KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
INDUSTRISKE SVOJINE
Klasa 15 (2)
PATENTNI SPIS
Izdan 1 aprila 1933.
BR. 9875
Poljanec L. Dragutin, činovnik hYdrografskog ureda Mornarice Kraljevine Jugoslavije, Split, Jugoslavija.
Postupak za izradu negativa za reprodukciju geografskih i pomorskih karata, nota, pero-crteža i fotografija, koje se pretvaraju u perocrteže.
Prijava od 5 maja 1932.	__________ Važi od 1 avgusta 1932.
U prijavi navedeni pronalazak sastoji se u glavnom u dobivanju negativa pri crtežima, skicama, slikama, notama, pismu, geografskih i pomorskih karata, nacrtima i t. d. izrađenih na celuloidfolijama ili na uljnatom pauzpapiru, putem direktnog crtanja sa tekućinom koja nakon razvijanja stvara na celuloidu ili pauzpapiru negativ iz crtanog predmeta. Negativ sposoban je za direktno kopiranje na litografskom kamenu, cinku, aluminiumu i t. d., radi đalj-neg umnožavanja putem štampe.
Za izradu ovih negativa potreban je sledeći materijal:
A.	Materijal
1.	Negativ se crta sa docnije opisanom tekućinom po perocrtežima, skicama i t. d. u istoj veličini kao što je original, 'na sledećem materijalu:
a)	ili na uljnatom po mogućnosti belom Ipauzpapiru, kojeg se uopšte upotrebljava za izradu pauza perom. Taj materijal u-potrebiće se svrsishodno samo ako reprodukcija treba da bude u jednoj boji, te ako original sadrži jednostavne linije bez naročite preciznosti, i ako linije nisu suviše guste. Ovakav materijal neće se moći upotrebiti za crtanje negativa, ako se traži da original i reprodukovane kopije budu među se po dimenzijama potpuno verne.
b)	ili na celuloid folijama po mogućnosti bele boje od 0.5 do 1 m/m debljine pa na više, koje su samo sa jedne strane fino mehanički matirane. Upotrebljavaju se za
prostoručno iscrtavanje negativa po prirodi, ili fantaziji, ili skiciranom crtežu, kojeg si može umetnik ili crtač skicirati sa mekanom olovkom direktno na foliju. Za taj posao dobro odgovaraju celuloid ploče one debljine, kakove se upotrebljavaju kao mutno staklo za fotografske aparate. Ploče moraju biti apsolutno plan.
c)	ili na celuloid folijama po mogućnosti bele boje debljine 0.2—0.3 m/m, koje su sa obe strane fino mehanički matirane i apsolutno plan. Ove folije sposobne su za sve vrste negativa od najjednostavnijeg do najkompliciranijeg i najpreciznijeg crteža.
2.	Tekućina, koja je potrebna za iscrtavanje negativa na materijalu navedenom pod 1, a, b, i c, pomešana je iz niže navedenog materijala, a pripremaju se na; sledeći način:
Circa 20 gr I-a gume arabike svetle boje rastopi se u circa 100 cm3 obične vode. Kad je guma arabika potpuno rastopljena, filtrira se rastopina kroz finu platnenu krpu, te se toj filtriranoj: gumi doda još circa 200 cm3 vode i 6 gr anilinske boje u prahu, koja se dobro topi u vodi, a niansu i ton izabrati prema volji i potrebi rada. Sve se dobro promeša i stavi u lončić na vatru da dobro prokuha i vri 3 do 5 minuta. Nakon kuhanja se još jednom filtrira kroz platnenu krpicu u bočicu, koja služi za pohranu tekućine na hladnom mestu.
3.	Crtaći pribor: Za crtanje upotrebljavaju se tvrda i mekana tušna i pisaća pe-
Din. 25.
ra, kojih je šiljak različito tup, na primer tanji šiljak tvrdih pera služi za crtanje jed-nakomerno debelih liniia finije vrste, tu-plja za jednakomerne deblje linije, mekana pera za linije koje su u početku tanke, ali postepeno postaju deblje ili se stanjuju opet prema kraju, t. j. slične onim u bakrorezu. Ovakove linije nije nikako dobro vući sa tvrdim perima, pošto kvare površinu folije. Sa perima za izvlačenje mogu se na ploči negativa vući linije, bilo ravne ili krivuljaste, koje su mnogo finije nego bi se istim perima mogle vući linije na ma kojoj crtaćoj artiji. Naročito jasne i lepe postaju te linije nakon razvijanja negativa. U načelu može se upotrebljavati sav drugi crtaći pribor jednako kao i kod crtanja na papiru.
B.	Preparadja
4.	Preparacija uljnatog pauzpapira za crtanje negativa:
Pauzpapir otseče se za 3—4 prsta više no što je original velik, te ga se položi na tvrdu ravnu podlogu. Kao takova može da služi svaka tvrda i glatka ploština. Na plitkom tanjiru meša se tanji firnis, kakav se upotrebljava u litografskoj štampi, sa litografskim sikativom, i to jedan deo fir-nisa sa 3 dela sikativa. Mekanom finom platnenom krpom, još bolje sa filcom od tampona, namaže se jednakomerno, ali nikako debelo, jedna strana pauzpapira. O-vako namazan pauzpapir napne se sa čav-lićima na crtaću dasku, te se stavi sušiti. Pauzpapir osuši se za circa 6 sati. U slučaju da nije još suh, a hitno je potreban za rad, onda ga se posipa sa belim talkumom (federvajsom), te ga se nakon toga sa čistom vatom očisti. 1 normalno osušeni pauzpapir preporuča se namazati sa federvajsom i očistiti ga, jer u tom stanju sigurno nije lepljiv. Tako preparirani pauzpapir napne se ponova sa čavlićima na dasku, koja je nešto manja od njega, te ga se polije sa belim mat-takom kojim se služe re-tušeri u fotografiji a na način kako se po-levaju negativi za retušu, odnosno kako se poleva kolodijumom u mokrom postupku za snimanje. Polevanje mora brzo usle-diti, kako se ne bi već za vreme polevanja mat-laka osušio na pojedinim mestima. Daska sa pauzpapirom stavi se osušiti u malo nagnutom stanju, sve dok mat-lak nije potpuno suv.
Ova preparacija potrebna je, da se kod razvijanja negativa ne bi upilo suviše vode u papir, a sem toga se po mat-laku dobro crta.
5.	Preparacija celuloid ploča navedenih pod A, 1, b i c:
Nove, ili već upotrebljene ploče, koje
su se predhodno dobro očistile sa benzinom i špiritom od boje, stavljaju se prije crtanja u kupku odgovarajuće veličine, a koja je mješana u omeru:
1 litar vode i 150 do 200 gr čistog ala-una u prahu.
Ploča ostaje u kupki sve dok celuloid prestane da bude mastan, a to je onda kad ploča prestane da odbija vodu. Za vreme kupanja ploče riba se njena površina laganom rukom sa mekanom platnenom krpom ili vatom. Nakon dovršene kupke ploča se pjod vodovodom dobro opere od alauna, te osuši sa bugačicom ili filtrirpa-pirom. Strana ploče određena za crtanje otrlja se nakon osušenja u brzom tempu sa krpicom ili vatom namočenom u alkoholu ili špiritu. Ovako očišćenu ploču potrebno je čuvati od svake nečistoće, naročito pak od masnih otisaka prstiju, ili masnih predmeta uopšte.
C.	Crtanje negativa
6.	Preko originala koji se želi reprodu-kovati, napne se na koji bilo način preparirani pauzpapir, ili celuloid folija. Celuloid folije koje su obostrane matirane pre-poruča se prije rada, a na strani na kojoj se ne crta, malo namazati sa maslinovim uljem, i posle toga dobro obrisati suhom krpom ili gustim flanelom, jer se na taj način crtež još bolje vidi kroz foliju. Kod ovako namazane folije tanje vrste ima čo-vek osećaj kao da nije ništa položeno preko originala, te se mogu vrlo dobro svi i najfiniji detalji kopirati i iscrtavati. Original i folija moraju ležati na potpuno plano] podlozi (daski ili kojoj drugoj ploči). Od stolova najprikladniji su za crtanje litografski stolovi ili oni od bakroresca.
Crta se sa prije opisanom tekućinom za izradu negativa. Pero ne valja nikad suviše puniti sa tekućinom, jer se gornji deo suši i ne vuče više tako dobro. Isto tako treba pera uvek čisto držati. U tu svrhu je najprikladnije postupiti na sledeči način:
U očišćenu malu bočicu kineskog tuša, koja ima volumen od circa 15 cm3, ulije se tekućina iz boce, u kojoj je pohranjen, te se doda još 3 kapi čistog glicerina. Prije uporabe dobro se promeša. Dodata količina glicerina dovoljno je da drži tekućinu dugo vremena vlažnim, usljed čega se bolje crta, a linije razviju se još oštrije i lakše, nego li sa čistom gumom. Bočicu sa ovako spremljenom tekućinom stavi se u šoljicu napunjenu sa vodom, koju se uvek prije i posle rada menja. Svrha je vode da drži unutarnju temperaturu tekućine na što nižem stepenu, što sprečava njegovo sušenje u bočici. Pomoću vode u šoljići
može se pero za vreme rada očistiti sa mokrom krpicom. Isto tako je preporučljivo da se nova pera prije rada operu u jakom alaunu, čime se metalu oduzme mast, pa tekućina bolje drži.
Kad je negativ izcrtan pregleda se sve još jednom da li su linije pune, da nije što ispušteno i t. d. U tu svrhu metne se sa strane između folije i originala čisti beli papir, koji pokrije original, a crtež negativa pokaže u pravom stanju. Taj postupak kontrole preporuča se i za vreme iscrtava-nja, kako bi crtač mogao sravniti vučene linije sa originalom.
Efekat crtanja je potpuno individualna stvar crtača, te zahteva dosta prakse. Iz-vežban crtač može to crtanje ovako izvesti, da po volji imitira bakrorez i svaku drugu crtačku tehniku. Vreme koje se troši za ovakovo precrtavanje je mnogo kraće nego li je pptrebno sa izradu novog originala. Dobra strana takovog crtanja negativa je još ta, da se mogu provesti odmah sve željene ili potrebne korekture ili izmene, što nije moguće ni kod jednog drugog procesa u reprodukciji.
D.	Pretvaranje crteža na pauzpapiru ili celuloid ploči u negativ:
7.	Teoretsko izlaganje:	Sa tekućinom
iscrtane linije ili tačkice, i čitave ploštine na jednoj od navedenih folija pretstavljaju se u osušenom stanju dosta tvrde. Ako se cela iscrtana strana folije prekrije sa tankim slojem masne štamparske boje, to se ova slepi sa folijom tamo gde nema crteža, a sa suhom tekućinom tamo gde je crtež. Pošto delovj sloja boje nisu međuso-bom apsolutno ma na koji način najtesni-je povezane, nego imadu između sebe dovoljno praznog prostora, to može kroz te prostore probijati voda i razstopiti guma-rin crteža, dok na neiscrtanom delu folije voda ne može da deluje. Kad se gumarin, ili drugim rečima crtež, rastopi otplivaju i svi delovi boje, koja se je nalazila na crtežu. Time ali ostane tamo, gde je bio crtež od farbe, slobodna folija, ili drugim rečima ostane precizan negativ crteža, koji se nakon što je postao suh, upotrebljava kao svaki drugi fotografski negativ.
Vidi nacrt:
slika 1, prikazuje u preseku iscrtane linije na foliji,
slika 2, prikazuje pocrnjenu foliju sa crtežom,
slika 3, prikazuje razvijenu ploču, koja pretstavlja prema gornjim navodima negativ analogan fotografskom negativu,
a = celuloid ploča ili sa mat-lakom prevučena površina pauzpapira,
b = iscrtane linije,
c = masna boja koja pokriva ćelu plohu (crna boja),
b’ = otvorene linije koje pretstavljaju negativ gde su linije crteža rastopljene pri čemu se je i boja nad iscrtanim linijama otstranila sa folije.
8.	Praktični deo:
Nakon što je crtež na pauspapiru ili celuloid ploči bio pregledan i ispravljen, položi Se folija na litografski kamen ili koju drugu tvrdu podlogu, folija sa crtežom o-brnuta prema gledaocu. Na drugom kamenu meša se 1/3 dela litografske feder-boje sa 213 dela prenosne boje, kojoj se doda. nešto čistog litografskog terpentina. Ovako priređenu boju uzme se na tampon, nacrtan na slici br. 4. Tampon se sastoji iz sledečih delova, koji su na slici br. 4 označeni sa a = drvo, b = platnene krpice, c = fina mekana jelenova koža (za manje formate tampona može se upotre-biti koža starih glaserukavica), d = žica ili konac koji drži kožu napetu. Ovakav mali tampon može da si izradi svaki preti-skar sam. Prije crnenja folije sa tamponom, dolnji deo tamppna sa kožom umoči se u boju na kamenu i lagano tucka sa tamponom po boji, dok koža nije upita nešto farbe. Nakon toga se sa tamponom par puta u krugu razmaže boja po kamenu čime se ona po tamponu jednakomer-no podeli. Na parčetu papira proba se koliko boje je upio tampon. Nije potrebno da se ima na tamponu puno boje. Ako pokus pokaže da je dovoljno boje na tamponu, kuša se još i na jednom necrtanom mestu folije; ako ova ili ranija proba pokaže da je previše boje, onda se ponovnim tuckanjem tampona na papiru boja tako dugo otstranjuje, dok se ne dobije na foliji srednje tamni ton, od prilike kako ga pokazuje slika br. 5. Daljni način pokrivanja iscrtane folije sa bojom je sledeči:
Početak tamponiranja usledi na gornjem levom uglu crteža prema levom donjem uglu, pa onda duž već tamponirane ploštine odozdo prema gore i t. d. sve do desnog ruba folije. Vidi sliku br. 6.
Za ovaj rad drži se folija sa prstima leve ruke. Tamo gde je crtež, ne srne se tamponom tuckati ili strugati po foliji, već tamponiranje toga dela ima da usledi na sledeći način:
Tampon se nagne sa njegovom osovinom toliko da jedan deo ruba tampona dodiruje foliju. Ostavljajući nagib osovine tampona jednak, pomiče se ta osovina tako da opisuje plašt jednog čunja kojeg je šiljak okrenut prema dolje i stoji okomito na foliji. Pri takovom pomicanju osovine dolazi postepeno sav rub tampona
do dodira sa folijom; rub se takorekuć na foliji odvija u jedan krug. Kad osovina zauzima opet svoj početni ppložaj, njemu se nagib nešto smanji i opiše se na prije rečeni način plašt jednog šiljatijeg čunja i t. d. sve dok osovina tampona ne stoji o-pet okomito. Ovako se tamponira celi crtež; nikako ne sme ma koji deo tampona da struže po crtežu, već samo dodiruje sa lakim pritiskom ruke na tampon, kako bi boja ušla u sve delove folije, a naročito one, koji leže između crtežom pokritih delova. Vidi sliku br. 7 u kojoj je slovo a) početna i završna tačka toga kružnog tam-poniranja, a slovo b) središna tačka. Za vreme tamponiranja digne se folija, i drži prema svetlu i tako kontroliše ispravno pokrivanje farbom. Eventualno slabo pokrivene partije se ponovno tamponira na opisani način, dok nije cela folija u dovoljnoj meri jednakomerno pokrivena. Po tom se folija par minuta ostavi da mirno leži, kako bi suvišan terpentin iz boje ishlapio. U tom vremenu spremi se prema veličini formata odgovarajući kožni valjak sa fino hrapavom površinom, valja ga se po ranijoj boji na kamenu, koja je delo-mično upotrebljavana za tamponiranje, a kojoj se je prethodno dodalo nešto terpentina. Sa tim valjkom se laganim pritiskom izravna sva tamponirana boja na foliji. Kod većih formata potrebno je da pri ovome radu jedan pomoćnik drži foliju čvrsto na podlozi, a kod manjih formata može jedna osoba sve obaviti, te drži sa prstima leve ruke na levom kraju foliju, a desnom rukom lagano valja valjkom preko folije uz lagan pritisak, stalno od leve na desno, a foliju posle svakog valjanja okreće od desne na levo, gornji rub dole, dolnji rub gore i t. d. U početku oduzeće valjak svu suvišnu boju, koja je na foliji. Kad je folija tri do pet puta izvaljana, farbi koja se upotrebljava za valjanje, ne sme se nikako više dodavati terpentina. Pritisak pri valjanju postepeno povećat:, pošto površina folije nakon ishliapljivanja terpentina prima boju vrlo dobro. Valjanje produžiti tako dugo da je folija skoro potpuno neprozirna. Apsolutna neprozirnost nije potrebna, dovoljno je ako ima nijansu prema slici br. 8. Opasno je tera-ti neprozirnost do nepotrebne granice, jer će se negativ samo teško razviti. Neprozirnost treba da je jača ili slabija prema načinu štampe, analogno kao i kod fotografskih negativa pri odgovarajućem načinu štampe.
Sa valjkom izravnata folija osuši se sa mahalicom, da sav terpentin ishlapi, što je za deset minuta sigurno gotovo. Nakon toga baci se folija u čistom vodom napu-
njenu šolju (kivetu), tako da voda potpuno pokriva foliju najmanje dva prsta iznad površine folije. Kiveta sa folijom miče se, i kad se ukažu prve probijene linije na foliji, stavi se kiveta sa folijom pod vodovod, da voda dobro ispere svu tečnost. Međutim se sa vatom uz lagani pritisak trlja površina crne folije negativa, kako bi se mehanički dobro i čisto razvijanje negativa potpomoglo, analogo kao što se to radi kod razvijanja kopija na kamenu, cinku i t. d. Vrlo čisto ispadnu linije na negativu ako se površina negativa trlja kožom od glase rukavica, koja je natopljena vodom. Potrebno je negativ da leži barem pola sata u tekućoj vodi pa da folija bude potpluno očišena od gumarina i nepotrebne boje u crtežu.
Ako se je dobro crtalo, i dalje ispravno postupalo, moraju se sve linije bez dalj-neg potpuno čisto razviti. Ako pak pokazuju ma kakve nedostatke, mogu se grublje stvari odmah na foliju sa kineskim tušom putem pera ili kista retuširati, a to tek kad je negativ potpuno suh. Detaljnije i finije nedostatke bolje je retuširati tek na kopiji (kamen ili metalne ploče i t. d.). Sušenje negativa nakon razvijanja provesti filtrirpapirom, bugačicom, ili u alkoholu. Nakon sušenja potrebno je negativ dobro sa federvajsom oribati, i ako se želi pohraniti ga, može ga se prevući sa tankim Slojem čiste gume arabike ili želatinom, kako se običaje raditi kod fotografskih negativa. Po ovako konzerviranom negativu može se vrlo- fino retuširati i crtati sa gravurnim iglama i šaberima.
D. Kopiranje negativa na kamen, metalne ploče i t. d.
Analogno je kao kod fotografskih negativa putem amonijumbikromatske oset-Ijive tekućine. Dobro je prije kopiranja negativnu stranu gde je sloj boje obrisati sa federvajsom, a drugu namazati sa čistim maslinovim uljem i obrisati sa suhom krpom. Za ofset štampu kopija se na kamenu ili cinku kontrira putem Wendum a-parata, konter mašine ili na običnim presama po već poznatom postupku. Za bakrotisak ili tifdruk može se izraditi putem kontaktkopija vrlo dobre diapozitive, ali se mora negativ sa mnogo više boje tam-ponirati i izravnati, a celokupnu retušu mora se provesti na negativu. Također može se ove diapozitive u reprodukcio-nom aparatu smanjivati ili uvećati.
Preparacija kopija za jedan ili drugi štamparski način vrši se također po već poznatim metodama.
Pronalazač je ove ukupne postupke sam isprobao, te dobio vrlo dobre rezultate,
osobito kođ postupka za reprodukciju geografskih i pomorskih karata, nota, pe-rocrtežima, po fotografijama koje se pretvore u perocrtež kako su potrebne za brzu izradu klišeja i t. d.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu negativa za reprodukciju geografskih i pomorskih karata, nota, perocrteža i fotografija, koje se (pretvaraju u perocrteže, naznačen time, što se po prepariranoj uljnatoj hartiji ili celuloid-ploči — koje se stavljaju na original — crta sa tekućinom za iscrtavanje negativa, iscrtana strana se pokrije tankim slojem mase štamparske boje, te se ona slepi sa celom pločom, a potom se stavlja ploča u vodenu kupku, gde će se rastoniti svi delovi boje, koja se nalazila na crtežu, koji se nakon što je postao suh, može upotrebiti kao svaki drugi fotografski negativ.
2.	Postupak pirema zahtevu 1, naznačen time, što se za izradu negativa prethodno preparira hartija na taj, način, da se pauz-papir s jedne strane premaže mešavinom firnisa i litografskog sikativa, a s druge strane mat-lakom.
3.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se za izradu negativa prethodno preparira celuloid ploča tako, da se ista prvo očisti benzinom ili špiritom, pa stavi u kupku, koja se sastoji iz 1 1. vode i 150 do 200 gr alauna u prahu, pa se, pošto se osuši, strana namenjena za crtanje is-trljia alkoholom.
4.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se tečnost za iscrtavanje negativa sastoji iz 20 gr gumi arabike i 100 cm3 vode, koje se po rastvaranju filtrira., pa se tome doda još 200 cm3 vode i 6 gr anilinske boje u prahu, pomeša i kuva 3 do 5 minuta i još jednom filtrira.
S/i fra/br 1
■5/ifrć brZ.
SMab/rd
Slika brd
6'
TTr^A dpatentbroj 9875.
Sbfrđbrd.
Sbika brk:
■. p i
t

,v^
■v.'i
"t, ,iV.