KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 37 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
Izdan 1. Avgusta 1924
PATENTNI SPIS BR. 2023
FRIEDRICH WILHELM RÜCKER, WORMS a/R. i ERNST PHILIPP BERKES PFEDDERSHEIM kod WORMSA, NEMAČKA.
Šuplje opeke za izradu slobodno nosečih armiranih tavanica, greda, stubova
i torne slično.
Prijava od 22. septembra 1921.	Važi od 1. maja 1923.
Pravo prvenstva od 20. oktobra 1919 (Nemačka).
Predmet pronalaska je šuplja opeka za izradu slobodno nosečih tavanica sa gvozde-nom armaturam, stubova, stepenica, ploča za pokrivanje zidova, prozorskih okvira i t. sl., kao i postupak za obrazovanje tavanica od ovih šupljih opeka.
Bitnost novine je u torne, što šuplja opeka ima trouglast presek sa dve zatupljene ivice, dok prava ivica ima produžetak u obliku šu-pljeg grkljana. Šupalj grkljan može prelaziti preko kraja ili može imati i jednu nižu ivicu. Opeka može biti izvedena i tako, da je samo jedna ivica zastupljena, dok su druge dve izvedene kao produžetak u obliku šupljeg grkljana.
Bočne strane opeke mogu biti ravne, izdu-bljene ili usečene, dalje mogu imati oluke za lep ili biti izvedene talasasto.
Ovakav oblik opeke dozvoljava raznoliku primenu i u stanju smo da sa ovakvim opekama gradimo po volji celokupne tavanice sa gvoždem ili tavanice sa betonskim re-brima, stubove, stepenice, ploče itd. kao i sa i bez oplačivanja. Kad su opeke nameš-tene, ne prolaze kroz čelu debljinu tavanice, več ostavljaju zbog svojih zatupljenih ivica i kljuna, koji ispada, jedan zatvoren prostor za umetanje gvožda. Naprezanja u gvoždu prenose se neposredno na opeke. Dalje zbog toga, što opeka ne prolazi kroz čelu visinu, tavanjača je odvojena u opterečen i neopte-rečen deo. Zbog toga mogu izostati sastavci donjih redova lepa. Svestranim opkoljava-
njem gvožđa opekama, ne može gvožde ni-kad izači napolje, cime je isključeno pojav-Ijivanje mrlja u lepu, i ako je nedovoljan betonski sloj,
Gradenje tavanica od opeka sa gvožđem, ploča ili greda postiže se na taj način, što se najpre na jednoj skeli od letava, dasaka ili t. sl. namesti donji red opeka tako, da one nisu u medusobnoj vezi, več da poprečni sastavci svih redova opeka idu po jednoj liniji. U šupljine u obliku grkljana, obrazovane produžetcima, polaže se gvozdena armatura u cementnom malteru, a tako isto i strane opeka pokriju se cementnim malterom. Sada se ispunjavanje praznih uglastih oluka postiže gornjim redom opeka time, što zatupljene ivice gornjeg reda opeka dodu u do-dir blizu gvozdene armature i gornji red o-peka veže se sa donjim. Ako je potrebno pokriti prostorije manjih raspona ili naročito ako je potrebno graditi ploče za pokrivanje, tada je zgodno sagraditi zasebne grede na podloži od tri opeke u preseku sa gvozde-nom armaturom, i pošto se vežu nameste se na licu mesta. Oluci, koji se stvaraju time izmedu nameštenih greda, ispunjuju se jednim redom opeka, pošto se umetne gvozdena armatura.
Da bi se učvrstio drveni patos, mogu se nastaviti nekoliko redova gornjih opeka i. ispuniti betonom, u koji se polažu potpato-snice.
Na isti se način radi, kad se imaju sagra-
Din. 8.
điti tavanice sa rebrima ovih opeka. Tada se ostavi na onim mestima, gde je potrebno obrazovati rebra, da odgovarajući red opeka izostane, i taj se prostor ispuni cementnim malterom.
Gradenje armiranih stubova vrši se bez oplačivanja time, što se gvozdena armatura razapne po jednom šablonu a oko armature ozidaju se opeke u cementnom malteru. Me-duprostori, koji tada postaju, mogu se naliti betonom. Gradenje stepenica biva takode bez oplačivanja time, što se svaki stepen za sebe sagradi predhono na zemlji. Stepeni se obrazuju zgodno od tri opeke sa gvozdenom armaturom.
Ove šuplje opeke mogu se usvojiti isto tako i za gradenje krova. Zidovi se izvedu do ispod krova, a preko toga se polaže po-krivač od ovih opeka, gde otpada svaka dr-vena konstrukcija.
Na crtežu su šuplje opeke predstavljene u različitim oblicima izvodenja i za razne upo-trebe.
Fig. 1. predstavlja jednu šuplju opeku u preseku sa produžetkom u obliku grkljana.
Fig. 2a. pokazuje i stušuplju opeku sa dva produžetka u obliku grkljana.
Fig, 2. je jedna šuplja opeka, čije su bočne ivice malo usečene.
Fig. 2b. pokazuju gornju zatupljenu ivicu sa produžetkom u obliku grkljana.
Fig. 3. pokazuje poredane opeke u jednoj tavanici od opeka i gvozda.
Fig. 4, je tavanica za vreme izvodenja na skeli u perspektivnom izgledu.
Fig. 5. i 5a. su pojedine grede ili ploče od šupljih opeka za mali raspon, perspektivno predstavljen.
Fig. 6. su dve grede po fig. 5. stavljene jedna do druge sa početim ispunjavanjem oluka opekama.
Fig. 7. pokazuje tavanicu na rebra, sagra-denu od šupljih opeka.
Fig. 8. predstavlja utvrdivanje patosa na tavanicu od šupljih opeka.
Fig. 9. pokazuje presek stuba.
Fig. 10. pokazuje presek stepenica.
U fig. 1. do 2b su šuplje opeke 1, predstavljene u poprečnem preseku. Kod šuplje opeke prema fig. 1 su dve ivice zatupljene, dok je treča ivica izvedena u jedan produ-žetak u obliku grkljana ili kljun 3. Grkljan može biti bez ili sa malim obodom 21. Bočne strane opeke 1 izvedene su sa olucima za malter 4 ili talasasto. U izvodenju u fig. 3 je zastupljena samo jedna ivica, dok su druge dve drodužene u produžetak 3 u obliku grkljana.
Kod poredivanih opeka, fig. 3, obrazuje se izmedu opeka zbog kljunova ili produ-žetaka jedna grkljanasta šupljina, u kojoj je gvozdena armatura 7. Armatura je potpuno
opkoljena opekama i nikad ne može izači napolje, čime je sprečeno svako obrazovanje mrlja u lepu, ma ispuna betonska bila i ne-dovoljna.
Oblik opeke, predstavljen u fig. 2a, razlikuje se od predašnjeg u torne, što su bočne strane 5 ugnute malo unutra, čime se stvara proširenje sastavaka, i opeke se mogu bliže jedna drugoj ređati. 1 ove ugnute šuplje o-peke imaju oluke za lep, ili se izvode talasasto.
Da bi se bolje uleglo okruglo gvode u zatupljenu ivicu, može se ona izvesti, kao što pokaznje fig. 2b, kao okrugao oluk 2a.
Gradenje tavanice večeg raspona od opeka i gvožda, koje su predstavljene u fig. 3 u preseku izvršuje su ovako:
Redanje se vrši na skeli 6 od letava, da-saka ili t. sl. na kojoj se opeke redaju u re-dovima jedna pored druge. U sastavke se u-meče malo lepa samo na gornjoj zatupljenoj ivici. Svi ostali sastavci donjeg reda opeka nisu medusobno vezani, več treba da imaju poprečne sastavke 8. U tako otvorene trou-glaste oluke polaže se prvo u cementnom malteru gvozdena armatura 7, bočnim stra-nama opeka dodaje se cementni malter i u oluke utiskuju se gornje opeke 1. Gornji red opeka se time dovodi u vezu sa donjim, kao što se da videti iz fig. 4. Poprečni sastavci 9 gornjeg sloja opeka idu opet po jednoj liniji.
Kada se tiče gradenja tavanica manjih raspona ili kad se tiče pokrivanja zidova, nisu potrebne skele. Tada se na ravnoj podloži obrazuju grede od opeka, koje su kao celina sa 9 označene na fig. 5 i 5a. Greda 9 fig. 5 sastoji se u preseku od tri opeke 11, dok je greda u fig. 5a obrazovana od četiri opeke 12. Ova ovako sagradena greda ili ploča 9, kao što pokazuje fig. 6, kad je malter vezao, polažu se u gradevinu jedna pored druge, a u oluke 13, koji time postaju, polaže se gvozdena armatura 7 u cementnom malteru, bočnim stranama dodaje se takođe malter i utisne se rep šupljih opeka.
I gradenje betonskih rebara u tavanicama od šupljih opeka postiže se na prost način time, što se, gde hoče da se umetnu rebra, ostavi gornji red opeke prazan.
Jedan primer pokazuje fig. 7. Na dva mesta 14 nedostaju u celoj dužini šuplje opeke. Oluci se snabdu gvozdenom armaturom 7 i ispune betonom tako, da i preko šupljih o-peka dode sloj betona 15.
Utvrdivanje drvenog patosa na tavanicu od opeka i gvožđa vidi se iz fig. 8. I ovde se obrazuju olučasti kanali 14 ispuštanjem pojedinih redova opeka, nalivaju se betonom u koji se polažu podpatosnice 16 za učvrš-čivanje patosa 17.
Gradenje stubova, potpornika i t. sl. 9 vrši
se takođe bez oplaćivanja. Gvozdena armatura 7, fig. 9, razapne se prvo po jednom šablonu, ona se obzida šupljim opekama u cementnom malteru, a meduprostori se na-biju betonom.
i za gradenje stepena za slobodno viseče stepenice odlično su primenljive šuplje opeke, jer se i one izvršuju bez ikakvog oplačivanja. Pojedini stepeni izrade se zgodno na kakvoj podloži od tri šuplje opeke, sa gvozdenom armaturam; ovde zadnja opeka ima polovinu veličine od ostalih i pri gradenju polaže se na licu mesta.
Prednja ivica stepena zaštiti se ugaonim gvoždem 20 a gazište glatko izglača malte-rom.
Naročite koristi nove opeke su: njen stn-bilan oblik, zbog čega može da bude laka i čime se umanjuje odlamanje produžetka pri kretanju; dalje može se istači teško uklje-štavanje. Tirne sastavci postaju sasvim tanki, uštedi se na betonu, omogučava se mala višina tavanice i brzo sastavljanje.
Pojedine trouglaste opeke ukopčavaju se u neku ruku same od sebe. Sem toga pot-puno obuhvataju gvozdenu armaturu naročilom izradom kako odozgo, tako i odozdo.
Patentni zahtevi:
1.	Šuplje opeke za gradenje slobodno visečih armiranih tavanica, greda, stubova, ste-penica, ploča za pokrivanje i t. sl. naznačene trougaonim presekom sa dvema zastu-pljenim ivicama i jednom ivicom sa produ-ženim produžetkom u obliku grkljana ili kljunom.
2.	Oblik izvodenja šuplje opeke prema za-htevu 1, naznačen time, što je samo jedna
ivica zastupljena, dok su druge dve snabde-vene produžetkom u obliku grkljana.
3.	Oblik izvodenja šuplje opeke prema za-htevu 1—2, naznačen time, što su bočne strane opeke izolučene.
4.	Oblik izvodenja šuplje opeke prema za-htevu 1—3, naznačen time, što je gornja za-tupljena ivica olučasto izdubljena.
5.	Oblik izvodenja šuplje opeke prema za-htevu 1—4, naznaden time, što je ivica do-datak u obliku grkljana ili kljun snabdeven obodom.
6.	Oblik izvodenja šuplje opeke prema za-htevu 1—5, naznačen time, što su bočne i-vice izvedene olučasto ili talasasto.
7.	Tavanica od gvožda i šupljih opeka, prema zahtevu 1—6, naznačena time, što je donji red opeka obrazovan od šupljih opeka, koje nisu vezane, preko koga se u time stvo-rene oluke polaže, pošto se umetne gvozdena armatura, gornji red šupljih opeka, kojl se cementnim malterom veže za donji red.
8.	Tavanica od šupljih opeka prema zahte-vima 1—6, naznačena time, što se gornji radovi opeka izostavljaju prema broju i ra-stojanju rebara, koja se imaju izvesti, da bi se mogli ispuniti betonom.
9.	Tavanica od gvožđa i šupljih opeka prema zahtevu 1, naznačena time da se šuplje opeke naizmenično uspravno i nasatice polažu tako, da gornji red ili donji ne prelazi kroz čelu debljinu tavanice, več dostiže samo do produžetka u obliku grkljana ili kljuna gore ili dole postavljenih opeka, a donji red opeka ne vezuje se, posle čega se polaže gornji red šupljih opeka, pošto se umetne gvozdena armatura u oluke, i zatim za-malterišu sa donjim redom.
/}d patent- broj 2023.

'V
X

i
; V . . :v -
' - i ■ «,




Ađ p&f&ntbro/ 202$,
12	7
11 7
17p. 7,
dt>