, dok naša djeca, naše gospod j ice i mladiči nesmiju na ulici da govore svojim mate¬ rinskim jezikom, dok u crkvi nes mije da se Bogu mole u svom je¬ ziku, dok naši ljudi sa svojom obi- telji u kuči nesmiju da govere sa našim milozvučnim Hrvatskim je¬ zikom, od straha da ga nebi čuo koji karabiner ili koji Fašista, dotle neki izr od, plačen po Fašističkim udruženiima u Buenos Airesu n svom listu: Hrvatski Iseljenički Dom, u broju 46 od 1. Decembra t. g. piše da je Hrvatski jezik obliga- tan u Talijanskim srednjim ško- lama. Isti izrod Marko Fil Vujeva u iednorn od prvih broieva svoga lista piše da če Talijani, Madjari, Bugari i Arbanasi dati Jugoslaviji smrtni udarac. Dakle, dragi čitaoci, samo m ožete pomisli stoj ili ili ne u službi taliiana ovaj izdajica. On je sa svojim gadnim pisanjem sakupio oko sebe nekoliko nezadovoljnima, koji mrze svoju narodnost, svoj je¬ zik (a drugog ne pozna ju kako je slučaj sa one par stotina zalutalih ovaca, koji iz mržnje prama svemu što je Slavensko, optirali su za Ita¬ liju, misleč da če im Mussolini po¬ slati zlatnu medaliu). Mi sa ovih stran a kordiljere pro- test.vuiemo proti ovom pisanju, a našoj brači u izgubljeno j Istri, ako do njih dodie ovo, nek odgovore ovom slugi Mussolina na jedan na¬ čin kako mu več neče doč napa- met stavi jat se u službu ubojice Matteotija. — Antofagasta, Chile, 12 prosinca 1929. Dušan Jelušič, Istran in. * s , ^ Puente sobre el Rio Tereero fren- te a Inriville: 94.000 pesos. i Ihiente sobre? Arroyo de Santa Catalina: 78.000 pesos. Puente de acceso a la estacion La Cautiva: 35.000 pesos. Camino de acceso a la Estacion Cintra: 72.000 pesos. Camino de Chuqui a Baigorria: 28.000 pesos. Modificacion del puente de Ri° Segundo frente a la Estacion Lo- zada. Camino y modificaciones de la parte existente de Ordočez a Pasca- nas y Laborde”. JEZ NA RIO SEGUNDO Vlada potvrdila je načrte za ve¬ liki jez na imenovanoj reci, u po¬ krajini Kordovi, koji če služiti za natapanje dotične okolice. Gradnja proračujena je na 10 milijuna peča. Nasi radnici neka se za vremena informiraj u kad če početi rad i gde se treba priglasiti. Mislimo, da bi bif.o najbolje, ako bi se to učinilo preko “Jugoslovenske Čitaonice” u gradu Cordoba, ulica Rioja, 825. ZA 3,000.000 PEČA RADNJA . če izvršiti vlada u lukama na reci Parana, u Corrientes, Goya, Resis- tencia, i Formosa. Ovih dana več je odputovao u Corrientes, Ing. Ga- rralda nakon što je sa ravnateljem Lučke i Plovitbene Vlasti Ing. Ca- nale sastavio tačan načrt za izvr- šenje ovih radova. Pošto se name¬ rava rad pospešiti čim više bude moguče, to če trebati mnogo rad- ništva. Javite svojim poznatim po spomenutim okolišima, da se infor- miraju. Najlaglje kod dotične lučke uprave u navedenim mestima. * • i DOHOUINE KAKO SU GOSPODARILI Dočim je ratom izmoreni narod mislio da se “oni u Beogradu” bore za to da njemu sačuvaju stečevine osvečenog* Kosova, a “oni u Zagre¬ bu” da mu pribore potpunu neodvi¬ snost, naj prvo političku pak gos¬ podarski!, medjutim polagano izla- zi u javnost, da su profesijonalni političari u Zagrebu bili na vlas slični onima u Beogradu. Uz jedinu razliku, da nisu još imali vremena priboriti si vlastiti državni pro¬ račun, nego su se morali zadovoljiti sa skromni j im proračunom Zagre- bačke Oblasti. Njegov predsednik i odelni predstojnik je bio do 6. ja¬ nuara glasoviti zaštitnik “prava hrvatskog seljačkog naroda” g. Pre- davec. Oblast imade više svojih do¬ bam. Sada kad je prestala dikta¬ tura političara, pa i u Zagrebu do- bivaju opeta reč ljudi, koji znadu misliti vlastitom giavom, javnost počinje polagano doznavati, kako su ovakovi spasitelji znali raditi u pra¬ ksi i delokrugu, gde su imali svu slobodu, da dokažu, što znadu. Iz proračuna, koji su pripravili za god. 1929 proizlazi, da izdaje oblasni odbor zagrebačke oblasti za oblasno dobro Božjakovinu 3.8U0.000 dinar a, i da otpada na ovo dobro preko 3.000.000 — gubitka, to jest 3.000 din ara po rali. To znači prema ostalim dobrima u istim gos¬ podarskim prilikama 500 do 700 po¬ što pasiva. Naravska stvar, za veliku politi čku galamu treba mnogo pomagača- vikača, a kako oni moraju od ne- Čega živeti, i j er se ne uzdržavaju svojim vlastitim produktivnim ra- dom, bilo ih je treba staviti pred kakovo god korito» Ovakovo je bilo njihovo gospo¬ darstvo sa javnim jednim dobrom. Nista bolje nisu gospodarlili u svo¬ jim “gospodarskim” ustanovama, u kojima im takodjer nisu bile veza¬ ne ruke po “Srbima”. U tom pogle¬ du objavlja zagrebački “Jugosloven- ski Lloyd” iz pera svog glavno g ure¬ dnika g. I. Malinara u jednom čla¬ nku sledeče* ..Na 4. maja o. g. napisali smo članak “Konstatacije i pitanja” po¬ vodom akcije, da se spašava jedna losa ekonomsko - politička. pojava. Tom prilikom smo konstatovali, da sve glavne ekonomske institucije bivše HSS pr oživi j a vaju tešku kri¬ žu. Glavna Zadruga, matica hrv. go¬ spodarskih zadruga, krivnjom nes- posobnog* vodstva nalazi se u jedno.i mučno j likvidaciji s jednim neza- drugarskim i teškim milijunskim parcelatornim poslom imanja grofa Festetiča, no kod toga je uz neus- pjeh doživjela i teške udarce i ona i Seljačka zadružna banka, koja se takodjer nalazi u poteškočama. (Medjutim več je uopče skralii- rala — Op. Ur.) Hrv. seljačka zadružna banka je još pod predsjedništvom g. Preda- vca zapala u vrlo opasnu križu i sa¬ da se nalazi u takvom položaju, da joj samo teški milijuni, ako otkuda dodju, mogu da omoguče daljne poslovanje i da je tako postepeno i kroz niz godina saniraju. Osiguravajuca zadrug?^ “Provid- nost”, kojoj sn zadrugari i glavni garanti sve glavne hrvatske zadru- garske institucije u Hrvatskoj, Bos¬ ni i Dalmaciji, nalazi se u očajnom položaju i svaki čas je opasno ugro- žena mogučnošču raznih tužba zbog njezinih platežnih poteškoča. Zadruga Seljački Dom postoji, no njezina sva imovina, koja se sastoji od bivše palače bamna Vranicama, nalazi se u čvrstim rukama bankov- nog vjerovnika, koji s njom i upra¬ vlja. Sve četiri ove institucije su po¬ vezane medju sobom tako, da krah jedne izazivlje potrese ili krah dru¬ gih. \ Situacija je vrlo teška, a kad bi se malo raščinila, onda bi izišlo na vidjelo koješta, što bi seljački narod osvijestilo tako, da bi vidio jasni j e — tko ga je vodio i za kim je onako slijepo srljao. Konstatujuči sve ovo, mi smo iz- nijeli i pouzdane informacije, kako neki članovi bivšeg vodstva HSS obliječu Prvu Hrvatsku Štedionicu, i u ime nekih narodnih i zadrugar- skih interesa moljakaju, da ona spa- si te njihove institucije, pa da se tako zabašure nesposobnosti i koje- kakav rad u njima, a naročito rad skopčan sa ličnošču g. Jos Preda- vca”. KŠEFTU. Zagrebačka “Slobodna Tribuna” piše pod naslovom “NEVALJALCI” sledeče: “Kod nas ima vrst ljudi, koji su um jeli da se nametnu narodu i da za vrijeme desetgodišnjeg strana- čkog života igraju neku ulogu u javnome životu. Baveči se politi¬ kom, ko ju su oni smatrali sredstvom, koje je imalo da posluži u njihove lične svrlie, uspjelo im je da u novo stvor en oj državi zauzmu vidna mjesta. Osim časnih iznimaka, ta- kovi su bili mnogi naše narodni oci, ciji egoizam je bio toliki, bilo lični ili stranački, da su sve velike ideje nacionalne i državne za njih bile sporedne. Briga za zajednicu i za- jednički život nije ih mori!a, več j edino za svoje položaje. Ti ljudi bili su bez ikakvog osječaja odgo¬ vornosti i pred narodom i pred svo¬ jom savješču, koje regbi nisu ni imali . Ivada je prestala njihova era pa- šovanja i kada je nastupilo novo stanje stvoreno jedino da od njih spasi narod i državu, onda ti ljudi koji bi morali posuti glavu pepe¬ lom cvile i jauču. Sloboda je za njih značila diktatorsko pašovanje, demokrati ja im je bha polje dema- goštva i šarlatanstva, a narodni su- verenitet postala je diktatura tih demagoga i šarlatana. Karakteristično je da se ta grupa ljudi rekrutira ili od onih, kojima nije ni vlas s glave pala za ovu državu, ili pak od onih, koji su veči- nom oduvij ek .služeči tudjinu mrzili ovu državu. Ti ljudi koji u drugim državama zbog svoje nesposobnosti i ne val jamstva ne bi mogli da zau- zimaju ni najzadnja mjesta, kod nas pomočil gumenih kuglica a na račun nekog lokalnog patriotizma zauzeše najbolje položaje, ne da savjesnim radom posluže svome na¬ rodu, nego da se koriste i oboga- čuju kupujuči imanja, kuče itd. I mi Hrvati imali smo takovih ne- valjalaca, koji su za vrijeme deset- godišnjeg stranačkog života ura je¬ li, da se u ime ugroženog Hrvatstva, popnu na sva «na mjesta, sa kojih su mogli da sišu krv svome narodu. Ti po profesiji Hrvati, koji su se “proslavili” na političkom, kultur- nora i privrednom polju, upropasti- še toliko narodnoga novca, ti Hrvati gerirajuči se kao neki vodje Hrva¬ ta, usudjujuju se poslije svega toga, da u ime Hrvata vicu na današnje stanje, da pljuju na največe nase svetinje i da dizu kliku i motilcu i na samu državu, od koje su izmuzli sve što su mogli i nemogli. Kada im je u dobroj mjeri one- mogučen njihov destruktivni rad o n o Medjutim “Providnost” pala je pod stečaj, pa splitski dopisnik iste novine piše medju inim sledeče: “Pošto je za naše zadrugarstvo od zamašite važnosti kako če se rije- šiti ovaj stečaj, smatramo potrebi- tim, da za sada iznesemo samo ne¬ ke okolnosti, koje bi mogle da dadu ovome stečaju potpuno drugi pra- vac i drugi uspjeh od onoga, što ga očekuju stanovita lica, koja su odgovorna, da je do ovoga stečaja došlo i da bi sira javnost, koja je interesovana, bila malo bolje infor¬ mirana. U prvom redu treba da konsta- tujemo činjenicu, da je “Provid¬ nost” prama njenim bilansama, koje su se do konca 1927. godine javno publiko vale, ne samo bila ak¬ tivna, več imala čiste dobiti. Pre¬ ma našim informacijana ona je na- vodno bila — prema knjigama ak¬ tivna i tekom godine 1928., pak je stoga neinformisanu javnost osobi- to mnogobrojne članove-zadrugare “Providnosti’ 'upravo prenerazila vijest o otvorenju stečaja. Sada se je tek ustanovilo, da “Providnost” ne samo u posljednim godinama nije bila aktivna, več da su se izdavale krive (nerealne) bilance, pošto čita- va njena aktiva representira tako minimalnu vrijednost, da prosto izčezava pred ogromnom pasivom. Bilo bi stoira i vrlo interesantno i vrlo potrebito, da se po sudskim stručnjecima pregleda ju knjige “Providnosti”, kao i njeno poslova¬ nje kroz posljednje 3 —i godine, jer je opče poznato, da se ie poš maja 1926, godine u upravi“Providnosti” tretiralo pitanje likvidacije ili ot- vorenja stečaja. Kada bi se stoga pregledom knjiga ustanovilo lačno stanje “Providnosti” no samo da bi se Ifopstatovala i odgovornost odgo¬ vornih lica, več bi se konstatovao i njihov nepravilan i neposlovan rad”. - f i “DOMOLJUBI” PO PROFESIJI I j medju našim dobrim ali i naivnim seljacima, koji ne znaju za sve nji¬ hove majstorije, onda nastoje da sebe prikazuju nekim mučenicima, ljudima kojima se oduzimaju naj- elementarnija prava. I u mjesto da šute i uživaj u plodove svoga sumnjivog rada, oni još uvijek ispod zemlje ruju, misleči da če tim načinom zadržati svoje pozicije u narodu. Izgubivši svaki osječaj srama i stida, neki od tih pokvare- njakai dadoše se i n skitnju, da vani na stave sa svojim protuna rod¬ nim i protudržavnim radom. Mi se ne bi ni osvrtali na ove otrovne ostatke Austrijanštine i na narodne nametnike, da oni sa svo¬ jim sramotnim d jelo vanjem ne sra¬ mote nas ostale Hrvate. I za to je dužnost sviju Hrvata da poradimo oko toga, da onemogučimo jednom za uvijek te tipove, i dademo prilike narodu da upozna i osudi te grobare svoje slobode. Nije dostatno zado¬ voljiti se s krahom jedne naopako vodjene politike, več je potrebito svom snagom i svom moči podupi- rati one ljude koji su pripravni da vode onakovu politiku, koja može jedino da usreči hrvatski dio naro¬ da, a koja nam je označena u onom historijskom manifestu Nj. V- Kra¬ lja, koja zajamčuje potpuni razvi- tak zajedničkog života našeg troi- menoga naroda. 10 10 .. “OBITELJ”. — Pod ovim nazivom započelo je izdavati Hrvatsko Knji¬ ževno Društvo sv. Jeronima u Za¬ grebu, Trg Kralja Tomislava 20, se- d mičnu smotru namen jenu obitel ji¬ ma. Tednik izlazi na 16 stranica ve- likog oblika te je bogato ilustriran. Za inozemstvo stoji 3 dol a ra godiš- nje. Društvo učinilo bi dobro, ako bi se našlo po glavnim našim sredi- štima u Južnoj Americi dobre pove- renike, jer tednik zasluži, da bi se čim više proširio. NEPRIJATELJI NAŠE DRŽAV¬ NE ZAJEDNICE doskora če izgu¬ biti novi jedan adut kod svog de- fetističkog optimizma, naime koke¬ tiranje sa bugarskim prijateljst¬ vom. Kad je bugarska vlada vide¬ la, da su vlade velikih Sila, osobito nakon izborne pobede radničke stranke u Engleskoj, odbile njezino stanovište i poduprle trezno i miro- ljubivo stanovište naše vlade, do¬ govorila je s našom vladom novi sastanak u Pirotu. Na osnovu toga. se je postigao sporazum u najvžni- jim tačkama, koje če lužiti, da se urede prilike izmedju obijuh dr¬ žava. Sofijska “Zora” u jednom svom uvodniku priznaje, da je jugoslo- venska vlada do sada pokazala, da traži od Bugarske najmanje u nov- čanom pogledu, te nastavlja “mora se priznati, da je Jugoslavija u re- aoao L -= loaoi HOTEL BALCANICO Buenos Aires - Calle 25 de Mayo 746 - U. T. 31 Retiro 3727. NAJVEČI I NAJBOLJI JUGOSLOVENSKI HOTEL U ARGENTINI. Osnovan god. 1909. Zračne sobe, domača kuhinja, umerene cene. lzragjujemo originalni BALKANSKI BELI SIR, k iselo mleko YOGURT, sa mikrobima, koje smo donesli izravno od onamo i koji jedini davaju yogurtu zdravstvenu vrednost, ugotovljenu po prof. Mečnikovu. (20-42) ox== o D O OE or io o n f i POMPAS FUNEBRES CARRUAJES AUTOMOVI LES (5-39) ČASA FALCONE L U I S FALCONE Naše je poduzeče svim Jugoslovenima na Boci poznato zbog umerenih cena i prvovrstne obsluge. U. T. 121, Barracas 0533 E L3ERRRIA Bivši vodja dvorske apoteke na 'i ! I I i ! Mr. Ph. Franje Hušpanr Cetinju i diplomirani ljekarnik u Pragu i Bs. Airesu. Pohadjajte ovu jedinu našu lje karnu u kojoj čete dobiti dobar savjet i sve naše lijekove SVOJ K SVOME Kada udješ govori našim jezikom Lijekovi se šalju po poručbi poštom po cijeloj Argentini Calle F. QUIROGA 1441 Dock Sud) U. T. 22 - 7596 Avellaneda i i i i i I I 1'iiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiimiiiiiimiiiimiiiiimiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiKiiiiiHiiiiiiimiiiiiiiiiiimiii’; Restau rant u EL AMERICANO” = Največi jugoslovenski hotel u Buenos Airesu. E = VLASNICI | | HULJIČ y MIŠETA | 2 preporučaju se našim obiteljima i zemljaeima, kad dodju = = u Buenos Aires E E Domača kuhinja. Zračne i čiste sobe. E | BUENOS AIRES — La Madrid 341 (Boca) 1 E (21-42) U. T. 21, Barracas 1865 E "mmmimiiiiiiiiMiiiiiiimmmmmmmimiiiiNiimmimmmimmmimimmmimiiiiiis? Ppva Jugoslovenska Krojacmea NA DOCK SUD INGENIERO HUERGO 1360. Javljam mojim mušterijama, i prijateljima, da sam moju radnju potpuno preuredio i bogato obskrbio najmodernim košuljama svake vrsti, kragnama i drugim svakovrsnim rubljem, za gospodu. Izradjujem odjela, po najmodernijem kroju uz najniže cijene. Dajem odjela na isplatu, sa garancijom. Moja je radnja snabdjevena sa najmo¬ dernijem stofovima i to; kako za odjela, tako i za zimske kapute. Preporuča se svoj brači Slovenima. ( 4 . 39 ) Vlasnik: RADE PAUNOVIČ. POZIVNE ŠIFKARTE (Llamadas) Na otplatu bez garanti j e i bez posebnog naplatka Najudobnije putovanje zajamčeno Brzojavne i obične pošiljke novca, bilo u koje mjesto Jugoslavije DOZNAKE IDU NAJBRŽE I NAJJEFTINIJE preko Deutsche Sehiffsagentur 469 - SAN MARTIN - 469 BUENOS AIRES / N. 44-45 « GOSPODARSTVO » P%. 7 SLOVENSKI VESTNIK (SECCION ESLOVENA) poverjenika za ■ plačevanje člana rine, kadar bi se priglasilo stano vito število članov. . ... 1 •■••••■••••••••••••••••••••< IZ NAŠE NASELBINE. Naš VPISUJMO SE V “JUGOSLOVEN- SKO DRUŠTVO VZJEMNE pomočim v pretekli številki smo na kratko opozorili na obstanek teg koristne¬ ga društva, za katero večina naših rojakov sploh niti vedela ni, da ob¬ stoji. Rekli smo, da je društvo na tem, da se oživi, o čemur nam daje najbolje jamstvo okolnost, da mu stoji na čelu naš zdravnik, a da je prevzel častno predsedništvo don Miguel Mihailovič, ki bi gotovo ne zapravljal svojega dragocenega ča¬ sa za stvar, ki bi tega ne zaslužila po možnosti svojega bodočega raz¬ vit ka. .« i Slovenci, skoro vsi vemo kaj to pomeni: društveno delovanje. Ve¬ liko dela in tem večjo odgovornost in nevarnost za nevspeh, čim važ¬ nejši je program kakega društva. Posebno kadar se gre za društvo, čigar namen je upravljanje z de¬ narnimi sredstvi namenjenimi po¬ trebam članov. Voditi kakšno za¬ bavno društvo more še marsikdo. Pa še tam ni stalnosti, če ni dosti takih odbornikov, ki bi imeli stalen pobožaj. Itako) da, morejo društvu posvetiti čas, ki jim preostaja, ko so čez dan opravili delo za sebe in svoj obstanek. Čim se gre za društvo gospodarsko-socijalnega značaja, je stvar mnogo resnejša . če ni dosti gospodarski močnih ljudi, ki bi gmotno in moralno jamčili, da jih ne bodo vodili osebni interesi, se na bero ljudje mogoče dobrih name¬ nov ali praznih žepov, pa društvo preneha biti sredstvo za dosego na¬ menov, začrtanih v programu, in postane samo sredstvo za olajšanje obstanka socijalno slabih vodite- jev, kateri izrabljajo društvo na en ali drugi način v svoje namene, li nameni imajo v sebi dvojen zna¬ čaj : bodisi društvo naravnost izje¬ sti, ali pa trgovati s njim. V tujini se vrti to trgovanje po navadi okoli naslovov ali pa lova za podporami. V slučaju vspeha se pojavi vedno intrigiranje, in prepir, ker takih, ki postanejo nevošljivi in ki bi tudi rabili dotične direktne ali indirekt¬ ne dohodke ter koristi, je vedno dovolj. Kdor ima vpogled v zakulisno nastajanje in propadanje naših društev, lahko najde dosti materi- jala, ki služi kot dokaz za posledi¬ ce, nastale iz okolnosti, da še nima¬ mo gospodarski dosti močnega slo¬ ja, ki bi mogel prevzeti vodstvo resnih, posebno gospodarskih ali socijalnih društev. Zaradi tega zastopamo stališče, da se imamo Slovenci na samopo- močnem polju osloniti na svoje brate Srbohrvate. Nikar se ne sle¬ pimo, da smo Slovenci “najbolj kulturen" del med Jugosloveni. To mogoče velja za «taro domovino, z njenim organičnim socijalnim se¬ stavom. kjer ima narod na razpola¬ go potrebni štab sposobnih vodij, najsibo med kmeti, meščani ali de¬ lavci. Mi Slovenci tu v Argentini nismo “slovenski narod”. Mi smo samo posamezniki, iztrgani iz na¬ roda doma, in to večinoma neusta¬ ljeni, v proletarijat razdrobljen i zendjedelci. A kar je tu “gospode’, stoji gospodarski večinoma slabejše kot naš zidar ali mizar, ki si vsaj kadar ima delo, more zaslužiti ne- . kaj pezov in jih tudi lažje nekaj prihrani. Taki rojaki so doslej instinktivno čutili nezaupanje na- pram raznim poskusom iz vrst ta- kozvane inteligence, ter imajo prav, posebno glede gospodarskih podh- vatov. Eno takšno polje je pojje samo¬ pomoči. Kar se more izvršiti na naši vasi, kjer se vsi poznajo, z nje¬ nim župnikom ali učiteljem, ki sta oba gospodarski zavarovana, ali okrog naših tovaren z delavsko in¬ teligenco, ki živi od dela po stro¬ kovnih organizacijah ali po uradih za socijalno delovanje, tega ni mo¬ goče izvršiti z našimi šibkimi sila¬ mi pri ogromni nestalnosti in raz¬ pršenosti tukaj. Kedaj bi mogli Slovenci zbrati toliko kapitala, da bi samopomočno društvo moglo res delovati, to je da bi moglo dajati denar svojim po¬ dpore potrebnim članom? A koliko je takozvane “gospode” med nami, kateri bi mogli zaupati med tem upravljanje dotičnih kapitalov? Zato Vam kličemo ponovno: upi- sujte se v “Jugoslovensko Društvo Vzajemne Pomoči” na Boki, ulica Almirante Brown, 721. Uradne ure so vsak pondeljek, sredo in petek od 6-8 zvečer. To je pri roki vsem rojakom, ki stanujejo po Boki, Dok Sudu ali Aveljanedi. Člani imajo za slučaj bolezni brezplačno zdrav¬ nika, zdravila, bolnico in pa ev. podporo v gotovini. V slučaju smrti društvo plača pogrebnin po¬ koplje člana v društveni grobnici na Čakariti. Za Paternal in okolico_bi bilo lahko rešiti vprašanje društvenih zdravnikov, lekaren in mestnega rojak g. Flor je obolel na grlu, ter je bil v postelji skoraj tri tedne. Sedaj se bo moral podvreči opera¬ ciji. Želimo mu v imenu lista in vseh znancev, da bi čim pred in čim bolje okreval. — V eni naših dru¬ žin dogodil se je sledeči tragični slučaj. Mlada 17 letna soproga umrla je na porodu, ker ji je zdra¬ vnik pozabil vzeti masko od kloro- formiranja z obraza. Po zdravnika so poslali šele, ko se je mlada mati zvijala že štiri dni v porodnih bole¬ činah. Na novorojenčka se je tako veselila, da je dala pripraviti po¬ steljico, v katero je dala položiti punčko, pa da papanu porečejo, kadar bi prišel domov, da sta do¬ bila dvojčka. Na mesto veselja je prišla v hišo smrt. Kdo je kriv: babica, mož, mati, da so čakali tako dolgo na zdravnika? In kako je pri porodu zdravnik mogel pozabiti na mater ? Gospa Blanka Hribar je obolela na vnetju slepiča. Ravno na Božič je bila operirana. Operacijo je pre¬ stala zelo dobro. Želimo, da čim pred popolnoma okreva. V J E MALO BESED O VELIKIH BOLEZNIH. GLAVOBOL Najnižji in najmanj pomemben izmed vseli organov človeškega te¬ lesa, more g!avi zapovedati, da ima bolečine zanj in glava mora ubo¬ gati . Glavobol je izmed drugih bolezen¬ skih znakov najbolj pogost. Pojavi se praktično pri vsaki bolezni, naj- tako javljajo z glavobolom. Tu so našteti samo glavni vzroki. Samo, da pokažemo, kako kom¬ pliciran simtom je glavobol, omeni¬ mo nekatere izmed možnih vzrokov, če ima bolečina sedež v zadnjem delu glave, kot ga našteva eden medicinskih diagnostikov: neuraste- sibo lahka ali težka. Pri večini bo- * n D a padavica, vnetje možganske lezni je to prvi signal, ki napove nevarnost. Kljub temu, da je gla¬ vobol svarilo človeške narave, da je v človeku nekaj narobe, čeprav svetuje, da človek pri delu postoji, poskuša in premisli, vendar stoti- soči ljudi ne pripisujejo temu znaku nobene važnosti. Mesto, da bi is¬ kali, kaj v telesu ni prav, gredo v lekarno in vprašajo za sredstvo, ki bo ustavilo glavobol, mnogo pa jih ne stori niti tega. Če vzamejo zdra¬ vilo, glavobol skoro preneha, ni pa prestal v telesu tisti vzrok, ki je povzročil glavobol. Tako gre na¬ prej, poleg vzroka za glavobol, mo¬ ra telo premagati morda škodljiv način zdravljenja glavobola. Glavobol je ra zličen. B ol je lahko različna, more biti ostra ali topa, stalna ali v presledkih. Neposredni vzroki so včasih huda svetloba, vča¬ sih hud ropot, drugič zopet težave v prebavljanju in še različni drugi. Glava lahko boli zjutraj, opoMne ali ponoči in vsak tip glavobola more imeti svoj poseben vzrok in značilnost. Ako gre bolnik k zdrav¬ niku in toži, kako ga boh glava, po¬ sluša zdravnik njegove tožbe kot nekaj takega, čemur je treba pois¬ kati vzrok drugod, navadno ne v glavi. Skuša najti vzrok, in če najde enega ali več, potem zdravi oboje: vzrok in znak bolezni. Noben vesten zdravnik ne bo zdravil gla¬ vobola, predno ne bo poskusil ugo¬ toviti njegov vzrok. Kaj povzroča glavobol ? Kateri so torej nekateri izmed navadnih, radi katerih nas boli glava? Praktično vse kužne in nalezljive bo’ezni, po¬ sebno pogostih vzrokov. Infekcija se začno s hudim glavobolom, ki ostane ves čas, dokler bolezen traja. Slabokrvnost v svojih različnih obli¬ kah Često povzroča glavobo 1 . Bolez¬ ni na ledvicah se pokažejo prav tako. Histerija je eden izmed po-, sebno pogottih vzrokov. Infekcija v kateri izmed duplin lobanje more povzročiti bolečino v glavi. Pri sla¬ bem vidu. če ni popravljen z očali, ali če očala niso primerna, boli g^a- va iznad obrvi. Glava nas boli, če imamo infekcijo**' zobeh, če imamo črevesno zaprtje, ali druge črevesne neprilike. Bilezni maternice se prav- mrene, novotvorbe in poškodbe v možganih, slaba prebava, zaprtje, neuralgija, bolezni vratnih vretenc, povečane limpatične žleze v žrelu, sifilis, revmatizem, bolezni v nosu in žrelu, bolezni lobanjskih duplin, bolezni ledvic, sečnina v krvi. To so vzroki samo za bolečine zadaj v glavi. Kako zdraviti glavobol? Zelo važna točka, ki jo moramo pregle¬ dati, je način, kako si ljudje zdra¬ vilo glavobol. Večina praškov, pilul in tablet niso brez nevarnosti, če jih ne predpiše eden, ki pozna na¬ čin njihovega delovanja in pozna tudi telo, v katerem naj delujejo. Zdravila, kot antipirin, fenacetin, aetacnilid in njihovi različni sorod¬ niki, lahko povzročajo izpuščaje v koži, slabosti in bruhanje, lahko po¬ škodujejo rdeča telesca v krvi in niso brez škode za srce. Vsa ta zdra¬ vila pa so močna in zelo koristna sredstva ter jih tu ne mislimo pod¬ cenjevati. Toda vedeti je treba, da so v neizkušenih in nestrokovnih rokah, lahko zelo nevarna. Človeku, ki ga boli glava, ni treba iti k zdravniku za vsak glavobol. Tega tukaj nikakor ne mislimo svetovati, ker ni potrebno. Če nas enkrat boli glava, more samo javiti prehodno bol, ki se bo skoro sama ozdravila. Pogost glavobol, hud in nenavadnega značaja pa zahteva zdravniškega zdravljenja in zato naj tak bolnik.vpraša za svet zdrav¬ nika . V slučaju navadnega glavo¬ bola, to je če samo v redkih sluča¬ jih semintja malo g"ava boli, je včasih še celo mogoče človeku sa¬ memu, da najde vzrok svoje nadlo¬ ge in včasih, ko najde vzrok, ga more sam odstraniti po načinu, ki je sam ob sebi razumljiv. Če torej boli glava radi slabega zraka, bo izprehod v svežem zraku najboljše zdravilo. Redna telovad¬ ba—če le mogoče na svežem zraku —bo napravila konec marsikatere¬ mu glavobolu, ki nima globokega vzroka v nerednem delovanju tele¬ sa . Če boli glava potem, ko • smo dolgo čitali ali pisali pri slabi 'luči, bo pomagal počitek v mračnem pro¬ storu. V večini slučajev, če nas muči glava, je potreben počitek, imiiiiiiimiiiiiiiimmiiMiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiiiiiiiimiiiiimiiiiimiiiimiiiiiiiiiiiiimmiimiiiiiiiiimiiimiiimmiiimmiiiiiiiiii paracijonom pitanju bila pomirlji¬ va do skrajnosti i da je molba bu- garske vlade za odlaganje plačanja dva ju reparaeionih obroka, zbog zemljotresa, bila u Beogradu uva- žena”. COSULICHEVA IZAZIVANJA. Pod naslovom “Nur nicht kroatisch” (Samo ne hrvatski), objavlja split¬ sko “Novo Doba” slledeču značajnu vest: '‘Kad Cosnlichevi” brodovi pristanu u našu splitsku luku, izv- jese podno stepenica tablu sa na- pisima u talijanskom i španjolskom jeziku: “Vietato Tingresso^ trada prohibida”. Da Cosulich, sigurno po naredbi, ignorira jezik zemlje sa kojom po¬ sluje, torne se nije čuditi. Svaka zemlja i svaki narod vodi s v o j u politiku. TrebaSo bi nači načina da se to spriječi. Još nešto: opazili smo, kada tali- janske ladje pristaju u luku, da naši lučki peljari, na talijanske, riječi ša ladje, odgovaraju — tali- janski. Po svemu svijetu sa tudjih ladja se opči u lukama u jeziku dotične zemlje. Zar mi jedini da pravimo izuzetak, i da se dobrovoljno poni¬ ža varno? * Na taCijanskim ladjama veci dio momčadi i časništva i te kako pozna naš jezik. Trebalo bi tako postu- pati da ih se primuli da se u našo j luči slu že kod operacija u našem jeziku. ^ NOVI MESEČNIK “MORNAR” počeo je da izlazi kao poučno-za- bavni list za pomorce. Izdaje ga za¬ družna štedioniea na Sušaku “Mor¬ nar D UREDJENJE PLITVIČKIH JE¬ ZERA. Konferencija za uredjenje Plitvičkih Jezera završila je svoj rad. Redigiran je zajednički pre¬ dlog komisije, koji če biti upučen ministru šumu i ruda. Prema torne predlogu bit ee uredjene ceste, koje če vezivati jezera sa Zagrebom i morem te če se provesti kanaliza¬ cija i vodovod. S uredjenjem Plit¬ vičkih Jezera i okorne postati če ona važan turistički centar, kamo če dolaziti posjetnici sa sviju strana svijeta. ZANEMARENA PRILIKA Dok su se naši političari zavadja- li do ubijanja, narod zanemario je jedan od prvih izvora svoga izvoza šljive. Več smo objavili, sa kako- vom se je kažnjivom nemarnosti za¬ pustilo gajenje šljivovih stabala, čiji broj naglo opada» Propada¬ nje ove tako važne gospodarske grane pokazuje takodjer sle¬ deča činjenica: dok smo izvezli god. 1923 za 27.000.000 din. svežih a za 334.000.000 suhih šljiva, god. 1928 izvezli smo prvih za 47.000.000 a drugih samo još za 128.000.000 Vani zavladalo je takovo nepove- renje napram našim izvoznicima, da tudjinci kupu ju svežu robu pa ju sami akondicijoniraju, umesto da nadalje podnose nesolidne manevre naših “trgovaca”. vr. Nova vremena. Turci i Ja- panci ostavljaju svoju narodnu, nespretnu, abecedu i prihvačaju latinicu. Turska vlada zabranila je fes i žene moraju početi hoditi ot- krivenog lica. Kitajska vlada ka- zniče žene, koje si neče odrezati kosu ili če si kvariti noge, zbog čega su hodale kao patke. Zato postaju i kod nas zastrjeli tipovi oni, koji smatraju za neke vrst izdajica one, koji su mnenja, da bi bilo praktič- nije pisati samo latinicom, i da bi bilo uopče za sve Slovene mnogo bolje, da bi ostavili čirilicu, jer bi medjusobno upoznavanje bil d tim laglje, čim jednostavniji bi bili pravopisi pojedinih slovenskih na¬ roda. — Rusi več se spremaju, da uvedu latinicu. “AMERIKA” j * -j Pod ovim naslovom otvaramo no- vu rubriku u novini. Pregledni clan- ei o jednoj n ovoj zemlji mogu pri- pomoč do više manje pravilnih smernica u državnoj iseljeničkoj po- litici, o orijentaciji stanovitog sku- pa trgovaca izvoznika. Medjutim ne mogu izbiti iz glave iluzija mnogim pojedincima-kandidatima za iseienje ili novodošlicama. Svakidašnji život mnogo puta, usprkos najboljih mo- gličnosti za napredak, donosi 1 naj- sposobnijima izn enači jen ja i razo¬ čaranja. Zalo čemo ovde objavljati pojedine slučajeve iz tog svakidaš- njeg života. Nadamo se, da če je- dnome ili drugome pripomoči do to- mlačna kopel j deset ali petnajst mi¬ nut bo pomagala. Če denemo kaj mzrlega na glavo ali na zatilnik, je večkrat zelo koristno. Ako boli glava radi kajenja, kave ali čaja, radi prezaposlenosti, pre¬ hudih telesnih naporov, pomanjka¬ nja spanja, je jasno, kako je treba pomagati. Ker je črevesno zaprtje zelo pogost vzrok glavobolu, bo glavabol prenehal, če se držimo pra¬ vilne diete, malo telovadimo in skrbimo za redno odpravljanje po¬ trebe. 'Enostavna zdravnikova po¬ moč, da se izprazni prepoln želodec ali črevo, bo odpomoglo marsikate¬ remu glavobolu. Vedno ostane najbolj važno, da se človek zaveda, da je glavobol samo signal, kot je alarmski zvo¬ nec, za požar. Ako ustavimo zvonec, da ne zvoni, požara ne preprečimo. Ako ne pomaga navadno “zdrav¬ ljenj^” doma, ne da bi bilo treba poseči po različnih umetnih pre¬ paratih, ki se sicer morejo dobiti brez recepta, potem ne bodi zado¬ voljen, če prisiliš, da utihne samo alarm za požar, kajti požar sam more vsak čas izbruhniti; bodi pre¬ viden in obišči zdravnika. Ne za¬ dovolji se samo z zdravljenjem gla¬ vobola, dokler nisi našel in odstra¬ nil vzroka. Predvsem pa, ne oprimi se razvade, da se s kemičnimi sred¬ stvi “zdraviš” sam. Ne zanesi se tudi na nasvete dobrih sosedov. Če se na tak način zdraviš sam, ni to samo nespametno in nevarno, s tem tudi vzdržuješ stotine različnih 'zdravil/ katere so dali v promet neogovorni ljudje, ki hočejo samo lahko zaslužiti denar. Higiensko in zmerno življenje ne pozna glavobola, če pametno daje¬ mo telesu kar mu pripada. Toda če se oglasi signalni zvonec, ne zane¬ mari ga. Pojdi k zdravniku! Najdi vzrok! Odstrani nevarnost mesto da .ustaviš signal. Če ponovimo vso stvar: 1. Glavobol je samo znak za ne¬ kaj drugega, kar je bolno. 2. Ne zdravi ga na ta način, da omamiš živce, ki ti pošiljajo var¬ nostne signale. 3. Vzrok je lahko v telesnem delu, daleč proč od ^.ave. 4. “Samo-zdraVjenja” so lahko nevarna. Vprašaj preje zdravnika, predno vzameš kakšno kemično zdravilo. - (“Zdravje.”) ••• ••• i« aiiis ••••••••• MIIMnilllinipUlHMM« VREMENSKE RAZMERE V ŽITNEM PREDELU. $ Že lani so meteorologi opozarjali poljedelce, naj bodo pripravljeni na par zelo neparavilnih let kar se tiče Vremenskih nezgod. Za ravno pre¬ teklo leto so se njihove besede vre- sničile. Aktivnost na površini soln- čne kr oglje je povzročila po celem svetu veliko vremenskih nepravil¬ nosti, ter nam kable grami nepre¬ stano sporočajo o velikih nesrečah, povodnjih ali viharjih . Tudi Ar¬ gentina je odnesla svoj del, ter je bilo preteklo leto za poljedelca, ki je osvisen od dežja, neprijetno pre¬ senečenje. O suši do srede septem¬ bra smo že sporočali v zadnji šte¬ vilki. Med tem so prišli po neka¬ terih kraiih veliki viharji s točo! Posebno je prizadeta Pampa. Pone¬ kod so kmetje na tem, da p on či¬ noma propadejo ter mora vlada priskočiti na pomoč, da jih reši la¬ kote. V enem okolišu je toča uni¬ čila 25.000 ha žetve, v drugem, v proviciji Buenos Aires pa 100.000. Pred kratkim smo imeli v Bue¬ nos Airesu, v ostro začrtanem pasu od vodi, tako točo, da že mnogo let ni bilo slične. V Devoto je enemu ro¬ jakov vrt tako razbila, da so bila tla v pravem smislu besede popol¬ noma pokrita z pobitim sadjem in zelenjavo. Toča je padala samo 5 minut, pa so bile posledice v mestu takšne, kaj šele, kadar pride na ob¬ delano polje! Zato naj računajo s temi vremen¬ skimi razmerami vsi oni rojaki ki se zanimajo za samostalno delo v žitnem oddelku. Tam se morejo vzdržati v takšnih izvanrednih slu¬ čajih samo ljudje z dobrimi rezer¬ vami. Dočim mora propasti začet¬ nik, ki nima niti za prve težave do¬ sti sredstev. KOMUNISTIČNA BANKA V PA¬ RIZU, finančna institucija stranke v Franciji, je prišla v škripce. So¬ dišče je odredilo preiskavo, ki je odkrila, da so voditelji Marcel Ca- chin, Jacques Doriot in drugi vlo¬ žili fiktivne (namišljene) vsote de¬ narja v banko, nakar so potem je¬ mali tuji denar na dotične vložne knjižice. Banka je tudi posodila ve¬ like vsote za razne strankine aktiv¬ nosti brez obresti in te vrste poso¬ jila prekašajo vrednosti banke. ga, da hude pripravljen takodjer na neugodne dogadjaje i da tako pri¬ pravljen nakon prevelikog optimi- zna ne postane opeta suviše pesimi- stičan. Neka počnemo sa člankom, koji je napisao star useljenik, brat Če¬ li oslovak, g. Metod Kozak, predse¬ dnik školskog društšva «Komen;sky» 11 Villa Devoto. KAKO NEKOJI ZNADU UČINITI SVOJU AMERIKU Bilo je godine 1908., kad sam radio u neko j tvornici u ovdašnjem predgradju San Martin. Uz tvorni- čko zemljište imao je svoj komad zemlje neki Franeuz. Bilo je ukupno 14 ha, na ko j ima je držao nekoliko krava. Sredi tog svog* zemljišta čo- vek imao je sasma primitivnu kucu, te živio tako siromaški, da smo se mi radnici često čudili, kako da mo¬ že da se provlači sa ono par krava. Ni izdal ek a nismo naslučivali, ka- kove načrte je ta j siromak imao, i kako če on sa glavom zaraditi više, nego mi svi sa svojim rukama u na¬ šo j tvornici. Jednog dana zapazimo, kako deli sa plugom svoje polje u četverokute, a po sredini ore široko ulico. Sredi te ceste postavio je vi¬ soke stupove, poveo žicu za elektro- vod, a na žicu povesio velike elek- tričke žarni j e, košto ih vidimo da- nas po velikim avenidama. Nekoli¬ ko meseci pusti o je te številke sva¬ ku noc goreti. A pod ovim sjajnim osvetlenjem pasle su se mirno nje¬ gove krave. Kad smo gledali te kra¬ ve pod ovom modemom glorijom, mislili smo -da je naš siromašni Fra¬ neuz poludio. Dok ti eto jednog dana ne osvanu n novinama ogromni oglasi na šeg kravjeg gospodara. Razdelio je zem¬ ljište na parcele te oglašivao, da je prodava na mesečne obroke, jer da misli sa graditi na toni mestu novo pred grad je pod imenom Villa Cen- tenario. Njegova je propaganda bila izvrs¬ tno organizovana: kad je do šao dan rasprodaje, nagrnulo je osobito iz Buenos Airesa toliko naroda da po¬ sebni vlakovi, pripravljeni kandida- tima besplatno na rasnoloženje nisu mogli da sav taj narod odvuku. Par glazbenih kapela jepovečavalo zani¬ manje za prodaju 1 saučešce. Osim toga je još 60 fijakera neprestano vozilo, besplatno, narod iz bližnjih tačaka. Kod dolaska svakog vlaka pozdravljala je nove goste pucnja- va iz možnara. Sve je bilo tako briž- ljivo uredjeno, (la nisi imao ni cen- tava troška, ako si htio iči na roma¬ le. čak s pivom su te-pogost ili. Naroda je bilo s.ve črno oko pri¬ pravljene tribune, okrašene sa svim zastavama svili država na svetu, postoječih i nepostoječih. Izklicna cena je bila po pet peča na 100 me¬ sečnih obroka. Kad je bio prodavač, rematador, sa doskočicama i gospo¬ darskem filozofi j om o vlastitom ko¬ madu ove gostoprimive zemlje, do- vol jno podkuril) raspoloženje, poče¬ la je rasprodaja. Prvi interesent po¬ ri vidio je za prvi lot dakako pet peča. Tu se spusti prodavač nanj: “Pa šlo si vi to mislite, ainigo, zar ne vidite elektrickog osvetelpnja? A ne vidite, da je to čošak na aveni- di?” Pod uplivom električnih žar ul j a i namazano# jezika rematadora prvi lot išao je za 24 peče mesečno. Uz razne cene bile su nato rasprodane sve parcele, prem d a ili je bilo neko¬ liko stotina. Tako je došlo do toga, da su kupci pl at ili varu (% kvadr. metra) po 8 do 10 peča, dočim je naš «siromašni» Franeuz 15 godina pred tim dobio svili 14 ha po 11 centava za varu. Kad je mili Franeuz imao raspro¬ dane sve lote, prestao je platiti ele- ktrarnici svetlo. Ova je dakako strnju zaustavila, a krave su se mo¬ gle pasti opeta po tami. Neko ji kup¬ ci, od jada, da ih je Franeuz tako napalio, odnesli su po noči sve elek- tričko uredjenje, a stupove su upo- trebili kod gradnje svojih kučica. Medju nasamarenima bilo je ta- kod.ier nekoliko naših čeških starih useljenika, jedan od njih je bio čak poznati pi.ionir na pol ju veleproduk- cije/ smradi ji vi h sirčiča. Neko j ima je bilo žao za več uplaceni n ovac, pa su isplatili čelu kupovinu te živu još danas lamo. Samo da kad bi da- nas predavali svoje parcele, ne bi niti toliko dobili zanje, što su ih sta¬ ja le pred 20 godina. — M. Kozak. ?•! >••••••••••••••••••••••• =3 ESTUDIO JURIOICO-COMERCIAL de los Doctores PEDRO PANDOL TADICH EMILIO J. SOTELO Asuntos Civiles, Comerciales y Criminales Compulsas — Balances — Inventarios Cobranzas Judiciales y Extrajudiciales Poderes — Mandatos — Finanzas 1 i • : : I :ii : I :|s II I SARMIENTO 1011 Piso 5° BUENOS AIRES (28-42) !! Govori se Jugoslavenski !! -1 • I! : s • I • 5 s >•««*« I I I M J PRVI SLOVENSKI NASELJENCI V SLOVENSKI NASELBINI “LA LLAVE” PRI OBDELOVANJU ZEMLJE. i morete začeti obdelovati svojo zemljo, V NASTAJAJOČI SLOVENSKI NASELBINI če imate DRUŽINO - - čim več otrok, tem boljše! Bo natančnejše podatke obrnite se na dolnji naslov. Izpolnite spodnji kupon in ga nam pošljite: BANCO FRANCES y RIO LA PLATA, Seccion «La Llave», Buenos Aires, Reconquista 165 -199. Z ozirom na vaš oglas v «Gospodarstvu» mi pošljite pogoje za nakup zemlje v «La Llave». / Ime in pričmek: . j.—.-.. . . . . Mesto in ulica .. (ali zadnja posta) . ( 16 - 39 ) s HRANILNE VLOGE Din 1.450 000.000 GLAVNCA Din 75.000.000 Osnovana leta PODRUŽNICE: Bačka Palanka, Bakar, Banjaluka, Bihač, BeogTad, Brčko, Bjelovar, Brod na Savi, Celje, Crikvenica, Čakovec, Daruvar, Delnice, Djakovo, Derventa, Dubrovnik, Fiume, Karlovac, Kraljeviča, Križevci, Ljubljana, Maribor, Mitroviča, Mostar, Nova Gradiška, Novi Sad, Ogulin, Pakrac, Požega, Osijek, Senj, Sisak, Skoplje, Split, Subotica, Sušak, Sarajevo, Travnik, Tuzla* Varaždin, Velika Gorica, Vinkovci, Virovitica, Vukovar, Zagreb, Iliča br. 117/a, Vlaška ul. br. 86 i Mihanovičeva ul. Zemun. ISPOSTAVA: Osijek donji grad Banco Germ&nico de la America del Sud. Frente a la Av. L. Alem, con la entrada a la Seccidn Eslava . Vhod v Jugoslovenski Oddelek del Sud. Calle 25 de Mayo. Frente Banco Germ&nico de la America principal. Glavno pročelje. Prekomorske prevoznice (sifkarte) iz Europe Pozivne prevoznice za Ameriko Najem ognjevarnih jeklenih predalov za shrambo vaznih listin in vrednot Po nizkih cenah Sprejemanje in brezplačno pošiljanje domovinske obrestovani em za Vami na vaš vsakokratni naslov LEANDRO N. ALEM Ena kvadra in pol od Plaza Mayo